gde nestado\u0161e desetine hiljada Bugara u Srbiji<\/strong><\/a> kojima ba\u0161 on predsedava i \u201enema obja\u0161njenje i ne razume\u201d za\u0161to se Bugari na popisu ne izja\u0161njavaju kao takvi, uprkos tome \u0161to ih on priziva da to \u201eslobodno urade i da to nije ni\u0161ta stra\u0161no\u201d!?<\/p>\n<\/div>\nPa ka\u017ee kako Bugara u Srbiji ima preko 100.000 i kako je on \u201euveren da se radi o mimikriji, a svakako ne o asimilaciji, jer Srbija je demokratska zemlja\u201d, pripadnici bugarskog naroda \u201elojalni gra\u0111ani\u201d, a Vlada Srbije \u201ejak i pouzdan partner\u201d, koju on hvali na sva usta zbog silnih investicija \u201eu putnu infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje i digitalizaciju, a da je najve\u0107i problem ekonomija, odnosno nezaposlenost ljudi\u201d i sve tako redom, nebuloza do nebuloze, koje nemaju ama ba\u0161 nikakve veze sa realnim \u017eivotom.<\/p>\n
Ako zaista \u201enije stra\u0161no\u201d izjasniti se kao Bugarin, \u010demu onda \u201emimikrija\u201d, odnosno skrivanje bugarskog porekla kao na\u010dina opstanka u Srbiji?<\/p>\n
I ako je Srbija zaista tako \u201edemokratska zemlja\u201d, \u010demu toliki strah da se postavi spomen-plo\u010da u Bosilegradu civilnim \u017ertvama srpskog \u010detnika Koste Pe\u010danca, \u010demu ono preventivno hap\u0161enje gra\u0111anskih aktivista prilikom Vu\u010di\u010deve posete Bosilegradu 11. marta 2023. godine, \u010demu zadr\u017eavanja na granici i po pet sati zbog tri knjige, \u010demu pretres Bugarskog Kulturno-informativnog centra u Bosilegradu i oduzimanje knjige Edvina Sugareva 8. novembra, \u010demu su\u0111enja bugarskim gra\u0111anskim i politi\u010dkim aktivistima koje on i njegova stranka godinama cinkare u Beogradu kao \u201esecesioniste i separatiste\u201d?<\/p>\n
Ako je Vlada Srbije ba\u0161 toliko \u201ejak i pouzdan partner\u201d, kako to da je najve\u0107i problem ekonomija i nezaposlenost?<\/p>\n
Za tako \u201ejakog i pouzdanog partnera\u201d je \u0161ala da obezbedi nekoliko stotina radnih mesta i tako zaustavi osipanje lokalnog stanovni\u0161tva.<\/p>\n
I gde su te silne investicije \u201eu putnu infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje i digitalizaciju\u201d, koje mo\u017eda dobro zvu\u010de u predizbornim kampanjama, ali ih nema u svakodnevnom \u017eivotu gra\u0111ana u Bosilegradu.<\/p>\n
Ako ovako razmi\u0161lja prvi \u010dovek Bugarskog nacionalnog saveta, onda nije ni \u010dudo \u0161to je za samo nekoliko decenija nestalo desetine hiljade Bugara u Srbiji i \u0161to \u0107e ih u naredna dva-tri popisa stanovni\u0161tva, po svoj prilici, potpuno nestati ako se ne\u0161to hitno i radikalno ne promeni.<\/p>\n
Nacionalna samosvest se ne sti\u010de ro\u0111enjem, ona se stvara i neguje sistemom vaspitanja i obrazovanja. Broj Bugara je po\u010deo da se naglo smanjuje sa izbacivanjem bugarskog kao maternjeg i nastavnog jezika iz osnovnih \u0161kola u Bosilegradu i Caribrodu (Dimitrovgradu) a uni\u0161tavanje (privatizovanje) fabrika, preduze\u0107a i poljoprivrede su ih li\u0161ile opstanka.<\/p>\n
Danas se u pred\u0161kolskim ustanovama u ove dve op\u0161tine nastava odvija na srpskom jeziku!<\/p>\n
Prve osnovne pojmove, ceo po\u010detni misaoni proces formira se i odvija na srpskom jeziku tokom celog \u0161kolovanja. Kako se mo\u017ee o\u010dekivati da se bugarska deca obrazovana na srpskom jeziku, na srpskoj knji\u017eevnosti, istoriji i kulturi, jednoga dana nacionalno izjasne kao Bugari?<\/p>\n
To bi trebalo da bude briga Nacionalnog saveta Bugara pod mudrim rukovodstvom g. Stojkova, a ne politi\u010darenje o \u201eodnosima Srbije i Bugarske\u201d.<\/p>\n
Uostalom, jaz u odnosima Srbije i Bugarske je nastao upravo zbog tih 12.918 Bugara u Srbiji i muk na pitanje, a gde su ostali?<\/p>\n
Od odgovora na to pitanje, zavisi ne samo sudbina Bugara u Srbiji, dobrosusedski odnosi izme\u0111u Srbije i Bugarske ali i bugarska podr\u0161ka \u010dlanstvu Srbije u Evropsku uniju.<\/p>\n
Razume se, g. Stojkov kao \u201esuper lojalan\u201d Srbiji (i Demokratskoj stranci Srbije) ne mo\u017ee ni da pomisli da je za tragediju Bugara u Srbiji kriva ista ona zlo\u010dina\u010dka politika koja je najpre stvorila, a zatim razorila Jugoslaviju i da je sa odlaskom Kosova ozbiljno na\u010dela i sada\u0161nju Srbiju.<\/p>\n
