Medicina bola se bavi prou\u010davanjem porekla bola, njegovom prevencijom, sagledavanjem, tretmanom i rehabilitacijom osobama sa akutnim ili hroni\u010dnim bolom.<\/p>\n
Specijalisti ove grane rade sa \u0161irokim spektrom razli\u010ditih vrsta bola i osposobljeni su da iste i le\u010de.<\/p>\n
Neki bolni simptomi mogu poticati od drugih medicinskih stanja kao \u0161to je postoperativni bol\u00a0 ili malignitet, a mogu i biti primarno bolni poreme\u0107aji poput neuropatskih bolova i glavobolja.<\/p>\n
Lekar specijalista sagledava bol kroz kompletnu istoriju pacijenta, laboratorijske rezultate, elektrodijagnosti\u010dke procedure, kroz razne snimke, na\u010din \u017eivota pacijenta, razgovor sa pacijentom i klini\u010dkim pregledom istog. Pojedina bolna stanja nekad zahtevaju specijalne
dijagnosti\u010dke procedure.<\/p>\n
Lekar specijalista medicine bola tako\u0111e pru\u017ea uslugu konsultacije kolegama drugih specijalizacija, pacijentu i njegovoj porodici.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/familymedica.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/Medicina-bola-2.jpg\")
<\/p>\n
\u0160ta je bol?<\/strong> Bol je subjektivni neprijatni ose\u0107aj, koji se mo\u017ee javiti usled o\u0161te\u0107enja tkiva, njegovog predstoje\u0107eg o\u0161te\u0107enja, ili usled psiholo\u0161kih uzroka. Javlja se kod mnogih bolesti, zapaljenja i povreda. To je za\u0161titni mehanizam \u010dija je funkcija da organizam postane svestan opasnosti i reaguje kako bi uklonio bolni nadra\u017eaj. Me\u0111utim ukoliko se bolni nadra\u017eaj ne mo\u017ee ukoniti onda se javlja hroni\u010dni bol koji nema vi\u0161e za\u0161titnu funkciju ve\u0107 dodatno optere\u0107uje obolelog.<\/p>\n Artritisi mogu biti mehani\u010dki (artroze) i zapaljenskog karaktera.<\/p>\n Zapaljenski artritisi su autoimunskog porekla, \u0161to zna\u010di da \u0107elije imuniteta doma\u0107ina napadaju normalne \u0107elije sopstvenog organizma. Mogu biti i infektivnog porekla \u2013 kada je izaziva\u010d neki mikroorganizam. Reumatoidni arthritis je naj\u010de\u0161\u0107i zapaljenski artritis, predominantno zahvata \u017eene, i primarno je bolest zglobova, ali mo\u017ee se manifestovati kao sistemska bolest sa zahvatanjem razli\u010ditih sistema organa npr. Ko\u017ea, o\u010di, plu\u0107a, kardiovaskularni sistem.<\/p>\n Bolest se javlja zbog autoimmune reakcije, koja stvara zapaljensku reakciju i tako o\u0161te\u0107uje tkiva primarno u zglobu. Glavni (od vi\u0161e njih) posrednik zapaljenja je molekul TNF-alfa.<\/p>\n Simptomi RA su u po\u010detku jutarnja uko\u010denost 30-45min, i topli, nate\u010deni, bolni zglobovi. Tipi\u010dno su zahva\u0107eni sitniji zglobovi na \u0161akama ili stopalima, simetri\u010dno. Mogu\u0107i su i atipi\u010dni po\u010deci, u ramenu ili kolenu i asimetri\u010dno, ali je ovakva klini\u010dka slika dosta re\u0111a. Na rukama su zahva\u0107eni zglobovi ru\u010dja, metakarpalofalangealni i proksimalni interfalangealni zglob. Distalni interfalangealni zglob je po\u0161te\u0111en.<\/p>\n Dijagnoza se postavlja na osnovu klini\u010dke slike, anamneze, laboratorije (reumatoidni faktor i\u00a0 anticitrulinska antitela) i rentgenskim snimkom (kasnije faze).