Share the post “SE\u0106ANJA \u2013 TAJNA AMERI\u010cKE VILE U SLOVCU”<\/p>\n<\/p><\/div>\n Malo ko zna ko je ustvari Elizabet Milbank i odakle ova lepa ku\u0107a tu, pored glavnog puta. \u00a0Sve \u0161to o njoj znamo prona\u0161li smo uglavnom \u00a0na internetu, gde naslednici plemenite Elizabet \u010duvaju uspomenu na nju. Ro\u0111ena je u Njujorku 1850,u porodici \u010duvenog americkog trgovca i bankara, gde je 1905. osnovala jednu od prvih \u017eenskih dobrotvornih organizacija u \u00a0\u00a0svetu ,,Milbank Fondaciju\u201d koja se bavila medicinskim prosve\u0107ivanjem \u0456 suzbijanjem opasnih zaraznih bolesti u svetu, poput \u00a0tuberkuloze \u0456 difterije, koje su harale me\u0111u decom Evrope posle Prvog svetskog rata. \u0160irom sveta slala \u0458\u0435 medicinske radnike sa lekovima \u0456 vakcinama \u0456 gradila bolnice, zbog \u010dega ju \u0458\u0435 1919. francuska vlada odlikovala Ordenom viteza legije \u010dasti. Tako \u0458\u0435 krajem Prvog svetskog rata Elizabet Milbank \u0456 u Slovcu, u dalekoj srpskoj provinciji, izgradila bolnicu, koja je posle Drugog svetskog rata zamenjena modernim domom zdravlja, a vila je prvo bila dugo napu\u0161tena, a zatim izvu\u010dena iz \u0161iblja u koje je bila zarasla, doterana, tako da bi sada jo\u0161 samobio red da se propisno za\u0161titi kao kulturno-istorijski spomenik i da se na nju postavi odgovaraju\u0107a spomen plo\u010da. Tim pre \u0161to u Njujorku i dalje uspe\u0161no postoji i radi \u201eFondacija Milbank\u201c, koja bi verovatno bila zainteresovana da i sama doprinese podse\u0107anju na ime Elizabet Milbank u Srbiji. Tako bismo se i mi bolje odu\u017eili slavnim precima i jo\u0161 o\u010diglednije povezali sa svojim saveznicima u Prvom, pa i Drugom svetskom ratu.<\/p>\n Ako vas put nanese da vidite Kolubarski okrug, voze\u0107i se magistralnim putem na relaciji Valjevo \u2013 Lajkovac, pro\u0107i \u0107ete kroz naselje Slovac u op\u0161tini Lajkovac<\/strong>, aza oko \u0107e vam zapasti elegantno zdanje vrlo zanimljive arhitekture. Na njemu je jasan natpis: Elizabet Milbank<\/strong>.<\/p>\n Elizabet Milbank Anderson bila je, kao \u0161to smo ve\u0107 rekli ameri\u010dka humanistkinja, osniva\u010dica jedne od prvih \u017eenskih humanitarni fondacija u svetu, \u201eMilbank fondacije \u201c. \u0106erka \u010duvenog ameri\u010dkog trgovca i bankara D\u017eeremaje Milbanka u rodnom gradu Njujorku 1905. osnovala je Fondaciju za medicinsko prosve\u0107ivanje i suzbijanje opasnih zaraznih bolesti u svetu, tuberkuloze i difterije, na \u010dijem je udaru bila Evropa posle Velikog rata. Mnogo toga je mogla posti\u0107i zahvaljuju\u0107i svom bogatom poreklu, ali \u010dini se da su jo\u0161 mnogo vi\u0161e \u010dinile njena odlu\u010dnost, empatija i veliko srce. Odrastala je u udobnosti obrazovanja uz privatne u\u010ditelje, bila je veoma sklona umetnosti, za koju se posebno zainteresovala tokom putovanja po Evropi. U umetniku Abrahamu Ar\u010dibaldu Andersonu prona\u0161la