![\"KostaVojinovic](\"https:\/\/www.brusonline.com\/images\/slike\/vesti_iz_komsiluka\/Blace\/KostaVojinovic_spomenikMJ.jpg\")
<\/p>\n
Povodom 106 godina od tragi\u010dnog stradanja Koste Vojinovi\u0107a Kosovca, vo\u0111e Topli\u010dkog ustanka, organizuje se predavanje u Kulturnom centru Drainac u Blacu 25. decembra u 12:00 \u010dasova koje \u0107e odr\u017eati Milun Pavlovi\u0107.<\/p>\n
![\"KVojinovic](\"https:\/\/www.brusonline.com\/images\/slike\/o-brusu\/istorija\/KVojinovic_ceta_1.jpg\")
<\/p>\n
U prvoj polovini avgusta 1916. godine u selu Leposavi\u0107u, Vojinovi\u0107 je osnovao \u201eIbarsko-kopaoni\u010dki komitski odred\u201c. Prva njegova \u010deta, osnovana toga dana, imala je pet boraca, i to: Uro\u0161 Rudinac iz sela Rudina ispod Rogozne (ranije komitski vojvoda), Aleksandar Piper kafed\u017eija iz Mitrovice, Vlajko Vladisavljevi\u0107 iz Leposavi\u0107a, Proka Plani\u0107 iz Zemanice i Radomir Ga\u0161i\u0107 sa Kopaonika1<\/sup> (iz Donjeg Levi\u0107a). Na molbu vojvode Vojinovi\u0107a, Milunka Kova\u010devi\u0107 iz Bla\u017eeva je zajedno sa Jeftimijom Kova\u010devi\u0107 sa\u0161ila zastavu Odreda u selu Iri\u010di\u0107u na kojoj su izvezle: \u201eSloboda ili smrt \u2013 Kopaoni\u010dki odred vojvode Koste Vojinovi\u0107a Kosovca\u201c. Ovu zastavu je nosio i \u010duvao Jani\u0107ije Dimi\u0107 iz Belog Polja. Posle desetak dana odred je ve\u0107 brojao 50 naoru\u017eanih komita.<\/p>\n Po okupatorskim izve\u0161tajima, kako bugarskih, tako i austrijskih, naj\u017ee\u0161\u0107a borba sa Kostom Vojinovi\u0107em vo\u0111ena je 15. oktobra na prostoru izme\u0111u \u017dareva i Tre\u0107aka u kojoj je on potpuno razbijen, 17 \u010detnika mu je poginulo, cela arhiva zaplenjena, a on ranjen, sa svega nekoliko drugova, uspeo je da se izvu\u010de. O ovoj borbi pisao je i sam Vojinovi\u0107 u svom dnevniku:<\/p>\n
<\/p>\n \u201eU samu zoru opkoljeni smo od austrijske vojske, bugarske vojske i na\u0161ih izdajnika na Livadicama \u2013 Ivaljku. Potkazan sam od \u010detnika koji su se predali, uhvatili su nam zasede na mestima koja su im bila poznata, a kojima nam je jedini izlaz bio. Kad smo nai\u0161li na njih, oni su otvorili na nas vatru, mada su se Bugari bili povukli i ubili zastavnika narednika Jani\u0107ija Dimi\u0107a, Stanku Petrovi\u0107, ro\u0111enu Dimi\u0107, \u0110or\u0111a Dimi\u0107a, Spasoja Koji\u0107a, Ivana Mijovi\u0107a i Todora Pavlovi\u0107a. U toj ogor\u010denoj borbi ranjen sam te\u0161ko u nogu, opkoljen od izdajnika i od vojske neprijateljske borio sam se do same no\u0107i. Bugari su imali 12 ranjenih i 6 mrtvih\u201c.2<\/sup><\/p>\n
\n<\/p><\/blockquote>\n Dakle, u ovoj borbi poginula je Stanka Petrovi\u0107 Dimi\u0107, koja je Kostu Vojinovi\u0107a pratila u svim njegovim borbama, \u017eive\u0107i sa njim u neven\u010danom braku. Bila je izuzetno lepa \u017eena i sa njom je Kosta nameravao da se o\u017eeni posle rata. U vreme pogibije bila je u poodmakloj trudno\u0107i. Sude\u0107i po pri\u010dama savremenika, Bugari su je mrtvu iskasapili i izvukli \u017eivo mu\u0161ko dete, koje su nabili na bajonet. Vojinovi\u0107 se sa malim brojem svojih vernih saboraca na\u0161ao u gotovo beznade\u017enoj situaciji, probijaju\u0107i