<\/p>\n Terapija se sastoji<\/strong> Kod alternativne se pominju vitamin D,vitamin E, vit B6, vit C, vit B9, nezasi\u0107ene masne kiseline pokazali su samostalno ili u kombinaciji sa drugim preparatima neke povoljne efekte, ali to da se uzima sa rezervom.<\/p>\n Glavobolja se vrlo prosto mo\u017ee definisati kao bol u predelu glave.<\/p>\n Prema me\u0111unarodnoj klasifikaciji glavobolja glavobolje se dele u tri velike grupe:<\/p>\n 1. Primarne glavobolje Migrena je primarna glavobolja karateristi\u010dna po jednostranom rasporedu bola.<\/p>\n Javlja se tri puta \u010de\u0161\u0107e u \u017eenskoj populaciji nego u mu\u0161koj. Prema globalnoj statistici, otprilike svaki Kod \u017eena se migrenski bolovi grupi\u0161u oko i tokom menstruacionih ciklusa. Ve\u0107ina \u017eena nema napade tokom trudno\u0107e, a migrenski bolovi kod nekih \u017eena se javljaju tokom upotrebe oralnih kontraceptiva. Migrena se naj\u010de\u0161\u0107e javlja u \u017eivotnom dobu od 20-40 godina, ali se naravno mo\u017ee javiti u bilo kom uzrastu.<\/p>\n \u010cesti pokreta\u010di migrene: MIGRENA NE MORA OBAVEZNO DA BOLI U JEDNOJ\u00a0 POLOVINI GLAVE!!<\/strong><\/p>\n<\/blockquote>\n Migrena se deli u 2 velike grupe: Karakteristike: Migrena je vi\u0161e od bola, i ima prate\u0107e fenomene: Migrena sa aurom je specifi\u010dna po tome \u0161to se pre bola javljaju specifi\u010dni fenomeni koji \u2019\u2019najavljuju\u201c migrenski bol. Aura traje u proseku 5-20 minuta, najdu\u0111e do jednog Fenomeni su raznovrsni Potrebno je objasniti pacijentu \u0161ta je migrena i \u0161ta mo\u017ee da je izazove, te da izbegava okida\u010de. Cilj je da u 2 sata od uzimanja leka prestane bol i prate\u0107i fenomeni, kao i da se bol ne ponovi u naredna 24 sata.Lekovi koji se koriste su: NSAIL analgetici, ergot derivati, triptani i antiemetici (za povra\u0107anje)<\/p>\n Ovo je terapija koja se svakodnevno primenjuje, u cilju spre\u010davanja migrenskih napada u potpunosti. Bol u vratu je jedan od naj\u010de\u0161\u0107ih hroni\u010dnih bolova. Veliki broj faktora mo\u017ee da dovede do bola u vratu: Faktori rizika za bol u vratu su: U zavisnosti od uzroka terapija je razli\u010dita. Uvek je najbolje le\u010diti uzrok. Generalno gledano, bol u vratu je najbolje spre\u010diti zdravim navikama, pravilnim polo\u017eajem glave, pravilnom higijenom sna. Od nespecifi\u010dnih mera rehabilitacije jako je bitna pravilna fizikalna terapija za vra\u0107anje normalnim dnevnim aktivnostima i spre\u010davanjem daljih komplikacija.<\/p>\n \u00b7 Javlja se kod 30-70% ljudi \u00b7 Nefarmakolo\u0161ko- hladne i tople obloge, promena polo\u017eaja tela, relaksacione ve\u017ebe, akupunktura \u00b7 \u010ce\u0161\u0107a kod mu\u0161karaca; uzrast 20-50 godina \u00b7 Manje poznata \u010dinjenica je da lekovi koji se koriste u le\u010denju glavobolja i sami mogu da budu uzrok glavobolje, naro\u010dito ako se neopravdano \u010desto koriste\u00a0 (zloupotrebljavaju) Mezoterapija je savremena nehirur\u0161ka metoda ubrizgavanja vitaminskih koktela, enzima, hormona, kolagena, i aktivnih supstanci (lekova) u sredi\u0161nji deo ko\u017ee tj. mezoderm, po kome je i dobila ime.