{"id":1806,"date":"2023-10-18T21:43:56","date_gmt":"2023-10-18T19:43:56","guid":{"rendered":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasicrnatrava\/od-mice-megatrenda-do-ognjena-amidzica-ko-su-sve-pocasni-gradjani-gradova-sirom-srbije-drustvo-oglasi-crna-trava\/"},"modified":"2023-10-18T21:43:56","modified_gmt":"2023-10-18T19:43:56","slug":"od-mice-megatrenda-do-ognjena-amidzica-ko-su-sve-pocasni-gradjani-gradova-sirom-srbije-drustvo-oglasi-crna-trava","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasicrnatrava\/od-mice-megatrenda-do-ognjena-amidzica-ko-su-sve-pocasni-gradjani-gradova-sirom-srbije-drustvo-oglasi-crna-trava\/","title":{"rendered":"Od Mi\u0107e Megatrenda do Ognjena Amid\u017ei\u0107a: Ko su sve po\u010dasni gra\u0111ani gradova \u0161irom Srbije? – Dru\u0161tvo – OGLASI CRNA TRAVA"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n

\n
\n

Poslednjih godina u gradovima \u0161irom Srbije postalo je popularno da se priznanjem \u201epo\u010dasni gra\u0111anin\u201c<\/strong><\/a> istakne i nagradi pojedinac ili grupa ljudi za zna\u010dajne doprinose lokalnoj zajednici. Najsve\u017eiji primer je Gornji Milanovac, u kojem je odlukom op\u0161tinske Komisije za kadrovska pitanja po\u010dasni gra\u0111anin postao predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107.<\/p>\n<\/div>\n

Kao Vu\u010di\u0107eve zasluge navedeni su kapitalni projekti<\/strong><\/a> koji su poslednjih godina ura\u0111eni u op\u0161tini Gornji Milanovac.<\/p>\n

\u201eUkupna vrednost ovih projekata meri se u milijardama dinara, a Gornji Milanovac ih je dobio zahvaljuju\u0107i ogromnom trudu i anga\u017eovanju predsednika Srbije Aleksandra Vu\u010di\u0107a\u201c, navodi se u obrazlo\u017eenju Komisije.<\/p>\n

Tragom ove vesti, novinari Danasa na lokalu istra\u017eivali su ko je sve proteklih godina postao po\u010dasni gra\u0111anin Zrenjanina, Novog Pazara, Ni\u0161a, Kragujevca, Vranja, Zaje\u010dara, U\u017eica, Subotice, Novog Sada i \u0160apca.<\/p>\n

Zrenjanin: Pupin, Tito i deda Avram<\/strong><\/h3>\n

Nau\u010dnik i pronalaza\u010d Mihajlo Pupin po\u010dasni je gra\u0111anin Zrenjanina od 1921. godine, zapravo nekada\u0161njeg velikog Be\u010dkereka i najpoznatiji u nizu od jedanaest li\u010dnosti kojima je, po\u010dev od 19. do 21. veka, grad na Begeju dodelio ovo zvanje, dok je poslednje po\u010dasno zvanje dodeljeno 1994. godine Dragoslavu Avramovi\u0107u, popularnom deda Avramu.<\/p>\n

Pupin je odr\u017eavao \u017eivu vezu sa rodnim krajem, sestrom i njenim sinom, koji je \u017eiveo u\u00a0tada\u0161njem Be\u010dkereku, \u010dak im je kupio ku\u0107u u naselju Mala Amerika. Njegov zna\u010daj je i\u00a0za komuniste bio neupitan, pa je za vreme biv\u0161e Jugoslavije u Zrenjaninu Tehni\u010dki fakultet nazvan po njemu, podignut spomenik, izgra\u0111ena bista u Aleji velikana, nazvana jedna ulica i po\u0161ta, da bi na kraju prethodnih godina bila postavljena spomen plo\u010da na ku\u0107u koju je kupio i zave\u0161tao sestri.<\/p>\n

Po \u010duvenosti odmah iza njega je Tito, kontroverzna istorijska li\u010dnost koju su u Zrenjaninu zaboravili, o \u010demu svedo\u010di i uklanjanje svega \u0161to na njega podse\u0107a. On je \u010dak pet puta boravio u Zrenjaninu, a godine 1962. u vreme ja\u010danja kulta njegove li\u010dnosti je progla\u0161en po\u010dasnim gra\u0111aninom, \u010dime se Zrenjanin na\u0161ao me\u0111u 600 op\u0161tina Jugoslavije koje su\u00a0\u201enajve\u0107eg sina na\u0161eg naroda\u201c izabrale za svog po\u010dasnog gra\u0111anina.<\/p>\n

\"Od
Foto: M. Pudar\/Danas<\/figcaption><\/figure>\n

Poslednja njegova poseta zabele\u017eena je 1969. godine, kad je posetio Kombinat \u201eServo Mihalj\u201c<\/strong><\/a>. Tokom prve posete Zrenjaninu, koja se odigrala 11. maja 1952. godine desio se\u00a0kuriozitet, danas potpuno nezamisliv. Do\u0161lo je do arhitektonsko-gra\u0111evinske intervencije na zgradi Gradske ku\u0107e u Zrenjaninu kad je uklonjena ravna ograda balkona i postavljena polukru\u017ena ograda, kako bi Tito mogao da se obrati gra\u0111anima.<\/p>\n

