<\/p>\n
Ovo nije pri\u010da iz drugog svetskog rata o podvizima ilegalaca, ovo je pri\u010da o tome kako su dva nesta\u0161na de\u010daka zapalila gara\u017eu i na svu sre\u0107u nisu napravili neku veliku \u0161tetu.<\/p>\n
Jun mesec krajem \u0161ezdesetih godina. Moj drug Dragan zvani Baga i ja, visimo na tre\u0161nji u dvori\u0161tu Vodne zajednice, jer Bagina ku\u0107a je\u00a0 tik uz ogradu dvori\u0161ta\u00a0 zajednice. Tre\u0161nja velika i puna slatkih crvenih plodova, a po\u0161to nema ko da je obere, onda nas dvojica slobodno mo\u017eemo da se penjemo i jedemo slatko vo\u0107e. Sa tre\u0161nje se vidi trasa \u017eeleznicke pruge i stani\u010dna zgrada. Pruga je te godine ukinuta, a voz \u0106ira oti\u0161ao u legendu. Na trasi pruge ostao je poneki drveni sliper, gomila \u0161ljunka i puno crne prasine. I tu nam je bilo dobro mesto za igranje, jer po\u010deo je letnji raspust i zasluzeni odmor od \u0161kole i obaveza.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Na\u0161i roditelji su tog popodneva planirali da za vikend odemo do Aran\u0111elovca, naravno na na\u0161u veliku radost. Po\u0161to je polako padao mrak nas dvojica smo se vratili u ku\u0107u nose\u0107i dve velike kese pune tre\u0161anja i dobili zadatak da odemo do gara\u017ee u dvori\u0161tu da iz auta donesemo auto kartu, kako bi na\u0161i roditelji ta\u010dno znali kako i kuda se ide najkra\u0107im putem do Aran\u0111elovca. Moj tata je imao gara\u017eu u Baginom dvori\u0161tu. Bila je to obi\u010dna drvena gara\u017ea napravljena od dasaka, pokrivena salonitom, a zidovi namazani prera\u0111enim uljem. U gara\u017ei nije bilo sijalica i nas dvojica, da bi bolje videli, uzmemo zgu\u017evane stare novine ,zapalimo ih i nadjemo auto kartu. Zaklju\u010damo auto, zatvorimo gara\u017eu i odnesemo auto atlas. Onda odemo u dvori\u0161te iza zgrade \u017eelezni\u010dke stanice da igramo klikera sa nekim na\u0161im drugarima iz kraja. Ve\u0107 se skoro smrklo kad za\u010dusmo zvuk sirene, na koji nismo obra\u0107ali pa\u017enju. Posle nekoliko minuta do nas je dotr\u010dala Bagina baba i sva usplahirena po\u010dela da vi\u010de na nas dvojicu.\u201dDa li znate \u0161ta ste uradili nesre\u0107nici? Gara\u017eu ste zapalili\u201d. Nas dvojica kao bez du\u0161e otr\u010dasmo do dvori\u0161ta, a tamo vatrogasni kamion, vatrogasci, na\u0161i roditelji, iz gara\u017ee suklja dim i plamen. Tatin auto nasred dvorista sa razbijenim vratima, burad sa naftom upravo izneta, op\u0161ti haos. Vatrogasci su brzo ugasili pozar i na svu sre\u0107u izgoreo je samo jedan zid garaze, ali zato tek tada za nas dvojicu po\u010dinje pakao. Baga je imao vi\u0161e sre\u0107e nego ja, njega je ispitivala \u201cSpecijalna policija\u201du liku njegove majke i dobio je samo grdnju, ali sam zato ja nadrljao. Mene je dohvatio \u201cGestapo\u201du liku mog oca,i sad se secam batina koje sam zaslu\u017eeno dobio.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
U Aran\u0111elovac nismo oti\u0161li, gara\u017ea je nekako popravljena, kao i tatin auto, ali nakon te akcije nije nam vi\u0161e padalo na pamet da palimo bilo \u0161ta. Tako su neslavno prosli obrenova\u010dki \u201cOtpisani\u201d. Gestapo i Specijalna policija su bili na visini zadatka.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Bojan Pe\u0161i\u0107<\/p>\n
<\/p>\n