![](\"https:\/\/jugmedia.rs\/wp-content\/banners\/ban_metlasajam5_930x200.jpg\"\/)
<\/a><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\nK<\/span>roz obrazovne planove i programe na fakultetima studenti u Srbiji imaju priliku da steknu znanje i stru\u010dnost iz razli\u010ditih stranih jezika. Neke od katedri, poput anglistike, su interesantnije studentima i mesta planirana upisom su po pravilu uvek popunjena u prvom upisnom roku, dok na drugim redovno ima praznih mesta.<\/strong>\n<\/p>\n Popularnost izu\u010davanja stranih jezika na fakultetima predstavlja odraz globalnih trendova ali je i rezultat specifi\u010dnih kulturnih, ekonomskih ili istorijskih veza Srbije sa drugim dr\u017eavama. Iako je op\u0161te poznato da je od stranih jezika engleski najtra\u017eeniji me\u0111u studentima, i za izu\u010davanje drugih jezika ima dosta interesovanja me\u0111u svr\u0161enim srednjo\u0161kolcima.\n<\/p>\n Za\u0161to se srednjo\u0161kolci odlu\u010duju za studiranje odre\u0111enog jezika?<\/strong>\n<\/p>\n U najve\u0107em broju slu\u010dajeva, glavni faktor jesu poslovne mogu\u0107nosti koje poznavanje stranog jezika pru\u017ea. Jezici kao \u0161to su engleski, nema\u010dki i u poslednje vreme zbog potreba tr\u017ei\u0161ta sve popularniji ruski, pa \u010dak i kineski, \u010desto se povezuju sa boljim poslovnim prilikama u multinacionalnim kompanijama.\n<\/p>\n Osim rada u multinacionalnim kompanijama, dobro se mo\u017ee zaraditi i na prevo\u0111enju stru\u010dne literature ili pravnih dokumenata, \u0161to je jo\u0161 jedan od faktora koje mladi uzimaju u obzir kada se opredeljuju za studiranje jezika. Na primer, poslovni ugovori i sudsko prevo\u0111enje sa jezika kao \u0161to je ruski<\/a>, zbog sve ve\u0107eg broja kompanija koje posluju u na\u0161oj zemlji zahteva ve\u0107i i kvalitetan prevodila\u010dki kadar.<\/p>\n Tako\u0111e, mladi se \u010desto odlu\u010duju za studiranje nekog od skandinavskih jezika. Svedoci smo da puno mladih \u017eeli da ode u \u0160vedsku ili Norve\u0161ku i sasvim je logi\u010dno \u0161to razmi\u0161ljaju o u\u010denju nekog od jezika kojim se govori u skandinavskim zemaljama.\n<\/p>\n Drugi va\u017ean faktor nakon poslovnih mogu\u0107nosti<\/a> je kulturni uticaj i interesovanje studenata. Mnogi studenti biraju jezike na osnovu ljubavi ili interesovanja prema odre\u0111enoj kulturi, knji\u017eevnosti ili umetnosti. Na primer, onima koji ma\u0161taju da \u017eive u Parizu ili Rimu \u010desto to bude dovoljan razlog da upi\u0161u studije francuskog ili italijanskog jezika.\n<\/p>\n Pristupa\u010dnost jezika, odnosno udaljenost od mesta stanovanja je jedan od razloga (mada sve manji) kojim se vode srednjo\u0161kolci kada upisuju studije jezika. Studenti u Ni\u0161u za sada imaju mogu\u0107nost da studiraju anglistiku (engleski), ruski, francuski i nema\u010dki jezik. (izvor: Filozofski fakultet Ni\u0161<\/a>).