{"id":1337,"date":"2024-10-14T18:46:07","date_gmt":"2024-10-14T16:46:07","guid":{"rendered":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasibeogradzemun\/situacija-sa-proizvodnjom-i-preradom-krompira-u-evropi-arum-dec-oglasi-zemun\/"},"modified":"2024-10-14T18:46:07","modified_gmt":"2024-10-14T16:46:07","slug":"situacija-sa-proizvodnjom-i-preradom-krompira-u-evropi-arum-dec-oglasi-zemun","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasibeogradzemun\/situacija-sa-proizvodnjom-i-preradom-krompira-u-evropi-arum-dec-oglasi-zemun\/","title":{"rendered":"SITUACIJA SA PROIZVODNJOM I PRERADOM KROMPIRA U EVROPI \u00bb ARUM DE\u010c – OGLASI ZEMUN"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n

\n

U poslednjih 15-ak godina doga\u0111aju se veoma krupne promene u proizvodnji i preradi krompira na podru\u010dju Evrope. Nove \u010dlanice EU iz Centralne i Isto\u010dne Evrope, a posebno sa Balkana, su zna\u010dajno smanjile zasa\u0111ene povr\u0161ine a samim tim ukupan obim proizvodnje. Predpristupni fondovi su nekim proizvo\u0111a\u010dima pomogli da se zna\u010dajno opreme sa potrebnom mehanizacijom u izgrade kvalitetna skladi\u0161ta, ali je to malo pomoglo da se postigne nivo proizvodnje koji zadovoljava lokalne potrebe. Iz tabele br.1. se mo\u017ee jasno videti da su posebno zna\u010dajno smanjenje imali Rumunija, Bugarska, Ma\u0111arska, Slova\u010dka, Gr\u010dka i Poljska, koja je dugo bila drugi najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d posle Nema\u010dke. Od 2005-2010 za mnoge farmere bilo je unosnije da gaje ratarske zrnaste kulture, jer su one imale period prili\u010dno visokih cena uz znatno manja ulaganja i rizik u odnosu na proizvodnju krompira.<\/p>\n

Tab.1. Povr\u0161ine pod zasa\u0111enim krompirom u nekim \u010dlanicama EU (000 ha)<\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n\n
\n