\u201eVidimo da su mnogi ljudi najverovatnije po\u010dasno gra\u0111anstvo dobili iz \u010distog oportunizma. Vidimo kod ve\u0107ine po\u010dasnih gra\u0111ana da, kad su si\u0161li sa istorijske scene,\u00a0da su sve po\u010dasti zaboravljene i zbrisane\u201c, obja\u0161njava zrenjaninski istori\u010dar dr Filip Kr\u010dmar, koji je objavio knjigu \u201ePo\u010dasni gra\u0111ani Velikog Be\u010dkereka, Petrovgrada i Zrenjanina (1858-1994)\u201c.<\/p>\n

Prvi, danas poznati po\u010dasni gra\u0111ani Velikog Be\u010dkereka bili su Johan Vencel Derfel, upravnik Velikobe\u010dkere\u010dkog okruga i carsko-kraljevski kapetan Karl Rajmicer fon Rajmictal 1858. godine. Koje su bile zasluge ovih ljudi za Veliki Be\u010dkerek ostalo je napoznato.<\/p>\n

Na spisku zaboravljenih su i na\u010delnik sreza Veliki Be\u010dkerek Georg fon Emanul, kome je dodeljena po\u010dasna povelja za doprinos izgradnji bolnice \u201eCarevi\u0107 Rudolf\u201c, dana\u0161nje kasarne.<\/p>\n

\u010cetvrto ime na spisku po\u010dasnih a zaboravljenih gra\u0111ana je vojni komandant major Antonio Aneli Monti, poreklom iz Trsta.<\/p>\n

\"Od
Tehni\u010dki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin Foto: M. Pudar\/Danas<\/figcaption><\/figure>\n

Na petom mestu po\u010dasnih gra\u0111ana Velikog Be\u010dkereka je ma\u0111arski knji\u017eevnik Jokai Mor. \u0160esti je Pupin, potom francuski dr\u017eavnik izme\u0111u dva rata Eduard Erio po kome jedna ulica nosi ime, general srpske kraljevske vojske Petar \u017divkovi\u0107, na devetom mestu je\u00a0Tito, iza njega jugoslovenski funkcioner i rodom Bana\u0107anin Jovan Veselinov \u017darkov, a poslednji je guverner Dragoslav Avramovi\u0107, koji je po\u010dasnim gra\u0111aninom progla\u0161en 2. oktobra 1994. godine.<\/p>\n

\u201eDragoslav Avramovi\u0107, guverner ili Super deka, \u010dovek koji je re\u0161io onda\u0161nju hiper inflaciju, vi\u0161e puta je dolazio u Zrenjanin. On je zanimljiva li\u010dnost o kojoj je Milan St. Proti\u0107 napisao biografiju. Pro\u0161lo je od tada trideset godina a da mi nikoga u Zrenjaninu<\/a> nismo proglasili po\u010dasnim gra\u0111aninom<\/strong>. Vezano za njega najzanimljivije su anegdote u kojima je on dolazio u sukob sa istim tim ljudima koji su mu dodelili priznanje\u201c, obja\u0161njava istori\u010dar dr Filip Kr\u010dmar.<\/p>\n

U Kikindi Putin po\u010dasni gra\u0111anin<\/strong><\/p>\n

Putin, Ranko \u017deravica, Vasilije Kresti\u0107 samo su neki od brojnih po\u010dansih gra\u0111ana Kikinde. Poslednjih godina zvanja se dele \u010desto.<\/p>\n

U vreme radikalskog u\u010de\u0161\u0107a u lokalnoj vlasti, u Kikindi je 2008. godine Putin progla\u0161en po\u010dasnim gra\u0111aninom a u obrazlo\u017eenju odluke navedeno je da je Putinu priznanje dodeljeno \u201eza sve \u0161to \u010dini za mir i toleranciju u svetu i zalaganje da Kosmet ostane u sastavu Srbije\u201c.<\/p>\n

Jo\u0161 je dodato da se zna\u010daj Vladimira Putina ogleda i u tome \u0161to je zahvaljuju\u0107i njemu Rusija postala najotvorenija zemlja za srpske gra\u0111ane i njihove investicije.<\/p>\n

Odluci su se usprotivili kikindski novinari, isti\u010du\u0107i u svom proglasu da ne postoje razlozi da po\u010dasni gra\u0111anin Kikinde postane bilo koji politi\u010dar iz zemlje u kojoj ne postoje demokratske institucije i u kojoj se progone i ubijaju novinari.<\/p>\n

Godine 2013. Ranko \u017deravica, proslavljeni ko\u0161arka\u0161ki trener jednoglasnom odlukom odbornika lokalnog parlamenta progla\u0161en je za po\u010dasnog gra\u0111anina Kikinde.<\/p>\n