se kroz zasede koje mu je neprijatelj postavljao. Na kraju, te\u0161ko ranjen bio je opkoljen kod sela Grgura u Cerova\u010dkoj vodenici. Tu je slavni vojvoda poslednji put pru\u017eio \u017eestok otpor, iscrpljen mnogobrojnim bojevima, ne mogav\u0161i da se kre\u0107e zbog rane, borio se do poslednjeg metka, a poslednji je namenio sebi, odr\u017eav\u0161i time svoju re\u010d da \u017eiv ne\u0107e pasti neprijatelju u ruke, pokazuju\u0107i surovom okupatoru kako srpski vetezovi umiru.<\/p>\n Vojinovi\u0107 je najverovatnije izvr\u0161io samoubistvo 23. decembra 1917. godine. Tom prilikom ostavio je zabele\u0161ku da ga sahrane na mestu pogibije, a Bugari su mu tu poslednju \u017eelju i usli\u0161ili, sahraniv\u0161i ga u jednoj jaruzi kraj vodenice.<\/p>\n Me\u0111u malobrojnim vernim saborcima, njih \u010detvoro, koji su svom vojvodi ostali verni do kraja, i sa njim poginuli, troje je bilo iz bla\u017eeva\u010dkog kraja, i to: Radomir Ga\u0161i\u0107 iz Donjeg Levi\u0107a,4<\/sup> kao i Danica Dimi\u0107 iz Belog Polja5<\/sup> i Vojislav Spasi\u0107 truba\u010d iz Gornjeg Levi\u0107a.6<\/sup> \u010cin koji je dostojan divljenja i svakog po\u0161tovanja.<\/p>\n Ono \u0161to je bilo najbitnije u njegovoj borbi Vojinovi\u0107 je najbolje izrazio samo jednim pasusom svoga pisma koje je aprila 1917. godine uputio bugarskom poru\u010dniku Gen\u010dovu, komandantu sela Bla\u017eeva:<\/p>\n
<\/p>\n \u201eSrpski narod robovao je 500 godina, pa je opet slobodan postao, pa jo\u0161 toliko neka robuje, ipak ne mo\u017ee i ne sme izgubiti nadu da \u0107e uskoro biti slobodan, dotle ne\u0107e nestati ljudi koji \u0107e i\u0107i po narodu i opominjati ga da je vreme da se sam oslobodi, kao \u0161to su na\u0161i stari radili, pa sve iako ne bude Vojinovi\u0107a bi\u0107e drugih\u201c.7<\/sup><\/p>\n
\n<\/p><\/blockquote>\n Dakle, za Vojinovi\u0107a je bila va\u017ena jedino sloboda, sve drugo je bilo neva\u017eno, pa i sam Vojinovi\u0107. Bio je u pravu. Nije bilo Vojinovi\u0107a, kao ni ve\u0107eg broja njegovih hrabrih saboraca, ali je zato bilo drugih srpskih junaka koji su narodu doneli tako \u017eeljenu slobodu. Dok sam Vojinovi\u0107 i njegove hrabre komite \u017eive i danas u se\u0107anju ovog naroda, preseliv\u0161i se u legendu. Na svom li\u010dnom primeru slavni vojvoda Kosta Vojinovi\u0107, mo\u017eemo slobodno re\u0107i jedan od poslednjih srpskih vitezova, sopstvenim je primerom pokazao da se za slobodu treba i vredi boriti. A oni koji nisu spremni da se za slobodu bore je i ne zaslu\u017euju.<\/p>\n O legendarnom vojvodi, njegovim hrabrim ustanicima, ali i ovda\u0161njim me\u0161tanima i danas postoje brojne zanimljive pri\u010de, koje se ljubomorno \u010duvaju i prenose s kolena na koleno, bogate\u0107i se novim \u201esadr\u017eajima\u201c. Na\u017ealost, mnoge su zaboravljene, ali su neke o\u010duvane do danas. 1<\/sup> M. Perovi\u0107, Topli\u010dki ustanak 1917, Beograd 1988, 85.<\/span> IZVORI I LITERATURA<\/strong><\/span>
Sa Stankom su poginula i dva njena brata, stariji Jani\u0107ije Dimi\u0107, koji je bio narednik srpske vojske, a u ustanku zastavnik Ibarsko-kopaoni\u010dkog odreda, i mla\u0111i, \u0110or\u0111e Dimi\u0107, borac istog odreda iz Belog Polja.