Zemlja<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

2023<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

2022<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

2021<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

2020<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

2019<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

2018<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

2017<\/strong><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

Nema\u010dka<\/strong><\/p>\n

Francuska<\/strong><\/p>\n

Holandija<\/strong><\/p>\n

Belgija<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

262.6<\/p>\n

212.0<\/p>\n

158.0<\/p>\n

96.6<\/p>\n<\/td>\n

\n

266.3<\/p>\n

212.0<\/p>\n

162.3<\/p>\n

92.4<\/p>\n<\/td>\n

\n

258.3<\/p>\n

211.6<\/p>\n

159.0<\/p>\n

90.2<\/p>\n<\/td>\n

\n

273.5<\/p>\n

214.5<\/p>\n

154.5<\/p>\n

97.3<\/p>\n<\/td>\n

\n

271.7<\/p>\n

207.2<\/p>\n

165.7<\/p>\n

98.2<\/p>\n<\/td>\n

\n

252.2<\/p>\n

199.6<\/p>\n

164.6<\/p>\n

93.3<\/p>\n<\/td>\n

\n

250.5<\/p>\n

194.1<\/p>\n

160.8<\/p>\n

92.9<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

EU-4<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

729.0<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

732.8<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

719.1<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

749.8<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

742.8<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

709.7<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

698.2<\/strong><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

Poljska<\/strong><\/p>\n

\u0160panija<\/strong><\/p>\n

Portugal<\/strong><\/p>\n

Gr\u010dka<\/strong><\/p>\n

Danska<\/strong><\/p>\n

\u0160vedska<\/strong><\/p>\n

Rumunija<\/strong><\/p>\n

Ma\u0111arska<\/strong><\/p>\n

Bugarska<\/strong><\/p>\n

Hrvatska<\/strong><\/p>\n

Slova\u010dka<\/strong><\/p>\n

Letonija<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

198.0<\/p>\n

61.9<\/p>\n

14.6<\/p>\n

13.6<\/p>\n

61.1<\/p>\n

23.4<\/p>\n

74.7<\/p>\n

7.9<\/p>\n

9.2<\/p>\n

7.4<\/p>\n

5.7<\/p>\n

7.7<\/p>\n<\/td>\n

\n

200.8<\/p>\n

63.5<\/p>\n

14.6<\/p>\n

13.6<\/p>\n

57.2<\/p>\n

23.4<\/p>\n

74.7<\/p>\n

7.9<\/p>\n

9.2<\/p>\n

7.4<\/p>\n

5.7<\/p>\n

7.7<\/p>\n<\/td>\n

\n

235.8<\/p>\n

63.3<\/p>\n

16.8<\/p>\n

12.4<\/p>\n

56.2<\/p>\n

23.8<\/p>\n

84.5<\/p>\n

8.8<\/p>\n

10.9<\/p>\n

8.8<\/p>\n

6.1<\/p>\n

7.3<\/p>\n<\/td>\n

\n

225.7<\/p>\n

65.4<\/p>\n

17.5<\/p>\n

