\u0160ljiva. Vo\u0107e koje svaka ku\u0107a u Srbiji ima bar jedno stablo. Kraljica me\u0111u vo\u0107em. Vo\u0107e koje je najzastupljenije u sortimentu svih vo\u0107nih vrsta koje se gaje na na\u0161im prostorima. Danas \u0107emo pri\u010dati o sortama \u0161ljiva koje se koriste za proizvodnju rakije, rakijskim sortama \u0161ljiva i tako\u0111e o \u0161ljivama kombinovanih svojstava koje tako\u0111e imaju veliku primenu u proizvodnji rakija razli\u010ditog kvaliteta.<\/p>\n
S obzirom da je Srbija zemlja koja je do pre deceniju ipo bila tre\u0107a u svetu sa proizvodnjom \u0161ljive globalno, danas je ta njena pozicija na deleko ni\u017eem rangu, ali ono \u0161to krasi i izdvaja Srbiju je to \u0161to ima autohtone sorte \u0161ljiva namenjene za proizvodnju rakije \u0161ljivove prepe\u010denice i daju \u0161ljive vrhunskog kvaliteta.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.tok.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/p1-1024x707.jpg\")
<\/p>\n
Me\u0111u tim sortima izdvajaju se tri kao najzastupljenije: Po\u017eega\u010da<\/strong>, Crvena ranka<\/strong> i Trnova\u010da<\/strong>. Njih mo\u017eemo nazvati rakijskim sortama \u0161ljiva, jer je njihova upotreba jeste u 90% slu\u010dajeva za proizvodnju rakije.<\/p>\n Sorte koje se tako\u0111e koriste u proizvodnji rakija su uglavnom doma\u0107e sorte proizvodene na Institutu \u010ca\u010dku za vo\u0107arstvo i to su \u010ca\u010danska rodna<\/strong> i \u010ca\u010danska lepotica<\/strong>. Dakle, \u010ca\u010danska rodna, \u010ca\u010danska lepotica, Valjevka i Stenlej kao ameri\u010dka sorta koja je tako\u0111e jako zastupljena. Ove \u010detiri sorte su pre svega gaje u plata\u017enim zasadima i imaju jako veliku primenu i u preradi \u0161ljive u druge oblike, pre svega za su\u0161enu \u0161ljivu, d\u017eemove i za toplu i hladnu preradu vo\u0107a.<\/p>\n \u0160ljive koje se koriste isklju\u010divo za proizvodnju rakije: Po\u017eega\u010da \u2013 sorta \u0161ljiva koja daje vrhunski kvalitet \u0161ljivovih prepe\u010denica. Na\u017ealost ova sorta je pri izumiranju, iz razloga \u0161to je obolela od virusa \u0160arke. Postoje i odre\u0111eni mirkolokaliteti, pre svega u zapadnom delu Srbije, oko Ose\u010dine i Ljubovije, koji odolevaju ovom virusu. Uglavnom su to stara stabla i mo\u017eemo da pri\u010damo da u narednih 10-15 godina kad ta stabla, stara budu izumrla, ne\u0107emo vi\u0161e imati Po\u017eega\u010du kao sortu \u0161ljive. Iz razloga \u0161to mladi vo\u0107njaci ne postoje, odnosno\u00a0 svi poku\u0161aji se neuspe\u0161no zavr\u0161avaju jer obolevaju od virusa \u0160arke i plod ne uspeva da dozri u punu tehnolo\u0161ku zrelost.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Naime, Po\u017eega\u010da daje vrhunski kvalitet \u0161ljivovih prepe\u010denica kad se sve tehnolo\u0161ke operacije urade kako treba. Pre svega, kada pri\u010damo o starim, odle\u017ealim \u0161ljivovim prepe\u010denicama tu mo\u017eemo da ka\u017eemo da mo\u017eemo dobiti vrhunski kvalitet tih rakija, a pogotovo ako destilat Po\u017eega\u010de odle\u017eava 10 i vi\u0161e godina. Njena adekvatna naslednica je Crvena ranka. Crvena ranka je na\u0161a doma\u0107a, autohtona sorta, poreklom iz ______, koja ima jako veliki broj svojih varijateta.