<\/p>\n
Stru\u010dnjaci za ure\u0111enje i urbanizam \u0161irom sveta sla\u017eu se u jednom \u2013 grad treba da bude \u0161to zeleniji.<\/strong> Prvobitni gradovi nisu imali u vidu va\u017enost drve\u0107a, ali ubrzo su uvideli da se leti pretvaraju u betonske pustinje. Danas ne mo\u017eemo ni da zamislimo \u017eivot u golom gradu, bez zelenila, parkova i drvoreda. To je ono \u0161to \u010dini veliku razliku izme\u0111u gradova ili razli\u010ditih delova istog grada.<\/p>\n \u010cak i ako patite od alergije na polen, ili Vas nervira kad Vam se sitni lepljivi plodovi i li\u0161\u0107e zalepe za \u0161ofer\u0161ajbnu, koristi od drve\u0107a u gradu daleko nadma\u0161uju ove sitne smetnje.<\/p>\n Mo\u017eda ne biste odmah pomislili na to, ali drve\u0107e u velikoj meri reguli\u0161e koli\u010dinu vode koja prilikom padavina pada na gradske povr\u0161ine. Li\u0161\u0107e apsorbuje veliku koli\u010dinu te\u010dnosti, i kroz mno\u0161tvo kanali\u0107a u granama, stablu i korenskom sistemu sprovodi je u zemlji\u0161te. Tako drve\u0107e doprinosi da se trotoari i kolovoz ne pretvore u potoke \u010dim padne malo ja\u010da ki\u0161a.<\/p>\n Svi znamo da biljke pre\u010di\u0161\u0107avaju vazduh, smanjuju nivo karbon dioksida, a pove\u0107avaju nivo kiseonika. Ovo je u urbanom okru\u017eenju, gde je koncentracija zaga\u0111enja pove\u0107ana, izuzetno va\u017eno.<\/p>\n Temperatura u gradovima uvek je bar par stepeni ve\u0107a nego u selima i prirodi. To je i o\u010dekivano, sobzirom na to da se beton, cigla, kamen, \u010delik i ostali materijali koji se koriste u urbanom okru\u017eenju lako greju i dugo zadr\u017eavaju toplotu.<\/p>\n Kro\u0161nje drve\u0107a pru\u017eaju zasenu i zna\u010dajno doprinose tome da u gradu bude prijatnije prilikom letnje \u017eege.<\/p>\n Korenski sistemi su ono \u0161to dr\u017ei zemlji\u0161te na jednom mestu, spre\u010davaju\u0107i da se odroni, pomeri, i izazove probleme. Niko ne bi \u017eeleo klizi\u0161te u gradu. Upravo koren biljaka najbolje \u0161titi od erozije tla.<\/p>\n Ptice, leptiri, bubice, veverice, \u0161ta sve mo\u017ee da \u017eivi u ko\u0161nji i na granama drveta\u2026 To su \u010ditavi mali ekosistemi, koji gradu dodaju \u017eivost, a stanovnicima toliko neophodan kontakt sa prirodom.<\/p>\n Istra\u017eivanja su pokazala da drvoredi poma\u017eu u regulisanju saobra\u0107aja. Ne samo da kao fizi\u010dka, vizuelna i mentalna barijera odvajaju trotoar od kolovoza, pa se skretanje vozila na trotoar re\u0111e doga\u0111a i pe\u0161aci se ose\u0107aju sigurnije, ve\u0107 i smanjuje prose\u010dnu brzinu saobra\u0107aja, stvaranje gu\u017eve i nervozu kod u\u010desnika u saobra\u0107aju.<\/p>\n Istra\u017eivanja su tako\u0111e pokazala da ljudi u okru\u017eenjima koja su bogata zelenilom \u017eive du\u017ee, a i kvalitet \u017eivota im je bolji. Vi\u0161e je razloga za to. Okru\u017eenost prirodom smanjuje podlo\u017enost psihi\u010dkim problemima, pre svega depresiji. Zatim, kod stanovnika zelenih krajeva manje su prisutni disajni problemi, kao i povi\u0161en krvni pritisak i sr\u010dane smetnje. Za to mogu zahvaliti i tome \u0161to se vi\u0161e kre\u0107u i vode aktivniji \u017eivot, kao i tome \u0161to se vi\u0161e dru\u017ee i bolje su me\u0111usobno povezani.<\/p>\n Naposletku, tu je i estetski efekat, koji nije zanemarljiv. Drve\u0107e, jednostavno, ulep\u0161ava grad. Umesto da izgleda kao gola, betonska pustinja, grad bogat zelenilom izgleda daleko lep\u0161e, humanije, i prijatnije za boravak. Ne zna se je li lep\u0161e u prole\u0107e, kada drve\u0107e krene da lista i cveta, leti kad pru\u017ea prijatan hlad, u jesen, kad se kro\u0161nje za\u0161arene svim toplim bojama, ili zimi, kada gradu daje izgled zimske bajke. I da nije ostalih razloga, a itekako su zna\u010dajni, estetski momenat bio bi sam za sebe dovoljan razlog da grad zasadi drvorede i parkove.<\/p>\n Kada grad ili pojedinac sadi drvo ili drvored, to uvek \u010dini sa najboljom namerom \u2013 da ulep\u0161a grad i \u017eivot u njemu. Ipak, na neke stvari je va\u017eno obratiti pa\u017enju:<\/p>\n Drve\u0107e koje sadimo obi\u010dno su mladice, malih dimenzija. Ali, treba imati na umu punu veli\u010dinu koju \u0107e drvo dosti\u0107i kad odraste. Zato je va\u017eno napraviti dovoljno veliki razmak izme\u0111u sadnica, kako jednog dana ne bi smetale jedne drugima. Tako\u0111e, va\u017eno je predvideti i dovoljnu udaljenost od uli\u010dne rasvete. Najbolje je ovaj deo isplanirati uz konsultaciju sa stru\u010dnjakom, urbanistom, pejza\u017enim arhitektom i sl.<\/p>\nZa\u0161to je bitno da gradovi zasade drve\u0107e?<\/em><\/strong><\/h2>\n
Drve\u0107e reguli\u0161e koli\u010dinu vode<\/em><\/strong><\/h3>\n
\u010cisti vazduh<\/em><\/strong><\/h3>\n
\u0160titi od sunca i vru\u0107ine<\/em><\/strong><\/h3>\n
\u0160titi od erozije zemlji\u0161ta<\/em><\/strong><\/h3>\n
Sjajno je za \u017eivi svet<\/em><\/strong><\/h3>\n
Pozitivno uti\u010de na saobra\u0107aj<\/em><\/strong><\/h3>\n
Odli\u010dno uti\u010de na psiho-fizi\u010dko zdravlje ljudi<\/em><\/strong><\/h3>\n
Lepo je<\/em><\/strong><\/h3>\n
Na \u0161ta obratiti pa\u017enju<\/em><\/strong><\/h2>\n
Raspored i rastojanje<\/em><\/strong><\/h3>\n