IN MEMORIAM<\/p>\n
POZDRAV JANETU<\/p>\n
Po\u0161tovane Zemunke i Zemunci, dragi \u010dlanovi Kluba mati\u010dne kulture Zemuna,<\/p>\n
S tugom i bolom objavljujemo da je Ratomir Jankovi\u0107, dugogodi\u0161nji \u010dlan uprave KMKZ iznenada preminuo i da je sahranjen na Be\u017eanijskom groblju. On je dao izuzetan doprinos radu Kluba ucestvuju\u0107i u o\u010duvanju kulturne ba\u0161tine i vaspitavanju mladih da vole Zemun.![\"\"](\"https:\/\/zemunskevesti.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/08\/FB-IMG-1724402191167.jpg\")
<\/p>\n
Bio je nesebi\u010dan humanista, veran prijatelj, stru\u010dnjak i \u0161irokog obrazovanja, spreman da ga podeli sa drugima. \u0160koluju\u0107i se u Belgiji i Francuskoj ponosio se znanjem koje je stekao u Zemunskoj gimnaziji. Do poslednjeg dana pri\u010dao je i di\u010dio se uspesima najmla\u0111iih potomaka njegove sestre Dragice koji su oki\u0107eni medaljama sa olimpijada znanja po svetu.<\/p>\n
Pamti\u0107emo ga kao uzornog Zemunca.<\/p>\n
RATOMIR JANKOVI\u0106<\/p>\n
Ki\u0107a, Neboj\u0161a, Sre\u0107ko, Gavra, Martin i ja, mi, njegovi drugovi iz osnovne \u0161kole Majke Jugovi\u0107a, zvali smo ga Jane. Samo Jane. Bili smo nerazdvojni, svugde i\u0161li zajedno, zajedno se u\u010dlanjivali u sve \u0161kolske sekcije (i danas \u010duvam na\u0161e zajedni\u010dke fotografije koje smo pravili u foto sekciji), zajedno trenirali gimnastiku u prostorijama starog Doma kulture ( voleo je da se \u201ehvali\u201c kako mu je instruktor bio jedan od bra\u0107e Jeli\u0107, kasnije \u010dlan \u010duvene YU grupe ), zajedno jurcali po Beogradu, slikali se na tenkovima Vojnog muzeja na Kalemegdanu, ka\u010dili se na teretne vozove kod To\u0161inog Bunara i vozili se do \u017eelezni\u010dke stanice Zemun (od koje su ostali samo stubovi kod hotla Jugoslavija), odlazili na pecanje na teritoriju dana\u0161njeg Novog Beograda koji je tada bio pun riba u barama koje su ostajale od nasutog peska iz Dunava i mogao bih da jo\u0161 dugo i na\u0161iroko nabrajam sve nesta\u0161luke i dogodov\u0161tine koje smo imali u tom periodu \u017eivota.<\/p>\n
Onda smo Jane, Neboj\u0161a, Sre\u0107ko i ja po\u0161li u gimnaziju, Gavra oti\u0161ao u vojnu \u0161kolu, Martin u Petar Drap\u0161in a Ki\u0107a u Nikola Tesla. Ipak i dalje smo ostali povezani i dru\u017eili se kad god smo imali vremena. Nezaboravna su bila dru\u017eenja kod Ki\u0107e u stanu (mnogi koji pro\u010ditaju ovo \u0107e se setiti na \u0161ta mislim). Tada smo prona\u0161li i nove drugove iz \u0161kole ( Toza, Ki\u0107a Lon\u010dari\u0107, Mige, \u0110oge, Ke\u017ea, Braca, \u017deljko, Zlatko Majer, Joca Kengur i \u2026.. trebalo bi mi puno papira da ih sve nabrojim i naravno prelepe i pametne drugarce Goca, Sanja, Mira, Jelena, Cuca, Dunja\u2026 Novo dru\u0161tvo, novi izazovi i ponovo nezaboravni trenuci.<\/p>\n
Kasnije \u0161kolovanje nas je malo udaljilo ali smo i dalje nalazili vremna da se dru\u017eimo pa \u010dak i kad smo se zaposlili i osnovali porodice. Jane i ja smo bili inicijatori ideje da se mi iz osnovne \u0161kole po\u010dnemo sastajati jednom mese\u010dno. I to je funkcionisalo, toliko dobro da se ta Janetova ideja svidela Tozi pa je po\u010delo okupljanje generacije iz gimnazije koje je kasnije preraslo u okupljanje svih gimnazijalaca koji su bili zainteresovani. Voleo je dru\u017eenje ikad god je bilo neko okupljanje, proslave mature, izlo\u017ebe, pozori\u0161ne prestave, godi\u0161njice uvek je bio prisutan.<\/p>\n
0sta\u0107e upam\u0107en i njegov doprinos kao blagajnika Kluba mati\u0107ne kulture Zemun. U\u010destvovao je u svim doga\u0111ajima koje je organizovao njegov voljeni klub. Bio sam par puta slu\u010dajno prisutan kod njega u stanu kada je ube\u0111ivao Tozu, tada\u0161njeg predsednika, da to ne mo\u017ee ba\u0161 tako kako je on zamislio. I na kraju bi ga Toza poslu\u0161ao.<\/p>\n
A onda sam po\u010deo da prime\u0107ujem male promene u njegovom pona\u0161anju. Mislio sam da su to posledice na\u0161ih godina i odlaska u penziju. Na\u017ealost Imao je istu nesre\u0107u da je njegova dugogodi\u0161nja partnerka iznenada umrla i tada se malo povukao u sebe. Po\u010deo je da re\u0111e izlazi i da se manje dru\u017ei sa ljudima. Pitao sam ga da li je ne\u0161to ljut na \u0161ta je on odgovorio jednu divnu re\u010denicu koju sam i ja po\u010deo da upotrbljavam \u201csuvi\u0161e sam mator da bi se sada ljutio\u201d.<\/p>\n
Na\u017ealost niko od nas nije znao da se on ve\u0107 du\u017ee vreme, jo\u0161 iz vremena pre Korone, bori sa bolestima. A kada smo saznali bilo je ve\u0107 kasno.<\/p>\n
Ja ni tada nisam verovao. Mislio sam da preuveli\u010dava, I da je to boljka od koje boluje 99% mu\u0161karaca u na\u0161im godina i koja se le\u0107i. Ali vreme je pokazalo pravo stanje. Oti\u0161ao je da se pridru\u017ei Ki\u0107i, Sre\u0107ku, Gavri, Joci, Zlatku,Tozi i ostalima koji su nas napustili.<\/p>\n
Mo\u017eda je neko u porodici sve znao, ali za mene je oti\u0161ao naglo i prerano. Bio je to \u0161ok a naro\u010dito saznanje da se nismo stigli ni oprostiti na na\u010din koji je zaslu\u017eio.<\/p>\n
Nama ostalima osta\u0107e se\u0107anje na njega ina sve one lepe trenutke koje smo proveli zajedno.<\/p>\n
Miljenko Jane\u0161<\/p>\n
S tugom izjavljuju dugogodi\u0161nji prijatelji i \u010dlanovi Kluba mati\u010dne kulture Zemun.<\/p>\n<\/p><\/div>\n