<\/p>\n Poznata je u narodu pod raznim imenima: \u201eRanka\u201c, \u201eRanja\u010da\u201c, \u201eCrvenja\u010da\u201c, \u201eRanica\u201c, \u201e\u0160umadinka\u201c. To je samonikla \u0161ljiva i upravo se tako najbolje razmno\u017eava \u0161to iz semena \u0161ljive ni\u010de biljka koja u potpunosti ima genetski potencijal kakva je i majka biljka od koje je potekla. Uglavnom je zastupljena u \u0160umadijskom regionu, u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji. Daje vrlo kvalitetnu rakiju. Sazreva u avgustu mesecu,\u00a0 odnosno krajem jula, po\u010detkom avgusta i njega berba traje mesec i vi\u0161e dana ukoliko se ispravno radi. Iz razloga \u0161to ona sazreva naizmeni\u010dno, odnosno na jednoj grani imamo i nezrele i prezrele plodove.<\/p>\n \u0160to zna\u010di da se obavlja probirna berba, beru se samo tehnolo\u0161ki zreli plodovi, uz blago protresanje, \u0161to za razliku od drugih \u0161ljiva zna\u010di da taj period berbe mo\u017ee biti jako duga\u010dak. Ali sa druge strane, njen mirisni, vo\u0107ni karakter i aromati\u010dna jedinjena koja ona sadr\u017ei daju vrhunske cvetne i aromati\u010dne \u0161ljivove prepe\u010denice. Ima ko\u0161ticu koja spada u \u0161ljivu, takozvani _____, ko\u0161ticu koja je vrlo kompaktno vezana za meso \u0161ljive i dosta je te\u0161ko odvojiti ko\u0161ticu u preradi. Mogu\u0107e je, ali \u010desto u narodu ona ide u fementaciju sa celokupnom ko\u0161ticom. To uglavnom rakijama od Crvene ranke daje blagi bademast ton, od tog vitamina iz ko\u0161tice. Ali, sa druge strane, na dug period starenja, taj ton se gubi i \u010dak pozitivno uti\u010de na sam karakter \u0161ljivovih prepe\u010denica koje su odle\u017eavale deset i vi\u0161e godina.<\/p>\n Ako bi poredili Crvenu ranku i Po\u017eega\u010du mogli bi slobodno da ka\u017eemo da od Po\u017eega\u010de mo\u017eemo da dobijemo rakiju kvaliteta 10+, a od Crvene ranke kvaliteta 10. Odmah iza nje je tako\u0111e doma\u0107a sorta, Trnova\u010da. Ona je malo druga\u010dijih aromati\u010dnih karakteristika. Za razliku od Crvene ranke koja ima ru\u017ei\u010dasto-ljubi\u010dastu boju, Trnova\u010da ima tamno plavu boju sa izra\u017eenim pepeljkom. Ima trnove na granama i iz tog razloga je dobila naziv Trnova\u010da. Uglavnom je skoncentrisana i raste prirodno u zapadnoj Srbiji, dakle Zlatibor, U\u017eice, Tara i potez ka Ljuboviji. Tako\u0111e je samonikla i daje visok kvalitet destilata. Ima druga\u010diji aromati\u010dni profil od Crvene ranke, ali kod nje se tako\u0111e dugim starenjem mogu dobiti rakije visokog kvaliteta. Berba je vrlo sli\u010dna kao i kod Crvene ranke. Dugo traje, naizmeni\u010dno sazreva i potrebno je strpljenje. Uglavnom raste da nema mnogo planta\u017enih zasada, uglavnom su to zasadi koji su mestimi\u010dno po oku\u0107nicama i obodima imanja, zasnovani kao pre svega vazdu\u0161na barijera i to je jedan\u00a0 trend\u00a0 koji je u Srbiji bio nekada veoma popularan. Kada niste znali gde \u0161ta da stavite, posadite \u0161ljivu i ona sama nikne i tako su nastajali ti zasadi.<\/p>\n Kada su sorte sa kombinovanim svojstvima u pitanju, najzastupljenije su Stenlej i \u010ca\u010danska rodna. Stenlej je sorta ameri\u010dkog porekla, koja je na\u017ealost prenela virus \u0160arke na ostale \u0161ljive. Sorta koja je vrlo krupna, obimno ra\u0111a i daje veliki randman. Sa stanovi\u0161ta prerade i kvaliteta rakija koje se dobijaju, to je jedan srednji nivo kvaliteta, pre svega zato \u0161to Stenlej nema neki posebni aromatinski kompleks. S tim \u0161to mora da se naglasi da postoji jako veliki uticaj drugih \u0161ljiva tokom cvetanja na