<\/p>\n
Svaki sabor podno planine Jelice ujedno je i podse\u0107anje na rodona\u010delnike jedinstvenog zvuka juga Srbije. Kada je 1991. godine ustanovljeno \u201eMajstorsko pismo\u201c namenjeno svim draga\u010devskim majstorima nadahnutog zvuka, me\u0111u njima su bili Bakija Baki\u0107, Junuz Ismailovi\u0107, Fejat Sejdi\u0107\u2026<\/p>\n<\/div>\n
Tri godine kasnije taj nesvakida\u0161nji oskar majstorluka primili su Milan Mladenovi\u0107 Nefail Isailovi\u0107, Demko Ajdinovi\u0107, Jovica Salimovi\u0107, Aca Maksutovi\u0107 i Slobodan Salijevi\u0107. Slede\u0107e godine to su: Jovica Ajredinovi\u0107 i Boban Markovi\u0107\u2026<\/p>\n
\u2013 Mene ja Sabor rodio! U stvari, ja se na svakom Saboru ponovo ra\u0111am. Verujte, godinu dana \u017eivim za Sabor. Iako u Gu\u010di nisam ro\u0111en, iako ovde ne \u017eivim ja sam, zbog Sabora u du\u0161i Draga\u010devac. Do\u0107i \u0107u iz mog Vranja uvek u Gu\u010du, ne zbog pobede ve\u0107, zbog ovih divnih ljudi \u2013 ostale su zabele\u017eene re\u010di Bakije Baki\u0107a, koji je nastupao od tre\u0107eg do dvadeset \u0161estog nadmetanja u Gu\u010di. Od 1963. do 1981. godine Bakija i njegov orkestar osvojili su ukupno 17 nagrada u razli\u010ditim kategorijama.<\/p>\n
Od \u017eirija ocenjivan kao \u201etruba\u010dki autoritet\u201c, Junuz Ismailovi\u0107 prvi put je iz rodnog Prekodolca 1964. nastupio u Gu\u010di. Tri puta je osvajao \u201ezlatnu trbu\u201c, a dva puta bio drugi. Po\u010div\u0161i Ismailovi\u0107 je 1991. godine uvr\u0161ten me\u0111u besmrtnike Gu\u010de kada mu je uru\u010deno \u201eMajstorsko pismo\u201c.<\/p>\n
\u2013 \u201eMese\u010dina\u201c,\u201cKala\u0161njikov\u201c i sve ostalo \u0161to smo svirali bilo je kao da nebo padne na ljude \u2013 pri\u010dao je novinaru Danasa Osman Salijevi\u0107 koji je sredinom devedesetih poneo svoju trubu na nebo. Male\u0161an, ali re\u010dit, nikako nije odavao tajnu kako tako sa skromnim duva\u010dkim kapacitetima uspeva da nadma\u0161i zahteve instrumenta na kome je svirao.<\/p>\n
U njegovom orkestru po\u010dela je i blistava karijera Bobana Markovi\u0107a. Ostale su slike i uspomene na Kan, na to kako je \u010dika Osman \u201especijalno trubom razgovarao\u201c sa \u0160eron Stoun u vreme promocije filma \u201ePodzemlje\u201c emira Kusturice. Prethodno muzika u filmu \u201eAn\u0111eo \u010duvar\u201c Gorana Paskaljevi\u0107a sa \u0160abanom Bajramovi\u0107em.<\/p>\n
A \u0161ta tek re\u0107i o Fejatu Sejdi\u0107u.\u201cVi ste gospodin me\u0111u svim truba\u010dima\u201c, govorio sam Fejatu Sejdi\u0107u, najve\u0107em gospodinu trube. Uvek je bio u belom odelu. Zvali su ga \u201eBojni\u010dki Sa\u010dmo\u201c. Uvek je govorio tiho. \u201eSlava prolazi, a mladi treba da nastave put trube\u201c, govorio je. Klonio se klanova i name\u0161taljki na bilo kom truba\u010dkom takmi\u010denju.<\/p>\n
\u2013 Ja ni svadbu ne\u0107u da sviram ako novcem gu\u0161im konkurenciju. Moje ime je znak da treba da budemo majstori zvuka koji di\u017ee ljude do nebesa, a pare su tek deli\u0107 do\u017eivljaja \u2013 ostale su re\u010di Fejata Sejdi\u0107a. U Gu\u010di je ovaj Bojni\u010danin svirao prvi put na devetom Saboru. On i njegov orkestar osvojili su sedamnaest razli\u010ditih priznanja. Za majstora trube Fejat Sejdi\u0107 progla\u0161en je 1991. godine.<\/p>\n
Truba\u010di u Bariju<\/p>\n
Kada je Crvena Zvezda u Bariju 1991. godine postala prvak Evrope, toga dana na stadionu \u201eSveti Nikola\u201c u Bariju, bili su Osman i Slobodan Salijevi\u0107. Trube su odjekivale kao da su sirene za uzbunu \u2013 prise\u0107a se Slobodan Salijevi\u0107 tih dana.<\/p>\n