je \u00a0ljubav. Ven\u010dali su se juna 1876. godine. Najuspe\u0161niji poslovni napor njenog oca bila je Njujor\u0161ka kompanija za kondenzovano mleko. To je Milbank u \u010diju je \u010dast nazvan grad Milbank u Ju\u017enoj Dakoti (1880). Kada je preminuo 1884. godine, njegovo bogatstvo je procenjeno na 32 miliona dolara. Polovinu je ostavio svom sinu D\u017eozefu, a ostatak gospo\u0111i Anderson i njenoj c\u0301erki Eleanor Milbank Anderson, pi\u0161e \u201cVikipedija\u201d. Sve je po\u010delo njenim poklonom 1891. sanatorijumu za tuberkulozu dr Edvarda Livingstona Trudoa u Njujorku, gde je od 1893. do svoje smrti snosila operativne tro\u0161kove njegove laboratorije za istra\u017eivanje le\u010denja bolesti. Zahvaljuju\u0107i njenom radu obezbe\u0111ena su uzorna javna kupatila u Njujorku (1904), osnovan je njujor\u0161ki dom za rekonvalescentnu decu (1909) preko Dru\u0161tva za pomoc\u0301 deci u \u010capakui, kao i operativni fondovi; godine 1913. Odeljenja za socijalno staranje pri Udru\u017eenju za pobolj\u0161anje polo\u017eaja siroma\u0161nih (prete\u010de dana\u0161njeg dru\u0161tva za dru\u0161tvene usluge u Njujorku); finansirala je ru\u010dkove u javnim \u0161kolama u Njujorku za 25.000 \u0161kolske dece\u2026 \u0160irom sveta slala je medicinske radnike sa lekovima i vakcinama i gradila bolnice, pa ju je tako put naneo i u Slovac kod Lajkovca.<\/strong> Tu je krajem Prvog svetskog rata izgradila bolnicu, koja je posle Drugog svetskog rata zamenjena modernim domom zdravlja. Za njena velika dela francuska vlada ju je 1919. godine odlikovala Ordenom viteza legije \u010dasti, a\u00a0Srbija ju je odlikovala Ordenom Kara\u0111or\u0111eve zvezde<\/strong>. Umrla je u Njujorku od perniciozne anemije 22. februara 1921. i sahranjena je u mauzoleju Milbanka, na groblju Putnam, Grini\u010d. \u00a0Sa suprugom je imala c\u0301erku, dr Eleanor A. Campbel, od koje je dobila unuku Elizabet Milbank Anderson II.<\/p>\n Godine 1884, 34-godi\u0161nja Elizabet Milbank Anderson nasledila je ogromno bogatstvo. Njen otac, D\u017eeremaja Milbank, bio je jedan od osniva\u010da kompanije za kondenzovano mleko Borden i dodatno je uve\u0107ao svoje bogatstvo kao investitor u \u017eeleznicu. Elizabet je bila dobro obrazovana, ro\u0111ena i odrasla u Njujorku, i udata za uspe\u0161nog portretistu. Elizabet je izgubila jedinog sina od difterije 1886. godine i potom je posvetila svoj \u017eivot \u00a0i bogatstvo \u00a0kako bi osigurala da niko drugi ne do\u017eivi ovu tragediju. Ali roditelji su svakodnevno gubili decu u Njujorku. Devedesetih godina 19. veka, epidemija tuberkuloze bila je u porastu. Deca su umirala od velikog ka\u0161lja, dizenterije, malih boginja i difterije. \u010cak i uz nerazvijenu nauku tog vremena, bilo je jasno da su nedostatak higijene i nedostatak pristupa nezi zajedni\u010dki imenioci ovih tragi\u010dnih bolesti. Godine 1891. Elizabet je poklonila novac laboratoriji i centru za le\u010denje tuberkuloze u Sarnak Lejku u Njujorku. Elizabet se potom usmerila na higijenu u svom rodnom gradu. Izgradila je model javnog kupatila u Isto\u010dnoj 38. ulici, gde se preko 3.000 siroma\u0161nih Njujor\u010dana moglo kupati svakog dana. Kada je otvoreno 1904. godine, postojalo je manje od pet mesta gde su se siroma\u0161ni u Njujorku mogli kupati.