Tokom poslednje decenije, tehnologija je pretrpela velike promene zbog uvo\u0111enja logike ,,sistema\u201d te izgleda predodre\u0111ena daljim promenama osamdesetih godina, a potom jo\u0161 vi\u0161e.<\/strong><\/p>\n Oko 1940. godine, izvesne invencije \u2014 plastika, sinteti\u010dka vlakna, elektronski ra\u010dunar, nuklearno gorivo i polusprovodnici \u2014 bile su ve\u0107 primenjene sa uspehom. Od 1960. godine do danas nije bilo ni jedne invencije ili otkri\u0107a sli\u010dne vrednosti, niti se tako ne\u0161to predvi\u0111a za osamdesete ili kasnije godine. Aktuelni industrijski razvoj nije bio dostignut putem invencija ili otkri\u0107a ve\u0107 putem primene i mudre kombinacije postoje\u0107ih tehnologija u drugim sektorima. Do\u0107i \u0107e dan u kome \u0107e tehnolo\u0161ka reprodukcija biti izazvana novim \u201esistemskim\u201c artikolacijama u zamenu za nevezane transformacije koje se manifestuju u izolovanim tehnolo\u0161kim inovacijama.<\/p>\n Dok je dosad, u najrazvijenijim zemljama, kao model industrijskog razvoja smatran individualni razvoj fabrika osnivanih na konceptu \u201eizvora energije\u201c, sad se, me\u0111utim, registruje fenomen koji te\u017ei stvaranju \u201efunkcionalnih industrija\u201c osnovanih na sistemima koji dopu\u0161taju racionalizaciju pojedinih proizvoda po ve\u0107 odre\u0111enim modelima ili formulama. Funkcionalna industrija, vi\u0161e od zadovoljenja individualnih ili socijalnih potreba, ima za cilj otkrivanje i analiziranje faktora ljudskog \u017eivota<\/strong>. Uloga industrije je na taj na\u010din preba\u010dena od obrade proizvoda do obrade sistema, i predvi\u0111a se da \u0107e se industrijska aktivnost koncentrisati na stvaranje mre\u017ee sistema<\/strong>. Po\u0161to proizvodi, kao i privatne ili dr\u017eavne fabrike iz kojih izlaze, postaju sve kompleksniji, u budu\u0107nosti \u0107e se oni morati tretirati kao sistem i mora\u0107e se tako\u0111e istra\u017eiti najprikladniji na\u010din upotrebe. Na primer, razvoj sistema kao \u0161to su obrazovanje, sanitarna pomo\u0107, urbanizacija, informacije, transport, prostor, ambijentalne opasnosti, o\u010duvanje morskog dna \u2014 predstavljaju neke od va\u017enih problema koji su analizirani i u kojima je zabele\u017een gradualni progres.<\/p>\n FROG (Future research operation)<\/strong>, organ Japanskog tehno-ekonomskog dru\u0161tva je komitet eksponenata industrije koji su ujedinjeni da bi izu\u010davali budu\u0107nost. Kao \u010dlan te komisije, autor ovog \u010dlanka je sintetizovao diskusije razvijene, imaju\u0107i na taj na\u010din mogu\u0107nost da ocenjuje punu va\u017enost koncepta ,,integracije\u201c sistema. Sli\u010dnu ocenu argumenta dao je drugi organ Dru\u0161tva, Future Industry Survey Team.<\/p>\n U budu\u0107nosti, tehnologije \u0107e prevazi\u0107i svoje granice i bi\u0107e inkorporirane u mre\u017ee raznih sektora izvan svog specifi\u010dnog polja<\/strong>. Zato \u0107e ,,sistemi soft tehnologije\u201c, koji sistematizuju informacije, dose\u0107i prvorazredno mesto u dru\u0161tvu budu\u0107nosti: ne\u0107e se ograni\u010diti samo na sektor telekomunikacija ili sistema proizvodnje, ve\u0107 \u0107e se pro\u0161iriti na sektore obrazovanja, sanitarne pomo\u0107i borbe protiv kriminala, futurologije. Soft tehnologija<\/strong> \u0107e biti smatrana najboljim sredstvom nau\u010dnog izu\u010davanja sistema. Ina\u010de, ove tehnologije, budu\u0107i da su povezane sa predvi\u0111anjem, planiranjem, ispitivanjem sistema operativne analize i istra\u017eivanja, omogu\u0107i\u0107e nam da formuli\u0161emo predvi\u0111anja sa visokim procentom verovatno\u0107e, da izradimo zaista efikasne tipove planiranja i da u potpunosti ocenimo zna\u010daj eksperimenata. Rezultat, dobijen razvojem soft tehnologije bi\u0107e potvr\u0111en izvanrednim porastom tehnologija informacija, uklju\u010duju\u0107i telekomunikacije i terminalni porast elektronskih ra\u010dunara.