15.7<\/p>\n

62.8<\/p>\n

24.1<\/p>\n

101.0<\/p>\n

10.3<\/p>\n

10.0<\/p>\n

9.3<\/p>\n

7.0<\/p>\n

8.5<\/p>\n<\/td>\n

\n

302.5<\/p>\n

66.7<\/p>\n

18.0<\/p>\n

16.0<\/p>\n

56.7<\/p>\n

23.7<\/p>\n

174.1<\/p>\n

13.3<\/p>\n

9.3<\/p>\n

9.4<\/p>\n

8.2<\/p>\n

10.0<\/p>\n<\/td>\n

\n

291.0<\/p>\n

67.5<\/p>\n

20.8<\/p>\n

16.8<\/p>\n

52.0<\/p>\n

23.9<\/p>\n

173.3<\/p>\n

13.5<\/p>\n

14.1<\/p>\n

9.3<\/p>\n

7.8<\/p>\n

9.9<\/p>\n<\/td>\n

\n

321.3<\/p>\n

70.9<\/p>\n

23.7<\/p>\n

18.8<\/p>\n

49.7<\/p>\n

24.6<\/p>\n

171.4<\/p>\n

14.7<\/p>\n

12.8<\/p>\n

9.8<\/p>\n

7.5<\/p>\n

21.5<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

Total EU<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

1.358,3<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

1.363,2<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

1.401,4<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

1.462,5<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

1.603,8<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

1.562,9<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

1.601,2<\/strong><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

Velika Britanija<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

128,2<\/p>\n<\/td>\n

\n

134,9<\/p>\n<\/td>\n

\n

142,0<\/p>\n<\/td>\n

\n

144,0<\/p>\n<\/td>\n

\n

144,1<\/p>\n<\/td>\n

\n

140,0<\/p>\n<\/td>\n

\n

145,0<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Za evropsko tr\u017ei\u0161te krompira veoma su zna\u010dajna de\u0161avanja u \u0160paniji i Portugalu. Ovo su dve zna\u010dajne turisti\u010dke zemlje, u kojima se proizvodi puno ranog krompira za tr\u017ei\u0161te Zapadne i Severne Evrope, gde se krompir plasira od kraja marta do druge polovine leta. U mnogoljudnoj \u0160paniji se o\u010dekuje manji porast ukupne proizvodnje, ali se jo\u0161 uvek ne zna da li \u0107e dosti\u0107i dva miliona tona. Ukupan rod krompira u Portugalu se procenjuje na 322.000 tona, 11.5% vi\u0161e u odnosu na pro\u0161logodi\u0161njih 285.000 tona, \u0161to je bio istorijski minimum. Proizvodnja krompira u \u0160paniji i Portugalu u velikoj meri zavisi od dostupnosti vode za navodnjavanje, jer velike klimatske promene u poslednjih 20-ak godina iziskuje \u010de\u0161\u0107a navodnjavanja i ve\u0107e zalivne norme, \u0161to zna\u010dajno poskupljava proizvodnju, a \u010desto nedostatak vode i odvra\u0107a proizvo\u0111a\u010de da ulaze u posao visokog rizika. Ovo va\u017ei za \u010ditavo podru\u010dje Ju\u017ene Evrope i Balkana.<\/p>\n

