U Kristalnoj sali Narodne biblioteke Pirot, održana je promocija romana “Kad lišće šapuće” autorke Emilije Lubine, dela koje je već našlo put do srca čitalaca. Na promociji su, pored autorke, govorili i recenzenti Dragoljub Zlatković, Danilo Jovanović i Irena Manić.
“Kad lišće šapuće” je roman koji je dirnuo u srce svakog ko je imao prilike da zaviri među korice i koji podseća na snagu porodičnih veza, ljubavi i preživljavanja u teškim vremenima. Istinita priča o životu Lenke, bake autorke Emijije Lubine, smeštena u Beloj Palanci.
“Ovo je autentična priča o životu moje bake Lenke, koja je bila avangardna žena i čija me je životna priča inspirisala da napišem svoj prvi romam. To je lična, ljubavna povest, intrigantna za to vreme. Radnja se proteže na skoro ceo jedan vek, od početka 20. veka pa sve do današnjih dana”, kazala je Lubina.
Rad na ovom romanu za Emiliju Lubinu, bio je pravi izazov, posvetila mu je gotovo celu deceniju i pisanje ovog dela doživela kao svoju životnu misiju.
Emilija naglašava da je tokom procesa pisanja imala veliku podršku svojih prijatelja, pisaca i profesora srpskog jezika. Tim recenzenata okuplja šestoro kompetentnih ljudi, među njima su Dragoljub Zlatković, Borislava Lilić, Irena Manić, Dušica Pavlović, Milan Stanojević i Danilo Jovanović. Izdavač je Narodna biblioteka “Vuk Karadžić” iz Bele Palanke, dizajn korica radila je Andrijana Lubina, lektor je Borica Lilić, a knjigu je štampao Medivest KT iz Niša.
Roman “Kad lišće šapuće” je svedočanstvo jednog vremena, istinita priča jedne žene, porodice, uz brojne opise sela i belopalanačke varoši. To je posebno bilo interesantno Danilu Jovanoviću, istoričaru, bibliotekaru koji je i jedan od recenzenata.
“Ovo je prvi rukopis koji je došao u moje ruke od kako sam počeo da radim u Biblioteci i drago mi je da sam deo ovog romana. Prema rukopisu sam se postavio sa rezervom, samom iščitavanju sam pristupio kao istoričar, ali zahvaljujući dinamičnosti pripovedanja, ceo rukopis sam pročitao za 6 sati. Zapitao sam se koliko znam o svojoj prošlosti i precima. Porodične veze, samožrtvovanje likova, njihove unutrašnje borbe čine ovaj roman, veoma emotivnim, dinamičnim i značajnim za zavičajnu istoriju”, reako je Jovanović.
Polovina romana napisana je na dijalektu, u tome je autorka imala punu podršku Dragoljuba Zlatkovića, hroničara zavičajne istorije.
“Emilija Lubina napisala je divnu knjigu, koja nije mogla da ima bolji naslov. Ema je pre svega pesnik, ona je rođena pod tremom Suve planine, tamo se igraju nebo i zemlja i to je punilo njenu dušu. Rečenice su reljefne, veoma zvučne, nema škripe, sve je perfektno. Knjigu sam dao ženi, ona je bila oduševljena i trenutno je na čitanju kod komšinica. To je pisanje iz duše, njene stranice su kao lišće koje šapuće – tiho, ali uporno, ostavljajući trajan trag”, rekao je Zlatković.
Primerci knjige se mogu naći na policama Narodne biblioteke “Vuk Karadžić” iz Bele Palanke, kao i na zavičajnom odeljenju Narodne biblioteke Pirot. Prema rečima bibliotekara, ali i same autorke, roman je veoma tražen.
“Knjiga se čita u dahu, za jednu noć, dobila sam brojne pozitivne utiske, posebno od žena, jer je to tipična ženska emotivna priča, ali imam saznanja da su i muškarci koji su je čitali uz nju plakali”, kazala je Lubina.
Lubina je do sada izdala dve knjige poezije, deo je ovogodišnjeg Zbornika “Pirotski poetski ćilim”, u izdanju Narodne biblioteke Pirot, a ovo je njen prvi izlet u svet romana.
“Od poezije, preko poetske proze, crtica i fragmenata, želim da se oprobam u različitim žanrovima i književnim oblicima, pisaću dok sam živa jer je to moja potreba i strast. Pišem za svoju dušu, ali volim da nešto od toga ugleda svetlost dana, da podelim sa čitaocima i uputim neku poruku”, kazala je Lubina.
Knjiga “Kad lišće šapuće” i životna priča bake Lenke je nadahnula i publiku na promociji da podeli priče svojih predaka i postavi brojna pitanja autorki. Krajem juna promocija romana biće upriličena i u Beloj Palanci.
Source link
“KAD LIŠĆE ŠAPUĆE”: Roman prvenac Emilije Lubine
