<\/p>\n
Stotine studija o mladim pacovima, majmunima i ljudima pokazuju da mladi sisari \u017eele da se igraju, moraju da se igraju, i zavr\u0161avaju dru\u0161tveno, kognitivno i emotivno o\u0161te\u0107eni kada su li\u0161eni igre<\/strong>.<\/p>\n Deca i adolescenti moraju preuzimati rizike i neuspevati \u2013 \u010desto \u2013 u okru\u017eenjima u kojima neuspeh nije vrlo skup. Ovako oni pro\u0161iruju svoje sposobnosti, prevazilaze svoje strahove, u\u010de procenjivanje rizika i u\u010de da sara\u0111uju<\/strong> kako bi se kasnije suo\u010dili sa ve\u0107im izazovima.<\/p>\n Ljudski mozgovi su izuzetno veliki u pore\u0111enju sa mozgovima drugih primata, a ljudsko detinjstvo je tako\u0111e izuzetno dugo, kako bi tim velikim mozgovima dao vreme da se pove\u017eu unutar odre\u0111ene kulture.<\/p>\n Mozak deteta ve\u0107 dosti\u017ee 90 procenata svoje odrasle veli\u010dine oko 6. godine.<\/strong><\/p>\n<\/blockquote>\n U slede\u0107ih 10 ili 15 godina radi se o u\u010denju normi i savladavanju ve\u0161tina \u2013 fizi\u010dkih, analiti\u010dkih, kreativnih i dru\u0161tvenih<\/strong>. Dok deca i adolescenti sti\u010du iskustva i isprobavaju raznovrsno pona\u0161anje, sinapse i neuroni koji se \u010desto koriste ostaju, dok oni koji se manje koriste nestaju. Neuroni koji zajedno rade, zajedno se povezuju, kako ka\u017eu istra\u017eiva\u010di mozga.<\/p>\n Razvoj mozga se ponekad naziva \u201co\u010dekivanim iskustvom<\/strong>\u201d, jer odre\u0111eni delovi mozga pokazuju pove\u0107anu plasti\u010dnost tokom perioda \u017eivota kada mozak \u017eivotinje mo\u017ee \u201co\u010dekivati\u201d odre\u0111ene vrste iskustava. To mo\u017eete videti kod gusaka, koje \u0107e se navi\u0107i na bilo koji objekat veli\u010dine majke koji se kre\u0107e u njihovoj blizini odmah nakon \u0161to se izlegu. To mo\u017eete videti kod ljudske dece, koja mogu brzo nau\u010diti jezike i usvojiti lokalni naglasak, ali samo do ranog puberteta; posle toga je te\u0161ko nau\u010diti jezik i zvu\u010dati kao izvorni govornik. Postoji i neki dokaz o osetljivom periodu za prihvatanje i u\u010denje kulture, uop\u0161teno.<\/p>\n Ljudsko detinjstvo je produ\u017eeno kulturno pripravni\u0161tvo sa razli\u010ditim zadacima u razli\u010ditim uzrastima sve do puberteta. Kada to vidimo na ovaj na\u010din, mo\u017eemo identifikovati faktore koji promovi\u0161u ili ometaju prave vrste u\u010denja u svakom uzrastu.<\/p>\n Za decu svih uzrasta, jedan od najmo\u0107nijih pokreta\u010da u\u010denja je jaka motivacija za igru<\/strong>. Igra je posao detinjstva, i svi mladi sisavci imaju isti zadatak: da pove\u017eu svoje mozgove igraju\u0107i se \u017eustro i \u010desto, ve\u017ebaju\u0107i poteze i ve\u0161tine koje \u0107e im biti potrebne kao odrasli.<\/p>\n Ma\u010di\u0107i \u0107e se igrati predenjem na bilo \u0161ta \u0161to izgleda kao mi\u0161ji rep. Ljudska deca \u0107e igrati igre poput \u0161kolice i igara kao \u0161to su \u017emurke, koje im omogu\u0107avaju da ve\u017ebaju svoje ve\u0161tine predatora i be\u017eanja od predatora. Adolescenti \u0107e se baviti sportovima ve\u0107im intenzitetom, i uklju\u010di\u0107e igru u svoje dru\u0161tvene interakcije \u2013 zavo\u0111enje, zadirkivanje i razvijanje me\u0111usobnih \u0161ala koje povezuju prijatelje.<\/p>\n Jedan klju\u010dni aspekt igre je preuzimanje fizi\u010dkih rizika.<\/strong><\/p>\n<\/blockquote>\n Oduvek prisutna mogu\u0107nost povrede dok tr\u010de, istra\u017euju, igraju se borbe ili upada u stvarni sukob sa drugom grupom dodaje element uzbu\u0111enja, i uzbu\u0111enje tokom igre \u010dini se kao najefikasniji na\u010din prevazila\u017eenja de\u010djih anksioznosti i izgradnje dru\u0161tvene, emocionalne i fizi\u010dke kompetencije<\/strong>.