<\/p>\n Postojao je poseban deo za ve\u0161ernicu, a zgrada je bila podeljena po polu. Hiljade \u017eivota je pobolj\u0161ano samim postojanjem ovog javnog objekta, a mnoga javna kupatila izgra\u0111ena posle 1904. godine su napravljena po uzoru na ovo. Odatle je Elizabet sara\u0111ivala sa En Hariman Vanderbilt na osnivanju Ku\u0107ne bolnice za tuberkulozu, kako bi pru\u017eila negu deci i porodicama 1909. godine. Ona je potom li\u010dno finansirala izgradnju i rad Doma za decu u rekonvalescenciji u \u010capakvi. Skoro 8.000 dece le\u010deno je u tom objektu tokom naredne decenije.<\/p>\n Godine 1913, Elizabet je osnovala Udru\u017eenje za pobolj\u0161anje uslova siroma\u0161nih, usmereno na zdravlje i higijenu u \u0161kolama. Organizacija je obezbedila 25.000 \u0161kolskih ru\u010dkova, postavila fontane, dodala prozore za bolju ventilaciju, pa \u010dak i dovela medicinske inspektore u odre\u0111ene \u0161kole. Slede\u0107e godine, Elizabet se usmerila na mentalno zdravlje veterana iz Prvog svetskog rata tako \u0161to je dala najve\u0107u godi\u0161nju donaciju prethodnici organizacije Mental Health America. Tako\u0111e dala je zna\u010dajne donacije naselju Henry Street Settlement i nekoliko organizacija usmerenih na siro\u010dad i raseljenu decu. Elizabet je bila i glavni zagovornik obrazovanja, posebno osna\u017eivanja \u017eena u Njujorku. Bila je rani donator \u0161kole Spens i Akademije Grini\u010d u Konektikatu. Bila je \u010dlan upravnog odbora koled\u017ea Barnard, koji je, u vreme kada je donirala, radio iz jedne ku\u0107e od kamena u Medison aveniji. Anonimno je kupila tri gradska bloka i izgradila jednu veliku zgradu, osiguravaju\u0107i da \u017eenski koled\u017e uvek ima kampus.<\/p>\n Filantropi su u to vreme obi\u010dno ulagali u glamurozne stvari \u2013 spomenike, muzeje itd\u2026 ali Elizabet je imala druga\u010diju ideju. Njene donacije su bile ciljane, infrastrukturne i \u010desto anonimne ili odvojene od njenog imena. Prezime porodice Milbank mo\u017ee se na\u0107i \u0161irom grada, ali nikada nije povezano sa \u201eElizabet Anderson\u201c. Iz po\u0161tovanja prema svojim baptisti\u010dkim roditeljima, koristila je samo svoje prezime u svim svojim filantropskim poduhvatima.<\/p>\n Zajedno sa svojim bratom D\u017eozefom Milbankom, Elizabet Milbank Anderson je dala velike priloge U\u010diteljskom koled\u017eu i Barnard koled\u017eu (3 miliona dolara), Dru\u0161tvu za pomo\u0107 deci Njujorka (500.000 dolara) i mnogim drugim agencijama socijalne za\u0161tite. Tako\u0111e je osnovala Memorijalni fond Milbank, sa prihodima od kamata koji \u0107e se koristiti za \u201epobolj\u0161anje fizi\u010dkog, mentalnog i moralnog stanja \u010dove\u010danstva\u201c. Milbank Spomen-kapela na U\u010diteljskom koled\u017eu i Milbank hol u Barnardu imenovane su u \u010dast Elizabet i njenog brata. Danas je Isto\u010dna 38. ulica izme\u0111u Prve i Druge avenije ure\u0111en i o\u010di\u0161\u0107en blok.