Izolacija<\/span><\/h1>\n<\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n\n\nSve vrste izolacije na jednom mestu<\/span><\/h2>\nU na\u0161em asortimanu Izolaciju delimo u pet grupe: Termoizolacija, Hidroizolacija, Izolacione krovne folije, Zvu\u010dna izolacija i Protivpo\u017earna izolacija.<\/p>\n<\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n
\n\n\n\n\n\nTERMOIZOLACIJA (Izolacija zidova, izolacija fasade – demit fasada)<\/span><\/i><\/a><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n\n- Stiropor (i sav prate\u0107i materijal: staklena mre\u017eica, tiplovi, lepak i fasada)<\/li>\n
- Stiropor sa grafitom<\/li>\n
- Stirodur<\/li>\n
- Mineralna vuna – staklena vuna i kamena vuna<\/li>\n<\/ul>\n
Demit fasada<\/span><\/h2>\nRadi se o kontaktnoj fasadi, \u0161to zna\u010di da izolacijske plo\u010de dolaze direktno na spoljne zidove objekta, pa se armiraju i na njih dolazi zavr\u0161ni sloj fasade. Za izolacijske plo\u010de obi\u010dno se koristi stiropor ili kamena vuna. Ovakva fasada poznata kao Demit fasada danas je dominanti sistem izrade fasade u na\u0161im krajevima. Po novom Zakonu, svaki novi objekat treba da ima izolaciju od 12 centimetara stiropora, \u010dime se tro\u0161i tri puta manje energije. Danas u Srbiji je uobi\u010dajeno da se za fasadu koristi \u201efasadna petica\u201c tj. stiropor debljine 5 cm. Me\u0111utim, posmatraju\u0107i evropske kriterijume u zemljama koje se nalaze u istim klimatskim zonama kao \u0161to su Nema\u010dka, Francuska i Slovenija, samo stiropor debljine 8 cm ispunjava kriterijume koeficijenta prolaza toplote. Demit fasada, je popularna iz vi\u0161e razloga: smanjuje tro\u0161kove gradnje jer se radi na tanji spolja\u0161nji zid (21 ili 25 cm), postavlja se veoma brzo i relativno je jeftina jer fasadu prethodno nije potrebno malterisati. Ako se izvede kvalitetno, vek trajanja demit fasade je oko 30 godina. Difuzija vodene pare je izuzetno va\u017ean \u010dinilac. Ukoliko je vrednost niska, zna\u010di da je materijal propustan za vodenu paru, a ukoliko je vrednost visoka, materijal ne propu\u0161ta vlagu. Primer, stiropor pru\u017ea velik otpor difuziji vodene pare, pa takva demit fasada \u201ene di\u0161e\u201c, dok je kamena vuna izrazito paropropusna. Dok razmi\u0161ljate o stavljanju demit fasade na ku\u0107u tako\u0111e dobro razmislite i o boji, jer ne savetuju se tamna boja fasadne boje kad je u pitanju demit fasada sa stiroporom.<\/p>\n
I kamen\u0430 i staklena mineralna vuna spadaju u grupu mineralnih vuna – zbog svog mineralnog porekla:<\/p>\n
– kamena mineralna vuna nastaje od kamena vulkanskog porekla – dolomita, dijabaza i bazalta
\n– staklena mineralna vuna nastaje od staklene \u0161ljake i peska<\/p>\n
Proces proizvodnje je sli\u010dan: sirovine se tope na visokim temperaturama, dobija se “lava” koja se uz pomo\u0107 centrifugalnih to\u010dkova ispreda u fina vlakna koja se talo\u017ee u filc od koga, naknadnom obradom, nastaje finalni proizvod – plo\u010de kamene vune, odnosno rolne staklene mineralne vune.<\/p>\n
Uporedne karakteristike materijala<\/span><\/h2>\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
Sve vrste izolacije na jednom mestu<\/span><\/h2>\nU na\u0161em asortimanu Izolaciju delimo u pet grupe: Termoizolacija, Hidroizolacija, Izolacione krovne folije, Zvu\u010dna izolacija i Protivpo\u017earna izolacija.<\/p>\n<\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n
\n\n\n\n\n\nTERMOIZOLACIJA (Izolacija zidova, izolacija fasade – demit fasada)<\/span><\/i><\/a><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n\n- Stiropor (i sav prate\u0107i materijal: staklena mre\u017eica, tiplovi, lepak i fasada)<\/li>\n
- Stiropor sa grafitom<\/li>\n
- Stirodur<\/li>\n
- Mineralna vuna – staklena vuna i kamena vuna<\/li>\n<\/ul>\n