<\/p>\n \u017delja za rizikom i uzbu\u0111enjem raste tokom tinejd\u017eerskih godina, kada bi neuspeh mogao imati ozbiljnije posledice.<\/p>\n Deca svih uzrasta moraju birati rizik za koji su spremna u datom trenutku<\/strong>. Mladi ljudi koji su li\u0161eni prilika za preuzimanje rizika i nezavisno istra\u017eivanje, u proseku, razvijaju se u vi\u0161e anksiozne i sklonije riziku odrasle osobe.<\/p>\n Ljudsko detinjstvo i adolescencija su se razvijali napolju, u fizi\u010dkom svetu punom opasnosti i prilika. Njegove centralne aktivnosti \u2013 igra, istra\u017eivanje i intenzivno dru\u017eenje<\/strong> \u2013 uglavnom su bile li\u0161ene nadgledanja odraslih, \u0161to je deci omogu\u0107ilo da sami donose svoje odluke, re\u0161avaju svoje konflikte i brinu jedni o drugima<\/strong>. Deljeni podvizi i deljene neda\u0107e povezivali su mlade ljude u sna\u017ene prijateljske grupe unutar kojih su savladavali dru\u0161tvenu dinamiku<\/strong> malih grupa, \u0161to ih je pripremalo da kasnije savladaju ve\u0107e izazove i ve\u0107e grupe.<\/p>\n I onda smo promenili detinjstvo.<\/strong><\/p>\n<\/blockquote>\n Promene su po\u010dele polako krajem 1970-ih i 80-ih godina, pre dolaska interneta, kako su mnogi roditelji u SAD-u po\u010deli da se pla\u0161e da \u0107e njihova deca biti povre\u0111ena ili kidnapovana ako budu ostavljena bez nadzora. Takvi zlo\u010dini uvek su bili izuzetno retki, ali su postali ve\u0107i u umovima roditelja zahvaljuju\u0107i, izme\u0111u ostalog, porastu nivoa uli\u010dnog kriminala zajedno sa pojavom kablovske televizije, koja je omogu\u0107ila neprekidno izve\u0161tavanje o slu\u010dajevima nestale dece. Generalni pad dru\u0161tvenog kapitala \u2013 stepen poverenja ljudi<\/strong> u svoje kom\u0161ije i institucije \u2013 pogor\u0161ao je strahove roditelja<\/strong>. U me\u0111uvremenu, rastu\u0107a konkurencija za upis na koled\u017ee podstakla je intenzivnije oblike roditeljstva. Tokom 1990-ih godina, ameri\u010dki roditelji po\u010deli su da svoju decu povla\u010de unutra ili su insistirali da popodneva provedu na aktivnostima sa odraslima. Slobodna igra, nezavisno istra\u017eivanje i slobodno vreme za tinejd\u017eere su se smanjivali.<\/strong><\/p>\n U poslednjih nekoliko decenija, vi\u0111anje ne\u010duvane dece napolju postalo je toliko neobi\u010dno da kada se jedno vidi bez nadzora, neki odrasli ose\u0107aju da je njihova du\u017enost da pozovu policiju.<\/p>\n Tokom 2015. godine, Centar za istra\u017eivanje Pew je otkrio da roditelji<\/strong>, u proseku, veruju da bi deca trebala da imaju najmanje 10 godina da bi se igrala bez nadzora ispred svoje ku\u0107e, i da bi deca trebala da imaju 14 godina pre nego \u0161to im se dozvoli da idu bez nadgledanja u park<\/strong>. Ve\u0107ina ovih istih roditelja je u\u017eivala u veseloj i nenadgledanoj igri na otvorenom u svojih sedam ili osam godina.<\/p>\n Ali preterana za\u0161tita<\/strong> je samo deo pri\u010de. Tranzicija ka manje nezavisnom detinjstvu omogu\u0107ena je stalnim pobolj\u0161anjima u digitalnoj tehnologiji, \u0161to je u\u010dinilo da je mla\u0111im ljudima bilo lak\u0161e i privla\u010dnije da provode mnogo vi\u0161e vremena kod ku\u0107e, unutra, i sami u svojim sobama<\/strong>. Na kraju, tehnolo\u0161ke kompanije su dobile neprekidan pristup deci kroz ure\u0111aje<\/strong>. Razvile su uzbudljive virtuelne aktivnosti, projektovane za \u201canga\u017eovanje\u201d, koje se ni malo ne podudara sa stvarnim iskustvima koja bi mladi mozgovi o\u010dekivali kroz evoluciju.<\/p>\n\n
\n
\n