\u017deravica, koji je ro\u0111en u Novom Milo\u0161evu, u Kikindi je zavr\u0161io gimnaziju, gde je po\u010deo da se bavi ko\u0161arkom.<\/p>\n

\u201eKo\u0161arka mi je bila jedina uteha kada mi je komunisti\u010dka vlast konfiskovala imovinu. Da postanem trener presudili su sudbina i prazan stomak. Kasnije sam postao prvi profesionalni instruktor ko\u0161arke u SFRJ, trener Zvezde i Partizana, nekoliko inostranih klubova i reprezentacija Jugoslavije i Argentine\u201c, izjavio je tada \u017deravica.<\/p>\n

Poslednjih godina sve je \u010de\u0161\u0107i trend da se usvajaju predlozi SUNBOR-a Kikinde, pa su se na listi po\u010dasnih gra\u0111ana u ovom gradu na\u0161li pre\u017eiveli borci.<\/p>\n

Novi Pazar: Po\u010dasti u okrilju otvorenog srca<\/h3>\n

Po\u010dasni gra\u0111anin, zvanje je novijeg datuma u Novom Pazaru. Zato spisak nosilaca nije dug, ali je dr\u017eavni\u010dki.<\/p>\n

U red gradskih po\u010dasti uvedeno je polovinom prve decenije ovog veka. Tada je promenjen datum obele\u017eavanja Dana grada. Umesto 28. novembra, kad je grad oslobo\u0111en\u00a0 u Drugom svetskom ratu, po\u010delo je obele\u017eavanje 20. aprila. Na taj dan 1461. godine, ovaj grad je prvi put pomenut u pisanim dubrova\u010dkim dokumentima.<\/p>\n

Do promene datuma obelele\u017eavanja gradskog \u201ero\u0111endana\u201c, kao najvi\u0161a priznanja pojedincima su dodeljivane plakete i povelje, za doprinos razvoju, afirmaciji i uspesima u njihovim delatnostima.<\/p>\n

Po \u201enovom kalendaru\u201c prvi po\u010dasni gra\u0111ani Novog Pazara, 2008. godine, postali su alpinista Basar \u010carovac i predstavnica italijanske organizacije \u201eCopi\u201c D\u017eudit Kajlan.<\/p>\n

Basar \u010carovac je po\u010dasni gra\u0111anin svog grada postao zbog planinarskih poduhvata. Prvi je alpinista, sa prostora biv\u0161e Jugoslavije, koji je osvojio 7 najvi\u0161ih svetskih kontinentalnih vrhova. Pre njega, te uspehe imalo je 136 planinara iz celog sveta.<\/p>\n

Italijanska organizacija \u201eCopi\u201c je, tih godina, u ovom gradu realizovala donatorske projekte, kojima je rukovodila D\u017eudit Kajlan. Tada\u0161nje op\u0161tinske vlasti su ocenile da je zaslu\u017eila da dobije zvanje po\u010dasne gra\u0111anke.<\/p>\n

Drugu deceniju obele\u017eila je dr\u017eavni\u010dka gu\u017eva. Po\u010dasni gra\u0111ani postali su tada\u0161nji premijer i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107, predsednik Turske Red\u017eep Taip Erdogan i odlaze\u0107a novozelandska premijerka D\u017easinda Ardern.<\/p>\n

Vu\u010di\u0107 je po\u010dasni gra\u0111anin postao 2015. godine, na 554. ro\u0111endan Novog Pazara. Te godine je postavio kamene temeljce za izgradnju Dijagnosti\u010dkog centra u Op\u0161toj bolnici i \u0161kole i de\u010dijeg vrti\u0107a u prigradskom naselju Dojevi\u0107e. Izgradnju i opremanje finansirali su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE). Bila je to najve\u0107a investicija u gradu.<\/p>\n

\"Od
Novi Pazar Foto: Beta\/Ishak Slezovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Obe\u0107ao je tada izgradnju puteva u gradu i okolini, fabrike drvnoprera\u0111iva\u010dke industrije u Novom Pazaru i Ra\u0161ki, saradnju sa UAE i italijanskom kompanijom u oblasti poljoprivredne proizvodnje radi o\u017eivljavanja sela na Pe\u0161terskoj visoravni, ali i da \u0107e, ovaj kraj \u201eu naredne dve godine dobiti vi\u0161e nego u prethodnih trideset\u201c.<\/p>\n

\u0160kola, de\u010diji vrti\u0107 i Dijagnosti\u010dki centar su izgra\u0111eni. Rekonstruisan je put Novi Pazar \u2013 Tutin. Fabrike i o\u017eivljavanje poljoprivredne proizvodnje i sela na Pe\u0161teri su, jo\u0161, na \u010dekanju.<\/p>\n

Poseta turskog predsednika Erdogana, u oktobru 2017.godine, ocenjena je kao \u201eistorijski doga\u0111aj\u201c, jer tada su potpisani sporazumi o realizaciji projekata va\u017enih za ovaj grad.<\/p>\n