Demit fasada<\/span><\/h2>\nRadi se o kontaktnoj fasadi, \u0161to zna\u010di da izolacijske plo\u010de dolaze direktno na spoljne zidove objekta, pa se armiraju i na njih dolazi zavr\u0161ni sloj fasade. Za izolacijske plo\u010de obi\u010dno se koristi stiropor ili kamena vuna. Ovakva fasada poznata kao Demit fasada danas je dominanti sistem izrade fasade u na\u0161im krajevima. Po novom Zakonu, svaki novi objekat treba da ima izolaciju od 12 centimetara stiropora, \u010dime se tro\u0161i tri puta manje energije. Danas u Srbiji je uobi\u010dajeno da se za fasadu koristi \u201efasadna petica\u201c tj. stiropor debljine 5 cm. Me\u0111utim, posmatraju\u0107i evropske kriterijume u zemljama koje se nalaze u istim klimatskim zonama kao \u0161to su Nema\u010dka, Francuska i Slovenija, samo stiropor debljine 8 cm ispunjava kriterijume koeficijenta prolaza toplote. Demit fasada, je popularna iz vi\u0161e razloga: smanjuje tro\u0161kove gradnje jer se radi na tanji spolja\u0161nji zid (21 ili 25 cm), postavlja se veoma brzo i relativno je jeftina jer fasadu prethodno nije potrebno malterisati. Ako se izvede kvalitetno, vek trajanja demit fasade je oko 30 godina. Difuzija vodene pare je izuzetno va\u017ean \u010dinilac. Ukoliko je vrednost niska, zna\u010di da je materijal propustan za vodenu paru, a ukoliko je vrednost visoka, materijal ne propu\u0161ta vlagu. Primer, stiropor pru\u017ea velik otpor difuziji vodene pare, pa takva demit fasada \u201ene di\u0161e\u201c, dok je kamena vuna izrazito paropropusna. Dok razmi\u0161ljate o stavljanju demit fasade na ku\u0107u tako\u0111e dobro razmislite i o boji, jer ne savetuju se tamna boja fasadne boje kad je u pitanju demit fasada sa stiroporom.<\/p>\n
I kamen\u0430 i staklena mineralna vuna spadaju u grupu mineralnih vuna – zbog svog mineralnog porekla:<\/p>\n
– kamena mineralna vuna nastaje od kamena vulkanskog porekla – dolomita, dijabaza i bazalta
\n– staklena mineralna vuna nastaje od staklene \u0161ljake i peska<\/p>\n
Proces proizvodnje je sli\u010dan: sirovine se tope na visokim temperaturama, dobija se “lava” koja se uz pomo\u0107 centrifugalnih to\u010dkova ispreda u fina vlakna koja se talo\u017ee u filc od koga, naknadnom obradom, nastaje finalni proizvod – plo\u010de kamene vune, odnosno rolne staklene mineralne vune.<\/p>\n
Uporedne karakteristike materijala<\/span><\/h2>\n
TERMOIZOLACIJA (Izolacija zidova, izolacija fasade – demit fasada)<\/span><\/i><\/a><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n\n- Stiropor (i sav prate\u0107i materijal: staklena mre\u017eica, tiplovi, lepak i fasada)<\/li>\n
- Stiropor sa grafitom<\/li>\n
- Stirodur<\/li>\n
- Mineralna vuna – staklena vuna i kamena vuna<\/li>\n<\/ul>\n
Demit fasada<\/span><\/h2>\nRadi se o kontaktnoj fasadi, \u0161to zna\u010di da izolacijske plo\u010de dolaze direktno na spoljne zidove objekta, pa se armiraju i na njih dolazi zavr\u0161ni sloj fasade. Za izolacijske plo\u010de obi\u010dno se koristi stiropor ili kamena vuna. Ovakva fasada poznata kao Demit fasada danas je dominanti sistem izrade fasade u na\u0161im krajevima. Po novom Zakonu, svaki novi objekat treba da ima izolaciju od 12 centimetara stiropora, \u010dime se tro\u0161i tri puta manje energije. Danas u Srbiji je uobi\u010dajeno da se za fasadu koristi \u201efasadna petica\u201c tj. stiropor debljine 5 cm. Me\u0111utim, posmatraju\u0107i evropske kriterijume u zemljama koje se nalaze u istim klimatskim zonama kao \u0161to su Nema\u010dka, Francuska i Slovenija, samo stiropor debljine 8 cm ispunjava kriterijume koeficijenta prolaza toplote. Demit fasada, je popularna iz vi\u0161e razloga: smanjuje tro\u0161kove gradnje jer se radi na tanji spolja\u0161nji zid (21 ili 25 cm), postavlja se veoma brzo i relativno je jeftina jer fasadu prethodno nije potrebno malterisati. Ako se izvede kvalitetno, vek trajanja demit fasade je oko 30 godina. Difuzija vodene pare je izuzetno va\u017ean \u010dinilac. Ukoliko je vrednost niska, zna\u010di da je materijal propustan za vodenu paru, a ukoliko je vrednost visoka, materijal ne propu\u0161ta vlagu. Primer, stiropor pru\u017ea velik otpor difuziji vodene pare, pa takva demit fasada \u201ene di\u0161e\u201c, dok je kamena vuna izrazito paropropusna. Dok razmi\u0161ljate o stavljanju demit fasade na ku\u0107u tako\u0111e dobro razmislite i o boji, jer ne savetuju se tamna boja fasadne boje kad je u pitanju demit fasada sa stiroporom.<\/p>\n