Vode\u0107e 4 zemlje (Nema\u010dka, Francuska, Holandija i Belgija odnosno EU-4) su uz Dansku jedine pove\u0107avale zasa\u0111ene povr\u0161ine, uz stalno pove\u0107anje prinosa. Aktuelni sortiment, kvalitetna mehanizacija i savremena tehnologija proizvodnje su u svim zemljama pozitivno uticali na porast prinosa po jedinici povr\u0161ine u svim zemljama Evrope, ali se zavisnost od uvoza merkantilnog krompira i pomfrita kod ve\u0107ine zemalja pove\u0107ava iz godine u godinu.<\/p>\n

Tab.2. Prinosi krompira u nekim \u010dlanicama EU (t\/ha)<\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n\n
\n

Zemlja<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

2022<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

2021<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

2020<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

2019<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

2018<\/strong><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

Nema\u010dka<\/strong><\/p>\n

Francuska<\/strong><\/p>\n

Holandija<\/strong><\/p>\n

Belgija<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

38.6<\/p>\n

32.3<\/p>\n

45.2<\/p>\n

37.9<\/p>\n<\/td>\n

\n

43.8<\/p>\n

42.5<\/p>\n

42.0<\/p>\n

42.9<\/p>\n<\/td>\n

\n

42.8<\/p>\n

40.5<\/p>\n

42.7<\/p>\n

40.4<\/p>\n<\/td>\n

\n

39.0<\/p>\n

41.3<\/p>\n

42.0<\/p>\n

41.0<\/p>\n<\/td>\n

\n

35.4<\/p>\n

39.4<\/p>\n

36.6<\/p>\n

32.6<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

EU-4<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

38.1<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

42.9<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

41.8<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

40.6<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

36.4<\/strong><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

Poljska<\/strong><\/p>\n

\u0160panija Portugal<\/strong><\/p>\n

Gr\u010dka<\/strong><\/p>\n

Danska<\/strong><\/p>\n

\u0160vedska<\/strong><\/p>\n

Rumunija<\/strong><\/p>\n

Ma\u0111arska<\/strong><\/p>\n

Bugarska<\/strong><\/p>\n

Hrvatska Slova\u010dka<\/strong><\/p>\n

Letonija<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

30.1<\/p>\n

30.6<\/p>\n

24.0<\/p>\n

26.7<\/p>\n

41.8<\/p>\n

36.4<\/p>\n

21.1<\/p>\n

26.4<\/p>\n

17.8<\/p>\n

14.9<\/p>\n

23.7<\/p>\n

22.1<\/p>\n<\/td>\n

\n

30.0<\/p>\n

32.9<\/p>\n

24.6<\/p>\n

30.9<\/p>\n

42.3<\/p>\n

34.8<\/p>\n

16.5<\/p>\n

27.4<\/p>\n

18.0<\/p>\n

14.6<\/p>\n

24.9<\/p>\n

15.8<\/p>\n<\/td>\n

\n

34.8<\/p>\n

31.4<\/p>\n

23.4<\/p>\n

28.6<\/p>\n

44.0<\/p>\n

36.4<\/p>\n

15.8<\/p>\n

26.3<\/p>\n

19.3<\/p>\n

18.7<\/p>\n

23.7<\/p>\n

21.3<\/p>\n<\/td>\n

\n

21.4<\/p>\n

33.5<\/p>\n

23.6<\/p>\n

29.5<\/p>\n

42.5<\/p>\n

35.8<\/p>\n

15.1<\/p>\n

25.8<\/p>\n

21.2<\/p>\n

18.4<\/p>\n

22.3<\/p>\n

22.4<\/p>\n<\/td>\n

\n

25.1<\/p>\n

29.8<\/p>\n

20.8<\/p>\n

27.7<\/p>\n

34.7<\/p>\n

30.2<\/p>\n

17.4<\/p>\n

24.2<\/p>\n

18.6<\/p>\n

19.7<\/p>\n

21.9<\/p>\n

19.8<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

Total EU<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

33.9<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

36.0<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

36.1<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

31.9<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

29.9<\/strong><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

Vel. Britanija<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

35.9<\/p>\n<\/td>\n

\n

38.5<\/p>\n<\/td>\n

\n

38.7<\/p>\n<\/td>\n

\n

36.5<\/p>\n<\/td>\n

\n

35.9<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Period 2008-2010 je bio karakteristi\u010dan po tzv. svetskoj finansijskoj krizi i medijskoj kampanji o \u0161tetnosti akrilamida u krompiru, a pre svega u prera\u0111enom \u010dipsu i pomfritu. U tom periodu obim prera\u0111enog pomfrita je bio ispod 4,5 mil. tona. U periodu 2005-2010 bile su prili\u010dno niske proizvo\u0111a\u010dke cene pomfrita, pa se evropski pomfrit prodavao sve dalje od evropskog tr\u017ei\u0161ta, tako da su veliki i stalni kupci postale zemlje Latinske i Srednje Amerike, kompletan Sever Afrike, Bliski i Srednji Istok, kao i Indokina. Za kratko vreme u tom periodu podignuto je puno prera\u0111iva\u010dkih kapaciteta u Belgiji (vode\u0107i proizvo\u0111a\u010d pomfrita), Franscuskoj, Holandiji, kao i u Turskoj i Kini. Proizvodnja pomfrita je prema\u0161ila 6 mil. tona (za 1 kg pomfrita potrebno je 1,7-2,0kg kvalitetnog sirovog krompira od sorti specijalne namene). Proizvodnja \u010dipsa je tako\u0111e zabele\u017eila veliki trend rasta \u0161irom Evrope i Azije (Kina, Indija, Pakistan).<\/p>\n

Tab.3. Proizvodnja pomfrita u Evropi (000 tona)<\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
\n

Zemlja<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

\u00a0Juni \/ Maj\u00a0\u00a0<\/strong><\/p>\n

2022\/2023<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

Juni \/ Maj<\/strong><\/p>\n

\u00a0\u00a0 2021\/22<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

Juni \/ Maj<\/strong><\/p>\n

\u00a0\u00a0 2020\/21<\/strong><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

