<\/p>\n
Srbija je jedna od svega desetak zamalja Evrope koja nema sopstveni izlaz na more. U engleskom jeziku postoji lepa kovanica \u201ezemlja zaklju\u010dana kopnom\u201c (eng. land locked country). San Srba o izlasku na more jo\u0161 tokom trajanja Prvog balkanskog rata razmatrao je znameniti Jovan Cviji\u0107 opredeljuju\u0107i se za Medovski zaliv kod Lje\u0161a u dana\u0161njoj Albaniji (\u201eIzlazak Srbije na Jadransko more\u201c, 1912).<\/p>\n<\/div>\n
Tokom 90-ih godina pro\u0161log veka (da li \u0107e one ve\u0107 jednom pro\u0107i ?) \u201eomiljeni\u201c opozicionar \u201eomiljene\u201c opozicione partije postavio je za cilj uspostavljanje severnog grani\u010dnog prelaza srpske jadranske obale u Karlobagu.<\/p>\n
I eto, tokom meseca avgusta stigli su i novi predlozi srpskoj javnosti o \u201esrpskom moru\u201c koje bi se ve\u0161ta\u010dki formiralo u dolini Crnog Timoka kod Bogovine. Neuki novinari u poku\u0161aju, uposleni u prore\u017eimskim glasilima, skoro unisono su pobrkali pojmove \u201eslivnog podru\u010dja akumulacije\u201c kao teritorije sa koje se voda sliva u reke i \u201epovr\u0161ine jezera\u201c i predvideli da \u0107e ovo novo \u201emore\u201c biti ve\u0107e od \u0110erdapskog!?<\/p>\n
Da li ih je iko demantovao ili mo\u017eda \u201epreporu\u010dio da bi mogli ne\u0161to drugo da rade\u201c? Naravno ne, jer ba\u0161 prikladno zvu\u010di jo\u0161 jedan nagove\u0161taj transformacije iz \u201ezlatnog doba\u201c u kome trenutno \u017eivimo u \u201edijamantsko doba\u201c sa \u201eku\u0107ama od \u010dokolade i prozorima od marmelade\u201c. A evo o \u010demu se zapravo radi?<\/p>\n
Ministarstvo gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture oglasilo je rani javni uvid povodom izrade Prostornog plana podru\u010dja posebne namene sliva akumulacije \u201eBogovina\u201c.<\/p>\n
Javnosti je na raspolaganje stavljen dokument od 13 strana koji je izradio Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije u kome se nagla\u0161ava potreba za izgradnjom brane i akumulacije \u201eBogovina\u201c na reci Crni Timok kao \u201eregionalnog sistema snabdevanja vodom i va\u017ean objekat aktivne odbrane od poplava doline Timoka\u201c. Kao korisnici sistema predvi\u0111eni su gradovi i op\u0161tine Bor, Zaje\u010dar, Boljevac, Knja\u017eevac i Negotin.<\/p>\n
Ovakvo re\u0161enje o\u010digledno je prepisivano iz starih vodoprivrednih i prostornih planova bez ula\u017eenja u analize da li su takva re\u0161enja uop\u0161te potrebna u ovom ili vi\u0161edecenijskom periodu pred nama.<\/p>\n
Tako i ponu\u0111eni dokument predstavlja iskrivljenu i \u201ebajkovitu\u201c sliku dobrobiti koje \u0107e nam takvo re\u0161enje doneti. Dokument se ne bavi pitanjem da li nam je uop\u0161te potrebna nova voda za pi\u0107e i kako se trenutno snabdevaju potencijalni korisnici. Konstatuje se da \u0107e se \u201erealizacijom sistema akumulacije \u201eBogovina\u201c sa prate\u0107om infrastrukturom, trajno re\u0161iti problem akutne nesta\u0161ice vode, pre svega u gradu Bor uklju\u010duju\u0107i i rastu\u0107e potrebe privrede za vodom\u201c. A da li postoji nesta\u0161ica vode?<\/p>\n
Snabdevanje vodom Bora i Boljevca odvija se, i u budu\u0107nosti treba da se odvija, sa izvori\u0161ta podzemnih voda visokog kvaliteta iz doline Crnog Timoka koje bi izgradnjom brane \u201eBogovina\u201c bilo potopljeno i uni\u0161teno. U periodu 1991-1997 po projektu i idejnom re\u0161enju stru\u010dnjaka hidrogeologije Rudarsko-geolo\u0161kog fakulteta u Beogradu u saradnji sa stru\u010dnjacima Instituta za vodoprivredu \u201eJaroslav \u010cerni\u201c otvoreno je izvori\u0161te \u201eMrlji\u0161\u201c sa \u010detiri eksploataciona bunara sa kojih se prose\u010dno zahvata 250 l\/s.<\/p>\n