<\/p>\n Do sada, industrijsko dru\u0161tvo je prisustvovalo razvoju i ekspanziji (u nezavisnom obliku) metalurgije, motora na interno sagorevanje i generatora termi\u010dke energije koji su, nezavisno jedan od drugog, doprineli dolasku tehnologije gigantskih dimenzija. Pa ipak, transformacija dru\u0161tva budu\u0107nosti ne\u0107e biti regulisana ovim odvojenim i nezavisnim tehnolo\u0161kim sistemima, ve\u0107 novim tehnolo\u0161kim sistemom \u2014 to jest soft tehnologijom \u2014 koji \u0107e predstavljati prevazila\u017eenje aktuelnih stadija i koji \u0107e u industriji imati ulogu od primarnog zna\u010daja. Novi tehnolo\u0161ki sistem \u0107e biti osnova za formiranje jednog ,,organskog sistema\u201d realizovanog putem selekcije i ujedinjenja razli\u010ditih elemenata ili modula, koji \u0107e sadr\u017eati socijalni, ekonomski, kulturni i spiritualni aspekt dru\u0161tva<\/strong>. Taj organski sistem \u0107e postati nukleus pluralisti\u010dkog dru\u0161tva<\/strong>. Istovremeno, sa prelazom od \u201etehnologije proizvodnje\u201d na \u201etehnologiju za informaciju\u201c, \u201etehnologije intelekta\u201c \u0107e na najzna\u010dajnijim sektorima zameniti tehnologije osnovane na ma\u0161inama, tako da \u0107e se predominantna tehnologija transformisati iz hard u soft<\/strong>. Za tu operaciju bi\u0107e upotrebljen soft tehnolo\u0161ki sistem, sposoban da horizontalno sistematizuje informacije, putem povezivanja bezbroj raznih sektora.<\/p>\n Na osnovu raznih znakova opa\u017ea se da poslovni ljudi danas ose\u0107aju veliku nelagodnost. U tehnolo\u0161kim sektorima to mo\u017ee biti posledica aktuelnog prelaza tehnologija iz hard u soft. Da bi profesionalno opstali u dru\u0161tvu budu\u0107nosti, poslovni ljudi \u0107e morati biti obdareni sa dva kvaliteta, nazvanim ,In\u2019s\u201d, to jest kvalitetima \u201einterdisciplinarnosti\u201d i \u201eintuicije\u201d<\/strong>. Prvi je su\u0161tinski kvalitet za obradu sistema, dok je drugi sposobnost dono\u0161enja odluka unutar sistema<\/strong>.<\/p>\n U SAD se posebno insistiralo na zna\u010daju novog koncepta \u201etehnolo\u0161ke partecipacije\u201c, ti argumenti su izazvali veliki interes i u Japanu. Socijalna tenzija je dosegla najvi\u0161e ta\u010dke u SAD. Ambijentalno zaga\u0111enje, javno zdravlje, hippies, crna\u010dki problem i droge su osnovni elementi talasa nasilja koji su poslednjih godina naneli velike \u0161tete dru\u0161tvu<\/strong>.<\/p>\n Taj fenomen je u\u010dinio neophodnom \u201esocijalnu procenu\u201c tehnologija i stavio u prvi plan zna\u010daj tehnologije u industriji i dru\u0161tvu. To su problemi koji \u0107e biti svojstveni svim naprednim zemljama u budu\u0107hosti.<\/p>\n Jasno je da je koncept \u201etehnolo\u0161ke procene\u201c od fundamentalnog zna\u010daja za zdrav razvoj socijalnog sist\u0435ma, i upravo je to cilj, primarni cilj tehnologije u pluralisti\u010dkom dru\u0161tvu<\/strong>.<\/p>\n \u010clanak je pisan oko 1970. godine<\/strong>, a objavljen je kod nas u specijalnom izdanju \u010dasopisa \u201cDelo\u201d iz januara 1973. u kome su tekstove pisali Drago\u0161 Kalaji\u0107, Ki\u0161o Kurokava, Daisecu Teitaro Suzuki, Aleksandar Lon\u010dar, Jukio Mi\u0161ima i Rolan Bart.<\/p>\n Pre nekoliko godina svi ovi tekstovi objavljeni su u knjizi \u201cJapan je blizu<\/strong><\/a>\u201d.<\/p>\n Noboru Makino<\/strong> (1921 \u2013 2007) \u2013 Japanski tehnolog, pronalaza\u010d, profesor organizacije proizvodnje i poslovanja, futurolog. Svoje teorije prakti\u010dno dokazivao radom u najve\u0107im japanskim korporacijama, kao \u0161to je \u201eMicubi\u0161i\u201c. Autor mnogih knjiga, prevedenih na Zapadu.![\"\"](\"https:\/\/www.palilula.info\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/japanorama-1170x300-1.jpg\")
<\/a><\/p>\n