I kamen\u0430 i staklena mineralna vuna spadaju u grupu mineralnih vuna – zbog svog mineralnog porekla:<\/p>\n
– kamena mineralna vuna nastaje od kamena vulkanskog porekla – dolomita, dijabaza i bazalta
\n– staklena mineralna vuna nastaje od staklene \u0161ljake i peska<\/p>\n
Proces proizvodnje je sli\u010dan: sirovine se tope na visokim temperaturama, dobija se “lava” koja se uz pomo\u0107 centrifugalnih to\u010dkova ispreda u fina vlakna koja se talo\u017ee u filc od koga, naknadnom obradom, nastaje finalni proizvod – plo\u010de kamene vune, odnosno rolne staklene mineralne vune.<\/p>\n
Uporedne karakteristike materijala<\/span><\/h2>\n
- \n
- Stiropor (i sav prate\u0107i materijal: staklena mre\u017eica, tiplovi, lepak i fasada)<\/li>\n
- Stiropor sa grafitom<\/li>\n
- Stirodur<\/li>\n
- Mineralna vuna – staklena vuna i kamena vuna<\/li>\n<\/ul>\n
Demit fasada<\/span><\/h2>\n
Radi se o kontaktnoj fasadi, \u0161to zna\u010di da izolacijske plo\u010de dolaze direktno na spoljne zidove objekta, pa se armiraju i na njih dolazi zavr\u0161ni sloj fasade. Za izolacijske plo\u010de obi\u010dno se koristi stiropor ili kamena vuna. Ovakva fasada poznata kao Demit fasada danas je dominanti sistem izrade fasade u na\u0161im krajevima. Po novom Zakonu, svaki novi objekat treba da ima izolaciju od 12 centimetara stiropora, \u010dime se tro\u0161i tri puta manje energije. Danas u Srbiji je uobi\u010dajeno da se za fasadu koristi \u201efasadna petica\u201c tj. stiropor debljine 5 cm. Me\u0111utim, posmatraju\u0107i evropske kriterijume u zemljama koje se nalaze u istim klimatskim zonama kao \u0161to su Nema\u010dka, Francuska i Slovenija, samo stiropor debljine 8 cm ispunjava kriterijume koeficijenta prolaza toplote. Demit fasada, je popularna iz vi\u0161e razloga: smanjuje tro\u0161kove gradnje jer se radi na tanji spolja\u0161nji zid (21 ili 25 cm), postavlja se veoma brzo i relativno je jeftina jer fasadu prethodno nije potrebno malterisati. Ako se izvede kvalitetno, vek trajanja demit fasade je oko 30 godina. Difuzija vodene pare je izuzetno va\u017ean \u010dinilac. Ukoliko je vrednost niska, zna\u010di da je materijal propustan za vodenu paru, a ukoliko je vrednost visoka, materijal ne propu\u0161ta vlagu. Primer, stiropor pru\u017ea velik otpor difuziji vodene pare, pa takva demit fasada \u201ene di\u0161e\u201c, dok je kamena vuna izrazito paropropusna. Dok razmi\u0161ljate o stavljanju demit fasade na ku\u0107u tako\u0111e dobro razmislite i o boji, jer ne savetuju se tamna boja fasadne boje kad je u pitanju demit fasada sa stiroporom.<\/p>\n
I kamen\u0430 i staklena mineralna vuna spadaju u grupu mineralnih vuna – zbog svog mineralnog porekla:<\/p>\n
– kamena mineralna vuna nastaje od kamena vulkanskog porekla – dolomita, dijabaza i bazalta
\n– staklena mineralna vuna nastaje od staklene \u0161ljake i peska<\/p>\nProces proizvodnje je sli\u010dan: sirovine se tope na visokim temperaturama, dobija se “lava” koja se uz pomo\u0107 centrifugalnih to\u010dkova ispreda u fina vlakna koja se talo\u017ee u filc od koga, naknadnom obradom, nastaje finalni proizvod – plo\u010de kamene vune, odnosno rolne staklene mineralne vune.<\/p>\n
Uporedne karakteristike materijala<\/span><\/h2>\n
![\"\"](\"https:\/\/ucpartizan.com\/wp-content\/uploads\/2020\/12\/Austrotherm-stiropor.jpg\")
<\/div>\n<\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n