<\/p>\n
VRANJE-VLADI\u010cIN HAN-BUJANOVAC<\/p>\n
U Vranju je, po podacima MUP-a registrovano 4 678 komada oru\u017eja u posedu fizi\u010dkih lica, u
Vladi\u010dinom Hanu 2 224, a u Bujanovcu 2 947. Ukupno, samo u ove tri op\u0161tine P\u010dinjskog okruga legalno
se nalazi gotovo 10.000 komada oru\u017eja u privatnim rukama. Ova koncentracija naoru\u017eanosti postaje
naro\u010dito zabrinjavaju\u0107a u svetlu visokog stepena porodi\u010dnog nasilja i izra\u017eenog nepoverenja \u017eena u
institucionalnu za\u0161titu, koju potvrdjuju same \u017eene sa iskustvom nasilja, upozorava Odbor za ljudska prava iz Vranja..<\/p>\n
Ovaj Odbor je, u okviru projekta \u201ePREVENCIJA = smanji rizik \u2013 PRIJAVI ORU\u017dJE u
porodi\u010dnom nasilju\u201c, u prethodnom periodu realizovao tematske aktivnosti na jugu Srbije, a uz
podr\u0161ku Programa Ujedinjenih nacija za razvoju (UNDP) \u2013 \u201cSmanji rizik \u2013 pove\u0107aj bezbednost 3\u201c.
U fokusu svih aktivnosti je prevencija zloupotrebe malokalibarskog oru\u017eja i rodno nasilje u
porodi\u010dno\/partnerskim odnosima.<\/p>\n
Za pet meseci ove 2025. godine, u Srbiji je ubijeno 9 \u017eena. Svakih 15 dana gasi se \u017eivot jedne
\u017eene u kontekstu rodnog nasilja, upozoravaju iz ovog odbora.<\/p>\n
U 2024. godini u Srbiji je ubijeno 17 \u017eena, od kojih je 5 \u017eena ubijeno vatrenim oru\u017ejem.
U periodu od 14 godina je vi\u0161e od 430 ubijenih \u017eena i devoj\u010dica. U 125 slu\u010dajeva (31%) ubistva su
u\u010dinjena vatrenim oru\u017ejem, pi\u0161toljem ili pu\u0161kom, u 4 slu\u010daja (1%) bombom.
Po podacima istra\u017eivanja koje je realizovao za potrebe projekta saradnik Filip Stojanovi\u0107 iz Centra za
bezbednosne inovacije, Fakulteta bezbednosti \u2013 Univerzitet u Beogradu, Srbija ima jednu od najvi\u0161ih
stopa femicida u regionu. Stopa femicida (ubistava \u017eena od partnera\/porodice) u Srbiji iznosila je oko
0,7 na 100.000 \u017eena (2021), \u0161to je vi\u0161e nego u ve\u0107ini susednih zemalja i znatno iznad npr. Danske (0,5).
Najve\u0107i problem jeste sistematski propust u re\u0161avanju problema, nepoverenje u institucije i
neujedna\u010dena primena zakonskih normi. Drugim re\u010dima, problem nije samo u \u201clo\u0161im pojedincima\u201d
nasilnicima, ve\u0107 i u sistemskom propustu da se ti pojedinci na vreme zaustave.
Ove praznine ogledaju se u: nedovoljnoj koordinaciji slu\u017ebi (iako zakonski predvi\u0111enoj), povremenom
prebacivanju odgovornosti me\u0111u institucijama, nedostatku specijalizovane obuke o rodno
zasnovanom nasilju za policajce, tu\u017eioce i sudije, (posebno je nagla\u0161en ovaj nedostatak u P\u010dinjskom
okrugu), kao i u dru\u0161tvenoj klimi koja \u010desto okrivljuje \u017ertvu umesto po\u010dinioca (\u201cza\u0161to nije ranije
oti\u0161la?\u201d, \u201cza\u0161to je trpela?\u201d i sl.).
