Odr\u017eavati srce zdravim zna\u010di za\u0161titi ga od kardiovaskularnih bolesti<\/strong>, ozbiljnog zdravstvenog problema javnog zdravstva koji predstavlja vodec\u0301i uzrok smrti \u0161irom sveta. Na srec\u0301u, ove patologije u velikoj meri<\/strong> mogu da se spre\u010de<\/strong>: pored kardiovaskularnih faktora rizika koji ne mogu da se menjaju \u2013 kao \u0161to su starost, pol i genetska predispozicija \u2013 postoje i drugi, povezani sa \u017eivotnim stilom, na koje mo\u017eemo da uti\u010demo usvajanjem dobrih navika. U ovom \u010dlanku c\u0301emo se baviti savetima<\/strong> i svakodnevnim dobrim navikama<\/strong> za o\u010duvanje zdravlja srca.<\/p>\n KARDIOVASKULARNE BOLESTI: OZBILJNA PRETNJA ZDRAVLJU<\/p>\n Prema izve\u0161tajima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine su kardiovaskularne bolesti<\/strong> odgovorne za preko 17 miliona smrtnih slu\u010dajeva \u0161irom sveta, od kojih je oko trec\u0301ina me\u0111u osobama mla\u0111im od 70 godina. Re\u010d je o grupi sr\u010danih i cerebrovaskularnih bolesti koje poga\u0111aju srce i krvne sudove i uklju\u010duju infarkt miokarda<\/strong> i mo\u017edani udar<\/strong>. Mu\u0161karci su vi\u0161e izlo\u017eeni riziku, barem u mladim i zrelim godinama. Nasuprot tome, kod \u017eena se opasnost od nastanka ovih patologija povec\u0301ava nakon menopauze<\/strong>, kada prestane za\u0161titno dejstvo estrogena na srce. Osim \u0161to imaju najvec\u0301u stopu mortaliteta me\u0111u svim patologijama, kardiovaskularne bolesti mogu negativno da uti\u010du i na druge bolesti, kao \u0161to su onkohematolo\u0161ke, respiratorne, bubre\u017ene i infektivne, \u010dinec\u0301i prognozu nepovoljnijom. U ovom kontekstu, briga o sopstvenom kardiovaskularnom zdravlju postaje klju\u010dni cilj.<\/p>\n OSAM ZLATNIH PRAVILA ZA ODR\u017dAVANJE ZDRAVLJA SRCA<\/p>\n Kao \u0161to smo pomenuli, moguc\u0301e je spre\u010diti vec\u0301inu sr\u010danih oboljenja uticanjem na glavne faktore rizika povezanih sa nepravilnim navikama: me\u0111u njima su neuravnote\u017eena ishrana, sedela\u010dki na\u010din \u017eivota, pu\u0161enje i zloupotreba alkohola koji mogu da dovedu do hipertenzije, hiperholesterolemije, dijabetesa, prekomerne telesne mase i gojaznosti. Od Ameri\u010dkog udru\u017eenja za srce (AHA) preko Vi\u0161eg instituta za zdravlje (ISS) do Svetske zdravstvene organizacije (SZO), sve glavne nacionalne i me\u0111unarodne zdravstvene ustanove su sagasne oko \u010dinjenice da je za o\u010duvanje zdravlja srca va\u017eno po\u0161tovati osam zlatnih pravila: hajde da ih detaljno ispitamo.<\/p>\n Pribegavajte uravnote\u017eenoj ishrani<\/p>\n Pravilna i dobro izbalansirana ishrana je neophodna jer poma\u017ee u odr\u017eavanju normalne telesne mase, spre\u010davanju nastanka prekomerne telesne mase i gojaznosti i odr\u017eavanju nivoa holesterola, \u0161ec\u0301era u krvi i krvnog pritiska pod kontrolom. Kao \u0161to c\u0301emo kasnije videti, visoke vrednosti ovih parametara spadaju u glavne kardiovaskularne faktore rizika i, ukoliko se jave istovremeno, dovode do takozvanog metaboli\u010dkog sindroma,<\/strong> koji zdravlje srca dovodi u jo\u0161 vec\u0301u opasnost.