Ve\u0107inom prihva\u0107ena, definicija porodice podrazumeva jedinstvenu ljudsku zajednicu koju \u010dine odrasli supru\u017enici i njihova deca, i kao takva, porodica predstavlja osnovnu jedinicu organizacije ljudskog dru\u0161tva<\/strong>. \u010cvrste porodi\u010dne veze odlika su i biljnog sveta\u2026<\/strong><\/p>\n \u2026 stoga su i biljke klasifikovane po botani\u010dkim porodicama u koje su grupisane prema zajedni\u010dkim karakteristikama. Me\u0111unarodni nazivi biljnih porodica za koren imaju latinsku osnovu koja se zavr\u0161ava sufiksom \u201eaceae\u201c. Morfolo\u0161ke karakteristike (kao \u0161to su oblik listova, osobenosti pra\u0161nika, broj latica cveta, struktura ploda ili drugih organa\u2026) omoguc\u0301uju da se odredi kojoj botani\u010dkoj porodici pripada pojedina biljka.<\/strong> Tako \u201eli\u010dna karta\u201c svake biljke uz sam naziv nosi i podatke o pripadnosti porodici, a \u010desto i rodu (podkategorija u okviru porodice), vrsti (ponekad i podvrsti), hibridu ili sorti\u2026<\/p>\n Biljna porodica mo\u017ee sadr\u017eati biljke sa izra\u017eenim sli\u010dnim karakteristikama<\/strong>, kao \u0161to je porodica orhideja (Orchidaceae) ili, pak okupiti biljke sa veoma razli\u010ditim aspektima<\/strong>: primer je porodica ru\u017ea (Rosaceae) koja sadr\u017ei vi\u0161e od stotinu rodova, i \u010diji su \u010dlanovi ru\u017eino drvo, divlja ru\u017ea (\u0161ipak), jabuka, kupina, glog, ali i virak, suru\u010dica i trava od srdobolje\u2026 Osim morfolo\u0161kih sli\u010dnosti, \u010dlanovi biljnih porodica mogu ispoljiti i sli\u010dnosti u sadr\u017eaju hemijskih supstanci, a ve\u0107inom im odgovaraju i sli\u010dni klimatski uslovi i zemlji\u0161ne podloge.<\/p>\n Lekovito bilje iz na\u0161eg prozvodnog programa ve\u0107inom poti\u010de iz nekoliko biljnih porodica<\/strong><\/p>\n Porodici Lamiaceae<\/strong> pripada najve\u0107i broj biljaka iz na\u0161eg proizvodnog programa: vrijesak \u2013 rtanjski \u010daj<\/strong><\/a>, majkina du\u0161ica<\/strong><\/a>, vranilova trava<\/strong><\/a>, bosiljak<\/strong><\/a>, \u0161arplaninski \u010daj<\/strong><\/a>, mati\u010dnjak<\/strong><\/a>, \u017ealfija<\/strong><\/a>, pitoma nana<\/strong><\/a>, ruzmarin<\/strong><\/a>, timijan<\/strong><\/a>, miloduh<\/strong>, lavanda<\/strong><\/a>, dobri\u010dica<\/strong>, srda\u010dica<\/strong>, majoran<\/strong>, o\u010dajnica<\/strong>, podubica<\/strong>, trava iva<\/strong>\u2026 Porodica Asteraceae<\/strong>, \u010diji su \u010dlanovi zlatnica<\/strong>, pelen<\/strong><\/a>, smilje<\/strong><\/a>, neven<\/strong><\/a>, badelj<\/strong><\/a>, kamilica<\/strong><\/a>, arnika<\/strong><\/a>, arti\u010doka<\/strong><\/a>, ehinacea<\/strong><\/a>, oman<\/strong><\/a>, podbel<\/strong><\/a>, hajdu\u010dka trava<\/strong><\/a>, vodopija<\/strong><\/a>, masla\u010dak<\/strong><\/a>, \u010di\u010dak<\/strong>\u2026 Porodica Rosaceae<\/strong> u na\u0161em proizvodnom programu zastupljena je sa nekoliko \u010dlanova: trava od srdobolje<\/strong><\/a>, suru\u010dica<\/strong><\/a>, dunja<\/strong><\/a>, kupina<\/strong><\/a>, divlja ru\u017ea<\/strong><\/a>, jabuka<\/strong><\/a>, malina<\/strong>, petrovac<\/strong>\u2026 Porodica Apiaceae, <\/strong>iz koje poti\u010du anis<\/strong>, angelika<\/strong><\/a>, mora\u010d<\/strong>, kim<\/strong>, per\u0161un<\/strong>, miro\u0111ija<\/strong>, korijander<\/strong>\u2026 \u010dini grupu po gra\u0111i, izgledu i hemijskom sastavu prili\u010dno