Share the post “Kako je Prvi maj dobio svoj uranak?”<\/p>\n<\/p><\/div>\n Izvor \/ Danas<\/p>\n Uz 1. maj svakako se vezuje i pojam \u201eprvomajskog uranka\u201c, koji je specifi\u010dan za zemlje regiona, a podrazumeva odlazak u prirodu i slavlje od ranih jutarnjih \u010dasova, pre izlaska sunca. Kako je taj obi\u010daj nastao?<\/p>\n Proslava tog dana na na\u0161im prostorima bila je prisutna i u pro\u0161losti, ali ne kao Praznik rada, obja\u0161njava za Danas etnolog iz Novog Sada, Aleksandar Petijevi\u0107. On ka\u017ee da je ritual \u201euranka\u201c preuzet iz razli\u010ditih kultura, i da je povezan sa do\u010dekom prole\u0107a.<\/p>\n \u201eTaj obi\u010daj preuzet je iz srednje Evrope kao prvi dan prole\u0107a kod nema\u010dkog, ma\u0111arskog i slova\u010dkog naroda u Vojvodini. Za taj dan seklo se i ukra\u0161avalo Majsko drvo. Nesumnjivo je da je i to paganskog porekla, odnosno Valpurgijske no\u0107i koja se obele\u017eava 30. aprila\u201c, istakao je Petijevi\u0107.<\/p>\n Sli\u010dne obi\u010daje preuzeli su i Srbi, koji su dolazak prole\u0107a do\u010dekivali \u0110ur\u0111evdanskim urankom.<\/p>\n \u201eSa druge strane, u srpskoj tradiciji postojao je obi\u010daj \u0110ur\u0111evdanskog uranka kao prvog dana, odnosno po\u010detka prole\u0107a. U tradicionalnoj, agrarnoj kulturi, \u0110ur\u0111evdan je do\u017eivljavan kao po\u010detak letnje polovine godine\u201c, dodaje etnolog. Tog dana ku\u0107e su ki\u0107ene selenom i drugim zelenilom, a obavljale su se i brojne \u201emagijske radnje\u201c u vezi sa zdravljem stoke.<\/p>\n \u201eProslava 1. maja kao praznika rada po\u010dela je i pre Drugog svetskog rata, ali ne kao narodni obi\u010daj, ve\u0107 od strane \u201eradni\u010dkog pokreta\u201c, ciljano i sa jasnim levi\u010darskim idejama. Onako, i po uzoru na to kako se uveliko praktikovalo u Sovjetskom savezu\u201c, istakao je na\u0161 sagovornik.<\/p>\n Prema njegovim re\u010dima, u to vreme na\u0161a zemlja nije bila industrijski razvijena, zbog \u010dega radni\u010dki pokret nije bio naro\u010dito jak, dok su onovremeni komunisti imali donekle uspeha u infiltraciji me\u0111u radni\u0161tvo, \u0161to postaje vidljivo nakon Drugog rata.<\/p>\n U godinama komunizma, nakon 1945, Me\u0111unarodni praznik rada postaje dr\u017eavni praznik i od strane dr\u017eave promovi\u0161u se Prvomajski uranci, kojim se, kako na\u0161 sagovornik tvrdi, zamenjuje tradicionalna proslava \u0110ur\u0111evdana i \u0111ur\u0111evdanskih uranaka.<\/p>\n \u201eTo je pored ideolo\u0161ke imalo i antireligijsku komponentu u skladu sa dr\u017eavnom doktrinom i ideologijom. Sme\u0161no je bilo \u010duti neke komuniste koji su pre rata i\u0161li na \u201ePrvomajski uranak\u201c, farbali crvena jaja i pekli jagnje\u201c, zaklju\u010dio je etnolog Aleksandar Petijevi\u0107.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
\n\t\t\t\t Broj pregleda:<\/span> 93<\/span>
\n\t\t\t<\/p>\nMe\u0111unarodni praznik rada koji je obele\u017een 1. maja, ve\u0107 du\u017ee od jednog veka, \u0161irom sveta okuplja radnike na ulicama, u borbi za bolje uslove rada. Tog dana i u Srbiji bude organizovano nekoliko protesta, a fokus je na slavlju, izletima, ro\u0161tiljanju, pi\u0107u i zabavi, i uprkos ne tako sjajnim uslovima rada za srpske radnike.<\/h4>\n
![\"\"](\"https:\/\/kissinfo.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/04\/cccx-1.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/kissinfo.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/04\/nnnb.jpg\")
<\/p>\n