Turska se obavezala da 1,2 miliona evra finansira izgradnju dva mosta u centru grada sa pristupnim saobra\u0107ajnicama, novog objekta, sa dupliranim kapacitetima, Pred\u0161kolske ustanove \u201eMladost\u201c i da rekonstrui\u0161e Isa-begov hamam. Posebno interesantan bio je dogovor da se iz Novog Pazara, na tursko tr\u017ei\u0161te, imese\u010dno zvozi pola tine mantija, kulinarskog specijaliteta ovog kraja.<\/p>\n

Slede\u0107e godine, turski predsednik je postao po\u010dasni gra\u0111anin Novog Pazara \u201ezbog nesebi\u010dne afirmacije i ulaganja u razvoj infrastrukture i privrede ovog kraja\u201c.Simboli\u010dni gest zahvalnosti je na snazi, a obe\u0107ano na \u010dekanju.<\/p>\n

Na kraju liste po\u010dasnih gra\u0111ana, za sada, je premijerka Novog Zelanda D\u017easinda Ardern.<\/p>\n

Po\u010dasna gra\u0111anka Novog Pazara postala je 2019. godine, na 558. ro\u0111endan.<\/p>\n

Mesec dana, pre dodeljivanja priznanja, u teroristi\u010dkim napadima na dve d\u017eamije ubijeno je 50 osoba. Mlada premijerka je pokazala kako treba da se pona\u0161a prava dr\u017eavna liderka, u najte\u017eim trenucima za njenu dr\u017eavu. Zadivila je svet svojim stavovima, \u0161ire\u0107i toleranciju i razumevanje.<\/p>\n

Ako jednog dana Ardern bude do\u0161la u ovaj grad, bi\u0107e joj uru\u010deno\u00a0 zvanje, koje se dodeljuje na osnovu Odluke o ustanovljenju nagrada i javnih priznanja grada Novog Pazara iz 2009. godine.<\/p>\n

Tako je Novi Pazar \u201egrad otvorenog srca, u svoje okrilje\u201c prima po\u010dasne gra\u0111ane \u201eu znak zahvalnosti za neizmeran doprinos njegovoj dobrobiti, razvoju i afirmaciji\u201c.<\/p>\n

Od Svere Berg Johansona do Zorane Mihajlovi\u0107<\/h3>\n

Od 2000. godine, od demokratskih promena u Srbiji, do danas u Zaje\u010daru, izabrano je \u0161est po\u010dasnih gra\u0111ana.<\/p>\n

Sada ve\u0107 daleke 2002. godine, za po\u010dasnog gra\u0111anina Zaje\u010dara, izabran je Svere Berg Johanson iz Norve\u0161ke, tada\u0161nji ambasador stalne misije Kraljevine Norve\u0161ke u Ujedinjenim nacijama, a potom otpravniku poslova ambasade Norve\u0161ke u Beogradu.<\/p>\n

Tri godine kasnije, ta\u010dnije 2005. godine, za po\u010dasnog gra\u0111anina Zaje\u010dara, izabran je ambasador Italije u Beogradu Antonio Zanardi Landi.<\/p>\n

Kako u obrazlo\u017eenju stoji, on je ovu titulu dobio zbog afirmacije Zaje\u010dara kod italijanske javnosti.<\/p>\n

Godinu dana kasnije, 2006, godine za po\u010dasnog gra\u0111anina Zaje\u010dara, izabran je tada\u0161nji episkop Timo\u010dki Justin.<\/p>\n

Vladika Justin (1955), u svetu Miroslav Stefanovi\u0107, po ro\u0111enju \u010ca\u010danin, po porodi\u010dnom poreklu Beogra\u0111anin, \u0161kolovao se u Beogradu i Atini. Nesu\u0111eni hemi\u010dar i ekonomista, bogoslovske studije krunisao je odbranom magistarske teze \u201ePokajanje po u\u010denju apostolskih otaca\u201c na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. On je prvo duhovno \u010dedo vladike Artemija. Zamona\u0161en je 1983, a devet godina kasnije sa mesta nastojatelja Crne Reke izabran je najpre za episkopa hvostanskog i vikara patrijarhovog, a 1993. i za episkopa timo\u010dkog.<\/p>\n

Timo\u010dku eparhiju, \u010diji je pastir bio 22 godine, ostavio je svom duhovnim \u010dedu\u00a0imenovanom episkopu timo\u010dkom Ilarionu (Golubovi\u0107u), dosada\u0161njem igumanu manastira Bukovo.<\/p>\n

Tih, nesklon javnosti, pri\u010da se da je takav i u radu Sabora SPC, vladika Justin je nosilac odlikovanja Gr\u010dke pravoslavne crkve, po\u010dasni gra\u0111anin Zaje\u010dara, prevodi sa gr\u010dkog jezika, bavi se umetni\u010dkim duborezom, a u crkvenim krugovima poznat je i kao uspe\u0161an ribolovac.<\/p>\n

Gradona\u010delniku italijanskog grada Monfalkone, \u0110anfranku Picolitu je na sve\u010danosti povodom obele\u017eavanja Dana op\u0161tine Zaje\u010dar na kasnoanti\u010dkom lokalitetu \u201eFeliks Romuliana\u201c, kod Gamzigrada, uru\u010dena povelja po\u010dasnog gra\u0111anina Zaje\u010dara, 2007. godine.<\/p>\n