<\/p>\n Postoje dve vrste ove terapijske procedure: Klini\u010dka mezoterapija je metoda putem koje se\u00a0 specijalnim iglama u mezoderm unosi lek koji se koristi za le\u010denje povreda i oboljenja. Prednost mezoterapije je postizanje visoke koncentracije aktivne supstance na lokalnoj regiji, izbegava se sistemska cirkulacija, pa je dejstvo najja\u010de na ozle\u0111enom mestu, a minimalno je dejstvo na \u010ditav organizam.<\/p>\n Mezoterapija se najvi\u0161e primenjuje kod povreda i zapaljenja lokomotornog sistema (zglobova, mi\u0161i\u0107a, tetiva).<\/p>\n Oboljenja kod kojih se koriste su bol u vratnom i slabinskom delu ki\u010dme, golferski i teniski lakat, povrede i zapaljenja zgloba i oko zgloba (artikularna i\u00a0 periartikularna inflamacija), povrede i zapaljenja tetiva (tendinitis, peritendinitis), burzitis, akutni i hroni\u010dni bolovi GUNA KOLAGEN<\/strong> je rastvor kolagena koji se mezoterapijom ubrizgava u cilju pospe\u0161enja Zbog toga \u0161to je sastavni deo ko\u0161tanog i vezivnog tkiva, bitan je u oporavku istih.<\/p>\n Primenom GUNA KOLAGENA pospe\u0161uje se pravilan oporavak kolagenih vlakana i njihova pravilna orijentacija. Guna kolagen mo\u017ee se dati samostalno ili zajedno sa drugim sredstvima\/lekovima; ZAKLJU\u010cAK<\/strong> mezoterapija je terapija ubrizgavanjem medicinskog sredstva lokalno u ko\u017eu, \u010dime se izbegava dejstvo na ceo organizam, samim tim i ozbiljne ne\u017eeljene reakcije.<\/p>\n Naj\u010de\u0161\u0107e ne\u017eeljene reakcije su lokalne (peckanje, bol, modrice), izuzetno retko anafilakti\u010dki \u0161ok.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Ukoliko ste zahva\u0107eni bolom u kolenu, svakodnevni \u017eivot mo\u017ee biti veoma izazovan. Postoje razli\u010diti osnovni uzroci za bol u kolenu.<\/p>\n Mo\u017ee biti uzrokovan: Pored toga, rizik od razvoja tegoba sa kolenom se\u00a0 pove\u0107ava kako starimo ili postajemo te\u017ei, ili ako se bavimo sportovima sa velikim uticajem na zglob, ili pak ako ne hodamo pravilno. Kada se treba obratiti lekaru: Kako da pomognemo sebi kad aimamo bol u kolenu: \u00a0<\/p>\n<\/div>\n
Naj\u010de\u0161\u0107i zapaljenski artritisi su: reumatoidni artritis, psorijati\u010dni artritis, spondiloartroze\u2026<\/p>\n
\u25cf Medikamentozna (metotreksat, sulfasalazin, lekovi protiv TNF-alfa, NSAIL, kortikosteroidi)
\u25cf Fizikalna (pravilno svakodnevno ve\u017ebanje radi spre\u010davanja potpune uko\u010denosti zglobova, i
drugi oblici fizikalne)
\u25cf Hirur\u0161ka-kod te\u0161kih oblika, radi povratka funkcije zgloba
\u25cf Alternativna<\/p>\nGlavobolje<\/h3>\n
a. Migrena
b. Tenziona glavobolja
c. Klaster glavobolja
d. Ostale primarne glavobolje
2. Sekundarne glavobolje
a. Glavobolje povezane sa traumom glave\/vrata
b. Glavobolje povezane sa vaskularnim poreme\u0107ajima glave
c. Glavobolje povezane sa nevaskularnim poreme\u0107ajima glave. Glavobolje povezane sa uzimanjem ili apstinencijom od nekih
supstanci
e. Glavobolje povezane sa infekcijama
f. Glavobolje povezane sa bole\u0161\u0107u zuba
g. Glavobolje povezane sa psihijatrijskim poreme\u0107ajima
3. Bolne kranijalne neuropatije i ostale glavobolje
a. Bolne neuropatije (npr. trigeminalna, glosofaringealna,
okcipitalna)
b. Ostale glavobolje<\/p>\nPrimarne glavobolje
Migrena<\/h3>\n
