<\/p>\n
U petak, 29. novembra, u hotelu Hilton u Beogradu, odr\u017ean je \u0161esti po redu Pedijatrijski nau\u010dni simpozijum sa me\u0111unarodnim u\u010de\u0161\u0107em, u organizaciji Probiotic Excellence Centra AbelaPharm. Vi\u0161e od 400 pedijatara prisustvovalo je ovom presti\u017enom doga\u0111aju, na kojem su eminentni stru\u010dnjaci iz oblasti pedijatrijske gastroenterologije, alergologije, pulmologije, neonatologije i ginekologije predstavili najnovija istra\u017eivanja o zna\u010daju mikrobiote i njenom uticaju na zdravlje.<\/p>\n
Me\u0111unarodni simpozijum sve\u010dano je otvorio predsednik Udru\u017eenja pedijatara Srbije, prof. dr Georgios Konstantinidis, nagla\u0161avaju\u0107i da probiotici predstavljaju budu\u0107nost u prevenciji mnogih bolesti, te da se iz godine u godinu u ovoj oblasti bele\u017ei sve ve\u0107i napredak u nau\u010dnim saznanjima<\/p>\n
Otkri\u0107e antibiotika donelo je revoluciju u le\u010denju bakterijskih infekcija, ali je njihova prekomerna upotreba postala ma\u010d sa dve o\u0161trice. Sve je vi\u0161e bakterija otpornih na antibiotike.<\/p>\n
Klini\u010dki farmakolog, prof. dr Milica Baj\u010deti\u0107 isti\u010de da su antibiotici najpropisivaniji u populaciji dece uzastu od 1 do 4 godine u bolni\u010dkim ustanovama i u uzrastu od 2 meseca do 11 godine u primarnoj zdravstvenoj za\u0161titi u Srbiji. Osim toga, preko 85% antibiotika se propi\u0161e deci sa infekcijama gornjih disajnih puteva, akutnim bronhitisom i drugim infekcijama naj\u010de\u0161\u0107e uzrokovanim virusima. U ovim stanjima tretman antibioticima ne dovodi do pobolj\u0161anja, a zna\u010dajno uti\u010de na razvoj rezistencije.<\/p>\n
Dodatno, najve\u0107i broj propisanih antibiotika \u010dine oni \u0161irokog spektra koji upravo negativno uti\u010du na mikrobiotu i mogu pove\u0107ati rizik od razvoja alergija, astme i drugih hroni\u010dnih oboljenja.<\/p>\n
Prof. dr Branislava Miljkovi\u0107, \u0161ef katedre za farmakokinetiku i klini\u010dku farmaciju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu i predsednik saveza farmaceutskih udru\u017eenja Srbije, predstavila je nacionalne smernice za probiotike. Ona je istakla da se, recimo, potrebe dece koja piju antibiotike razlikuju od onih koja imaju digestivne smetnje ili koja se suo\u010davaju sa drugim zdravstvenim izazovima. Tek kada razumemo svrhu za uzimanje probiotika mo\u017eemo preporu\u010diti odgovaraju\u0107i probiotski preparat.<\/p>\n
Prema Smernicama, uz antibiotike prva preporuka je Saccharomyces boulardii, jer kao probiotska kvasnica jedini mo\u017ee da se koristi istovremeno sa antibioticima.<\/p>\n
U svom izlaganju dr Dragan Proki\u0107, pedijatar -gastroenterolg isti\u010de da su studije pokazale da gojazna deca \u010desto imaju druga\u010diji sastav mikrobiote u pore\u0111enju sa vr\u0161njacima normalne telesne mase.<\/p>\n
Prof. dr Flavia Indrio, pedijatar gastroenterolog iz Italije nagla\u0161ava da su\u00a0 istra\u017eivanja pokazala da mikrobiota uti\u010de i na ekspresiju gena povezanih sa skladi\u0161tenjem masti, \u0161to ukazuje da mo\u017ee pove\u0107ati ili smanjiti rizik od gojaznosti.<\/p>\n
Uva\u017eeni profesor ginekologije sa Medicinskog fakulteta iz Be\u010da, dr Ljubomir Petri\u010devi\u0107 isti\u010de da su istra\u017eivanja pokazala da neravnote\u017ea vaginalne mikrobiote majke mo\u017ee pove\u0107ati rizik od infekcija i upala, \u0161to dovodi do prevremenog poro\u0111aja.<\/p>\n
Ukoliko u ranom detinjstvu deca imaju smanjen kontakt sa nekim mikroorganizmima pove\u0107ava se mogu\u0107nost da dete oboli od alergijskih bolesti, ka\u017ee higijenska hipoteza. Kre\u0107e se od pretpostavke da su dana\u0161nji domovi suvi\u0161e \u010disti i sterilni, pa dete ne mo\u017ee da stupi u kontakt sa virusima, bakterijama ili parazitima. Zbog toga njihov imunolo\u0161ki sistem neretko postaje preosteljiv, \u0161to pove\u0107ava rizik od brojnih alergijskih bolesti.<\/p>\n
Atopijski dermatitis (ekcem) spada me\u0111u naj\u010de\u0161\u0107e hroni\u010dne bolesti kod dece. Karakteri\u0161u ga svrab, crevnilo i promene na ko\u017ei. Uve\u017eena profesorka dr Zorica \u017divkovi\u0107, pedijatar pulmolog, predstavila je studiju sprovedenu u Klini\u010dko-bolni\u010dkom centru \u2018\u2019Dr Dragi\u0161a MI\u0161ovi\u0107\u2019\u2019 \u010diji je cilj bio da istra\u017ei da li probiotici mogu smanjiti rizik od pojave ekcema. Istra\u017eivanje je pokazalo da kombinacija probiotske kulture Lactobacillus rhamnosus GG, cinka i vitamina D3 (BebiCol), ukoliko se uzima tokom prva tri meseca \u017eivota zna\u010dajno smanjuje te\u017einu i broj atopijskih promena na ko\u017ei.<\/p>\n
Pored nau\u010dnih predavanja, u\u010desnici su imali priliku da u\u010destvuju u panel-diskusijama o zna\u010daju mikrobiote u neonatologiji. Prim. dr sci. med Tatjana Nikoli\u0107 iz GAK Vi\u0161egradska i Prof. Aspazija Sofjanova iz Univerzitetskog Klini\u010dkog centra Skoplje su govorile o tome zbog \u010dega su prvih 1000 dana \u017eivota klju\u010dni za uspostavljanje zdrave crevne flore. Ovaj period obuhvata trudno\u0107u, prvu i drugu godinu \u017eivota i u velikoj meri uti\u010de na to da li \u0107e osoba kasnije u \u017eivotu imati zdravu mikrobiotu ili ne, odnosno da li \u0107e se razviti u zdravu osobu ili \u0107e biti sklona razvoju nekih bolesti.<\/p>\n
Simpozijum je jo\u0161 jednom potvrdio da razumevanje mikrobiote otvara vrata individualnom pristupu zdravlju dece i odraslih. Organizator, Probiotic Excellence Centar AbelaPharm, nastavlja da inspiri\u0161e pedijatrijsku zajednicu i unapre\u0111uje nau\u010dno-stru\u010dnu praksu kroz edukaciju i inovacije.<\/p>\n<\/p><\/div>\n