homogenih biljaka. Porodica Fabaceae <\/strong>\u010diji su \u010dlanovi pasulj<\/strong><\/a>, gr\u010dko seme<\/strong><\/a>, bagrem<\/strong>, sladi\u0107<\/strong><\/a>, Porodicu Malvaceae <\/strong>iz koje poti\u010du beli slez<\/strong><\/a>, crni slez<\/strong> i hibiskus<\/strong><\/a>, \u010dine ve\u0107inom zeljaste ili \u017ebunaste biljke i lijane, koje rastu u umerenim i tropskim predelima. Njeni \u010dlanovi su prepoznatljivi po krupnim pojedina\u010dnim cvetovima i naizmeni\u010dno postavljenim listovima koji sadr\u017ee stipule, dok stabljike sadr\u017ee sluzne kanale. Po hemijskom sastavu, sadr\u017eaj sluzi je uglavnom nosilac lekovitog dejstva<\/strong> biljaka iz ove porodice.<\/p>\n Porodicu Boraginaceae <\/strong>kojoj pripadaju gavez<\/strong><\/a> i plu\u0107njak<\/strong><\/a>, \u010dine zeljaste i drvenaste biljke. Mnoge od njih se gaje kao ukrasne, jestive ili medonosne. Ovu prili\u010dno homogenu porodicu je lako prepoznati po cvetovima.<\/p>\n Borovnica<\/strong><\/a>, brusnica<\/strong> i medvetka<\/strong><\/a>, koje od aktivnih sastojaka sadr\u017ee tanine i hinolonska jedinjenja, pa se u fitoterapiji koriste kao uroantiseptici<\/strong>, pripadaju porodici Lazarkinja<\/strong> i ivanjsko cve\u0107e<\/strong><\/a>, koje se tradicionalno koriste kao diuretici, pripadaju porodici Rubiaceae, Porodici Oleaceae<\/strong> pripadaju maslina<\/strong><\/a> i beli jasen<\/strong>, a \u010dine je drvenaste i \u017ebunaste biljke koje rastu na svim kontinentima. Stabla drvenastih biljaka iz ove porodice su razgranata, korenje je duboko, Biljke iz iste porodice rado se nastanjuju na istom stani\u0161tu, harmoni\u010dno <\/strong>uklopljene u \u0161iru zajednicu<\/strong><\/p>\n Sastav biljnog sveta koji nastanjuje odre\u0111eno podru\u010dje uslovljen je kvalitetom i sastavom zemlji\u0161ta i klimatskim uslovima<\/strong>, a svaku zajednicu \u010dine biljke kojima odgovaraju jednaki osnovni uslovi \u017eivota, bilo da su u pitanju livade, stepe, makija, listopadne, \u010detinarske ili tropske \u0161ume. Putem korenovih sistema, sve biljke jedne zajednice opstaju u tesnoj komunikaciji,<\/strong> dele\u0107i me\u0111usobno neophodne \u201einformacije\u201c i hranljive sastojke. U biljnom svetu, postoje mehanizmi za\u0161tite, kako bi se \u0161to ve\u0107em broju jedinki omogu\u0107io opstanak. Me\u0111u \u010dlanovima vlada po\u0161tovanje<\/strong>: listovi se pokre\u0107u na na\u010din da sun\u010deva svetlost, neophodna za fotosintezu, bude dostupna i \u201esusedima\u201c. Informacije o \u201euljezima\u201c ili opasnosti (od \u0161tetnih insekata, na primer) \u0161ire se svim \u010dlanovima zajednice. Ono \u0161to izaziva divljenje je \u010dinjenica da se komunikacijom i dostavom hranljivih materija putem korenovih sistema, \u010dak i pose\u010deni panjevi ili polomljeno drve\u0107e odr\u017eavaju u \u017eivotu<\/strong>.<\/p>\n Funkcionalna organizacija prirodnih \u017eivotnih zajednica ukazuje na postojanje posebne inteligencije biljnog sveta<\/strong>, anga\u017eovane na o\u010duvanju i za\u0161titi sopstvenih resursa. Stoga bi svakoj interakciji sa prirodom, na\u0161a, ljudska inteligencija, trebalo da pristupi uz po\u0161tovanje osnovnog na\u010dela<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.mocbilja.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/porodicno_stablo.png\")