deseti \u010dovek pati od ponavljanih napada migrene. Tri \u010detvrtine njih opisuje bol kao te\u017eak do ekstremno te\u017eak. Prose\u010dno se javlja 1-3 napada mese\u010dno, s tim da 10% pacijenata ima napade svake nedelje. Hroni\u010dna migrena je migrena koja se javlja \u226515 dana u mesecu.<\/p>\n
\u00b7 Umor
\u00b7 Relaksacija nakon stresa
\u00b7 Jako svetlo\u00b7 Previ\u0161e\/premalo spavanja
\u00b7 Preskakanje obroka
\u00b7 Osetljjivost prema nekoj hrani
\u00b7 Alkohol, crna vina
\u00b7 Menstruacije<\/p>\n\n
1. Migrena bez aure
2. Migrena sa aurom<\/p>\nMigrena bez aure<\/h3>\n
\u00b7 Bol traje 4-72 \u010dasa
\u00b7 Bol jedne polovine glave
\u00b7 Bol je pulsiraju\u0107i
\u00b7 Ja\u010dina bola je umerena do te\u0161ka
\u00b7 Pogor\u0161ava se tokom uobi\u010dajenih fizi\u010dkih aktivnosti<\/p>\n
\u00b7 Mu\u010dnina (90%) i povra\u0107anje (30%)
\u00b7 fotofobija (preosetljivost na svetlo)
\u00b7 Fonofobija (preosetljivost na zvukove)
\u00b7 Osmofobija, re\u0111e (preosetljivost na mirise)<\/p>\nMigrena sa aurom<\/h4>\n
sata.<\/p>\n
\u00b7 Vidna aura (naj\u010de\u0161\u0107a)- beli\u010dasta ovalna ili lu\u010dna svetlucaju\u0107a struktura sa cik-cak ivicama (fenomen poznat i pod imenom teihopsija);\u00a0 postoje i razni
drugi vidni fenomeni
\u00b7 Senzorna aura \u2013 utrnulost, mravinjanje
\u00b7 Afazija (nemogu\u0107nost govora), agrafija (nemogu\u0107nost pisanja), aleksija
(nemogu\u0107nost \u010ditanja), zbunjenost, de\u017ea vu (ve\u0107 vi\u0111eno- d\u00e9j\u00e0 vu)
\u00b7 Mirisne halucinacije
\u00b7 Slabost jedne polovine tela, pa i uko\u010denost (hemiplegi\u010dna migrena)
\u00b7 Razne druge aure<\/p>\nLe\u010denje migrene<\/h3>\n
Le\u010denje migrene se treba sprovoditi u konsultaciji sa neurologom.<\/p>\nLe\u010denje trenutnog napada<\/h4>\n
Spre\u010davanje narednih napada (profilaksa, preventiva)<\/h4>\n
Lekovi u upotrebi su: beta blokatori, kalcijumski blokatori, lekovi za epilepsiju, i drugi.<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/familymedica.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/Medicina-bola-1.jpg\")
<\/p>\nBol u vratu<\/h2>\n
v Psiholo\u0161ki faktori (anksioznost, depresija, stres, psihosomatski bolovi- bol projektovan psihom)
v Problemi sa spavanjem (u dva smera radi- lo\u0161e spavanje mo\u017ee dovesti do bolova u vratu i obrnuto)
v Bol povezan sa lo\u0161im polo\u017eajem vrata (tokom rada, spavanja\u2026 rad za kompom naro\u010dito)
v Bol u vratu povezan sa sistemskim bolestima (Lupus, reumatoidni artritis, multipla skleroza)
v Nervno-mi\u0161i\u0107ni poreme\u0107aji
\u00d8 Cervikalna spondilopatija (oslabljenje ki\u010dmenih diskusa)
\u00d8 Fibromijalgija
\u00d8 Cervikalna radikulopatija (pritisnuti korenovi \u017eivaca)
\u00d8 Bol u vratu povezan sa povredama tokom naglih pokreta (ubrzanje\/usporavanje)<\/p>\n
\u00b7 Genetski\u00b7 \u017denski pol
\u00b7 Starost (naj\u010de\u0161\u0107e se prvi put javlja od 45-55 godine)
\u00b7 Poslovi u kojima su glava i vrat u nezgodnom polo\u017eaju i izlo\u017eeni povredama<\/p>\n
v Kod psiholo\u0161kih uzroka, najbolje je razre\u0161iti psiholo\u0161ki konflikt koji mo\u017ee biti uzrok ili jedan od faktora postojanja bola. Najbolje raditi to u konsultaciji sa psihologom\/psihijatrom
v Kod bola nastalog zbog lo\u0161eg polo\u017eaja je najbolje korigovati polo\u017eaj
