Ve\u0107ina ljudi kada \u010duje za Vojvodinu pomisli na beskona\u010dno obradivo zemlji\u0161te, ravnicu i pejza\u017ee. Oni koji malo bolje poznaju ovu oblast, znaju da u sred ravnice ni\u010de Fru\u0161ka \u00a0gora iza Novog Sada, ali malo njih zna da su najvi\u0161a ta\u010dka Vojvodine Vr\u0161a\u010dke planine, koje se nalaze u jugoisto\u010dnom Banatu. Grad Vr\u0161ac se nalazi 85 km severoisto\u010dno od Beograda i 14 km zapadno od granice sa Rumunijom i prostire se sve do podno\u017eja planine sa predgra\u0111ima koja joj se prikradaju. <\/span><\/p>\n Grad \u010duva Vr\u0161a\u010dka kula, ostatak nekada\u0161njeg zamka, u \u010dijem kom\u0161iluku vinogradi pokrivaju suncem okupana brda. Po planini, visine 4.500 m, mo\u017ee se tumarati mnogobrojnim obele\u017eenim pe\u0161a\u010dkim stazama, koje su precizno opisane na informacionim tablama postavljenim na mnogim lokacijama. Mo\u017eete da imate obilazak \u00a0kamenih stubova, Kapele sv. Krsta i kule zamka, kao i da se popnete na najvi\u0161i vrh planina \u2013 Guduri\u010dki vrh sa 641 m nadmorske visine. Na putu mo\u017eete nai\u0107i na kampove i odmarali\u0161ta, ali ukoliko krenete asfaltiranim puti\u0107em, mo\u017eete sti\u0107i skoro do kule. Poslednjih nekoliko koraka treba samo da pru\u017eite po zemljanom putu.<\/span><\/p>\n \u00a0<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Ne zna se kada je ta\u010dno kula izgra\u0111ena, ali se pretpostavlja da je krajem 13. veka, kao i ve\u0107ina zamkova u ju\u017enoj Ma\u0111arskoj tokom vladavine kralja \u017digmunda kako bi se usprotivilo turskoj invaziji. Okrnjena kula je visoka 399 m. Poslednjih nekoliko godina je pod rekonstrukcijom, a postavljen joj je i krov. Vr\u0161a\u010dka kula se mo\u017ee posetiti, slu\u017ei i kao mesto za mnoge izlo\u017ebe, a ne mo\u017ee se zanemariti ni panorama koja privla\u010di i oduzima dah. Odatle se pru\u017ea pogled na beskona\u010dne pejza\u017ee Velike ravnice ka severu, zapadu i jugu, kao i na vinograde koji se \u010dine da \u0107e progutati planinu.<\/span><\/p>\n Grad, vinogradarstvo i vinarija su bili usko povezani tokom istorije, s obzirom na to da je, \u00a0nakon zavr\u0161etka turske vladavine, grad postao sedi\u0161te okruga Temi\u0161ki Banat, a zatim su se ovde 1717. naselili Nemci koji su se bavili vinogradarstvom. Sa ovim je vr\u0161a\u010dka ekonomija po\u010dela da cveta, a u 18.veku je grad po\u010deo da se razvija, sagra\u0111ena je prva \u0161kola, apoteka i po\u0161ta. 1880. godine Bernard Staub, \u0161vajcarski trgovac, osnovao je vinariju Helvecija; njegova vina su u\u010dinila ovu oblast poznatom \u0161irom Evrope. Vr\u0161a\u010dka vinska oblast je bila jedna od najpoznatijih vinskih oblasti biv\u0161e Austrougarske monarhije. U gradu se \u201dDani berbe gro\u017e\u0111a\u201d odr\u017eavaju svake godine u septembru.<\/span><\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/hellovojvodina.com\/wp-content\/uploads\/2018\/04\/Cikk031-01-1.jpg\")
![\"\"](\"http:\/\/hellovojvodina.com\/wp-content\/uploads\/2018\/04\/Cikk031-02-1.jpg\")