<\/p>\n
Testenina ili rezanci su sada dostupni u svim mogu\u0107im varijantama, ali odakle dolaze?<\/p>\n
Obo\u017eavaju je i mladi i stari, mo\u017eete je nabaviti za par centi u samoposluzi, ali i u gurmanskim hramovima vrhunskih kuvara, a uz nju svi povezuju pozitivna iskustva \u2013 testenina je bukvalno svima na usnama.<\/p>\n
Ali ako pitate odakle dolazi pasta i ko ju je izmislio, odgovori su \u010desto prili\u010dno nejasni.<\/p>\n
Najlogi\u010dniji i naj\u010de\u0161\u0107e davan odgovor je svakako Italija. I danas se smatra sinonimom za u\u017eivanje u testenini. Ali odgovor nije tako jednostavan. U stvari, prvi put je dokumentovano da se pasta pojavljuje u italijanskoj kuhinji u 12. veku. Geograf Al-Idrisi je autor prvih pisanih svjedo\u010danstava koja govore o kuvanju p\u0161eni\u010dnih niti na Siciliji, u blizini Palerma. U 12. veku? Rezanci su tada bili dobro poznati, re\u0107i \u0107e svako ko zna da kuva.\u00a0
Dakle, ako Italijani nisu otkrili testeninu koja je toliko rasprostranjena i popularna ovih dana, ko jeste? Ovdje se mi\u0161ljenja razlikuju.<\/p>\n
\u010cinjenica je da najstariji pisani dokazi o proizvodnji i potro\u0161nji rezanaca poti\u010du iz Kine, iz vremena dinastije Han (206. pne. do 220. godine nove ere).
Testenina (ili pasta od bra\u0161na) je prona\u0111ena je u etrurskim grobovima koji datiraju iz 4.
stolje\u0107a\u00a0BC.\u00a0Bareljefi prikazuju predmete\u00a0kuhinjski pribor \u00a0za pripremu testenine.<\/p>\n
U 1. veku nove ere kuvar Apicius u svom kuvaru spominje jelo koje podse\u0107a na moderne lazanje. Apikova kulinarska knjiga, koji je \u017eiveo u vreme Tiberija (1.vek nove ere), opisuje jelo koje podse\u0107a na moderne\u00a0riblje lazanje. Postoje i izvje\u0161taji o \u2018lagoni\u2019, jelu nalik testenini, u starorimskim tekstovima Horacija i Cicerona, te u jednoj od prvih kuvara koje je napisao rimski Apicije oko 25. godine prije Krista, mo\u017eete prona\u0107i nekoliko recepata za testeninu.<\/p>\n
O njima su mnogo znali i u starom Egiptu: na zidovima egipatskih grobnica nalaze se slike ljudi koji prave ne\u0161to poput rezanaca;\u00a0nalaze i same rezance koje su spemali za put putniku u kraljevstvo mrtvih. I stari Grci su tako\u0111e bili upoznati sa rezancima: u grobnicama od oko 400. godine pre nove ere. Arheolozi su prona\u0161li slike opreme potrebne za pravljenje testenine. .\u00a0O postojanju\u00a0rezanaca u staroj Gr\u010dkoj moze se suditi po nalazima arheologa \u2013 alatima za pravljenje testenina (oklagije, no\u017eevi za rezanje
testa itd.).\u00a0Osim toga, starogr\u010dka mitologija ka\u017ee da je bog Vulkan izumeo ma\u0161inu koja je od testa pravila duga\u010dke i tanke niti.<\/p>\n
U srednjem veku testenina je bila uobi\u010dajena na Siciliji, gdje su u to vrijeme \u017eivjeli Arapi.\u00a0Oni su prvi po\u010deli su\u0161iti trake testa\u00a0na\u00a0suncu\u00a0Veruje se da je re\u010d \u201emaccheroni\u201c izvedena iz sicilijanskog dijalekta \u201emaccarruni\u201c i zna\u010di \u201eprera\u0111eno testo\u201c.