v Bol kod sistemskih bolesti je najbolje le\u010diti le\u010denjem same sistemske bolesti
v Cervikalna spondilopatija
\u00d8 Po\u010detna terapija su lekovi protiv bolova (analgetici), kortikosteroidi, lekovi koji opui\u0161taju mi\u0161i\u0107e (muskulo relaksanti), mirovanje, potom odgovaraju\u0107a fizikalna terapija i eventualno no\u0161enje vratne kragne; kod ve\u0107ine je naj\u010de\u0161\u0107e to dovoljno\u010d nekada je potrebno koristiti i
druge lekove (antidepresivi i lekovi protiv epilepsije)
\u00d8 u te\u017eim slu\u010dajevima se problem re\u0161ava operacijom
v Fibromijalgija se le\u010di analgeticima, antidepresivima, antiepilepticima, fizikalna terapija
v Cervikalna radikolupatija se le\u010di hirur\u0161ki
v Povrede nastale naglim pokretima mirovanje, lekovi protiv bolova, lekovi koji opu\u0161taju mi\u0161i\u0107e<\/p>\nTenziona glavobolja<\/h3>\n
\u00b7 Ve\u0107ina se ne javlja lekaru jer je smatra obi\u010dnom glavoboljom
\u00b7 Javlja se jednom emse\u010dno ili re\u0111e
\u00b7 Javlja se podjednako kod mu\u0161karaca i kod \u017eena
\u00b7 Traje par sati (30min-7h)
\u00b7 Obostrana, nepulsiraju\u0107a, stalna, blaga do umerena glavobolja koja se pogor\u0161ava krajem dana, a ne\u00a0 pogor\u0161ava se tokom uobi\u010dajenih fizi\u010dkih radnji
\u00b7 \u010ce\u0161\u0107e se osoba \u017eali na pritisak nego na bol, i to u obliku trake oko glave ili u vidu kape
\u00b7 Vrlo retko bol je pra\u0107en mu\u010dninom
\u00b7 Glavobolja mo\u017ee biti pra\u0107ena fotofobijom (smetanje svetla) ili fonofobijom (smetanje zvukova)<\/p>\nLe\u010denje<\/h4>\n
\u00b7 Farmakolo\u0161ko- analgetici (NSAIL) i antidepresivi<\/p>\nKlaster glavobolja<\/h2>\n
\u00b7 Javlja se u napadima u trajanju 15min-3h, tipi\u010dno 1-3 puta dnevno
\u00b7 Mo\u017ee biti epizodi\u010dna kada se napadi grupi\u0161u u tzv. klaster periode, koji traju 6-12 nedelja nakon kojih sledi period bez bolova
\u00b7 Drugi oblik je hroni\u010dna klaster glavobolja kada periodi bez bola ne postoje
\u00b7 Karakteristike bola: jednostran, u predelu o\u010dne jabu\u010dice i slepoo\u010dnice, bol se opisuje kao neizdr\u017eiv\u00b7 Terapija mo\u017ee biti preventivna (kortikosteroidi, antagonisti kalcijuma, topiramat\u2026)
\u00b7 Simptomatska terapija (triptani, NSAIL)
\u00b7 Hirur\u0161ka terapija<\/p>\nGlavobolje izazvane lekovima<\/h3>\n
\u00b7 To su tzv. povratne glavobolje
\u00b7 Svi lekovi koji se koriste u le\u010denju glavobolja mogu biti uzrok (NSAIL, triptani, ergotamini)
\u00b7 \u010cesto pacijenti prelaze na \u201eja\u010du\u201c terapiju ne znaju\u0107i da je upravo to uzrok glavobolje
\u00b7 Preterane upotreba je uzimanje NSAIL vi\u0161e od 15 dana mese\u010dno u trajanju od 3 meseca
\u00b7 Preterana upotreba je primena ostalih lekova za glavobolje \u010de\u0161\u0107e od 10 dana mese\u010dno u trajanju od 3 meseca<\/p>\nMezoterapija i GUNA kolagen<\/h3>\n
-Klini\u010dka mezoterapija
-Estetska mezoterapija<\/p>\n
Naj\u010de\u0161\u0107e se unose lekovi poput analgetika, miorelaksanata, NSAIL<\/strong> i lokalnih anestetika, ali i kombinacije lekova. \u010ceste su kombinacije sa\u00a0 regenerativnim GUNA KOLAGENOM<\/strong>. Jedan tretman traje, u zavisnosti od regije koja se tretira, 3-10 minuta. Naj\u010de\u0161\u0107e je Izvodi 3-5 tretmana u razmaku od 7 dana.