Belgija<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

3.212.786<\/p>\n<\/td>\n

\n

2.957.473<\/p>\n<\/td>\n

\n

2.622.273<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

Holandija<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

1.993.646<\/p>\n<\/td>\n

\n

1.979.723<\/p>\n<\/td>\n

\n

1.637.522<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

Francuska<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

434.050<\/p>\n<\/td>\n

\n

395.161<\/p>\n<\/td>\n

\n

311.858<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

Nema\u010dka<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

333.854<\/p>\n<\/td>\n

\n

367.083<\/p>\n<\/td>\n

\n

327.059<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

Poljska<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

199.698<\/p>\n<\/td>\n

\n

202.471<\/p>\n<\/td>\n

\n

179.521<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

EU-5<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

6.174.034<\/p>\n<\/td>\n

\n

5.901.911<\/p>\n<\/td>\n

\n

5.078.233<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Tr\u017ei\u0161te pomfrita bilo je zna\u010dajno poreme\u0107eno u periodu Korone u 2020 i 2021. zbog zatvaranja brojnih restorana u \u010ditavoj Evropi, ograni\u010denih putovanja, lo\u0161e turisti\u010dke sezone i sl., ali se situacija brzo stabilizovala tokom 2022. U 2022 po\u010delo je sa radom nekoliko novih fabrika pomfrita, od kojih je najve\u0107a na jugozapadu Belgije sa kapacitetom od oko 350.000 tona sirovine godi\u0161nje. Ve\u0107i broj novopodignutih fabrika u Holandiji i Belgiji o\u010dekuju snabdevanje sa podru\u010dja severozapadne Francuske. Me\u0111utim i supermarketi u ve\u0107ini evropskih zemalja (kao i u\u00a0 Srbiji) o\u010dekuju opran krompir u malim pakovanjima iz Francuske.<\/p>\n

Tab.4. Izvoz pomfrita iz EU u neke zemlje \u0161irom sveta (t\/ha)<\/p>\n\n\n\n\n
\n

Zemlja<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

April \/ Mart<\/strong><\/p>\n

2022\/2023<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

April \/ Mart<\/strong><\/p>\n

2021\/22<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

April \/ Mart<\/strong><\/p>\n

2020\/21<\/strong><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n

\n

Gr\u010dka Bugarska<\/p>\n

Ma\u0111arska<\/p>\n

Slova\u010dka<\/p>\n

Hrvatska<\/p>\n

Slovenija<\/p>\n

Srbija<\/strong><\/p>\n

Izrael<\/p>\n

Katar<\/p>\n

Libija<\/p>\n

Saudi. Arabija<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

97.019<\/p>\n

26.117<\/p>\n

44.389<\/p>\n

22.656<\/p>\n

24.579<\/p>\n

9.711<\/p>\n

24.667<\/strong><\/p>\n

23.998<\/p>\n

21.652<\/p>\n

14.643<\/p>\n

277.712<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

92.051<\/p>\n

24.317<\/p>\n

43.691<\/p>\n

21.569<\/p>\n

23.031<\/p>\n

9.605<\/p>\n

23.612<\/strong><\/p>\n

21.582<\/p>\n

17.415<\/p>\n

12.821<\/p>\n

226.081<\/strong><\/p>\n<\/td>\n

\n

64.331<\/p>\n

17.302<\/p>\n

38.367<\/p>\n

18.034<\/p>\n

13.229<\/p>\n

6.952<\/p>\n

19.228<\/strong><\/p>\n

13.030<\/p>\n

16.918<\/p>\n

8.162<\/p>\n

217.231<\/strong><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Strogi kriterijumi u supermarketima u poslednjih nekoliko godina uti\u010du na smanjenje interesovanja proizvo\u0111a\u010da u ve\u0107ini zemalja da svoj krompir plasiraju kroz trgovinske lance, a to se de\u0161ava \u010dak i kod najboljih farmera u Zapadnoj Evropi, pa i u Francuskoj. Prema podacima iz Potato Market Weekly, Srbija je u periodu juni\/maj 2021\/22 uvezla iz Francuske 33.412 tona konzumnog krompira u vrednosti od 8,9 mil EUR, a u istom periodu 2022\/23 20.829 tona u vrednosti 9.208 mil. EUR, \u010dime je nastavljen veliki uvoz od preko 30.000t u 2018\/19.<\/p>\n

Pove\u0107ani tro\u0161kovi proizvodnje koji su posebno izra\u017eeni u poslednje 2 godine, kao i sve ve\u0107e potrebe za navodnjavanjem, negativno uti\u010du na smanjeno interesovanje farmera \u0161irom Evrope da nastave proizvodnju krompira u pribli\u017enom obimu. Smanjene su povr\u0161ine za proizvodnju krompira za skrob za skoro 22% na najni\u017ei nivo u 21. veku, \u00a0smanjena je proizvodnja za potrebe supermarketa, kao i semenska proizvodnja.<\/p>\n