<\/a>Ve\u0107 samim pogledom na \u010dlanove porodice, uo\u010davaju se sli\u010dnosti: deca li\u010de na roditelje i jedno na drugo, imaju sli\u010dne crte lica, gra\u0111u tela, ponekad i boju glasa, pa i na\u010din pona\u0161anja, sklonost ka odre\u0111enim bolestima ili razvoju posebnih talenata. Ove sli\u010dnosti se mogu uo\u010diti i sa bli\u017eim i daljim srodnicima, u razli\u010ditim generacijama ili granama \u201eporodi\u010dnih stabala\u201c<\/strong> gde su poneke, genima odre\u0111ene predispozicije, na\u0161le pogodne okolnosti za manifestovanje\u2026 Odrastanje u zdravoj porodici, i ose\u0107aj pripadnosti, prihva\u0107enosti i za\u0161ti\u0107enosti, va\u017eni su za pravilan razvoj svake ljudske jedinke. Porodice i \u0161ire rodbinske zajednice, delatnostima, znanjima i ve\u0161tinama svojih \u010dlanova u\u010destvuju u izgradnji dru\u0161tvenih zajednica i odr\u017eanju ljudske vrste, a ljudska vrsta, uz sav ostali biljni i \u017eivotinjski svet, \u010dini va\u017ean faktor u odr\u017eanju \u017eivota i\u00a0 biolo\u0161ke ravnote\u017ee na planeti Zemlji.<\/p>\n<\/a>To su dikotiledone biljke, ve\u0107inom zeljaste ili \u017ebunaste, koje karakteri\u0161e \u010detvorougaona stabljika (kvadratnog preseka) uo\u010dljiva i na mladim gran\u010dicama i dr\u0161kama listova koji su obi\u010dno naspramni, jednostavni, bez stipula (zalistaka). Biljke iz ove porodice su \u010desto prekrivene dla\u010dicama i \u017elezdama aromati\u010dnog sadr\u017eaja. Koriste se u kulinarstvu, parfimeriji i kao ukrasne biljke. Bogate etarskim uljem<\/strong> koje je nosilac lekovitog dejstva, ve\u0107inom ispoljavaju antisepti\u010dne i antispazmodi\u010dne efekte<\/strong>, i koriste se u tretmanu bolesti disajnih organa i kod poreme\u0107aja varenja.<\/p>\n<\/a>prepoznatljiva je po cvastima, koje iako ne li\u010de mnogo jedna na drugu, sadr\u017ee karakteristi\u010dne sitne cevaste i\/ili jezi\u010daste cveti\u0107e. \u010cine jednu od va\u017enih porodica dikotiledonih biljaka, a njeni \u010dlanovi su uglavnom zeljaste biljke, mada me\u0111u njima ima i \u017ebunastih ili drvec\u0301a. Po hemijskom sastavu raznorodne<\/strong>, lekovite biljke iz ove porodice koriste se za tretman razli\u010ditih zdravstvenih tegoba<\/strong>, bolesti jetre, mokra\u0107nih kanala, organa za varenje, disajnih organa, za ja\u010danje imuniteta ili kao antiseptici. Pojedini \u010dlanovi ove porodice biljaka koriste se u ishrani, parfimeriji i za izradu kozmeti\u010dkih proizvoda.<\/p>\n<\/a>to je tako\u0111e velika biljna porodica koja obuhvata 4828 razli\u010ditih vrsta podeljenih u 91 rod. Sastoji se od zeljastih biljaka, \u017ebunja i drvec\u0301a, uglavnom listopadnog, koje raste \u0161irom sveta, u umerenim klimatskim uslovima. Listovi biljaka iz ove porodice su jednostavni i spiralno raspore\u0111eni, dok su im cvetovi upadljivi, hermafroditni i sastavljeni od 5 latica i 5 \u010da\u0161i\u010dnih listi\u0107a. Plodovi su im uglavnom jestivi i veoma razli\u010diti<\/strong>, zavisno od same biljke, mogu biti mesnati, ora\u0161asti, semenke ili ko\u0161tunice. Obzirom na velike razlike u hemijskom sastavu<\/strong>, primena biljaka iz ove porodice u fitoterapiji je veoma razli\u010dita<\/strong>.