Stariji su zaboravili, \u017eitelji srednjih godina se jo\u0161 bledo se\u0107aju, a mladi i oni koji su se kasnije doselili iz ovih tekstova shvati\u0107e da starosedocima Blok 45 \u201e\u017eivot zna\u010di\u201d.<\/p>\n
Postoje blokovske staze i pre\u010dice kojih danas nema. Ili su nestale sa lice zemlje ili vi\u0161e niko tuda ne prolazi. Preko dana\u0161njeg terena FK Sava 45 nekada je krivudala centralna blokovska pre\u010dica od \u010detvorospratnica ka Brdu, koja se videla iz aviona kada se sle\u0107e na Sur\u010din. Stazica kucavica, linija koja spaja i razdvaja blokovske kvartove i vidi se sa neba kao Kineski zid. Londonjak se nikada nije mogao videti iz aviona, bio je to \u0161umski lavirint, savski Amazon, novobeogradska d\u017eungla.<\/p>\n
Blok 45 je kao \u010dovek koji ulazi u \u010detvrtu deceniju \u017eivota, zrelo doba. Lice se malo izboralo, vlasi ponegde posedele, a dosta toga se zaboravilo. Sve manje mu je va\u017eno \u0161ta ko misli i \u0161ta ko govori. Ka\u017ee se za \u010doveka u \u010detvrtoj deceniji \u201esada je u najve\u0107oj snazi\u2026\u201d A samo on zna da nije brz kao pre, niti da mo\u017ee da izdr\u017ei kao pre, a kamoli da slu\u0161a tu\u0111a prigovaranja kao kad je bio mla\u0111i. \u010covek koji ulazi u srednje doba i sebe i druge vidi druga\u010dije nego ostalo. Blok 45 se mnogo promenio od kada je nastao. Mnogi ljudi su oti\u0161li iz bloka, mnogi su do\u0161li, izgradilo se puno, ali se i mnogo toga izgubilo. Ima ljudi koji se se\u0107aju kako je bilo pre deceniju ili dve, koji \u0107e vam i danas re\u0107i detalje neke od blokovskih pri\u010da kao da su se ju\u010de dogodile. Ali, malo je onih koji \u0107e mo\u0107i da vam ispri\u010daju ne\u0161to vi\u0161e o stazi koja se zvala Londonjak.<\/p>\n
Sredinom sedamdesetih godina, pre nego \u0161to je nastalo \u0161etali\u0161te uz Savu, na tom delu obale bila je gusta, prirodna \u0161uma. Od mesta gde je danas \u0161ljunkara pa sve do Galovice, kroz gustu \u0161umu i\u0161la je (a i danas se tamo nalazi) uska stazica. Bila je duga\u010dka nekoliko kilometara i u pravcu Galovice i\u0161la uz samu reku, a u povratnom smeru bli\u017ee nasipu. Za tu stazu znali su pecaro\u0161i, vlasnici ku\u0107ica na reci, tajni ljubavnici iz starog Beograda i deca koja su istra\u017eivala levu obalu Save. Te\u0161ko je objasniti kako je i za\u0161to ta uska staza utabane zemlje, ispresecana korenjem drve\u0107a i \u017eare\u0107im koprivama dobila ime Londonjak. Danas je te\u0161ko poniknuti u logiku \u010dudnog imena koje dovodi vezu stazu pored Save i London u Engleskoj. Nemamo koga da priupitamo kako i kada je krivudava staza ka Galovici dobila \u010dudno ime.<\/p>\n
U mirnija vremena, kada se nije svake ve\u010deri sa blokovskih me\u0111a \u010dulo \u0161tekanje automata i pra\u017enjenje pi\u0161toljskih \u0161ar\u017eera, Londonjak je bio jedna od avantura za lokalne klince. Na poni biciklima, sa kojih su bili poskidani blatobrani sedla i nepotrebni delovi, de\u010daci u kratkim pantalonama su se hrabro upu\u0107ivali u hladovinu \u0161ume pored Save. Na obrisima \u0161ume, zapo\u010dinjao je neki novi svet.<\/p>\n
Londonjak je bio prva avantura u koju se moglo usko\u010diti brzo i koja je davala odmah ono \u0161to se upu\u0161tanjem u avanturu i tra\u017ei \u2013 istra\u017eiva\u010dki ose\u0107aj nepoznatog, nedefinisanu opasnost i izdvojenost od dosadne svakodnevnice. Voze\u0107i bicikl punom brzinom kroz Londonjak, blokovski de\u010daci su u\u010dili da vide iza krivine, da ostanu uspravni kada im zadnji to\u010dak prokliza i da se ne pla\u0161e vetra i ki\u0161e.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/nbgdvesti.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/11\/Untitled.png\")
<\/a><\/p>\n