<\/p>\n
Oko deset tona stakla prikupljenog sa zelenih povr\u0161ina posle nedavnog Cecinog koncerta na U\u0161\u0107u i dalje je u krugu \u201eZelenila Beograd\u201c, po\u0161to u Srbiji nema organizovanog sistema za recikla\u017eu te vrste otpada.<\/p>\n
\u201eJedini otkup stakla je u Ni\u0161u, ali su cene takve da vi\u0161e ko\u0161ta transport, nego \u0161to bi se od prodaje stakla zaradilo\u201c, kazao je Dra\u0161ki\u0107. On je naglasio da je prikupljanje stakla sa zelenih povr\u0161ina i njegovo skladi\u0161tenje radi eventualne recikla\u017ee novi posao kojim se bavi gradsko \u201eZelenilo\u201c, ali da se pokazalo da ne postoji kompanija koja bi za staklo ponudila adekvatnu cenu.<\/p>\n
\u201eRanije smo sve vukli na deponiju, a sada smo po\u010deli skladi\u0161tenje i jednom godi\u0161nje organizova\u0107emo prodaju. Time se smanjuje gabarit deponije u Vin\u010di jer se ni plastika, ni staklo ne razgra\u0111uju\u201c, rekao je Dra\u0161ki\u0107. On je istakao da bi selekcija otpada trebalo da pored ekolo\u0161kih, donese i ekonomsku dobit.<\/p>\n
Na pitanje \u0161ta \u0107e uraditi sa sakupljenim staklom ako se na tr\u017ei\u0161tu ne pojavi nova ponuda, Dra\u0161ki\u0107 je rekao da \u0107e ono, u krajnjem slu\u010daju, biti upu\u0107eno u Ni\u0161.<\/p>\n
U Agenciji za recikla\u017eu Beti je re\u010deno da se otkupom stakla u Srbiji bave dve firme, ali da samo jedna od njih \u2013 Srpska fabrika za recikla\u017eu stakla u mestu Greja\u010d kod Ni\u0161a, otkupljuje otpadno staklo \u2013 fla\u0161e i druge staklene predmete.<\/p>\n
Druga fabrika, Trispan u Pan\u010devu, otkupljuje samo ravno staklo, polomljene prozore, na primer.<\/p>\n
Predstavnik ve\u0107inskog vlasnika fabrike u Greja\u010du Slavi\u0161a Ognjanovi\u0107 ka\u017ee da su cene otkupa stakla niske i da je takva situacija uvek bila na tr\u017ei\u0161tu, ne samo u zemlji, ve\u0107 i u Evropi. On nagla\u0161ava da je u pitanju neisplativ posao i da je firma na \u010dijem je \u010delu pred propadanjem zato \u0161to, kako je rekao, dr\u017eava nije u\u010dinila ni\u0161ta da pomogne tom jedinom preduze\u0107u u Srbiji koje je \u201eo\u010distilo vi\u0161e deponija\u201c. Prema njegovim re\u010dima, bez dr\u017eavnih subvencija ili pomo\u0107i i ta firma bi\u0107e zatvorena. Obja\u0161njavaju\u0107i zbog \u010dega se u zemlji \u201esvi sklanjaju od stakla\u201c i odlu\u010duju se za druge vidove recikla\u017ee, Ognjanovi\u0107 ka\u017ee da je transport tog materijala uvek bio skup, a da je staklo \u201egotovo neisplativo\u201c.<\/p>\n
U stru\u010dnim krugovima o\u010dekivalo se i da jedna od najve\u0107ih fabrika stakla u Srbiji \u2013 Srpska fabrika stakla Para\u0107in \u2013 bude me\u0111u prvima koje \u0107e po\u010deti recikla\u017eu.<\/p>\n
U tom kompaniji Beti je re\u010deno da fabrika jeste zainteresovana za recikla\u017eu, da je \u010dak postojao projekat koji je trebalo da pokrene taj proces, ali da se sve zaustavilo zbog toga \u0161to \u0107e se za 20 dana ta firma na\u0107i na tenderu za privatizaciju. \u201eOd novog vlasnika zavisi nova strate\u0161ka politika\u201c, navode u para\u0107inskoj fabrici i dodaju da bi recikla\u017ea za njih bila pravo re\u0161enje jer slomljeno staklo, kao sirovina i u odre\u0111enom procentu, mo\u017ee da se koristi ponovo u proizvodnji.<\/p>\n
Prema re\u010dima stru\u010dnjaka fabrike, u evropskim zemljama staro sakupljeno staklo \u010dini 80 odsto sirovine za stvaranje novog proizvoda.<\/p>\n<\/p><\/div>\n