<\/p>\n Va\u017eno je da re\u017eim ishrane ima kalorijski unos<\/strong> odre\u0111en prema energetskim potrebama i da je zasnovan na mediteranskoj ishrani<\/strong> koja se bazira na voc\u0301u, povrc\u0301u, \u017eitaricama, najbolje celim \u017eitaricama, mahunarkama i ribi. Neophodno je ograni\u010diti konzumaciju sireva<\/strong>, daju\u0107i prednost sve\u017eim sirevima u odnosu na zrele, ne preterivati sa suhomesnatim proizvodima, hranom bogatom \u0161ec\u0301erom i alkoholom<\/strong>, uvek davati prednost nemasnom mesu<\/strong> i ne preterivati sa crvenim, koristiti biljna ulja<\/strong>, posebno ekstra devi\u010dansko maslinovo ulje za za\u010dinavanje i smanjiti unos \u017eivotinjskih masti kao \u0161to su puter i pavlaka.<\/p>\n Posebna pa\u017enja se mora obratiti na konzumaciju soli<\/strong>, \u010diji prekomerni unos povec\u0301ava rizik od arterijske hipertenzije<\/strong>. Svetska zdravstvena organizacija preporu\u010duje da odrasli ne unose vi\u0161e od 2 grama natrijuma dnevno, \u0161to je jednako 5 grama soli (oko ka\u0161i\u010dice): stoga je va\u017eno i smanjiti koli\u010dinu soli<\/strong> koju dodajemo u hranu kada kuvamo i ograni\u010diti potro\u0161nju namirnica, zanatskih ili industrijskih, koje je sadr\u017ee, kao \u0161to su hleb, sirevi, konzervisana hrana, proizvodi konzervirani u soli ili salamuri, sosevi, kocke za supu. Zamena soli aromati\u010dnim biljem i za\u010dinima<\/strong> za pobolj\u0161anje ukusa jela i nedr\u017eanje soli na stolu kako ne bismo bili u isku\u0161enju da je dodamo jelima su neke od najefikasnijih dobrih navika za smanjenje unosa soli.<\/p>\n mixetto\/gettyimages.it<\/p>\n<\/div>\n Upra\u017enjavajte redovnu fizi\u010dku aktivnost<\/p>\n Redovna fizi\u010dka aktivnost je jedan od najva\u017enijih faktora u za\u0161titi zdravlja srca. Umereno fizi\u010dko ve\u017ebanje koje se sprovodi dosledno, zapravo, poma\u017ee u odr\u017eavanju normalne telesne mase<\/strong> i gubitku kila\u017ee, pobolj\u0161ava krvni pritisak<\/strong>, poma\u017ee u prevenciji i kontroli dijabetesa, smanjuje nivo holesterola u krvi, \u010dime se smanjuje ukupni kardiovaskularni rizik.<\/p>\n Da bi se postigli ovi rezultati, ne morate nu\u017eno da se bavite sportom, ali je va\u017eno da ostanete aktivni u svakodnevnom \u017eivotu: da biste obezbedili 30 minuta fizi\u010dke aktivnosti umerenog intenziteta svakog dana<\/strong>, korisno je ic\u0301i na posao pe\u0161ke ili biciklom, i\u0107i stepenicama umesto liftom, \u0161etati psa, izbegavati kori\u0161c\u0301enje automobila za kratke distance.