![\"\"](\"https:\/\/fructus.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/08\/VMP2250-2.jpg\")
\t<\/div>\nPostoji pregr\u0161t zanimljivosti kada je u pitanju istorija \u010daja, po\u010dev od njegovog nastanka pa samog rituala ispijanja. Izdvoji\u0107emo neke od interesantnijih.<\/p>\n
- \n
- Prvi \u010dajevi nisu imali mnogo sli\u010dnosti sa \u010dajem kakav danas poznajemo, kako po izgledu tako i po na\u010dinu pripremanja. Najstariji \u010daj bio je u obliku kola\u010di\u0107a ili briketa. Pre upotrebe briketi su bili dr\u017eani iznad vatre da omek\u0161aju a zatim su se izmrljveni kuvali u vodi kojoj se dodavao pirina\u010d, \u0111umbir, kora narand\u017ee mleko i jo\u0161 neki za\u010dini. Takav \u010daj je vi\u0161e li\u010dio na neku vrstu \u010dorbe nego na napitak.<\/li>\n
- Velika Britanija je najzaslu\u017enija za \u0161irenje obi\u010daja ispijanja \u010daja \u0161irom sveta.<\/li>\n
- Uspon \u010daja u Britaniji je bio veoma brz a potra\u017enja je bila toliko velika da je pored \u0161verca i falsifikovanje \u010daja uzelo maha. Listove drugih biljaka neki prodavci su bojili u \u010daj-zeleno i prodavali ih kao zeleni \u010daj, pri \u010demu je boja koju su upotrebljavali bila otrovna. Crni \u010daj je bilo te\u017ee falsifikovati tako da je potra\u017enja za njim zna\u010dajno porasla.<\/li>\n
- Pretpostavlja se da je \u010duveni britanski obi\u010daj \u201c\u010daj u pet\u201d smislila Ana, sedma grofica od Bedforda. Ona je u duga ki\u0161na engleska popodneva, uz partiju brid\u017ea, svojim gostima nudila \u010daj, uz sendvi\u010de i kola\u010di\u0107e. Ovaj obi\u010daj imao je i veliki dru\u0161tveni zna\u010daj jer su monotona popodneva pretvorena u ne\u0161to zanimljivo, prijatno i druga\u010dije.<\/li>\n
- U svetu se svakodnevno popije \u010dak 2,5 milijarde \u0161oljica \u010daja.<\/li>\n
- Crni, zeleni, indijski, ruski \u2013\u00a0 samo su neki od oko 1500 razli\u010dith \u010dajeva iz \u010detiri osnovne grupe \u010daja: beli \u010daj, zeleni \u010daj, crni i ulong \u010daj.<\/li>\n
- U Srbiji, posebno u Beogradu, \u010daj je u\u0161ao u modu tek krajem XIX veka a obi\u010daj okupljanja na \u010dajankama odr\u017eavao se sa ve\u0107im ili manjim prekidima, sve do Drugog svetskog rata. Ugledaju\u0107i se na zapadnu Evropu, bogatije porodice su organizovale \u010dajanke kao dru\u0161tveni doga\u0111aj. Nastojalo se ne samo da poslu\u017eenje i servis za \u010daj budu po evropskim merilima, ve\u0107 se vodilo ra\u010duna i o odgovaraju\u0107oj ode\u0107i, lepim manirima u pona\u0161anju i prigodnim temamma za razgovor. U po\u010detku \u010dajanke su se organizovale samo tokom ranog popodneva i bile su rezervisane isklju\u010divo za \u017eensko dru\u0161tvo. Kasnije se ustalio i obi\u010daj da se ova okupljanja produ\u017ee do ve\u010drnjih \u010dasova, pa su u njima u\u010destvovali i mu\u017eevi, nakon povratka sa posla.<\/li>\n<\/ul>\n
Posle Drugog svetskog rata \u010dajanke su kao vid okupljanja potpuno nestale sa dru\u0161tvene scene u Srbiji a povratak ili ponovni dolazak \u010daja u Srbiju skoro da se poklapa sa po\u010detkom novog milenijuma. Tek se u poslednjih desetak godina ponovo pojavilo interesovanje za \u010daj.<\/p>\n
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Izvor: knjiga \u201cZeleno i crno \u2013 pri\u010da o \u010daju\u201d<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/fructus.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/01\/blog1-684x1024.jpg\")
<\/figure>\n<\/div><\/div>\n<\/p>\n
\t\n<\/div>\n