Odluku o dodeli zvanja po\u010dasnog gra\u0111anina italijanskom gradona\u010delniku doneli su odbornici SO Zaje\u010dar na poslednjoj sednici op\u0161tinskog parlamenta sa obrazlo\u017eenjem da je gospodin Picoliti pru\u017eio zna\u010dajnu materijalnu pomo\u0107 i doprineo afirmaciji op\u0161tine Zaje\u010dar i njenih ekonomskih i kulturnih potencijala kod italijanskih privrednika i javnosti.<\/p>\n

Od tada, pa sve do 2013. godine, Zaje\u010dar nije birao po\u010dasnog gra\u0111anina, a te godine je izabran profesor doktor Mi\u0107a Jovanovi\u0107, vlasnik Univerziteta \u201eMegatrend\u201c<\/strong><\/a>.<\/p>\n

Profesor doktor Zorana Mihajlovi\u0107, tada\u0161nja potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture, po\u010dasni je gra\u0111anin Zaje\u010dara od 2014. godine, odlukom odbornika Skup\u0161tine grada.<\/p>\n

Kako se tada navelo u obrazlo\u017eenju, ministarka je pru\u017eila pomo\u0107 gradu u pro\u0161loj grejnoj sezoni, a zahvaljuju\u0107i njenom zalaganju, u Zaje\u010daru se obnavlja putna infrastruktura.<\/p>\n

Ni\u0161: Od Milana Obrenovi\u0107a, preko \u201ckralja \u010daja\u201d, do Kendi Dalfer<\/h3>\n

Od 19. veka do danas Grad Ni\u0161 je imao devet po\u010dasnih gra\u0111ana, me\u0111u kojima i jedan bra\u010dni par, podaci su gradske uprave i Istorijskog arhiva u tom gradu.<\/p>\n

Prvi po\u010dasni gra\u0111anin bio je kralj Srbije Milan Obrenovi\u0107, u drugoj polovini 19. veka, a poslednja je poznata holandska saksofonistkinja Kendi Dalfer (Candy Dulfer), koja je to postala 2017. godine.<\/p>\n

\"Od
Foto: Bojan Cveji\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Me\u0111u po\u010dasnim gra\u0111anima Ni\u0161a najvi\u0161e je Grka \u2013 njih \u010detvoro, a ima i dr\u017eavljana Norve\u0161ke, Velike Britanije i Brazila. Bezmalo polovina \u201czaslu\u017enih pojedinaca, koji su svojim nau\u010dnim, politi\u010dkim ili humanitarnim radom, kao i drugim oblicima delovanja doprineli razvoju i \u0161irenju ugleda Grada Ni\u0161a\u201d jesu \u017eene.<\/p>\n

Kendi Dalfer je dobila zvanje po\u010dasne gra\u0111anke na predlog organizatora Ni\u0161vil d\u017eez festivala, koji su naveli da je ona, po\u010dev od prvog nastupa na Ni\u0161vilu 2009, kontinuirano promovisala Ni\u0161 kroz nastupe u nacionalnim medijima Holandije, kao i \u0161irom sveta tokom turneja i festivalskih nastupa.<\/p>\n

Arhitektinja Lihija Ramirez iz Brazila, \u0161efica Kancelarije UN Habitata u Srbiji postala je po\u010dasna gra\u0111anka 2008. godine.<\/p>\n

Zvanje joj je dodeljeno za \u201cnesebi\u010dno zalaganje u predstavljanju Ni\u0161a u svetu i za veliku stru\u010dnu pomo\u0107 koju je pru\u017eila u izradi srednjoro\u010dne Strategije razvoja Ni\u0161a\u201d.<\/p>\n

Njenim li\u010dnim zalaganjem Ni\u0161 je na napuljskim \u201eGradovima nade\u201c svrstan u kategoriju svetskih gradova. Zna\u010dajno je pomogla i izbeglim i raseljenim osobama koje su uto\u010di\u0161te na\u0161le u Ni\u0161u.<\/p>\n

Haralampije Anastasiju i D\u017eoana Anastasiju, bra\u010dni par iz Katerinija u Gr\u010dkoj, postali su po\u010dasni gra\u0111ani 2007. godine.<\/p>\n

Anastasiju su osniva\u010di\u00a0 i volonteri Humanitarne organizacije Bend\u017eamin, a od juna 1999. godine, na svaka \u010detiri meseca, donosili su materijalnu pomo\u0107 deci koja su ostala bez o\u010deva u ratovima u biv\u0161oj Jugoslaviji. Humanitarnu podr\u0161ku pru\u017eali su i kroz letovanja, kurseve engleskog jezika i ra\u010dunarstva i druge individualne oblike pomo\u0107i.<\/p>\n

