Share the post “ROM zna\u010di \u010dovek! \u2013 Danas je Me\u0111unarodni dan Roma”<\/p>\n<\/p><\/div>\n Kakva je i \u0161ta sadr\u017ei romska zastava?<\/strong><\/p>\n Na njoj je plavom bojom predstavljeno nebo, kao simbol slobode, bezgrani\u010dnog prostranstva i \u017eivota pod vedrim nebom, bez krova nad glavom. Zelenom bojom je predstavljena trava, put, drum, kao simbol \u017eivota koji je obele\u017een stalnim putovanjem, na putu bez granica koji je uviek \u201eotvoren\u201c Romima. I na kraju, crveni to\u010dak predstavlja simbol stalnog kretanja i \u017eivota na to\u010dkovima. Pod romskom zastavom nikada nije vo\u0111en nijedan rat.<\/p>\n Romi su tradicionalno nomadski narod. Veruje se da su napustili Indiju oko 1000. godine i da su pro\u0161li kroz zemlje koje su danas obuhva\u0107ene granicama Avganistana, Irana (nekada\u0161nje Persije), Jermenije i Turske. Deo Roma i danas \u017eivi na istoku, \u010dak u Iranu, uklju\u010duju\u0107i i neke koji su se selili ka Evropi i potom se vratili. Po\u010detkom 14.veka Romi dolaze na Balkan, a po\u010detkom 16.veka se sele sve do \u0160kotske i \u0160vedske. Neki Romi su se selili ka jugu kroz Siriju ka Severnoj Africi, dolaze\u0107i u Evropu preko Gibraltara. Oba ogranka migracije su se srela u dana\u0161njoj Francuskoj. Ljudi sli\u010dni Romima i danas \u017eive u Indiji, a najverovatnije su poreklom iz pustinjske dr\u017eave Rad\u017eastan<\/p>\n Legenda \u201dZa\u0161to su Romi napustili Indiju?<\/strong><\/p>\n Romi se me\u0111u sobom dele po teritorijalnim, kulturolo\u0161kim i dijalektolo\u0161kim razlikama na 4 glavne grupe: Kaldera\u0161i (kova\u010di koji su do\u0161li sa Balkana u Centralnu Evropu, a zatim se selili i do Severne Amerike). Predstavljaju najbrojniju romsku grupaciju; Manu\u0161i (poznati i kao Sinti), uglavnom naseljavaju Alzas i okolne regione Francuske i Nema\u010dke. Poznati su kao putuju\u0107i zabavlja\u010di i cirkusanti; Romni\u010dali (uglavnom naseljavaju Veliku Britaniju i Severnu Ameriku). Zbog njihovog nomadskog na\u010dina \u017eivota, oduvek je postojalo me\u0111usobno nepoverenje izme\u0111u Roma i njihovih sedela\u010dkih kom\u0161ija. Za njih se verovalo, i jo\u0161 uvek se veruje, da su prosjaci, lopovi, otmi\u010dari, neprilagodljivi za sedela\u010dki \u017eivot i posao. Zbog svega toga bili su izlagani progonima. \u00a0Za Rome se kultura ogleda u jeziku, muzici, religiji i mitovima Romski jezik je jedina \u201cknjiga\u201d koju su Romi poneli iz Indije. Romski jezik i njegovi dijalekti srodni su jeziku plemena Dardi i Kafistranu, kao i jeziku plemena Hiduku\u0161u u Indiji. Po svojoj osnovi, on predstavlja varijantu Pali jezika, koji je razvijena forma Sanskrita. Klasi\u010dni sanskrit ima 48 zvukova. Ne ra\u010dunaju\u0107i alofone, sanskrit ima 35 fonema.<\/p>\n Jezik kojim se slu\u017ee Romi u Srbiji ima dva roda: mu\u0161ki i \u017eenski, a od brojeva jedninu i mno\u017einu, sa pojednostavljenom deklinacijom, sa osam pade\u017ea i proste i slo\u017eene adverbe za negiranje. Tri glavna dijalekta: leja\u0161ki, arlijski i tamarski. Romanosrpski jezik ili romsko-srpski jezik je me\u0161ani jezik u kome u\u010destvuju elementi srpskog jezika sa jedne strane i romskog sa druge. Ovaj jezik govore Romi u Srbiji.<\/p>\n Oktobra 2005. godine objavljena je prva gramatika romskog jezika u Srbiji, koju je napisao lingvista Rajko \u0110uri\u0107.<\/p>\n Tradicionalni Romi veoma cene pro\u0161irenu porodicu. Nevinost je klju\u010dna za neudatu \u017eenu. I mu\u0161karci i \u017eene se \u010desto ven\u010davaju kao veoma mladi: mlade u proseku imaju izme\u0111u 15 i 20 godina. Me\u0111utim, u vezi sa romskim obi\u010dajima oko ven\u010danja postoje i izvesne kontroverze, naro\u010dito one koje se ti\u010du odvo\u0111enja u ropstvo (prodaja mlade). Za Rome je bilo \u0161iroko rasprostranjeno mi\u0161ljenje da imaju vidovnja\u010dke sposobnosti, gatanje, a pojedini romanti\u010dari im pripisuju i izum tarot karata. Ovo mo\u017ee da odra\u017eava verovanje da su Romi, navodno egipatskog porekla, posedovali znanja o izgubljenim ve\u0161tinama i nau\u010dnim dostignu\u0107ima starih Egip\u0107ana.<\/p>\n Pored sopstvene romske muzike, Romi su imali i jo\u0161 uvek imaju veliki uticaj u evoluciji flamenko muzike i plesa. Romi, osim flamenko muzike \u010diji su koreni u \u0160paniji, nosioci su i mnogih pravaca u muzici i poznati su kao \u010calgije u Turskoj, Bugarskoj i Makediniji, Truba\u010di u Srbiji i Tambura\u0161i u Vojvodini i Ma\u0111arskoj.