<\/p>\n
VALORIZACIJA UTICAJA NA \u017dIVOTNU SREDINU REKONSTRUKCIJE HE \u0110ERDAP 2 I VLASINSKE HE<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/p>\n Energoprojekt\u2013Hidroin\u017eenjering a.d. je nastavio uspe\u0161nu saradnju sa Akcionarskim dru\u0161tvom \u2018\u2019Elektroprivreda Srbije\u2019\u2019 u domenu izrada Studija o proceni uticaja na \u017eivotnu sredinu za potrebe Nosioca projekta, a radi ishodovanja Saglasnosti kod nadle\u017enog Ministarstva za\u0161tite \u017eivotne sredine Republike Srbije. Izrada studija je zahtevala multidisciplinarni pristup u okviru a.d. sa dominantnim u\u010de\u0161\u0107em specijalista tehnolo\u0161ke, hidrotehni\u010dke, ma\u0161inske i elektro struke.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu karakteristike postoje\u0107eg stanja \u017eivotne sredine na predmetnim podru\u010djima i karakteristike postoje\u0107ih potencijala sa jedne strane, i karakteristike planiranih Projekata sa druge strane, pokazala se potreba za izradom posebnih studijskih istra\u017eivanja, na nivou Studija o proceni uticaja, kojima su se definisali svi relevantni uticaji koji se mogu pojaviti na relaciji planirani Projekti \u2013 \u017eivotna sredina, kao i mere za spre\u010davanje ili smanjenje potencijalnih uticaja na \u017eivotnu sredinu i zdravlje ljudi.<\/p>\n Studije su izra\u0111ene u skladu sa Re\u0161enjima o odre\u0111ivanju obima i sadr\u017eaja koje je izdalo Ministarstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine, a na bazi utvr\u0111enih lokacija, postoje\u0107eg stanja \u017eivotne sredine, tehni\u010dke dokumentacije, procene mogu\u0107eg uticaja predmetnih projekata na \u017eivotnu sredinu i na osnovu postoje\u0107ih znanja i raspolo\u017eivih podataka (rezultata istra\u017eivanja i merenja \u201ein situ\u201c). Isto tako, za izradu predmetnih Studija o proceni uticaja na \u017eivotnu sredinu kori\u0161\u0107eni su uslovi i saglasnosti nadle\u017enih organa koji su izdati za potrebe izrade Idejnih projekata rekonstrukcije HE \u0110erdap 2 i Vlasinskih HE.<\/p>\n HE \u0110erdap 2 je druga zajedni\u010dka srpsko \u2013 rumunska hidroelektrana na Dunavu. Izgra\u0111ena je na 863 km Dunava od u\u0161\u0107a u Crno more, na profilu Kusjak \u2013 Ostrovul Mare. Kao i HE \u0110erdap 1 i ovaj sistem je kompleksan i vi\u0161enamenski hidrotehni\u010dki objekat. Sastoji se od osnovne elektrane, dve dodatne elektrane, dve prelivne brane i dve brodske prevodnice. Svakoj strani, srpskoj i rumunskoj, pripada po jedan od pomenutih objekata. elektrana, kao gra\u0111evinska celina, podeljena je na dva jednaka dela, tako da svaka strana nesmetano odr\u017eava i eksploati\u0161e svoj deo sistema. U osnovnu i dodatnu elektranu ugra\u0111eno je 10 horizontalnih cevnih agregata.<\/p>\n Vlasinske HE spadaju u grupu najstarijih hidroelektrana u okviru \u2018\u2019Elektroprivrede Srbije\u2019\u2019 AD. Izgradnjom brane i akumulacije za potrebe hidroelektrane Vrla 1, nastalo je Vlasinsko jezero. Izgradnja prve faze celog sistema i \u010detiri hidroelektrane trajala je do 1958. godine. Agregati I faze (A, B \u2013 faza I) pu\u0161teni su u pogon u periodu od aprila 1954. do februara 1958. godine. Agregati II faze (C, D \u2013 faza II) realizovani su i pu\u0161teni u pogon nekih dvadesetak godina kasnije tokom 1975. godine. Bazi\u010dna koncepcija kori\u0161\u0107enja vode u Vlasinskom hidrosistemu sastoji se iz prevo\u0111enja vode iz gornjeg dela sliva reke Vlasine i slivova Bo\u017ei\u010dke i Lisinske reke u sliv reke Vrle, nakon \u010dega se ta voda, zajedno sa delom voda iz sliva reke Vrle, koristi u \u010detiri hidroenergetske stepenice.