Primenjeno re\u0161enje regulacije karstne izdani i crpenje ve\u0107e koli\u010dne vode od prirodnog isticanja na izvorima, a bez negativnih ekolo\u0161kih posledica po vodotoke i eko-sistem, bazirano je na nekoliko sli\u010dnih projekata u svetu, predstavljaju\u0107i primer izuzetno uspe\u0161nog in\u017eenjerskog re\u0161enja. Dalje pove\u0107anje kapaciteta izvori\u0161ta \u201eMrlji\u0161\u201c mogu\u0107e je i bez ve\u0107ih intervencija i ulaganja u nove objekte.<\/p>\n
Iako nazivano \u201eprelazno\u201c da bi se sa\u010duvao kontinuitet ideje o izgradnji RVS \u201eBogovina\u201c, ovo re\u0161enje bez ikakvih zastoja i problema snabdeva gra\u0111ane Bora ve\u0107 \u010detvrt veka. Pored ovog, grad Bor deo potrebne vode za pi\u0107e dobija i iz starijih sistema Beljevina i Zlot, gde su tako\u0111e u karstnoj vodonosnoj sredini po projektu hidrogeologa izgra\u0111eni bu\u0161eni bunari i kaptirano nekoliko izvora.<\/p>\n
Kao stru\u010dnjaci hidrogeologije \u010desto isti\u010demo da gra\u0111ani Bora koji sada za pi\u0107e u potpunosti koriste podzemnu vodu \u201eimaju najlo\u0161iji vazduh u zemlji, ali zato najkvalitetniju vodu\u201c. Da je ukupni kapacitet svih izvori\u0161ta sasvim dovoljan u odnosu na potrebe grada Bora svedo\u010di i \u010dinjenica da se tokom ove godine na izvori\u0161tu Zlot postoje\u0107a dva bunara nisu uklju\u010divala u rad, a da se tokom nekoliko prethodnih to \u010dinilo izuzetno retko. Tehni\u010dka voda za potrebe privrede i rudnika i topionice kao glavnih korisnika u Boru, zahvata se iz akumulacije na Borskoj reci.<\/p>\n
Boljevac, pored manjeg dela voda iz sistema \u201eMrlji\u0161\u201c, najve\u0107im delom se snabdeva sa izvori\u0161ta Mirovsko vrelo, koje ve\u0107 decenijama zadovoljava potrebe naselja u celini. Zaje\u010dar se dominantno snabdeva tako\u0111e podzemnom vodom sa Lenova\u010dkog vrela i grupe bunara u aluvijonu Belog Timoka. Za ovaj grad po\u010detkom osamdesetih godina pro\u0161log veka zavr\u0161ena je izgradnja brane i akumulacije \u201eGrli\u0161te\u201c, ali tokom proteklih skoro pola veka, voda sa ove akumulacije i pored pre\u010di\u0161\u0107avanja na postrojenju, nije u\u0161la u redovno vodosnabdevanje stanovni\u0161tva. Ova akumulacija je primer izgradnje objekta za kojim realno nije bilo potrebe.<\/p>\n
Knja\u017eevac se tako\u0111e snabdeva vodom sa karstnog izvora \u201eSinji Vir\u201c koji u potpunosti, kako kvalitetom vode tako i kvantitetom, zadovoljava potrebe grada u kome se zbog postoje\u0107e demografske i privredne situacije, smanjuju i potrebe za vodom.<\/p>\n
Potpuni apsurd bio bi povezivanje ?nja\u017eevca sa desetinama kilometara udaljenom akumulacijom u dolini Crnog Timoka, a jo\u0161 ve\u0107 apsurd predstavljalo bi povezivanje jo\u0161 udaljenijeg Negotina.<\/p>\n
Ovaj grad \u201ezavr\u0161io\u201c je u ranijim vodoprivrednim planovima kao korisnik RVS \u201eBogovina\u201c kako bi se opravdala njegova izgradnja, dok se stanovni\u0161tvo ve\u0107 decenijama uredno snabdeva pija\u0107om vodom sa bunara izgra\u0111enih na tri izvori\u0161ta kvalitetne podzemne vode.<\/p>\n
Pa gde je nesta\u0161ica, i da li treba da se obezbe\u0111uje ve\u0107 obezbe\u0111eno? Po svemu odgovor bi bio u Planu navedenim \u201erastu\u0107im potrebama privrede za vodom\u201c. Pove\u0107ane koli\u010dine vode koje bi se dobile iz akumulacije \u201eBogovina\u201c izravnanjem re\u017eima proticaja Crnog Timoka, zapravo bi trebalo da budu poklon \u010deli\u010dnom prijateljstvu koje imamo sa kineskom kompanijom Zijin Mining Group Co. Ltd. koja upravlja borskim rudnikom i postrojenjima.<\/p>\n