Sa njima je bila i njihova majka Danica Dimi\u0107, koja je u toj borbi izgubila troje dece. I sama ranjena smogla je snage da iz ruku sina Jani\u0107ija, koji je bio na umoru, uzme zastavu odreda i spasi je. Bugari su posle bitke naredili da se pobijeni borci Ibarsko-kopaoni\u010dkog odreda sahrane pored reke Toplice. Dva \u2013 tri dana kasnije vojvoda Vojinovi\u0107 se, mada i sam ranjen u prethodnoj borbi, vratio na to mesto i naredio da se poginuli sahrane u dvori\u0161tu crkve u Bla\u017eevu. Na sahrani je obe\u0107ao da \u0107e svojim borcima podi\u0107i nadgrobni spomenik, ali ga je smrt spre\u010dila u ispunjavanju ovog zaveta.3\u00a0 <\/sup>(Zavet je ispunjen 2017. godine<\/a>)<\/p>\n
autor: Radoljub Joti\u0107, profesor istorije<\/a> u <\/strong><\/span>O\u0160 \u201eJovan Jovanovi\u0107 Zmaj\u201c, Brus<\/span><\/p>\n
2<\/sup> M. Perovi\u0107, Topli\u010dki ustanak 1917, 285-286.<\/span>
3<\/sup> B. Mladenovi\u0107, \u017dene u Topli\u010dkom ustanku 1917, Beograd 1990, 49.<\/span>
4<\/sup> Kazivanja o Topli\u010dkom ustanku, 19, 75, 102, 104; Dobrovoljci u ratovima 1912-1918, do\u017eivljaji i se\u0107anja, Beograd 1971, 291.<\/span>
5<\/sup> Kazivanja o Topli\u010dkom ustanku, 58, 61, 75, 102, 104.<\/span>
6<\/sup> Isto, 19, 75, 102, 104.<\/span>
7<\/sup>M. Perovi\u0107, Topli\u010dki ustanak 1917, 236.<\/span>
Da bi se o\u010duvala njihova autenti\u010dnost date su uz neophodne minimalne korekcije.<\/span><\/p>\n
D. Avramovi\u0107, Topli\u010dki ustanak u pesmama Save Vukomanovi\u0107a, Prokuplje 1997.<\/span>
Dobrovoljci u ratovima 1912-1918, do\u017eivljaji i se\u0107anja, Beograd 1971.<\/span>
Kazivanja o Topli\u010dkom ustanku, priredila B. Mladenovi\u0107, Novi Sad 1995.<\/span>
P. Marjanovi\u0107, Topli\u010dki ustanak 1917. godine, Prokuplje 2003.<\/span>
M. Mati\u0107, Hronologija Brusa i Kopaonika, Brus 2010.<\/span>
A. Mitrovi\u0107, Boj na kopaoni\u010dkom prevoju Mramor 14. marta 1917, Istorijski glasnik broj 1-2, Beograd 1982, 7-30.<\/span>
A. Mitrovi\u0107, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd 1984.<\/span>
A. Mitrovi\u0107, Ustani\u010dke borbe u Srbiji 1916-1918, Beograd 1987.<\/span>
B. Mladenovi\u0107, \u017dene u Topli\u010dkom ustanku 1917, Beograd 1990<\/span>
M. Perovi\u0107, Topli\u010dki ustanak 1917, Beograd 1988.<\/span><\/p>\n<\/p><\/div>\n