Ta politika, u kojoj aktivno sudeluje i g. Stojkov, utemeljena je na programu velikosrpske nacionalisti\u010dke ideologije \u010diji je cilj da nacionalne manjine u Srbiji jednostavno nestanu, a da Srbija postane etni\u010dki \u010dista dr\u017eava srpskog naroda u teritorijalnim granicama koje je u svom Na\u010dertaniju nacrtao Ilija Gara\u0161anin i koje su njegovi sledbenici iz Srpske napredne i Radikalne stranke krajem 19. veka razvili i za kratko realizovali.<\/p>\n
Nacionalne manjine su u Srbiji oduvek razmatrane ne kao integrativni faktor srpske dr\u017eavnosti, ve\u0107 kao opasnost koju nekako treba ukloniti.<\/p>\n
Ima dosta toga i u programu skoro rehabilitovanog Dra\u017ee Mihailovi\u0107a. Uostalom, samo jedan brzi pregled statistike pokazuje da su i druge nacionalne manjine, Ma\u0111ari, Hrvati, Crnogorci i dr. u Srbiji smanjene najmanje za dve tre\u0107ine, negde i vi\u0161e. Samo je sa Albancima Srbija izgubila bitku zajedno sa teritorijom.<\/p>\n
\u201eNestanak\u201d bugarske nacionalne manjine je dug i mu\u010dan istorijski proces. Za 104 godine od potpisivanja NJojskog ugovora kojim su Velike sile pobednice u Prvom svetskom ratu dodelile teritorije tada\u0161njeg Bosilegrada i Caribroda Dr\u017eavi Srba, Hrvata i Slovenaca, broj Bugara je do Drugog svetskog rata prepolovljen, a posle od 58.627 po popisu od 1971 g., na samo 12.918 po popisu od 2022!<\/p>\n
Nema mesta i\u0161\u010du\u0111avanju, na nama su isprobani svi poznati u istoriji metodi asimilacije \u2013 od fizi\u010dkog istrebljenja na granici, represije svih vrsta, prebijanja, silovanja, promene imena i prezimena, promene maternjeg jezika u \u0161kolama, falsifikovanja istorije, uni\u0161tavanja bugarskih kulturno-istorijskih spomenika, administrativne preraspodele, ekonomska nerazvijenost, drugo mesto po broju politi\u010dkih zatvorenika posle Drugog svetskog rata i sistematska antibugarske propaganda u javnom prostoru koja nije prestala ni do danas. Srpska istorija, knji\u017eevnost, pozori\u0161te, filmovi, novine, televizije, Srpska pravoslavna crkva \u2013 se\u0107ate li se Bugarina kao pozitivnog lika?<\/p>\n
U Surdulici, u dvori\u0161tu Tehni\u010dke \u0161kole \u201eNikola Tesla\u201d stoji tabla na kojoj pi\u0161e da su Bugari tokom Prvog srpskog rata pobili 20.000 Srba?<\/p>\n
Od 2010. u dvori\u0161tu iste \u0161kole podignuta je i spomen-kosturnica, a 2017. godine na predlog vladike Pahomija Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve je kanonizovao \u201eSurduli\u010dke mu\u010denike\u201d njih 30.000 koje su, po srpskoj istoriji, pobili Bugari tokom Prvog svetskog rata.<\/p>\n
Ostavimo po strani nau\u010dno-istorijsku utemeljenost te tvrdnje i zamislimo se kakve tragove ostavlja tako prezentovana istorija u svesti dece srpskog i bugarskog porekla dok sede u istim klupama i igraju se u istom dvori\u0161tu?<\/p>\n
Ka\u017ee Stojkov, izja\u0161njvanje nije \u201eni\u0161ta stra\u0161no\u201d? Zaboravlja, da su koliko ju\u010de, ba\u0161 zbog tog izja\u0161njavanja letele glave, a ni danas nije ba\u0161 zdravo re\u0107i u Srbiji da si Bugarin koji se u srpskoj svesti odmah reflektuje kao okupator, zlo\u010dinac, crni tatarin, izdajnik koji uvek zabada no\u017e u srpska le\u0111a i sli\u010dno.<\/p>\n
Statistika je neumoljiva \u2013 12.918 Bugara po popisu od 2022. jeste bilans politike po kojoj su \u201enacionalnim manjinama garantovana sva prava po svim me\u0111unarodnim standardima pa \u010dak i vi\u0161e od toga\u201d, bilans srpsko-bugarskih odnosa, bilans stanja svesti Bugara u Srbiji, bilans srpske politike prema nacionalnim manjinama, bilans (ne)aktivnosti Nacionalnog saveta Bugara, bilans sistema vaspitanja i obrazovanja koji je stopio Bugare u Srbiji.<\/p>\n
Izvan pitanja o nacionalnoj samosvesti, jo\u0161 te\u017ee pitanje je pitanje \u017eivotnog opstanka. Odgovor na to pitanje je isti kao i za ve\u0107inu mladih Srba \u2013 put bez povratka. Najve\u0107i ideal mladih u Srbiji, bez obzira na nacionalnu pripadnost, je da iz ove i ovakve Srbije \u0161to pre odu sa namerom da se nikada vi\u0161e ne vrate.<\/p>\n
Autor je pred<\/strong>sednik Kulturno-informativnog centra Bugara u Bosilegradu<\/strong><\/p>\nStavovi autora u rubrici Dijalog ne odra\u017eavaju nu\u017eno ure\u0111iva\u010dku politiku Danasa.<\/strong><\/em><\/p>\n