<\/p>\n Tiha i sa malo pe\u0161a\u010dkog saobra\u0107aja, zasen\u010dena je stambenom kulom od 57 spratova na ju\u017enoj strani i poslovnom zgradom na severnoj. Ali pored poslovne zgrade nalazi se ostatak Menhetna koji je postojao pre vi\u0161e od jednog veka \u2013 kada je ovaj blok na dalekoj isto\u010dnoj strani bio prepun \u017eivota i ljudi koji su \u017eiveli u stambenim zgradama i radili u lokalnim fabrikama, pivarama i klanicama tokom prve polovine 20. veka. Zgrada u kojoj se danas nalazi Stalna misija Indonezije nekada je bila javno kupatilo, poznato kao Memorijalno kupatilo Milbank ili Narodno kupatilo. Ovo skromno kupatilo bilo je jedno od mnogih besplatnih kupatila koje je grad izgradio i finansirao kako bi pru\u017eio mesto za \u010di\u0161\u0107enje u doba kada je samo mali broj stanovnika stambenih zgrada imao kade. Izmenjen je i pro\u0161iren u godinama otkako je otvoren 1904. godine. Ali ulazi i dekorativni motivi su vidljivi ostaci iz doba kada su \u010dak i lokalna kupatila bila dizajnirana da uzdignu i inspiri\u0161u. Izgradnju ovog kupatila finansirala je, kao \u0161to sada znamo Elizabet Milbank Anderson, naslednica kompanije za kondenzovano mleko Borden, filantropkinja koja je dala milione kako bi pomogla ugro\u017eenim stanovnicima Njujorka.<\/p>\n \u201eAnderson, koja je izgubila jedinog sina od difterije 1886. godine, bila je uverena da je zdravlje temelj ljudske sre\u0107e\u201c, napisala je D\u017euli Skelfo u knjizi \u201e\u017dene koje su stvorile Njujork\u201c.<\/p>\n \u201eDok je ve\u0107ina bogatih filantropa finansirala projekte koji bi prikazivali njihovu dare\u017eljivost \u2013 muzej ili spomenik, \u00a0Anderson je umesto toga donirala sredstva za izgradnju javnog kupatila. Njen poklon bi postao model za grad, jer je postavio temelje za higijenu koja se praktikuje kao sam temelj javnog zdravlja.\u201c U ranim godinama, kupatila Milbank nisu privla\u010dila velike gu\u017eve, ali deca su izgleda volela da se okupljaju oko njih. Zato je grad pokrenuo kampanju javnih usluga, postavljaju\u0107i znakove i \u0161alju\u0107i pozive stanovnicima podsti\u010du\u0107i ih da se kupaju barem jednom nedeljno iz sanitarnih razloga.<\/p>\n \u201eSvaki stanovnik u okrugu dobijao je po\u0161tansku karticu kojom ga obave\u0161tavaju da je za odr\u017eavanje zdravlja tela potrebno barem jedno kupanje nedeljno; vi\u0161e ako je mogu\u0107e\u201c, napisao je Sun<\/em> 1913. godine.<\/p>\n Kampanja je o\u010digledno uspela, a pose\u0107enost \u00a0koja je uvek bila velika leti, kada su ljudi samo \u017eeleli da se rashlade, naglo je porasla. \u201eKao rezultat ove kampanje, li\u010dna higijena ulazi u modu u okrugu\u201c, dodao je San<\/em>.