<\/p>\n Osim toga, aerobna aktivnost<\/strong> je posebno korisna, jer povec\u0301ava potrebu tela za kiseonikom, pobolj\u0161ava sposobnost srca da pumpa krv i \u010dini cirkulaciju efikasnijom. Kako je podvukao projekat Srce<\/strong>, inicijativa Vi\u0161eg instituta za zdravlje za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, za o\u010duvanje kardiovaskularnog zdravlja preporu\u010duju se aerobne ve\u017ebe 3-5 puta nedeljno<\/strong>, dodaju\u0107i najmanje 20 minuta tr\u010danja, brzog hodanja ili plivanja na minimalnih 30 minuta sportskih ili rekreativnih aktivnosti kao \u0161to su tenis, ko\u0161arka, planinarenje ili ples.<\/p>\n Nemojte da pu\u0161ite<\/p>\n Pu\u0161enje je, nakon starosti, glavni faktor rizika<\/strong> za nastanak kardiovaskularnih bolesti jer o\u0161tec\u0301uje arterije, pogoduje razvoju bolesti poput sr\u010danog i mo\u017edanog udara, \u010desto povezanih sa stanjem koje se zove ateroskleroza<\/strong>, \u0161to dovodi do zadebljanja i o\u010dvr\u0161c\u0301avanja zidova arterija, sa posledi\u010dnim problemima sa cirkulacijom. Pu\u0161a\u010di imaju dvostruko vec\u0301e \u0161anse da do\u017eive sr\u010dani udar<\/strong> od nepu\u0161a\u010da. Iz tog razloga, za odr\u017eavanje zdravog srca neophodno je ne pu\u0161iti ili prestati sa pu\u0161enjem: kako podsec\u0301a Vi\u0161i institut za zdravlje, jedna godina bez nikotina je dovoljna da se prepolovi kardiovaskularni rizik<\/strong>, koji potpuno nestaje nakon nekoliko godina od prestanka konzumiranja cigareta.<\/p>\n Izbegavajte ili ograni\u010dite konzumiranje alkohola<\/p>\n Alkohol tako\u0111e mo\u017ee da doprinese povec\u0301anju krvnog pritiska i, posledi\u010dno, kardiovaskularnom riziku. Kako poja\u0161njava Vi\u0161i institut za zdravlje, ne postoji koli\u010dina alkohola koja je bezbedna i nije \u0161tetna po zdravlje<\/strong>: zapravo, jedina zaista efikasna mera bi bila potpuno izbegavanje konzumiranja alkohola. Me\u0111utim, da bi se smanjile opasnosti za srce, neophodno je ne prekora\u010diti konzumaciju od dve jedinice alkohola (J.A.)<\/strong> dnevno za mu\u0161karce<\/strong> izme\u0111u 18 i 65 godina, jednu J.A. dnevno za \u017eene<\/strong> starije od 18 godina i za one starije od 65 godina (i mu\u0161karce i \u017eene). Jedna jedinica alkohola odgovara zapremini od 330 ml piva sa 4,5 % alkohola, ili 125 ml vina sa 12 % alkohla ili 40 ml \u017eestokog pic\u0301a sa 40 % alkohola.<\/p>\n dragana991\/gettyimages.it<\/p>\n<\/div>\n Dr\u017eite svoju telesnu masu pod kontrolom<\/p>\n Prekomerna telesna masa Vas \u010dini podlo\u017enijim sr\u010danim oboljenjima jer doprinosi nastanku hipertenzije, hiperholesterolemije i dijabetesa, tri stanja koja, kako c\u0301emo uskoro bolje videti, povec\u0301avaju rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Obi\u010dno se za procenu telesne mase koriste dva indikatora<\/strong>: indeks telesne mase (BMI) i obim struka.<\/p>\n Indeks telesne mase<\/strong> (Body Mass Index<\/em> \u2013 BMI)<\/strong> se dobija deljenjem telesne mase, izra\u017eene u kilogramima, kvadratom visine, izra\u017eene u metrima: osoba sa BMI izme\u0111u 18,50 i 24,99 kg\/m\u00b2 <\/strong>smatra se normalnom telesnom masom, dok vrednosti izme\u0111u 25 kg\/m\u00b2 i 29,9 kg\/m\u00b2 ili jednake ili vec\u0301e od 30 kg\/m\u00b2 ukazuju na prekomernu telesnu masu odnosno gojaznost.