U poslednjih nekoliko godina je prisutan veliki skok proizvodnje krompira za preradu u pomfrit, pa su cene sirovine na slobodnom tr\u017ei\u0161tu povremeno vi\u0161e od cene krompira za konzumnu upotrebu. Visoke cene elektri\u010dne energije neophodne za rad sistema ventilacije i hla\u0111enja u dugom periodu skladi\u0161tenja krompira tako\u0111e uti\u010du na odluku farmera u Holandiji, Belgiji i Francuskoj da napu\u0161taju zahtevnu i skupu proizvodnju semenskog i krompira za supermarkete i prelaze u proizvodnju sirovine za pomfrit. Prema asocijaciji krompira Europatat, koja citira podatke iz severozapadne evropske grupe za krompir, \u00a0vode\u0107e 4 zemlje i glavni proizvo\u0111a\u010di semenskog krompira, u 2023. je posadile su u proseku za oko 7% manje povr\u0161ina,\u00a0 o\u010dekuje se ukupan pad proizvodnje semena po hektaru za najmanje 11-12% obzirom na lo\u0161e vremenske uslove. U Holandiji je zasa\u0111eno manje za oko 2.500ha krompira za semensku proizvodnju, a pribli\u017eno toliko i u Francuskoj. Samo je u Danskoj pod semenskim krompirom zasa\u0111eno ne\u0161to vi\u0161e u odnosu na 2022. O\u010dekuje se da \u0107e na evropskom tr\u017ei\u0161tu nedostajati najmanje 30.000 tona semenskog krompira, odnosno da ne\u0107e biti kvalitetnog semena za oko 100.000 hektara nove proizvodnje, a ovo smanjenje se odnosi i na manju ponudu semena namenjenog za lokalnu semensku proizvodnju od kategorije E, kao i klase\u00a0 A za proizvodnju konzumnog krompira i krompira za pomfrit.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ve\u0107 od sredine leta 2023 u Zapadnoj Evropi kru\u017ei upozorenje o nesta\u0161ici semenskog krompira kod najve\u0107ih proizvo\u0111a\u010da semena. Proizvo\u0111a\u010di krompira \u0161irom sveta upozoravaju se da c\u0301e ove sezone biti te\u017ee nabaviti seme iz Evrope zbog manje zasa\u0111enih povr\u0161ina i veoma te\u0161kih uslova u kojima se odvijala proizvodnja. Sadnja je kasnila zbog hladnog i vla\u017enog vremena u aprilu za 3-5 nedelja, produ\u017eila se do druge polovine maja, a \u010ditav maj i juni su bili prili\u010dno suvi i topli, tako da su usevi sporo napredovali u porastu nadzemne mase. Takvi uslovi su veoma nepovoljni za zametanje krtola, \u0161to je u startu ukazivalo da \u0107e rod semenskog krompira biti znatno ni\u017ei od vi\u0161egodi\u0161njeg proseka. Asocijacija Europotat ka\u017ee da njeni \u010dlanovi o\u010dekuju poseban nedostatak semenskog krompira u kalibra\u017ei 28-55 mm i semenskog krompira klase Elita, koje favorizuju neevropski kupci. Zbog toga, Europatat preporu\u010duje zemljama \u0161irom sveta koje se oslanjaju na uvoz semenskog krompira iz EU, da za ovu godinu pro\u0161ire maksimalnu kalibra\u017eu semenskog krompira kojim se trguje sa sada\u0161njih 55 mm na 60 mm. Ovo c\u0301e pobolj\u0161ati dostupnost semenskog krompira za izvozne destinacije.<\/p>\n

Zbog svega navedenog ne o\u010dekuje se smirivanje tr\u017ei\u0161ta krompira u narednih nekoliko godina. U \u010ditavoj Evropi se o\u010dekuje rast cena konzumnog i semenskog krompira, kao i prera\u0111enog pomfrita.<\/p>\n

Povezani sadr\u017eaj<\/em><\/h3>\n<\/p><\/div>\n