<\/p>\n 93 tu\u0161a i devet kade u Milbanku trajali su samo do 1919. godine, kada je kupatilo pretvoreno u \u201ejavnu ve\u0161erajnicu, kako bi se zadovoljila rastu\u0107a potra\u017enja za ovom uslugom. Zgrada i dalje stoji kao totem jedne sasvim druga\u010dije Isto\u010dne 38. ulice. Godine 1905. Elizabet Milbank Anderson, istaknuta filantropkinja, osnovala je jednu od prvih fondacija op\u0161te namene, Udru\u017eenje memorijalnog fonda. Fondacija je dobila ime u \u010dast njenih roditelja i radi o\u010duvanja njene anonimnosti; preimenovana je u Memorijalni fond Milbank 1921. godine, nakon njene smrti. Andersonovi pokloni obogatili su Fond sa 10 miliona dolara (ili pribli\u017eno 300 miliona dolara u 2022. godini).<\/p>\n Osniva\u010dki akt Fonda opisuje njegovu svrhu na slede\u0107i na\u010din: \u201eUnapre\u0111enje sekularnog i verskog obrazovanja me\u0111u svim klasama; briga o bolesnima, mladima, starijima i osobama sa invaliditetom; zadovoljavanje potreba siroma\u0161nih; pobolj\u0161anje fizi\u010dkog, mentalnog i moralnog stanja \u010dove\u010danstva i generalno unapre\u0111enje dobrotvornih ciljeva.\u201cuslugom\u201c. Po\u010detne aktivnosti Fonda odra\u017eavale su sna\u017eno interesovanje za promociju javnog zdravlja i preventivnih zdravstvenih inicijativa. Godine 1912. Andersonovi su\u00a0 nalo\u017eili Fondu da donira 650.000 dolara Udru\u017eenju za pobolj\u0161anje uslova siroma\u0161nih kako bi se osnovalo Odeljenje za socijalnu za\u0161titu posve\u0107eno \u0161irokom spektru aktivnosti javnog zdravlja, uklju\u010duju\u0107i sanitaciju,\u00a0 ishranu, kao i istra\u017eivanja i obrazovanja o tuberkulozi. U ranim godinama, Fond je tako\u0111e podr\u017eao kancelariju Dru\u0161tva za pravnu pomo\u0107 Njujorka u Harlemu; domove za porodice obolele od tuberkuloze na Gornjem Ist Sajdu u Njujorku; istra\u017eivanje u sanatorijumu Saranak Lejk; i operativne bud\u017eete Dru\u0161tva za pomo\u0107 deci i javnih kupatila Milbank Memorijal na Isto\u010dnoj 38. ulici u Njujorku.<\/p>\n Andersonovi su\u00a0 anga\u017eovali brojne savetnike, \u010dlanove porodice i prijatelje da se uklju\u010de kao prvi \u010dlanovi odbora, uklju\u010duju\u0107i \u010carlsa Milbanka Koldvela, Fransisa Kinikata, D\u017eord\u017ea Nikolsa, Alberta G. Milbanka, Alberta D\u017e. Milbanka, Edvarda V. \u0160eldona i Hauarda Taunsenda. Prvi glavni izvr\u0161ni direktor, D\u017eon A. Kingsberi, vodio je rad Fonda u tri demonstraciona projekta javnog zdravlja u Sirakuzi, okrugu Katarogus, i deo Belvju-Jorkvil u Njujorku. Po\u010dev\u0161i od svog osniva\u010da, Fond je imao koristi od smernica niza lidera koji su slu\u017eili kao predsedavaju\u0107i, glavni izvr\u0161ni direktori i\/ili \u010dlanovi njegovih odbora. Ove podatke prona\u0161li smo u pelevantnim publikacijama poput<\/p>\n Izve\u0161taja o stogodi\u0161njici, objavljenog 2005. Godine, koji\u00a0 predstavlja hronolo\u0161ki pregled rada Fonda tokom njegovog prvog veka. Ovaj izve\u0161taj isti\u010de doprinose