<\/p>\n Pored BMI, obim struka<\/strong> je tako\u0111e va\u017ena mera kardiovaskularnog rizika: bitno je da ne prelazi 94 cm kod mu\u0161karaca i 80 cm kod \u017eena<\/strong>, jer je nagomilavanje masnoc\u0301e oko struka \u2013 tzv. visceralne ili abdominalne masnoc\u0301e<\/strong> \u2013 posebno \u0161tetno za zdravlje srca.<\/p>\n Zbog toga je za prevenciju kardiovaskularnih bolesti va\u017eno odr\u017eavati optimalnu telesnu masu, a ukoliko postoji vi\u0161ak, trebalo bi ga eliminisati, kroz balans izme\u0111u kalorija koje se unose hranom i ukupnih potreba organizma za uno\u0161enjem kalorija<\/strong>: povec\u0301anje telesne mase je, u stvari, posledica vec\u0301eg unosa energije u odnosu na potrebe pojedinca. Uravnote\u017eena ishrana i aktivni \u017eivot su dva glavna oru\u017eja koja imamo na raspolaganju u borbi protiv prekomerne telesne mase i gojaznosti.<\/p>\n Odr\u017eavajte vrednosti krvnog pritiska u granicama normale<\/p>\n Kako nagla\u0161ava Italijansko dru\u0161tvo za arterijsku hipertenziju (SIIA), kardiovaskularni rizik raste kako se povec\u0301avaju vrednosti pritiska<\/strong>, odnosno intenzitet kojim krv te\u010de kroz krvne sudove kao rezultat sile koju srce vr\u0161i svojim pumpanjem. Rizik od razvoja sr\u010danih bolesti je najvec\u0301i u slu\u010daju arterijske hipertenzije<\/strong>, koju karakteri\u0161e sistolni pritisak (tzv. \u201egornji\u201c) jednak ili vec\u0301i od 140 mm \u017eivinog stuba i\/ili dijastolni pritisak (tzv. \u201edonji\u201c) jednak ili vi\u0161i od 90 mm \u017eivinog stuba. Ovo je stanje koje opterec\u0301uje srce i mo\u017ee da ga u\u010dini manje efikasnim.<\/p>\n U vec\u0301ini slu\u010dajeva, hipertenzija zavisi od nepravilnih \u017eivotnih navika: za odr\u017eavanje normalnog krvnog pritiska, pored kontrole telesne mase<\/strong> zdravom ishranom i redovnom fizi\u010dkom aktivno\u0161c\u0301u, neophodno je ograni\u010diti konzumaciju soli i kafe<\/strong> i izbegavati pu\u0161enje<\/strong>. Uop\u0161teno govore\u0107i, hipertenzija ne izaziva simptome, pa je za rano otkrivanje va\u017eno da se krvni pritisak meri najmanje jednom godi\u0161nje<\/strong>, kako bi se u slu\u010daju anomalija intervenisalo najprikladnijim korektivnim merama, na primer odgovarajuc\u0301om ishranom i farmakolo\u0161kom terapijom, prema uputstvima lekara. Kontrola vrednosti krvnog pritiska je posebno va\u017ena nakon 40. godine<\/strong>, a za \u017eene u periodu perimenopauze i postmenopauze. Osobe koje vec\u0301 boluju od hipertenzije, me\u0111utim, pored toga \u0161to vode zdrav na\u010din \u017eivota i redovno uzimaju sve propisane lekove, trebalo bi da se podvrgavaju periodi\u010dnim kontrolnim pregledima zdravlja srca, kao \u0161to je elektrokardiogram, u vreme i na na\u010din koji odredi lekar.