procene vrednosti stana<\/a>, me\u0111utim, formulom u predlo\u017eenom zakonu ona igra znantno manju ulogu pa tako predratni stan u centru grada sa dotrajalom stolarijom i lo\u0161om energetskom efika\u0161no\u0161\u0107u mo\u017ee biti gotovo upola jeftiniji od stana u Zemunu sa dobrom izolacijom.<\/p>\nNa kraju krajeva, vrednost stana ne raste proporcijalno kvadraturi. Op\u0161te je poznato da su manji stanovi ne\u0161to skuplji pa tako ova formula \u010dini manje stanove jo\u0161 pristupa\u010dnijim a ne bi trebalo.<\/p>\n
Ne uzima u obzir opremljenost stana<\/h3>\n
Stanovi se u Srbiji uglavnom izdaju kao opremljeni. Ne uzimanjem stepena opremljenosti stana u ra\u010dinicu mo\u017ee dovesti do toga da stanovi budu sve lo\u0161ije opremljeni ili u krajnjem slu\u010daju da se sve vi\u0161e stanova izdaje potpuno prazno. U tom slu\u010daju stanar ima ve\u0107e inicijalne tro\u0161kove opremanja stana i selidbe.<\/p>\n
Frustracija prilikom nala\u017eenja stana<\/h3>\n
Nema sumnje da \u0107e ovakvim ograni\u010denjem stanarine mo\u0107i mnogi da priu\u0161te da \u017eive na dobrim lokacijama u Beogradu ali to ne\u0107e zna\u010diti da \u0107e se do stana lako dolaziti. Ovde nam mogu poslu\u017eiti iskustva sa zapada gde se na jedan stan za izdavanje prijavi i do 1000 stanara pa stanodavac onda na osnovu primanja kandidata odlu\u010duje kome \u0107e izdati stan. Zabluda je da \u0107e ograni\u010davanjem cene stanarina porodice koje imaju niska primanja lak\u0161e do\u0107i do stana jer na stanodavcu je da odlu\u010di koga \u0107e primiti u stan, a ako pogledamo iskustva sa zapada, stanodavac \u0107e gledati da to bude neko sa stabilnim i ne\u0161to vi\u0161im prihodima.<\/p>\n
Ne reguli\u0161e izdavanje na kra\u0107i period<\/h3>\n
Usled neisplativosti izdavanja stanova na du\u017ei vremenski period, stanodavci \u0107e se okrenuti izdavanju stanova na kra\u0107i rok (stan na dan) jer je dovoljno da stan bude iznajmljen na 3 dana u mesecu da bi se nadomestila mese\u010dna stanarina koja je ograni\u010dena. To \u0107e dovesti do velikog broja stanova koji su prazni.<\/p>\n
Manji bud\u017eet od izdavanja<\/h3>\n
Iako se u predlogu zakona predvi\u0111a da \u0107e ovaj zakon dovesti do pove\u0107anja doprinosa poreza od iznajmljivanja, uvedeni zakon mo\u017ee dovesti i do njegovog smanjenja. Dva razloga idu u prilog toj teoriji: 1) cene izdavanja \u0107e biti znatno ni\u017ee pa \u0107e i porez koji se pla\u0107a na prihod od izdavanja biti znatno ni\u017ei i 2) usled neisplativosti izdavanja stanova bi\u0107e sve manje stanova koji \u0107e se izdavati \u0161to \u0107e opet uticati na porez koji se pla\u0107a na taj prihod.<\/p>\n
Smanjenje stambenog fonda<\/h3>\n
Iako se u predlogu zakona predvi\u0111a pove\u0107anje stambeng fonda, ovaj zakon bi mogao da dovede do njegovog smanjenja jer bi se isplativost gradnje dovelo u pitanje. Upravo je isplativost gradnje u prethodnim godina davela do toga da se investitori odlu\u010de na izgradnju stambenih jedinica koje \u0107e u budu\u0107nosti zadovoljiti potrebe rasta broja stanovni\u0161tva u Beogradu. Ne treba zaboraviti ni gra\u0111evinarstvo koje je u prethodnim godinama u velikoj meri u\u010destvovalo u bruto doma\u0107em prozvodu Srbije.<\/p>\n
Zaklju\u010dak<\/h2>\n
Postoji op\u0161ta saglasnost da je tr\u017ei\u0161te izadavanja stanova u Srbiji neregulisano i da je na tom polju potrebno mnogo toga uraditi. Me\u0111utim, ovaj zakon mo\u017ee biti prili\u010dno poguban po grad Beograd ali i Srbiju. On ne\u0107e dovesti do ve\u0107e pristupa\u010dnosti stanova ve\u0107em broju ljudi sa ni\u017eim primanjima. Ovim zakonom bi se smanjio rast stambenog fonda i u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111evinarstva u bruto doma\u0107em proizvodu. On mo\u017ee dovesti i do odliva kapitala iz zemlje. Momenat uvo\u0111enja ovog zakona je prili\u010dno lo\u0161 imaju\u0107i u vidu stanje u kojem se nalazi tr\u017ei\u0161te nekretnina a uvo\u0111enje ovog zakona bi moglo dovesti do kraha finansijskog sektora.<\/p>\n
Igor Manjen\u010di\u0107<\/p>\n
Moja Nekretnina<\/p>\n<\/div>\n