Akumulacija koja bi potopila postoje\u0107e izvori\u0161te \u201eMrlji\u0161\u201c i umesto kvalitetne podzemne vode koja se pre upotrebe jedino hlori\u0161e, i gra\u0111anima Bora ponudila za pi\u0107e skupu i pre\u010di\u0161\u0107enu vodu iz jezera, ne treba da bude re\u0161enje za eventualni nedostatak tehni\u010dke vode iz Borskog jezera. Za ovo postoje druge mogu\u0107nosti, a me\u0111u njima je pre svega izgradnja cevovoda do akumulacije \u201eGrli\u0161te\u201c, koja decenijama \u010deka da se aktivira i samim tim dobije i nove korisnike.<\/p>\n
Sve druge \u201ebajke\u201c iz Plana kao \u0161to su \u201eza\u0161tita od poplava, oplemenjavanje malih voda, ribarstvo, odr\u017eivi turizam, energetika\u201c manjeg su zna\u010daja i prakti\u010dno neva\u017eni sa aspekta dobrobiti, u odnosu na potrebna ogromna ulaganja u gra\u0111evinske objekte, tehni\u010dke mere spre\u010davanja gubljenja vode iz ove akumulacije koje \u0107e se svakako u zna\u010dajnoj meri odvijati u poroznoj stenskoj masi, pa zatim, i va\u017enije, raseljavanje stanovni\u0161tva, potapanje plodnog poljoprivrednog zemlji\u0161ta i bogate \u0161umske vegetacije ju\u017enog Ku\u010daja, prenamenu aktivnosti stanovni\u0161tva u \u0161irem slivu i njihovo stavljanje skoro isklju\u010divo u funkciju za\u0161tite \u201ena\u0161eg mora\u201c.<\/p>\n
U Planu, delu javnosti u stanju zanosa dubokom hipnozom predstavljena je i pri\u010da o \u201erekreativnom kori\u0161\u0107enju i akvasportovima, renoviranju i izgradnji sme\u0161tajnih kapaciteta u postoje\u0107im naseljima, novim sadr\u017eajima pored jezera-apartmansko-vikend naselje, kamp, prihvatni punkt izletnika, sportski kompleks\u201c.<\/p>\n
U akumulacionom jezeru \u201eBogovina\u201c na\u0161le bi se vode reke Crni Timok i njenih pritoka, koje sve nastaju na obroncima planinskih masiva Ku\u010daja i Rtnja, na prirodnim izvorima.<\/p>\n
Ove izvorske, visokokvalitetne malomineralizovane vode koje se sada koriste samo uz elementarno hlorisanje, kao zarobljene jezerske, stagnatne vode bile bi izlo\u017eene biohemijskim procesima i morale bi da se pre\u010di\u0161\u0107avaju tehnolo\u0161kim procesima u budu\u0107oj fabrici vode, da bi se dovele do zahtevanog kvaliteta vode za pi\u0107e.<\/p>\n
Kakav bi bio kvalitet i ekolo\u0161ki potencijal te jezerske vode svedo\u010de i rezultati ispitivanja Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine u susednom jezeru \u201eGrli\u0161te\u201c, a ni\u0161ta manje i iskustva koje smo imali sa ovakvim kori\u0161\u0107enjem prostora u podru\u010dju akumulacije \u201eVrutci\u201c za snabdevanje vodom U\u017eica ili akumulacije \u201eGru\u017ea\u201c za snabdevanje Kragujevca.<\/p>\n
Da li \u0107e nakon javnog uvida biti odgovora na ovako dostavljene primedbe kojima se priklju\u010dila i grupa ekolo\u0161kih organizacija na \u010delu sa \u201ePravom na vodu\u201c? Imaju\u0107i u vidu \u0161ta nam se sve de\u0161ava u \u201ezlatnom dobu\u201c, te\u0161ko da mo\u017eemo o\u010dekivati bilo \u0161ta osim ignorisanja.<\/p>\n
A kako bi lepo bilo da se umesto poklona \u010deli\u010dnom prijateljstvu i pove\u0107anju profita omiljene privatne kompanije koja \u0107e dobiti da vodi ceo projekat \u2013 par stotina miliona evra ulo\u017ei u za\u0161titu prirode, u sisteme za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda koji kod nas aktivno funkcioni\u0161u u procentu manjem od 10 i u istra\u017eivanja za nova izvori\u0161ta kvalitetne vode.<\/p>\n
Autor je hidrogeolog, profesor Rudarsko-geolo\u0161kog fakulteta u penziji<\/strong><\/p>\n Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odra\u017eavaju nu\u017eno ure\u0111iva\u010dku politiku Danasa.<\/strong><\/em><\/p>\n