Dimitrisu Ksenitelisu, tada odlaze\u0107em konzulu Gr\u010dke u Ni\u0161u, Skup\u0161tina grada je dodelila zvanje po\u010dasnog gra\u0111anina 2005. godine. U obrazlo\u017eenju je navedeno da je Ksenitelisu priznanje pripalo \u201cu znak zahvalnosti za sve \u0161to je u\u010dinio za razvoj prijateljskih odnosa izme\u0111u dve zemlje, dopremanje humanitarne pomo\u0107i iz Gr\u010dke i unapre\u0111enje ekonomske, politi\u010dke, kulturne sportske i svih drugih vidova saradnje Ni\u0161a i juga Srbije sa partnerima u Gr\u010dkoj\u201d.<\/p>\n

I Hans Ola Urstad, ambasador Kraljevine Norve\u0161ke u Srbiji od 2001. do 2005, u poslednjoj godini mandata postao je po\u010dasni gra\u0111anin Ni\u0161a. Priznanje je dobio \u201czbog nesebi\u010dnog zalaganja za razvoj Ni\u0161a i davanju izuzetnog doprinosa razvoju saradnje izme\u0111u ovog grada i Norve\u0161ke, kao i ja\u010danju odnosa izme\u0111u izme\u0111u dve nacije\u201d.<\/p>\n

Tokom njegovog mandata realizovani su brojni projekti sa Vladom Norve\u0161ke, me\u0111u kojima su rekonstrukcija i sanacija ni\u0161kog aerodroma, stipendije za studente zavr\u0161nih godina fakulteta, donacija u preciznoj opremi za laboratoriju Policijske uprave Ni\u0161, osnivanje Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju i osnivanje Biznis inkubator centra.<\/p>\n

Atinjanka Kirijaki Panajotidi je za po\u010dasnu gra\u0111anku progla\u0161ena 2000. godine. Ona je 1999. godine, u jeku NATO bombardovanja Srbije, dopremila konvoj humanitarne pomo\u0107i za decu i nastradale u ratu. Nakon toga je godinama organizovala dopremanje humanitarne pomo\u0107i, hrane, lekova i medicinske opreme ugro\u017eenoj deci i gra\u0111anima, kao i Klini\u010dkom centru, a za ni\u0161ke mali\u0161ane organizovala je letovanja u Gr\u010dkoj.<\/p>\n

Po\u010dasni gra\u0111anin Ni\u0161a bio je i ser Tomas Lipton, \u201ckralj \u010daja\u201d u Velikoj Britaniji, koji je ina\u010de izumeo \u010daj u kesicama. Osniva\u010d firme \u201cLipton ti\u201d (\u201eLipton Tea\u201c) boravio je u Srbiji u filantropskoj misiji i posetio Ni\u0161, gde je progla\u0161en za po\u010dasnog gra\u0111anina u znak zahvalnosti \u0161to je svojim brodovima prevozio zdravstveno osoblje, sanitetski materijal i humanitarnu pomo\u0107 za potrebe srpskih bolnica tokom Prvog svetskog rata 1915. godine.<\/p>\n

Za prvog po\u010dasnog gra\u0111anina, ipak, slovi kralj Srbije Milan Obrenovi\u0107, oslobodilac Ni\u0161a od turske vlasti. Istorijski arhiv ne poseduje dokument o tome kada je ta\u010dno kralj Milan dobio ovo zvanje, ali ima dokumente iz kojih se ta informacija posredno saznaje.<\/p>\n

Ovaj kralj \u2013 oslobodilac u Ni\u0161u \u201cima\u201d i centralni trg, a glavna ulica nosi naziv \u201cObrenovi\u0107eva\u201d.<\/p>\n

\"Od
Foto: Beta\/Sa\u0161a \u0110or\u0111evi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Ni\u0161lije, pritom, imaju i jednog simboli\u010dnog po\u010dasnog gra\u0111anina, glumca Petra Bo\u017eovi\u0107a. On je to \u201cpostao\u201d u avgustu 2016, na Filmskim susretima, kada mu je dodeljeno priznanje \u201cPe\u010dat grada\u201d, koje ima takvo preneseno zna\u010denje.<\/p>\n

Primaju\u0107i \u201cPe\u010dat grada\u201d na Letnjoj pozornici, Bo\u017eovi\u0107 se setio jednog od mnogobrojnih ranijih boravaka na Filmskim susretima, kada je u ba\u0161ti ni\u0161ke kafane \u201cAmerikanac\u201d zaspao sa kolegama Josifom Tati\u0107em i Farukom Begolijem, nakon \u0161to su malo vi\u0161e popili.<\/p>\n

\u201cUjutru nas je na\u0161la \u2018Keva\u2019, vlasnica kafane, i odmah rekla da \u0107e nam skuvati \u010dorbu koja \u0107e nas oporaviti. Majku nisam nikad imao, ali sam tada osetio \u0161ta zna\u010di imati \u2018Kevu\u2019. I mnogo puta posle toga sam u Ni\u0161u osetio takvu ljubav\u201d, kazao je on.<\/p>\n

\n

General Vladimir Lazarevi\u0107 po\u010dasni gra\u0111anin ni\u0161ke op\u0161tine Pantelej<\/strong><\/p>\n