Srbija kontinuirano ima visok broj femicida godi\u0161nje (20\u201330 slu\u010dajeva), bez jasnog trenda opadanja. U
Srbiji je kombinacija faktora \u2013 velika koli\u010dina oru\u017eja, sna\u017ene patrijarhalne norme i varijabilna primena
zakona \u2013 dovela do toga da stopa femicida bude me\u0111u najvi\u0161ima u Evropi, navode oz Odbora za ljudska prava u Vranju.<\/p>\n
RASPROSTRANJENOSTI VATRENOG ORU\u017dJA I NEUJEDNA\u010cENE PRIMENE ZAKONA NA POJAVU FEMICIDA
Procenjuje se da preko 75% od oko 875 miliona komada lakog naoru\u017eanja globalno poseduju privatna
lica. Ratno nasle\u0111e na Balkanu ostavilo je za sobom ogromnu koli\u010dinu vatrenog oru\u017eja u posedu
gra\u0111ana, \u0161to je posebno izra\u017eeno u Republici Srbiji koja je me\u0111u vode\u0107im evropskim dr\u017eavama po
broju komada oru\u017eja po glavi stanovnika \u2013 delom zbog ratova 1990-ih, delom zbog kulturolo\u0161kih
obrazaca koji promovi\u0161u posedovanje oru\u017eja.
Prema podacima MUP-a, dobijeni za potrebe ovog projekta na osnovu informacija od javnog zna\u010daja,
do kraja 2024. godine u Srbiji je registrovano \u010dak 555.708 komada oru\u017eja kategorije B, \u0161to uklju\u010duje vatreno oru\u017eje kratke cevi poput pi\u0161tolja i revolvera \u2013 tip oru\u017eja koji se naj\u010de\u0161\u0107e koristi u porodi\u010dnom
nasilju i femicidu.
Uz registrovano, dodatni bezbednosni izazov \u010dini ogroman broj komada oru\u017eja u ilegalnom posedu.
Procene variraju, ali MUP i me\u0111unarodni akteri saglasni su da se izme\u0111u 200.000 i 900.000 komada
vatrenog oru\u017eja nalazi izvan bilo kakve institucionalne kontrole. Iako je 200.000 do 220.000 naj\u010de\u0161\u0107e
citirani okvir, gornje granice ukazuju na to da bi se u nelegalnim tokovima mogla nalaziti koli\u010dina koja
vi\u0161estruko prema\u0161uje legalno prijavljeno oru\u017eje. U pore\u0111enju s populacijom Srbije, to zna\u010di da gotovo
svaki deseti punoletni gra\u0111anin potencijalno poseduje vatreno oru\u017eje \u2013 registrovano ili
neregistrovano.<\/p>\n
AKCIJE RAZORU\u017dANJA I NJIHOVE OGRANI\u010cENOSTI
Tokom proteklih dvadeset godina dr\u017eava je sprovodila povremene akcije razoru\u017eanja, naj\u010de\u0161\u0107e u vidu
dobrovoljne predaje oru\u017eja bez krivi\u010dnih posledica, a ponekad i kroz represivne kontrole.
Najmasovnija me\u0111u njima bila je Akcija \u201cSablja\u201d 2003. godine, tokom koje je prikupljeno 82.769
komada oru\u017eja i vi\u0161e od 2,2 miliona komada municije. Iako je ova operacija bila odgovor na atentat na
premijera \u0110in\u0111i\u0107a, rezultati su pokazali da dr\u017eava ima kapacitet da u kratkom roku prikupi ogromne
koli\u010dine naoru\u017eanja, kada postoji politi\u010dka volja i operativna spremnost.
Sli\u010dan odziv zabele\u017een je i nakon masovnih ubistava u maju 2023., kada je ponovo pokrenuta
kampanja razoru\u017eanja: gra\u0111ani su u svega nekoliko meseci predali 82.398 komada oru\u017eja i vi\u0161e od 4,2
miliona metaka , \u0161to je koli\u010dinski gotovo jednako rezultatima iz 2003. godine. Ovi talasi predaje
ukazuju na potencijal za promenu, ali i na \u010dinjenicu da je oru\u017eje i dalje masovno prisutno i dostupno u
doma\u0107instvima.
Ipak, izme\u0111u tih \u201ctalasa\u201d, odziv gra\u0111ana bio je veoma nizak \u2013 na primer, tokom 2020. godine predato
je svega 147 komada oru\u017eja, \u0161to govori o neefikasnosti kampanja kada nisu uparene sa sna\u017enim
motivacionim ili represivnim mehanizmima.