<\/p>\n Muzika kod Roma je raznovrsna i veoma komplikovana, kako po svom poreklu, tako i po svojim funkcijama u dru\u0161tvu balkanskih naroda uop\u0161te, a posebno u romskim etni\u010dkim skupinama. Najstariji pomen o muzici kod Roma u jugoslovenskim zemljama poti\u010de iz polovine XV veka. Muzika kod Roma u Srbiji javlja se pre svega kao zanatski proizvod. Stoga su svoju muziku pode\u0161avali prema potrebama i ukusu okoline, \u0161to dokazuje \u010dinjenice da Romi sviraju melodije, pre svega one zemlje u kojoj \u017eive. U Srbiji postoje \u010detiri glavne grupe muzi\u010dke kulture:<\/p>\n 1.Isto\u010dnja\u010dka ( iz Turske )<\/p>\n 2.Srednjeevropska ( iz Ma\u0111arske )<\/p>\n 3.Starobalkanska ( iz Rumunije, Gr\u010dke, Albanije )<\/p>\n 4.Romska ( izvorna).<\/p>\n Prema jednoj legendi muzika kod Roma postala je ovako:<\/p>\n \u201cJednom stvori Bog na le\u0111ima Svetog Petra \u0107emane. Neznaju\u0107i da ima \u0107emane na le\u0111ima, Sveti Petar u\u0111e u jednu kafanu u koju je bilo mnogo veselih ljudi, koji kada vide\u0161e Svetog Petra sa \u0107emanetom na le\u0111ima povika\u0161e: \u201cSviraj, Sviraj!\u201d Od njihove galame i vike Sveti Petar se upla\u0161i i po\u010de da be\u017ei. Na vratima mu pade \u0107emane s le\u0111a, on ga uze i otide pravo Bogu, pa ga upita: \u0160ta je ovo, Bo\u017ee? Pa to sam ti stavio \u0107emane, da svira\u0161 ljudima kada su veseli, da se zabave, da se nebi potukli \u2013odgovori mu Bog. Pa kada je tako, onda neka bude vi\u0161e svira\u010da \u2013 re\u010de Sveti Petar. Pa ko \u0107e da svira? \u2013 upita Bog. Neka budu Romi svira\u010di -odgovori Sveti Petar- Neka zabavljaju ljude da se u pi\u0107u i veselju ne pokrve. Neka bude tako \u2013 odgovori Bog.Pa tako i ostade.\u2019\u2018 Zna se da je u njihovom kultu usa\u0111en duboki ose\u0107aj prema \u017eeni i iz tog razloga se taj narod svrstava u period matrijarhalizma, pa mozda i do dan danas\u2026 Ti su ljudi svoju kulturu, navike, obi\u010daje\u2026obi\u010dno prenosili kroz \u017eivu re\u010d, bolje re\u0107i, pesmu, pa danas i nemamo nekih zapisa koji bi potvrdili njihovu istoriju \u00a0i postanak\u2026 \u00a0Obi\u010daji Roma se odlikuju posebno\u0161\u0107u ali se ne mogu primeniti na njihovu \u010ditavu populaciju podjednko, a kao primer navodi se pla\u0107anje cene za nevestu prigodom skalapanja braka. Cena pla\u0107anja neveste zavisi od njene lepote,vrednosti, bogastva porodice, a \u00a0uz to mlado\u017eenja, odnosno njegovi roditelji moraju snositi sve tro\u0161kove oko organizovanja svadbe.<\/p>\n Danas su jo\u0161 poneki nastanjeni na preferiji gradova ili sela, \u017eive u ku\u0107ercima ili kolibama, ali uvek na okupu. To su njihove mahale, kao deo sela ili kao deo gradskih \u010detvrti. Da Romi nemaju sopstvene vere, samo je jedna od stereotipnih \u010dinjenica. Najva\u017eniji praznici su \u0110ur\u0111evdan\/Erdelezi, Vasilica i Bibija.<\/p>\n Kako danas \u017eive Romi?<\/strong><\/p>\n (Reference :<\/strong>\u201eIstorija, kultura, i tradicija Roma\u201d<\/a> (PDF). osvit.rs. Arhivirano iz originala)<\/strong> <\/em><\/p>\n<\/p><\/div>\n
\n\t\t\t\t Broj pregleda:<\/span> 8<\/span>
\n\t\t\t<\/p>\nMe\u0111unarodni dan Roma, 8. april, dan je proslave romske kulture i podizanja svesti o problemima sa kojima se Romi suo\u010davaju. Dan je slu\u017ebeno bio progla\u0161en 1990. u Serocku u Poljskoj, mestu \u010detvrtog Svetskog romskog kongresa Me\u0111unarodne romske unije (IRU), u spomen na prvi ve\u0107i me\u0111unarodni susret romskih predstavnika odr\u017ean u Chelsfieldu kraj Londona 7. \u2013 12. aprila 1971. Na tom je kongresu doneta odluka o romskoj himni za koju je izabrana pesma \u0110elem, \u0111elem<\/em> (romski: I\u0161ao sam, i\u0161ao<\/em>) i odluka o zastavi.<\/h4>\n
![\"\"](\"https:\/\/kissinfo.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/04\/hj.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/kissinfo.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/04\/d.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/kissinfo.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/04\/f.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/kissinfo.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/04\/k.jpg\")
<\/p>\n\n