Zvanje \u201cpo\u010dasnih gra\u0111ana dodeljuju i ni\u0161ke op\u0161tine, kojih je pet. Gradska op\u0161tina Pantelej ju je 2021. godine namenila penzionisanom generalu Vladimiru Lazarevi\u0107u, komandantu Pri\u0161tinskog korpusa u vreme oru\u017eanog sukoba na Kosovu i Metohiji 1999, koji je u Ha\u0161kom tribunalu osu\u0111en zbog zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti.<\/p>\n

Predsednica op\u0161tine Pantelej Nata\u0161a Stankovi\u0107 kazala je da je Lazarevi\u0107 predlo\u017een jer je \u201cskroman, po\u0161ten i \u010dastan \u010dovek koji je neizmerno odan svojoj porodici, zavi\u010daju i otad\u017ebini, hrabar i po\u017ertvovan vojskovo\u0111a koji je dosledno sledio svoja visoko profesionalna, vojni\u010dka, patriotska i ljudska uverenja, kao i da je u svakom isku\u0161enju spreman da preuzme li\u010dnu i profesionalnu odgovornost i time odbrani \u010dast naciji i dr\u017eavi\u201c.<\/p>\n

Lazarevi\u0107 je bio i komandant Tre\u0107e armijske oblasti Vojske Jugoslavije, u javnosti je va\u017eio za stru\u010dnog, iskusnog i \u201enarodnog\u201c generala, a njegova vojni\u010dka biografija bila je bez mrlje do rata na Kosovu.<\/p>\n

Ha\u0161kom tribunalu se dobrovoljno predao 2003, nakon podizanja optu\u017enice protiv njega, a 2009. je osu\u0111en na 15 godina zatvora, da bi mu kazna ne\u0161to kasnije bila umanjena za godinu dana. U presudi je navedeno da je osu\u0111en po komandnoj odgovornosti za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti, kr\u0161enje zakona i obi\u010daja ratovanja i druga nehumana dela, izvr\u0161ena sa ciljem proterivanja Albanaca sa Kosova.<\/p>\n

Na slobodu je pu\u0161ten 3. decembra 2015, posle odslu\u017eenja dve tre\u0107ine kazne, u zemlju se vratio vladinim avionom, a na ni\u0161kom aerodromu su ga do\u010dekali ministri, gradski zvani\u010dnici i predstavnici Vojske i Srpske pravoslavne crkve.<\/p>\n<\/blockquote>\n

Aleksandar Vu\u010di\u0107 jedan od po\u010dasnih gra\u0111ana \u0160apca<\/h3>\n

Odmah nakon promene vlasti, u poslednjem opozicionom gradu u Srbiji, 2020. godine, Aprilska nagrada, klju\u010devi grada i plaketa, pripali su predsedniku Republike Srbije, Aleksandaru Vu\u010di\u0107u, 2021. godine. On je, najve\u0107e priznanje grada \u0160apca, dobio za \u201erazvoj demokratskih vrednosti i po\u0161tovanje ljudskih prava i sloboda\u201c, a tom prilikom postao je i \u201epo\u010dasni gra\u0111anin grada \u0160apca\u201c, ali je bio spre\u010den da nagradu primi li\u010dno.<\/p>\n

U istoj kategoriji, po\u0161le godine, nagra\u0111en je i voditelj Ognjen Amid\u017ei\u0107. On je tom prilikom izjavio da je iznena\u0111en i da nije ni znao da je me\u0111u kandidatima.<\/p>\n

\u201eNaravno da sam prihvatio nagradu, radi se o jako lepoj stvari. Uvek ponosno isti\u010dem da sam iz \u0160apca, a ovo priznanje zna\u010di da je i gradu drago zbog toga\u201c, rekao je tada Amid\u017ei\u0107.<\/p>\n

Pre nego \u0161to je Srpska napredna stranka do\u0161la na vlast, za po\u010dasnog gra\u0111anina, 2020. godine, izabran je Aleksandar Obradovi\u0107, uzbunjiva\u010d iz Kru\u0161ika.<\/p>\n

U saop\u0161tenju pro\u010ditanom prilikom dodele nagrade, re\u010deno je da \u201eGrad \u0160abac visoko ceni savesni postupak i nesebi\u010dnu borbu za istinu\u201c Aleksandra Obradovi\u0107a, \u201ejer su vrednosti kojima se Obradovi\u0107 rukovodio principi stabilne i odgovorne zajednice\u201c.<\/p>\n

Iste godine, klju\u010deve grada, dobio je i bend Goblini.<\/p>\n

Dobitnik zvanja, 2019. godine, bio je novinar portala ,,\u017dig info\u201d Milan\u00a0Jovanovi\u0107, koj je postao besku\u0107nik po\u0161to mu je ku\u0107a spaljena do temelja, a na njegova vrata je pucano.<\/p>\n

Aprilske nagrade, ranijih godina, izme\u0111u ostalih, dobili su i pisac Du\u0161an Kova\u010devi\u0107, Vladika Lavrentije, novinari Olja Be\u0107kovi\u0107, Vuka\u0161in Obradovi\u0107, kao i redakcija lista \u201eDanas\u201c.<\/p>\n

Priznanje se dodeljuje povodom Dana grada, u znak se\u0107anja na 22. april, kada je, 1867. godine, poslednji turski vojnik napustio \u0160abac.<\/p>\n

