Ovaj tekst je preuzet sa\u00a0https:\/\/www.krompir.rs\/krompir-u-evropi<\/a><\/p>\n Autor teksta:\u00a0Dr. \u017divko Bugar\u010di\u0107<\/strong><\/p>\n<\/div>\n![\"kuroda](\"https:\/\/i2.wp.com\/www.krompir.rs\/img\/krompir-u-evropi\/Kuroda.jpg?w=350&ssl=1\")
Tokom vegetacionog perioda krompira u 2018 godini vremenske prilike nisu bile naklonjene proizvo\u0111a\u010dima krompira u skoro \u010ditavoj Evropi.<\/span>\u00a0Odlo\u017eeni po\u010detak sadnje usledio je zbog zahla\u0111enja po\u010detkom aprila, tako da je najve\u0107i deo sadnje \u0161irom Evrope kasnio najmanje 2 nedelje. Vode\u0107e zemlje u proizvodnji krompira (Holandija, Belgija, Nema\u010dka, Velika Britanija, delimi\u010dno Francuska) i skandinavske zemlje, imale su i prekid sadnje krajem aprila, tako da je puno krompira zasa\u0111eno polovinom maja meseca. Ve\u0107 tada se znalo da \u0107e proizvodnja biti sa manjim prinosima, jer krompiru do sklapanja redova ne pogoduju dnevne temperature preko 25\u00a0o<\/sup>C. Po\u010detkom juna u navedenim zemljama su naglo porasle temperature, padavine su bile retke i sa malo ki\u0161e, a najgora situacija je bila sa visokim temperaturama u julu meseci i rekordno malom koli\u010dinom padavina. Temperature od 30-35\u00a0o<\/sup>C bile su pra\u0107ene jakim vetrovima, tako da veoma skromni kapaciteti sistema za navodnjavanje nisu mogli da odgovore na velike zahteve useva za vodom.<\/b><\/p>\n
\n<\/div>\n![\"arizona](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.krompir.rs\/img\/krompir-u-evropi\/arizona%20i%20lusa%20krompir.JPG?w=350&ssl=1\")
Nakon gore navedenog postavlja se pitanje kakva \u0107e biti sezona prodaje u narednih 6 meseci. Evropska Unija daje procene o umanjenju proizvodnje krompira za oko 16-20% u odnosu na vi\u0161egodi\u0161nji prosek. Najve\u0107i deficit je u Nema\u010dkoj za koju se procenjuje da sigurno ne\u0107e imati dovoljno konzumnog krompira, jer je ukupan rod manji za oko 2 miliona tona. Podba\u010daj prinosa u najve\u0107em broju zemalja je 10-15%, ali se isti\u010de da je veliki problem visok procenat tr\u017ei\u0161no neupotrebljivog krompira zbog deformiteta krtola, proklijavanja, i o\u010dekivanih problema brzog klijanja krompira u skladi\u0161tu koji je pro\u0161ao kroz period jakog stresa u letnjim mesecima. Umanjen rod, prili\u010dno sitne i deformisane krtole su problem za prodaju krompira kroz supermarkete, a posebno za prera\u0111iva\u010de pomfrita. Trenutno su cene najzna\u010dajnijih sorti za ovu 0,25-0,28 EUR\/kg, odnosno ne\u0161to vi\u0161e od sorti za stonu upotrebu (0,22-0,25EUR\/kg \u2013 VP cena je za krompir u rasutom stanju). Tr\u017ei\u0161te pomfrita je veoma nestabilno jer je ono do\u017eivelo procvat u poslednjih 5-6 godina, tako da je cena pomfrita ve\u0107 porasla za preko 50%. Prera\u0111iva\u010di su ugovorili sa farmerima cenu u toku prole\u0107a na oko 0,08-0,11 EUR\/kg, ali je uvek na tr\u017ei\u0161tu skoro polovina neugovorenih koli\u010dina koje \u0107e se ove sezone prodavati za oko 4 puta skuplje u odnosu na pro\u0161lu jesen. Ve\u0107 sada se javno pri\u010da da \u0107e se prili\u010dno spustiti i kriterijumi u pogledu altrnativnih sorti za preradu u pomfrit, kao i kvaliteta sirovine.<\/p>\n![\"arizona](\"https:\/\/i2.wp.com\/www.krompir.rs\/img\/krompir-u-evropi\/proizvodnja%20krompira.JPG?w=350&ssl=1\")
Ni\u017ei prinosi semenskog krompira i visoka cena merkantilnog i krompira za preradu su prouzrokovali zna\u010dajan skok cena semenskog krompira od oko 20-70% u odnosu na pro\u0161lu godinu. To je ubedljivo najve\u0107e pomeranje cena u poslednjih 20 godina. Najve\u0107i skok je kod cena svih sorti za kalibra\u017eu 55\/60\/65mm. Svi kupci semena u na\u0161em regionu \u0107e biti uskra\u0107eni za najmanje 30% u odnosu na prodatu koli\u010dinu u prethodnoj sezoni. O\u010dito je da \u0107e ove godine do kvalitetnog semenskog krompira do\u0107i oni proizvo\u0111a\u010di koji se \u0161to pre odlu\u010de \u0161ta \u0107e kupiti i \u017eeljenu koli\u010dinu preuzmu u toku januara i februara meseca. Tr\u017ei\u0161te Mediterana je najve\u0107e tr\u017ei\u0161te semenskog krompira, a te zemlje preuzimaju seme u periodu kraj novembra-kraj januara jer ga sade po\u010dev od polovine januara. Tr\u017ei\u0161te Zapadne Evrope ima dugoro\u010dnu poslovnu pouzdanost za preuzimanje ranije rezervisanih koli\u010dina semena i stvara sigurnost za poslovanje semenskih ku\u0107a. Mediteranske zemlje, zemlje na\u0161eg regiona i zemlje oko Rusije \u010desto pokazuju nepo\u0161tovanje rezervisanih koli\u010dina, tako da je mogu\u0107e da i mi dobijemo ne\u0161to preostalog semena od ranijih rezervacija za Mediteran. Proizvo\u0111a\u010di semenskog krompira u Evropi \u017eele da se u \u0161to kra\u0107em roku opreme sa sistemima za navodnjavanje da bi bili spremni za eventualnu su\u0161nu godinu, i od semenskih ku\u0107a zahtevaju \u0161to br\u017eu isplatu za isporu\u010deno seme. To zna\u010di da tzv. odlo\u017eeno pla\u0107anje ne\u0107e postojati ove godine. Sve u svemu, zaklju\u010dak je da \u0107e predstoje\u0107a prodajna i proizvodna sezona biti dosta stresna za sve proizvo\u0111a\u010de krompira\u00a0\u0161irom sveta.<\/p>\nPovezani sadr\u017eaj<\/em><\/h3>\n<\/p><\/div>\n