<\/p>\n Sa druge strane, za one koji se odlu\u010de za studiranje u Beogradu<\/a> postoje katedre za slavistiku (ruski, poljski, \u010de\u0161ki, slova\u010dki i ukrajinski jezik), anglistiku, germanistiku (nema\u010dki, holandski, skandinavski), romanistiku (francuski i rumunski jezik), italijanistiku, orijentalistiku (arapski, turski, japanski, kineski), iberijske studije (\u0161panski), neohelenske studije (gr\u010dki), albanologiju i hungarologiju (ma\u0111arski jezik). (Izvor: Filolo\u0161ki fakultet Beograd<\/a>)\n<\/p>\n Postoje i drugi faktori koji uti\u010du na opredeljenje srednjo\u0161kolaca, poput uticaja nastavnika, roditelja, li\u010dna iskustva ili mogu\u0107nosti razmene i putovanja, ali su oni su zanemarljivog broja.\n<\/p>\n Koje fakultete i strane jezike upisuju mladi u Srbiji?<\/strong>\n<\/p>\n Najdominantniji je i dalje engleski jezik. Ve\u0107 dugi niz godina i decenija studiranje anglistike privla\u010di najvi\u0161e studenata. Zbog \u0161iroke primene, kako geografski tako i u poslovanju, engleski jezik je najpopularniji. U prvom upisnom krugu se po pravilu popune sva bud\u017eetska mesta, a \u010desto i ona koja su namenjena sufinansiraju\u0107im i samofinansiraju\u0107im studentima.\n<\/p>\n U 2024. godini nakon prvog upisnog kruga na Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu nije bilo slobodnih bud\u017eetskih mesta za engleski, nema\u010dki, italijanski, francuski, japanski, arapski, turski, holandski i skandinavske jezike. (izvor: RT Balkan<\/a>) Slobodnih mesta na bud\u017eetu bilo je izme\u0111u ostalih za ruski, bugarski, poljski, \u010de\u0161ki, slova\u010dki, gr\u010dki, ma\u0111arski, rumunski, albanski i ukrajinski.\n<\/p>\n \u0160to se ti\u010de juga Srbije i Ni\u0161a kao univerzitetskog centra, filolo\u0161ki odsek je deo Filozofskog fakulteta i ima \u010detiri katedre za anglistiku, nema\u010dki, francuski i ruski jezik i knji\u017eevnost. Kao i prethodnih godina, i 2024. najvi\u0161e upisanih u prvom krugu je bilo na anglistici \u2013 129 studenta, a zatim na katedri za nema\u010dki jezik i knji\u017eevnost \u2013 34, katedri za francuski \u2013 20, dok je ruski jezik upisalo tek 8 studenata. (izvor: Filozofski fakultet Ni\u0161<\/a>)\n<\/p>\n Da zaklju\u010dimo, engleski jeste i dalje najpopularniji strani jezik za studiranje i naj\u010de\u0161\u0107i izbor, a za njim slede nema\u010dki i francuski. Glavni razlog odabira je profesionalna orjentacija i mogu\u0107nosti za zaposlenje koje engleski i nema\u010dki pru\u017eaju. Ali isto tako, treba ista\u0107i da i za drugi jezicima poput ruskog ili onih kojima se govori u skandinavskim zemljama ima interesovanja. Razlozi su tako\u0111e finansijske prirode, jer dosta mladih \u017eeli da radi na severu Evrope ili iz Srbije za skandinavske i ruske kompanije, bilo da je u pitanju zaposlenje u firmi, kao stru\u010dni prevodilac ili tuma\u010d za ruski jezik<\/a>, odnosno skandinavsku grupu jezika. \t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/p>\n \t\t\t\t\t<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/jugmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/08\/recnik_engleski.png\")
![](\"https:\/\/jugmedia.rs\/wp-content\/banners\/ban_zlatantrag12_930x200.gif\"\/)
<\/a><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
\n<\/p>\n
![](\"https:\/\/jugmedia.rs\/wp-content\/banners\/ban_frenki2_930x200.jpg\"\/)
<\/a><\/div>\n<\/div><\/div>\n