<\/p>\n Dr\u017eite nivo holesterola u krvi pod kontrolom<\/p>\n Holesterol<\/strong> je korisna mast za telo, na primer za sintezu nekih hormona kao \u0161to je vitamin D, ali ukoliko je prisutan u ve\u0107oj koli\u010dini od dozvoljene, mo\u017ee da ugrozi zdravlje srca. Ono \u0161to je posebno opasno je LDL holesterol, <\/strong>takozvani \u201elo\u0161 holesterol<\/strong>\u201c, koji se u krvi transportuje pomoc\u0301u lipoproteina niske gustine (Low Density Lipoproteins<\/em>, LDL) i koji, ukoliko su njegove vrednosti previsoke, ima tendenciju da se talo\u017ei na unutra\u0161njem zidu arterije, doprinose\u0107i nastanku ateroskleroze. Vi\u0161e od samoproizvodnje ove masti u jetri, prekomerni nivoi holesterola su uglavnom posledica neuravnote\u017eene ishrane, pu\u0161enja, sedela\u010dkog na\u010dina \u017eivota, dijabetesa i prekomerne telesne mase. Samo primenom zdrave ishrane<\/strong> mo\u017ee da do\u0111e do smanjenja vrednosti holesterola izme\u0111u 5% i 10%.<\/strong><\/p>\n Iz ove perspektive, posebno je va\u017eno ograni\u010diti unos namirnica bogatih mastima<\/strong>, konkretno, zasic\u0301enih masti, kao \u0161to su puter, zreli sirevi, suhomesnati proizvodi i crveno meso, koji povec\u0301avaju nivo LDL holesterola i smanjuju nivo HDL holesterola (holesterola koji se prenosi lipoproteinima visoke gustine \u2013 High Density Lipoproteins<\/em>, HDL, koji uklanjaju vi\u0161ak holesterola). Preporu\u010dljivo je zameniti zasic\u0301ene mas<\/strong>ti polinezasic\u0301enim mastima<\/strong>, prisutnim u ribi, i mononezasic\u0301enim<\/strong>, \u010diji je odli\u010dan izvor ekstra devi\u010dansko maslinovo ulje. Ukoliko se ove namirnice unose u ograni\u010denim koli\u010dinama, doprinose sni\u017eavanju nivoa LDL holesterola. Isto tako, dobro je smanjiti konzumaciju slatki\u0161a i alkohola<\/strong>. Kao i kod krvnog pritiska, preporu\u010dljivo je planirati proveru koncentracije holesterola u krvi, koju treba raditi najmanje jednom godi\u0161nje, kako bi se pratiti njegovi nivoi i, u slu\u010daju hiperholesterolemije, usvojio zdrav na\u010din \u017eivota i primenile eventualne terapije koje je propisao lekar kako bi se njegove vrednosti dovele u normalan opseg.<\/p>\n Nastasic\/gettyimages.it<\/p>\n<\/div>\n Odr\u017eavajte nivo \u0161ec\u0301era u krvi u granicama normale<\/p>\n Dijabetes, koji se dijagnostikuje kada su vrednosti glukoze nata\u0161te (koncentracije glukoze u krvi) iznad 126 mg\/dl, je hroni\u010dna bolest koja predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. U stvari, ukoliko se ne le\u010di na odgovaraju\u0107i na\u010din, dijabetes mo\u017ee da povec\u0301a verovatnoc\u0301u obolevanja od ateroskleroze i doprinese nastanku hipertenzije i hiperholesterolemije<\/strong>. Da bismo za\u0161titili zdravlje srca, va\u017eno je usvojiti mere prevencije i dr\u017eati ovaj problem pod kontrolom, ako je vec\u0301 dijagnostikovan, primenom zdravih stilova \u017eivota: neophodno je praktikovati uravnote\u017eenu ishranu, sa malo masti i \u0161ec\u0301era, upra\u017enjavati redovnu fizi\u010dku aktivnost, odr\u017eavati i kontrolisati svoju telesnu masu i ograni\u010diti konzumaciju alkohola.