kao \u0161to su Demonstracija javnog zdravlja dr\u017eave Njujork koju je podr\u017eao Fond, pokretanje Kvartalnog biltena Memorijalnog fonda Milbank (sada Kvartalnik Milbank), razvoj nekih od prvih istra\u017eivanja javnog zdravlja u SAD od strane Fonda i jo\u0161 mnogo toga. U radu \u201eZna\u010daj Memorijalnog fonda Milbank\u201c, Danijel M. Foks, po\u010dasni predsednik Fonda, dokumentuje i poku\u0161ava da objasni zna\u010daj Memorijalnog fonda Milbank za zdravstvenu politiku i praksu od njegovog osnivanja. On je zaklju\u010dio, kao i medicinski istori\u010dari koji su recenzirali \u010dlanak pre objavljivanja u Kvartalnom izdanju,\u00a0 da je Fond dao svoje najva\u017enije doprinose partnerstvom sa donosiocima odluka u javnom, privatnom i neprofitnom sektoru kako bi primenio najbolje dostupne nau\u010dne dokaze i prakti\u010dno iskustvo.<\/p>\n Zaostav\u0161tina gospo\u0111e Elizabet Milbank Anderson<\/em><\/strong><\/p>\n Elizabet je ostavivila\u00a0 oko polovine svoje imovine za javne svrhe, a procenjena cifra je 7.159.436 dolara bruto i 5.761.904 dolara neto, pored fonda poverenja od 343.830 dolara u hartijama od vrednosti koje je izdvojila 1910. godine za korist Dru\u0161tva za pomo\u0107 deci i Nacionalnog komiteta za mentalno zdravlje i higijenu\u2026<\/p>\n Ostavila je 200.000 dolara Udru\u017eenju za pobolj\u0161anje uslova \u017eivota siroma\u0161nih. po 50.000 dolara Dru\u0161tvu za pravnu pomo\u0107, naselju Henri Strit, bolnici u Njujorku i Univerzitetu Fisk, a 40.000 dolara Barnard koled\u017eu, kome je dala velike doprinose tokom svog \u017eivota. Sanatorijumu Adirondak Kotid\u017e, Institutu Taskigi, Nacionalnom komitetu za de\u010dji rad i Dr\u017eavnoj pomo\u0107i za dobrotvorne organizacije dala je po 25.000 dolara, a drugim organizacijama je ostavila zaostav\u0161tine od 10.000 i 5.000 dolara. Svom mu\u017eu je ostavila 50.000 dolara, obja\u0161njavaju\u0107i da su za njega ranije bila obezbe\u0111ena dovoljna sredstva.<\/p>\n Gospo\u0111a Anderson je ostavila 1.500.000 dolara Udru\u017eenju za memorijalni fond, a dodatnih 250.000 dolara udru\u017eenju nakon smrti njene \u0107erke, Eleonor Anderson Kembel. Pored fonda osnovanog 1910. godine, njena unuka, Elizabet M. Anderson druga, dobila je fond od 250.000 dolara. Dr \u010carls Milbank Koldvel, ro\u0111ak, dobio je 10.000 dolara i polovinu preostale imovine, 1.138.702 dolara, a Albert C. Milbank, jo\u0161 jedan ro\u0111ak, dobio je 200,000 dolara. Imovina je obuhvatala nekretnine vredne 423.891 dolar, koje se sastoje od kapitala u ulici Vest \u010cetrdeset tre\u0107a 124, vrednog 269.450 dolara, i u Park aveniji 820, vrednog 154.447 dolara. Ona je imala li\u010dnu vrednost 1.368.502 dolara, uglavnom kroz hipoteke, i nakit vredan 72.434 dolara. Najvredniji predmeti nakita bili su: dijamantska ogrlica, koja je sadr\u017eala 365 malih dijamanata i 16 velikih kamenja te\u017eine 75 karata, ostavljena njenoj \u0107erki Eleonori; 11.000 dolara; ogrlica od orijentalnih