Navedene brojke svedo\u010de o cikli\u010dnosti i ad-hoc karakteru politike razoru\u017eanja u Srbiji. Umesto
sistemskog pristupa koji bi uklju\u010divao kontinuiranu proveru posedovanja oru\u017eja, naro\u010dito kod rizi\u010dnih
grupa (npr. osoba prijavljenih za porodi\u010dno nasilje), dr\u017eava se oslanja na povremene akcije naj\u010de\u0161\u0107e
inicirane kriznim doga\u0111ajima \u2013 atentatima ili masovnim ubistvima.<\/p>\n
Odsustvo strategije za kontrolu malog i lakog oru\u017eja unutar doma\u0107instava posebno poga\u0111a \u017eene.
Analize slu\u010dajeva femicida pokazuju da je oru\u017eje \u010desto bilo prisutno i poznato \u017ertvi i zajednici, ali nije
bilo oduzeto, ili je bilo u nelegalnom posedu. U tom svetlu, institucionalna pasivnost po pitanju
posedovanja oru\u017eja direktno se reflektuje na bezbednost \u017eena u privatnoj sferi.
\u0160ta ka\u017eu \u017eene juga Srbije o tome da li nas malokalibarsko oru\u017eje prisutno u porodici \u0161titi ili
zastra\u0161uje, prenosimo kroz odgovore na nekoliko pitanja sa radionica:<\/p>\n
Na 6 tematskih multinacionalnih radionica \u201cNasilje u porodici i zloupotreba vatrenog oru\u017eja\u201d 3 seoske
sredine \u2013 Vrtogo\u0161, Prekodolce, Lopardince, 3 u op\u0161tinama Vladi\u010din Han, Bujanovac, grad Vranje,
u\u010destvovalo je 150 \u017eena starosti 18 do 75 godina (Srpkinje, Romkinje, Albanke).<\/p>\n
\uf0b7 Po mi\u0161ljenju vi\u0161e od polovine u\u010desnica radionica, legalizacije oru\u017eja do sada nisu bile toliko
uspe\u0161ne, nisu dovele do smanjenja rasprostranjenosti oru\u017eja na jugu Srbije uz pojedine konstatacije
da se sada oru\u017eje jo\u0161 vi\u0161e nabavlja \u201ena crno\u201c. U Vladi\u010dinom Hanu i selo Lopardince (op\u0161tina Bijanovac)
skoro sve u\u010desnice su mi\u0161ljenja da je legalizacija delimi\u010dno uspe\u0161na.<\/p>\n
\uf0b7 Ve\u010dina \u017eena (95%) je odgovorila da nemaju poverenje u rad lokalnih i nacionalnih
institucija u oblasti dr\u017eanja i upotrebe vatrenog oru\u017eja. Manji broj u\u010desnica naveo je da nisu u
potpunosti izgubile poverenje u rad lokalnih i nacionalnih institucija, i nadaju se promeni.<\/p>\n
\uf0b7 Na pitanje \u201cDa li se ose\u0107ate bezbedno u va\u0161em gradu \/ zajednici gde \u017eivite?\u201d, u tri lokalne
zajednice: Vranje, selo Vrtogo\u0161, Bujanovac vi\u0161e od 50% anketiranih u\u010desnica radionice je izjavilo da se
ne ose\u0107a bezbedno u mestu gde \u017eive \u2013 \u201cnajmanje bezbedno se ose\u0107am sada\u201d; \u201c u mnogim situacijama,
pogotovo no\u0107u, na ulici se ne ose\u0107am sigurno\u201d; \u201cpogotovo no\u0107u u pojedinim delovima grada nisam
bezbedna\u201d.<\/p>\n
\uf0b7 \u201cU kojim situacijama i pod kojim uslovima bi ste odobrili dr\u017eanje oru\u017eja u ku\u0107i?\u201c Na ovo
pitanje ve\u0107ina \u017eena I devojaka u svim lokalnim zajednicama gde su organizovane radionice, odgovorila
je da ne bi odobrile dr\u017eanje oru\u017eja u ku\u0107i ni pod kojim uslovima. Manji broj u\u010desnica su navele da bi
odobrile dr\u017eanje oru\u017eja za samoodbranu, ovla\u0161\u0107enim licima \u2013 policijskim slu\u017ebenicima ili vojnim licima