Te\u0161ko je odrediti izumitelja rezanaca i testenine. Kako je ta\u010dno recept do\u0161ao u Italiju da postane tamo\u0161nje nacionalno jelo, jednako je nepoznato.<\/p>\n
\u010cinjenica je da se na italijanskoj obali, posebno u regiji Napulja, razvila kultura testenine zahvaljuju\u0107i posebno \u010distom vazduhu, koji je vrlo pogodan za su\u0161enje testa, koje se s pravom smatra kolevkom testenine.<\/p>\n
Potreba za su\u0161enjem testenine koja bi se mogla jesti sve\u017ea, javila se s porastom trgovine i
transporta. Bila je potrebna hrana koja se mogla spremiti na brod za duga putovanja. Amalfijski mornari su tokom svojih \u010destih posjeta Siciliji usvojili umetnost su\u0161enja testenine i ra\u0161irili je na podru\u010dju oko Napuljskog zaliva.<\/p>\n
Od 16 veka u razli\u010ditim gradovima majstori su se zvali razli\u010dito: \u201emaestri fidelari\u201c u Liguriji, \u201elasagnari\u201c u\u00a0Firenci, \u201evermicellari\u201c u Napulju, \u201eartijani della pasta\u201c u Palermu. U starim napuljskim fabrikama testo se mesilo nogama, pa sabijalo duga\u010dkom drvenom motkom, na koju su potom sedela tri ili \u010detiri radnika. U ritmu pesme radnici su ustajali i sedaili dok testo nije postalo glatko. Nakon toga su nastali \u201efidelini\u201c, \u201erezanci\u201c, \u201etrenette\u201c, \u201elazanje\u201c i veliki izbor kratkih testenina: \u201efarfalle\u201c, \u201epenne\u201c, \u201e\u0161koljke\u201c, \u201efusilli\u201c. Prvo su rezani ru\u010dno, a zatim automatski pomo\u0107u no\u017ea. Kratka testenina je su\u0161ena u velikim kutijama, a
duga\u010dka testenina je su\u0161ena uz pomo\u0107 velikih lepeza, stavljali su na duga\u010dke \u0161tapove i ve\u0161ali na posebne ve\u0161alice.<\/p>\n
Oko 1000. godine ne kuvar mo\u0107nog patrijarha Aquile, Martino Corno, napisao je knjigu \u201cDe arte Coquinaria per vermicelli e macaroni siciliani\u201d (\u201cUmetnost pravljenja sicilijanske testenine i rezanaca\u201d).
Godine 1150 arapski geograf Al-Idrizi pi\u0161e u svom izve\u0161taju da se u Trabiji, oko 30 km. iz Palerma, pravi pasta od bra\u0161na u obliku gajtana, a zatim je transportuju svuda, u Kalabriju i mnoge muslimanske i kr\u0161\u0107anske zemlje, \u010dak i na brodovima.\u201c<\/p>\n
Prvi \u201eslu\u017ebeni\u201c pomen testenine nalazi se u javnobele\u017eni\u010dkom aktu popisa imovine za testament: \u201epuna korpa testenine\u201c. Dokument datira iz 1279. godine. Dokument iz 1366. godine svedo\u010di o proizvodnji su\u0161ene testenine u Liguriji. U15. i 16. veku proizvodnja rezanaca postala je vrlo \u010desta.
U 17. veku upotreba mehanicke prese omogu\u0107ila je zna\u010dajno smanjenje tro\u0161kova proizvodnog procesa i zna\u010dajno smanjenje cene testenine. Od tada je ona postala istinski nacionalna hrana\u00a0U 19. veku uvo\u0111enje ma\u0161ina u proizvodnju testenine podrazumeva razvoj tr\u017ei\u0161ta testenine, pove\u0107anje konkurencije me\u0111u proizvo\u0111a\u010dima i pove\u0107anje izvoza testenine u inostranstvo. Proces prosejavanja bra\u0161na dosti\u017ee kvalitativno novi nivo, uvode se hidrauli\u010dna presa i parni mlinovi.
19. vek je sa sobom doneo i mogu\u0107nost bu\u0161enja rupa gotovo bilo kog oblika u bronzanim matri\u010dnim discovima presa za testeninu. Asortiman proizvo\u0111a\u010da testenine sada uklju\u010duje do 150-200 artikala.<\/p>\n
Po\u010detkom 20. stolje\u0107a, proces ve\u0161ta\u010dkog su\u0161enja i klimatizacije u\u010dinio je proces proizvodnje testenine dostupnim u svim regijama Italije.<\/p>\n
Odatle je testenina zapo\u010dela svoju pobedni\u010dku povorku u svet i razvila se u raznoliko jelo koje danas inspiri\u0161e i mlade i stare, siroma\u0161ne i bogate.<\/p>\n<\/p><\/div>\n