bisera, 24.000 dolara; zlatna ogrlica za pse sa biserima i dijamantima, 6.000 dolara, i platinasta dijamantska ogrlica, 2.500 dolara. Me\u0111u vrednim slikama bile su i \u201ePejza\u017e sa figurama\u201c, 7.500 dolara; Sard\u017eentova \u201eDevojka sa Kaprija\u201c, 3.500 dolara, i Dijazove \u201eFigure pored bazena u \u0161umi\u201c, 4.500 dolara. Izve\u0161taj procenitelja D\u017eord\u017ea Komptona pokazuje da je gospo\u0111a Anderson pozajmila 125.000 dolara u Liberti obveznicama \u010carlsu G. Vestu mla\u0111em da kupi udeo u brokerskoj ku\u0107i Vilijam Moris Imbrije, ali je firma u ste\u010daju, a obveznice nisu bile uklju\u010dene u masu, jer nije bilo na\u010dina za utvr\u0111ivanje vrednosti potra\u017eivanja.<\/p>\n Gospo\u0111a Anderson je posedovala hartije od vrednosti u iznosu od 5.185.883 dolara, od \u010dega je 1.709.200 dolara bilo u obveznicama Liberti. Njeni najve\u0107i udeli u akcijama bili su u kompaniji Borden, 10.000 obi\u010dnih, 855.000 dolara i 600 preferencijalnih od 45.000 dolara; 14.746 u kompaniji Teksas i Pacifik Koul end Oil, 383.408 dolara; u kompaniji Jejl i Taun Manufakumenting, kompaniji Pacifik Mju\u010dual Lajf In\u0161urens, 223.680 dolara. Me\u0111u dugovima je bilo 550.000 dolara prema kompaniji J. P. Morgan & Co., na menici od 255.000 dolara prema Nacionalnoj banci za mehaniku i metale i 90.000 dolara prema kompaniji Bankers Trust Company. Na kraju ove pri\u010de da zaklju\u010dimo, Ekuzabet Anderson Milbank bila je \u017eena koja je \u010ditav svoj \u017eivot posvetila humanitarnom radu, a uspomenu na njen rad i zalaganje za pobolj\u0161anje uslova zdravstvene za\u0161tite u Srbiji nakon Prvog svetskog rata \u010duva vila u mestu Slovac u op\u0161tini Lajkovac. Upravo to, ta beskrajna zahvalnost i potreba da se na neko na\u010din odu\u017eimo ovoj dobrotvorki i sa\u010duvamo uspomenu na nju, navela nas je da vam ispri\u010damo sve ovo.<\/p>\n Poku\u0161avamo i da stupimo u kontakt sa njenim potomcima i nadamo se da \u0107e ova pri\u010da imati svoj nastavak, a zdranje u Slovcu svoj, kako bi to amerikanci rekli, \u201cHepi \u00a0end\u201d\u00a0 tako \u0161to \u0107e biti za\u0161ti\u0107ena kao spomenik istorije, kulture i se\u0107anja na neponovljivu Elizabet Milbank<\/strong>.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
\n\t\t\t\t Broj pregleda:<\/span> 8<\/span>
\n\t\t\t<\/p>\nNadomak Valjeva, u mestu Slovac, nalazi se prelepa stara vila, dosta dobro o\u010duvana, na \u010dijem pro\u010delju, velikim \u0107irili\u010dnim slovima pi\u0161e \u201eElizabet Milbank\u201c.<\/h4>\n
![\"Elizabet](\"https:\/\/kissinfo.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/06\/elizabet.jpg\")
![\"The](\"https:\/\/kissinfo.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/06\/ssss.jpg\")
![\"Girls](\"https:\/\/kissinfo.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/06\/eam.jpg\")
![\"Milbank](\"https:\/\/kissinfo.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/06\/ddd.jpg\")