kojima je posao da bezbedno rukuju oru\u017ejem, ako se oru\u017eje bezbedno \u010duva, za odbranu dece i u
vreme ratnih stanja. U odgovorima je nagla\u0161eno da je o\u010duvanje bezbednosti posao nadle\u017enih
institucija, a ne pojedinaca u porodici I da bi institucije trebale da mnogo bolje rade svoj posao.<\/p>\n
\uf0b7 Na pitanje \u201cDa li saznanje da u ku\u0107i postoji oru\u017eje kod vas stvara ose\u0107aj ve\u0107e bezbednosti ili
ose\u0107aj ugro\u017eenosti?\u201d u svim lokalnim zajednicama vi\u0161e od 50% \u017eena (osim u Vladi\u010dinom Hanu gde su
odgovori polovi\u010dni) a, u Bujanovcu sve u\u010desnice, su odgovorile da bi se ose\u0107ale ugro\u017eeno i upla\u0161eno,
uvek na oprezu, oru\u017eje izaziva uznemirenost i strah u porodici, definitivno bi se ose\u0107ale ugro\u017eeno i
potpuno nesigurno. Manji broj u\u010desnica ankete je odgovorio da bi oru\u017eje u porodici bio znak ve\u0107e
bezbednosti u zavisnosti od situacije i od toga koja osoba u ku\u0107i poseduje oru\u017eje i da li ga koristi samo
za za\u0161titu; da se odbrani porodica. U selu Lopardince manji broj \u017eena je istakao da njihovi mu\u017eevi i
sinovi imaju oru\u017eje u ku\u0107i jer je lov vrlo rasprostranjen hobi, ali da one to oru\u017eje ne prime\u0107uju, navode
da \u010dak i zaborave da oru\u017eje postoji u njihovom domu, ali da se to \u010duva na bezbednom mestu i po svim
zakonskim propisima.<\/p>\n
SOS telefon za \u017eene Vranje je kontinuirana podr\u0161ka \u017eenama I devojkama sa iskustvom porodi\u010dno-
partnerskog nasilja, za \u017eene je besplatno dostupan radnim danima od 10 do 16 \u010dasova.<\/p>\n
Za prvih 5 meseci 2025. godine, (januar \u2013 maj), primile smo 265 poziva. SOS telefon je kontaktirala 41
\u017eena, a 35 \u017eena su kroz podr\u017eavaju\u0107i razgovor dobile pravne informacije u vezi porodi\u010dnog nasilja. Njih
41 \u017eena i psihosocijalnu podr\u0161ku.
U toku SOS razgovora, 2 \u017eene su same u prijavi problema navele da suprug ima oru\u017eje (pi\u0161tolj).
Karakteristi\u010dno je da \u017eene, na SOS razgovoru ne defini\u0161u oru\u017eje kao direktnu pretnju po njihovu i
bezbednost porodice u toku prijave rodnog nasilja, ukoliko suprug\/partner ili neko drugi ko vr\u0161i nasilje
nisu direktno pretili oru\u017ejem. Na pitanje SOS konsultantkinje da li vr\u0161ilac rodnog nasilja ima pi\u0161tolj ili
drugo oru\u017eje, ushi\u0107eno odgovaraju \u201cjaoooo\u2026ja sam na to zaboravila\u2026zaboravila sam da ima pi\u0161tolj\u201d.
Ili, kada konsultantkinja SOS telefona pita i skrene pa\u017enju na ovu opasnost, \u017eene komentari\u0161u \u201cod
toliko problema sa mu\u017eem, totalno zaboravim na pi\u0161tolj\/lova\u010dku pu\u0161ku. Nije nam direktno pretio
oru\u017ejem, ali redovno \u010disti, odr\u017eava pu\u0161ku i voli sa drugarima da pri\u010da o oru\u017eju\u201d.
Ovakve reakcije \u017eena sa problemom porodi\u010dno-partnerskog nasilja potvr\u0111uju da se u lokalnim
zajednicama malo radi na prevenciji, informisanju , malo se poklanja pa\u017enja ovoj opasnosti, skoro i
niko preventivno ne govori o ovoj temi i ne evidentira kao eventualnu opasnost, navodi u izve\u0161taju Odbor za ljudska prava. (kraj) AS\/LJS<\/p>\n