<\/p>\n<\/a>Dikotiledone, biljke iz ove porodice ve\u0107inom rastu u umerenom klimatskom pojasu i prepoznatljive su po cvastima koje imaju oblik ki\u0161obrana<\/strong>: su\u0107u\u0161ni cvetovi, od kojih se svaki nalazi na maloj dr\u0161ci, grupisani su na na\u010din da su sve dr\u0161ke pri\u010dvr\u0161\u0107ene za istu ta\u010dku na stabljici. Njihove semenke (koje se ve\u0107inom koriste kao lekoviti deo biljke) sadr\u017ee dosta etarskog ulje me\u0111u \u010dijim aktivnim sastojcima preovla\u0111uju jedinjenja sa karminativnim i antispazmodi\u010dkim dejstvom<\/strong>, pa se naj\u010de\u0161\u0107e koriste kod poreme\u0107aja varenja i bolesti urinarnog sistema<\/strong>. Ovoj porodici pripadaju i \u0161argarepa<\/strong>, celer<\/strong> i pa\u0161kanat<\/strong>, koji se redovno koriste u ishrani.<\/p>\n<\/a> \u017edraljika<\/strong>, \u017ee\u010dji trn\u2026 <\/strong>prepoznatljiva je po cvetovima karakteristi\u010dnih latica \u010diji oblik podse\u0107a na leptira, slo\u017eenim listovima i plodovima koji sadr\u017ee semenke u mahunama. Usled mno\u0161tva razli\u010ditih aktivnih sastojaka, lekovita svojstva svake od ovih biljaka su jedinstvena<\/strong>.<\/p>\n<\/a>Porodica Gentianaceae <\/strong>raste u svim delovima sveta, vec\u0301inom u predelima sa umerenom klimom. Obuhvata 87 rodova podeljenih u 1700 vrsta, uklju\u010dujuc\u0301i zeljaste biljke, \u017ebunje i drvec\u0301e. Boje cvetova biljaka iz ove porodice su veoma raznovrsne; cvetovi su dvopolni, a plodovi su kapsule, ili vrlo retko, bobice. Biljke ve\u0107inom razvijaju rizome, dok su im listovi naspramno postavljeni. Njoj pripadaju lincura <\/strong><\/a>i ki\u010dica<\/strong> za koje je, u hemijskom sastavu, karakteristi\u010dan je sadr\u017eaj gorkih materija<\/strong> \u2013 u fitoterapiji se koriste uglavnom kao pomo\u0107 kod poreme\u0107aja varenja.<\/p>\n<\/a> Ericaceae<\/strong> \u2013 porodici \u017ebunastih i drvenastih biljaka podeljenih u 128 rodova i oko 4000 razli\u010ditih vrsta. Ove biljke rastu u hladnim ili umerenim podru\u010djima niske nadmorske visine, ali i u planinskim tropskim predelima; veoma se dobro prilago\u0111avaju kiselim i neplodnim zemlji\u0161tima. Listovi su im obi\u010dno naizmeni\u010dni, jednostavni i bez stipula. Cvetovi su dvopolni sa laticama koje se razlikuju po obliku, mogu biti zaobljene i \u0161iroke ili uske i levkaste, dok je plod u obliku bobice<\/strong>.<\/p>\n<\/a><\/strong>koju \u010dini 611 rodova i oko 13.500 razli\u010ditih vrsta biljaka cvetnica, a ovoj porodici pripada i<\/strong> kafa \u2013 njen ekonomski najzna\u010dajniji \u010dlan<\/strong>. To su drvenaste, \u017ebunaste, lijane ili zeljaste biljke koje rastu \u0161irom sveta, ali su posebno zastupljene u tropskim i suptropskim regionima.<\/p>\n<\/a> listovi su jednostavni i postavljeni naspramno, dok su cvetovi dvopolni, brojni i mirisni. Plodovi su bobice, \u010daure ili ora\u0161ice koje sadr\u017ee semenke. Me\u0111u \u010dlanovima ove porodice, osim masline i belog jasena koji se koriste u fitoterapiji, poznati su jasmin, forzicija i jorgovan, koji se gaje kao ukrasne biljke.<\/strong><\/p>\n<\/a>Me\u0111u najstarijim biljnim porodicama je porodica bukvi \u2013 Fagaceae<\/strong>. Ova porodica drvenastih biljaka obuhvata 8 rodova podeljenih u 927 vrsta, od kojih pojedini datiraju iz perioda od pre vi\u0161e od 90 miliona godina. Ovo drvec\u0301e raste na svim kontinentima, osim u tropskom regionu. Me\u0111u njima su bukva, hrast<\/strong><\/a> i pitomi kesten, poznati po jestivim plodovima i po tome \u0161to daju drvo za gradnju i izradu name\u0161taja. Ovoj porodici pripada zimzeleno ili listopadno drvec\u0301e sa jednostavnim, naizmeni\u010dno raspore\u0111enim listovima. Cvetovi su jednopolni u obliku maca, a plodovi \u2013 ora\u0161ice.<\/p>\n