sam Stenlej. Iz razloga \u0161to tokom cvetanja, ako bi do\u0161lo do opra\u0161ivanja od strane neke druge \u0161ljive, aromati\u010dne komponente i sam rast ploda mo\u017ee da ima uticaj i prenese jedan deo mirisnih i aromati\u010dnih jedinjenja u sam plod \u0161ljive. \u0160to zna\u010di da Stenlej koji je rastao u planinskim pordu\u010djima gde ima jako puno autohtonih samoniklih sorti \u0161ljiva \u0107e imati neki karakter koji \u0107e vu\u0107i na tu jednu blagu, cvetnu notu, za razliku od planta\u017ea koje su uzgajane u okolini gde nema drugih sorti \u0161ljiva. Dakle, vrlo srednji nivo kvaliteta \u0161ljivovih prepe\u010denica, ali jako veliki randmani iz razloga \u0161to je procenat \u0161e\u0107era u Stenleju jako visok. Koli\u010dina rakije koja se dobije od 100 kg \u0161ljive nekad mo\u017ee da bude i 30% ve\u0107a u odnosu na rakijske sorte. Stenlej kao takav, ako se me\u0161a sa drugim sortama \u0161ljiva vrlo lako poprima njihov miris i u kupa\u017ei mo\u017eemo da dobijemo vrlo kvalitetne rakije. Naravno, \u0161to je manji procenat Stenleja, to je kvalitet rakije vi\u0161i. Stenlej se uglavnom gaji najvi\u0161e u Blacu i u ju\u017enoj Srbiji, u Topli\u010dkom regionu, ali je tako\u0111e zastupljen i u \u0160umadiji i po celoj teritoriji Srbije.<\/p>\n \u010ca\u010danska rodna i \u010ca\u010danska lepotice su dve sorte nastale u Institutu za vo\u0107arstvo u \u010ca\u010dku. \u010ca\u010danska rodna je sorta koja je vrlo upotrebljiva i za su\u0161enje i za bilo koju drugu vrstu prerade. U proizvodnji rakija dugi niz godina je bila dobra alternativa Stenleju, dakle dobri randmani. Postoji i njen specifi\u010dan aromatski kompleks, nije neutralna kao \u0161to je Stenlej i sa odre\u0111enim dodatkom rakijskih sorti dobijaju se rakije vrhunskog kvaliteta. Na\u017ealost u nekim podru\u010djima i ona oboleva od virusa \u0160arke, ali uspeva da iznese plod. Kao njena naslednica, kada je proizvodnja rakije u pitanju, pojavljuje se \u010ca\u010danska lepotica. Sorta koja je predvi\u0111ena i stvarana da bude konzumna u preradi. Za proizvodnju rakije se pokazala vrlo dobra i kvalitetna iz razloga \u0161to ima vrlo specifi\u010dan aromatski kompleks koji podse\u0107a na ljubi\u010dicu. Ne daje tako dobre randmane kao \u010ca\u010danska rodna, ali je zato kvalitet mnogo vi\u0161i i u kombinaciji \u010ca\u010danske rodne i \u010ca\u010danske lepotice mogu da se dobiju vrlo kvalitetne vo\u0107ne rakije. Tako\u0111e i ona, kao i \u010ca\u010danska rodna zastupljena je u celoj Srbiji. I u zadnjih 5,6 godina vrlo je intenzivno nastajanje novih mladih zasada \u010ca\u010danske lepotice.<\/p>\n Valjevka je sorta \u0161ljiva koja daje vrlo kvalitetne destilate, malo te\u017ei tip destilata. Ali, tokom starenja\u00a0 i odle\u017eavanja destilati koji imaju vrlo specifi\u010dan aromati\u010dni\u00a0 kompleks. Na\u017ealost nije mnogo popularna u proizvodnji. Nema mnogo planta\u017ea iz razloga \u0161to alternativno ra\u0111a u zavisnosti od ki\u0161ne ili su\u0161ne godine. U nekim krajevima ra\u0111a bolje kad je ki\u0161na godina, dok u nekim kad je su\u0161na. Nema neki svoj genetski problem, koji geneti\u010dari jo\u0161 uvek nisu uspeli da istra\u017ee do kraja, ali u slu\u010dajevima da postoji mogu\u0107nost da se poseduje ta \u0161ljiva u zasadu ili da se koristi za preradu, topla je preporuka da se i ona koristi za dobijanje kvalitetnih rakija od \u0161ljive.<\/p>\n<\/p><\/div>\n