<\/p>\n Revitalizacija HE \u0110erdap 2 i Vlasinskih HE, odnosno poslovi zamene, rekonstrukcije i sanacije opreme u okviru postoje\u0107ih objekata, imaju za cilj pove\u0107anje stepena korisnosti agregata, odnosno njihove snage, produ\u017eenje \u017eivotnog veka hidroelektrana, kao i pove\u0107anje sigurnosti u radu. Dakle, revitalizacijom hidroelektrana \u0107e se pre svega pove\u0107ati njihovi proizvodni kapaciteti, \u0161to ima pozitivan uticaj na odr\u017eivi razvoj unutar energetskog sektora, s obzirom da hidroenergija predstavlja obnovljiv izvor energije i resurs koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. Pove\u0107anjem funkcionalnosti opreme i pomo\u0107nih instalacija, broj zastoja u proizvodnji usled nepredvi\u0111enog otkazivanja opreme se svodi na minimum, kao i usled havarijskog otkazivanja koje je \u010desto pra\u0107eno udesnim situacijama u pogledu kvaliteta \u010dinioca \u017eivotne sredine.<\/p>\n Razradom Studija, uvidom u postoje\u0107a stanja, sumiranjem uticaja tokom rekonstrukcije i dalje eksploatacije, kao i predvi\u0111enim merama za\u0161tite, mo\u017ee se re\u0107i da dobrobiti Projekata i njihovih ciljeva prema\u0161uju potencijalne negativne uticaje koji se mogu javiti tokom realizacije.<\/p>\n Projekti ne ugro\u017eavaju prirodna i kulturna dobra u ve\u0107oj meri u odnosu na aktuelni re\u017eim rada, a sa ekolo\u0161kog aspekta planirani radovi ne mogu izazvati ve\u0107e negativne ekolo\u0161ke efekte niti mogu ugroziti bezbednost, zdravlje i \u017eivot ljudi, kao ni bezbednost objekata i sredine u okru\u017eenju.<\/p>\n Pozitivni uticaji realizacije Projekata manifestuju se u dodatnoj proizvodnji elektri\u010dne energije iz obnovljivih izvora, kao i u podizanju nivoa funkcionalnosti i bezbednosti u radu predmetnih hidroenergetskih sistema.<\/p>\n Predvi\u0111ena vrsta i obim radova spadaju u one, \u010diji je mogu\u0107i negativan uticaj na \u017eivotnu sredinu zanemarljiv i mo\u017ee se potpuno kontrolisati pravilnim odr\u017eavanjem, kako je opisano u poglavljima predmetne Studije. U skladu sa tim, konstatuje se da izvo\u0111enje radova revitalizacije HE \u0110erdap 2 i Vlasinske HE ispunjava uslove sa stanovi\u0161ta za\u0161tite \u017eivotne sredine.<\/p>\n Treba ista\u0107i da su planirane revitalizacije HE \u0110erdap 2 i Vlasinske HE saglasne sa ciljevima Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine (\u201eSlu\u017ebeni gl. RS\u201c br. 101\/15), kojom su u okviru elektroenergetskog sektora predvi\u0111eni revitalizacija i modernizacija postoje\u0107ih hidroelektrana, kao i pove\u0107anje proizvodnje iz hidroenergije.<\/p>\n Iskustvo sa sli\u010dnim projektima na postoje\u0107im hidroelektranama pokazuje da se, uz produ\u017eenje njihovog \u017eivotnog veka, mo\u017ee dobiti dodatna energija, uz ni\u017ee tro\u0161kove i manje operativnih problema u eksploataciji, u odnosu na nove hidro i termo elektrane.<\/p>\n<\/div>\n