Instituta za psihologiju<\/strong><\/a> u Beogradu.<\/p>\n\u2013 Pona\u0161anje koje je u obra\u0107anju roditeljima opisala direktorka Puls teatra, ukazuje na to da neke norme pona\u0161anja nisu usvojene koje bi trebalo da se steknu tokom odrastanja. Ukoliko smo ih usvojili tokom detinjstva, ne bi trebalo da postoji tako mo\u0107an okida\u010d koji bi nas naterao da naprasno zaboravimo kako se ulazi u pozori\u0161te, kako se \u010deka red, da nema guranja, gde se nose kokice, gde ne. Tako da bih ja uzrok u ovom pona\u0161anju publike pre svega tra\u017eila u nekim obrascima u dru\u0161tvu koji postoje ve\u0107 du\u017ee vreme. Utisak je da su neke generacije odrastale uz poruku guraj se, gazi, laktaj se ako misli\u0161 bilo \u0161ta da postigne\u0161. Te generacije odbijaju decu i postaju roditelji, obja\u0161njava za na\u0161 list Marina Videnovi\u0107.<\/p>\n
* Doga\u0111aji u Lazarevcu nisu presedan, u beogradskim pozori\u0161tima za decu ka\u017eu da imaju problem i sa roditeljima, dok u unutra\u0161njosti tvrde da je kod njih bolje, a da su im gostovanja u Beogradu pravi \u0161ok\u2026<\/strong><\/p>\n\u2013 Drago mi je da je utisak takav da je u manjim mestima sa\u010duvano ne\u0161to \u0161to smo pre zvali ku\u0107nim vaspitanjem. Mogu\u0107e da je ponuda koja postoji u Beogradu preplavljuju\u0107a i da se onda lak\u0161e izgubila granica izme\u0111u ne\u010dega \u0161to je kulturna institucija i ne\u010dega \u0161to to nije. Dovoljno je da pogledamo sve na\u010dine na koji dete mo\u017ee proslaviti ro\u0111endan. Tu su vatrometi, kostimi, specijalne torte, pena \u017eurke za jednocifrene ro\u0111endane, animatori i svuda sme da se ska\u010de, juri, vri\u0161ti.<\/p>\n
Na stranu da stavimo koliko sve te zabave ko\u0161taju i koliko roditelja ipak pristaje da plati tu cenu. Uporedimo takve ro\u0111endane sa sendvi\u010dima i tortom koju je mama pravila, a uz koje su proslavljale tolike generacije. Prvo, niko nas nije zabavljao od odraslih. Oslanjaju\u0107i se na sopstvenu kreativnost morali smo da nau\u010dimo da se dru\u017eimo, tako da nam zajedni\u010dka igra svima prija. Koliko je to slo\u017eeniji i stimulativniji, a i zanimljiviji zadatak od odvrnute muzike na najja\u010de i gomile \u0161lja\u0161te\u0107ih boja, pene, dima od kojih se i nama odraslima zavrti u glavi.<\/p>\n
* Da li de\u010dija pozori\u0161ta po\u010dinju simboli\u010dno da li\u010de na \u201estadione\u201c i ko mo\u017ee i treba da pomogne u vaspitanju i odrastanju dece u situaciji kad se roditelji pona\u0161aju problemati\u010dno?<\/strong><\/p>\n\u2013 Mislim da je problem taj da ne razumemo ili nipoda\u0161tavamo kulturu za decu, pa bile to knjige, predstave, muzika, \u010dak i crtani filmovi. Svi ovi sadr\u017eaji treba da zadovolje neke estetske kriterijume. Postoji razlika izme\u0111u slikovnice koju je napisao pisac i koja je i odraslima zanimljiva i gde je jasna pouka, i prepeva crta\u0107a punog gramati\u010dkih gre\u0161aka. Tako\u0111e postoji razlika izme\u0111u de\u010djeg animatora i profesionalnog glumca. Mnogi \u0107e se slo\u017eiti da biti umetnik za decu jeste te\u017ei i zahtevniji zalogaj i mi moramo te umetnike po\u0161tovati. Deca zaslu\u017euju kvalitet, kao \u0161to zaslu\u017eujemo i mi odrasli. Na\u017ealost, i pored velikog broja TV kanala \u010dini se da je tih sadr\u017eaja u medijima sve manje, kako za decu tako i za odrasle. Hajde da ih vratimo i da u\u010dimo da razlikujemo kvalitet od nekvaliteta.<\/p>\n
* Da li slu\u010daj Lazarevac<\/a> treba da bude neka vrsta alarma za dru\u0161tvo i \u0161ta preduzeti da reagovanje Ivane Nedeljkovi\u0107 iz Puls teatra ne bude za jednokratnu medijsku upotrebu?<\/strong><\/p>\n\u2013 Bilo bi lepo da bude alarm i da ne ostane na ru\u017enom utisku i beskorisnim komentarima tipa \u201eju stra\u0161no, kakvi su ti dana\u0161nji roditelji\u201c. Govorimo o nekom pona\u0161anju koje se mo\u017ee nau\u010diti, a detetu \u0107e biti korisno u \u017eivotu, jer ne\u0107e dobiti etiketu nekulturnog i nevaspitanog. Spremajmo dete za pozori\u0161te, koncert, muzej. Hajde prvo da pri\u010damo gde to idemo, kako se pona\u0161amo, da ne smetamo glumcima, kako ih bodrimo. Pri\u010dajmo o tome u vrti\u0107u, porodici, u medijima.<\/p>\n
Mo\u017eemo uz kartu za pozori\u0161nu predstavu da dobijemo i kratak podsetnik \u0161ta se od nas odraslih o\u010dekuje. Pa\u017eljivo birajmo sadr\u017eaj koji odgovara detetovom uzrastu i saznajnim mogu\u0107nostima. Pri\u010dajmo i posle o tome, \u0161ta je tu bilo lepo, \u0161ta nam se svidelo, u \u010demu smo u\u017eivali, \u0161ta su umetnici i kako se po\u0161tuju. Setimo se da smo mi odrastali uz Du\u0161ka Radovi\u0107a, R\u0161uma, Timoti D\u017don Bajforda i koliko je to iskustvo bilo dragoceno i koliko nas je obogatilo. I na\u0161a deca zaslu\u017euju isto.<\/p>\n