Ne\u017eeljene reakcije su u vidu lokalnih reakcija poput peckanja i modrica, dok su ozbiljne reakcije izuzetno retke poput anafilakti\u010dkog \u0161oka.<\/p>\n
zglobno-mi\u0161i\u0107nog sistema.<\/p>\n
oporavka. Kolagen je najzastupljeniji protein u na\u0161em telu i zastupljen je u kostima, vezivnom tkivu, tetivama, so\u010divu oka\u2026<\/p>\n
Kolagen i dodatne supstance su kompletno prirodnog porekla.<\/p>\n
Medicinska sredstva na bazi kolagena obnavljaju i oja\u010davaju o\u0161te\u0107ene anatomske strukture,
pobolj\u0161avaju pokretljivost, funkcionalnost i direktno deluju na bol.<\/p>\nBOL U KOLENU<\/h2>\n
\u00b7 povredom,
\u00b7 infekcijom
\u00b7 habanjem zgloba kolena.<\/p>\n
Bol se uglavnom javlja prilikom oslanjanja na nogu,\u00a0 me\u0111utim mo\u017ee se javiti i u toku mirovanja, i tada obi\u010dno zahteva pregled lekara.<\/p>\n
\u00b7 kada se ne mo\u017eete osloniti na nogu i kada je koleno nestabilno
\u00b7 bol u miru
\u00b7 kada je koleno ote\u010deno
\u00b7 kada ne mo\u017eete u potpunosti da opru\u017eite koleno
\u00b7 kada je crveno, toplo i bolno na dodir (znaci infekcije)
\u00b7 nakon ozbiljnije povrede<\/p>\n
1. Kratkotrajno mirovanje<\/strong>: U tim situacijama koleni zglob mora biti opru\u017een iako je mnogim pacijentima lak\u0161e da dr\u017ee polusavijen koleni zglob, to mo\u017ee dovesti do ostajanja kolena u tom polo\u017eaju (fleksiona kontraktura)
2. Hla\u0111enje kolena<\/strong>: Kod lak\u0161ih povreda, sa blagim\u00a0 otokom korisno je staviti ledeno pakovanje sa kriogelom ili led umotan u krpu u trajanju od 5-10min, 2-4 puta u toku dana
3. No\u0161enje stabilizatora za koleno<\/strong>: korisno kod osoba koje znaju da imaju hroni\u010dnih problema s kolenom
4. Gelovi koji sadr\u017ee NSAIL lokalno<\/strong> npr. sa\u00a0 diklofenakom, naproksen, ibuprofen5. NSAIL lekovi koji se piju npr. brufen od 600mg 2 puta dnevno u trajanju od 3 dana. Mogu i drugi NSAIL lekovi poput ibuprofena, diklofenaka i drugih. Na\u010din upotrebe svakog leka \u0107e
vam dati ili lekar ili farmaceut u apoteci. Ako bol traje i pored terapije, obratite se lekaru<\/p>\n