<\/p>\n Pored na\u010dina \u017eivota, merenje nivoa \u0161ec\u0301era u krvi<\/strong> je tako\u0111e jedna od neophodnih mera, kako iz preventivne perspektive, tako i za bolje upravljanje bole\u0161c\u0301u. Za zdrave ljude, \u010dak i u odsustvu faktora rizika kao \u0161to je porodi\u010dna istorija dijabetesa, savet je da se sprovode analize krvi za proveru nivoa \u0161ec\u0301era u krvi najmanje jednom godi\u0161nje, posebno nakon 40. godine<\/strong>. U slu\u010daju povi\u0161enih vrednosti, korisno je izvr\u0161iti merenje glikovanog hemoglobina<\/strong>, kojim se meri prose\u010dni nivo \u0161ec\u0301era u krvi 2-3 meseca pre uzorkovanja.<\/p>\n Me\u0111utim, za osobe koje boluju od dijabetesa, neophodno je da se pridr\u017eavaju terapije koju je propisao lekar i da stalno prate nivo \u0161ec\u0301era u krvi, kako putem analiza krvi, tako i uz pomo\u010d kuc\u0301ne samokontrole<\/strong>, odnosno eventualnog kori\u0161c\u0301enja potencijala telemedicine i telemonitoringa<\/strong>: ova procedura omoguc\u0301ava da se evidentiraju eventualne anomalije i da se le\u010denje prilagodi u skladu sa tim.<\/p>\n Pored dijabetesa, va\u017eno je blagovremeno utvrditi i adekvatno le\u010diti predijabetes<\/strong>, koji se dijagnostikuje u prisustvu vrednosti \u0161ec\u0301era u krvi nata\u0161te izme\u0111u 100 i 125 mg\/dl: ovo stanje, kako je istakla Fondacija Veronezi, predstavlja alarm za uzbunu jer u jednom od tri slu\u010daja evoluira u dijabetes u periodu od 10 godina.<\/p>\n Kao \u0161to smo ve\u0107 napomenuli, za odr\u017eavanje zdravog srca neophodno je usvojiti navike zdravog stila \u017eivota, ali i podvrgavati se redovnim kontrolama radi prac\u0301enja zdravlja srca, rane dijagnoze<\/strong> eventualnih anomalija i delovanja u vidu najprikladnijih terapija. Kompletan kardiolo\u0161ki sistematski pregled<\/strong> uklju\u010duje specifi\u010dne testove za procenu sr\u010dane funkcije, kao \u0161to su elektrokardiogram (EKG)<\/strong>, ehokardiogram i holter. Po savetu lekara, tako\u0111e je dobra ideja zakazati periodi\u010dne analize za merenje vrednosti holesterola, \u0161ec\u0301era u krvi i krvnog pritiska, posebno u prisustvu faktora rizika ili patologija koje mogu da ugroze kardiovaskularno zdravlje.<\/p>\n Dobro je znati da je mogu\u0107e ugovoriti polise DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja<\/a> koje obuhvataju i sistematski pregled u koji je mogu\u0107e uklju\u010diti i specijalisti\u010dki pregled kardiologa te tako na vreme dijagnostifikovati kardiovaskularne bolesti.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a0<\/p>\n IZVORI:<\/strong><\/p>\n salute.gov.it<\/p>\n heart.org<\/p>\n cuore.iss.it<\/p>\n www.fondazioneveronesi.it<\/p>\n www.who.int<\/p>\n siia.it<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Autorka \u010dlanka: Ticijana Landi (<\/em>Tiziana Landi<\/em><\/a>)<\/em>, 12 septembar 2023.<\/p>\n Izvor: https:\/\/blogunisalute.it\/consigli-cuore-sano\/<\/a><\/p>\n<\/p><\/div>\n![\"\"](\"https:\/\/www.ddor.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/srce1.png\")
<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n