Ko \u0107e ove godine postati po\u010dasni gra\u0111anin \u0160apca i dobiti klju\u010deve grada, zna\u0107e se 24. aprila, kada se odr\u017eava Sve\u010dana akademija.<\/p>\n

Ko su po\u010dasni gra\u0111ani u op\u0161tinama na jugu Srbije: Od Milo\u0161evi\u0107a do gradona\u010delnika Tirane<\/h3>\n

Mo\u017eda je najazanimljije da je me\u0111u po\u010dasnim gra\u0111anima Vranja i Goran Stevi\u0107, nekada\u0161nji dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu za dr\u017eavnu upravu i lokalnu samoupravu koji je ovo priznanje dobio 2019.godine. Njemu je to priznanje dodeljeno \u201eza unapre\u0111enje i podr\u0161ku rada lokalne samouprave\u201c u centralnoj op\u0161tini P\u010dinjskog okruga.<\/p>\n

Titulu po\u010dasnog gra\u0111anina i dalje ima po\u010div\u0161i predsednik SRJ Slobodan Milo\u0161evi\u0107 kome je to priznanje dodeljeno 1994.godine. Bilo je vi\u0161e inicijativa da se Ha\u0161kom optu\u017eeniku to priznanje poni\u0161ti, ali je ostalo na poku\u0161ajima.<\/p>\n

Po\u010dasni gra\u0111anin Vranja je i po\u010div\u0161i predsednik Vlade Srbije Mirko Marjanovi\u0107. Njemu je ova titula dodeljena nakon NATO bombardovanja 1999.godine za zasluge u \u201eobnovi zemlje i juga Srbije\u201c.<\/p>\n

Za vreme vladavine socijalista u Vranju odbornici Skup\u0161tine grada su na svaku godi\u0161njicu smrti Marjanovi\u0107a minutom \u0107utanja odavali po\u0161tu.<\/p>\n

Kao predsednica Jugoslovenske levice (JUL) dr Mirjana Markovi\u0107 je 1997.godine progla\u0161ena za po\u010dasnu gra\u0111anku Bujanovca, upravo kada je partija na \u010dijem je ona bila \u010delu vr\u0161ila lokalnu vlast u ovoj op\u0161tini. Kada su vlast peuzele albanske politi\u010dke partije posle 2000.godine, njoj je poni\u0161tena titula po\u010dasne gra\u0111anke. Za nju su glasali i njeni biv\u0161i polti\u010dki saborci koji su u me\u0111uvremenu napustili JUL. Markovi\u0107eva je progla\u0161ena sredinom devedesetih za po\u010dasnu gra\u0111anku op\u0161tine Crna Trava. Ta odluka je i dalje na snazi.<\/p>\n

Titulu po\u010dasnog gra\u0111anina Vranja im i Amerikanac D\u017eon Frontingam, \u010dovek koji je podigao \u201eAmerikansi dom\u201c za ratnu vojnu siro\u010dad iz Vranja i sa juga Srbije, nakon Prvog svetskog rata.<\/p>\n

Na predlog gra\u0111ana ovu titulu nosi i aktuelni komandant Kopnene vojske Srbije general potpukovnik Milosav Simovi\u0107, koji je dugo godina bio komandant \u010cetvrte brigade KOV sa sedi\u0161tem u Vranju.<\/p>\n

U januaru ove godine odlukom odbornika SO Pre\u0161evo za po\u010dasnog gra\u0111anina progla\u0161en je Erion Velijaj gradona\u010delnik Tirane. Titulu po\u010dasnog gra\u0111anina sela Lopardince u op\u0161tini Bujanovac u martu ove godine dobio je i predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107.<\/p>\n

Kragujevac: Po\u010dasni gra\u0111ani antiratni aktivisti i prijatelji u nevolji<\/h3>\n

Titulu Po\u010dasnog gra\u0111anina grad Kragujevac dodelio je 10 puta, naj\u010de\u0161\u0107e osobama koje su anga\u017eovani humanisti i osvedeo\u010deni antiratni aktivisti. Ina\u010de, zbog tragedije u \u0160umaricama u oktobru 1941. godine Kragujevac je \u010dlan Svetske unije gradova stradalnika \u2013 gradova mira.<\/p>\n

Sva zvanja Po\u010dasnog gra\u0111anina Kragujevca dodeljena su u periodu od 2005. do 2014. godine.<\/p>\n

Prvi je ovu titulu poneo Tudor Pendjuk, tada gradona\u010delnik pobratimskog grada Pite\u0161tija u Rumuniji (povelja o pobratimstvu potpisana 1971. godine). Te iste, 2005. godine za po\u010dasnog gra\u0111anina progla\u0161en je i Branko Milinovi\u0107, advokat i poslovni \u010dovek iz Los An\u0111elesa.<\/p>\n

\"Od
Foto: Z. Mi\u0161i\u0107\/Danas<\/figcaption><\/figure>\n

Naredne godine, po\u010dasni gra\u0111anin je postao Peter Gerlinghoff, iz Zangerhauzena, SR Nema\u010dka, izdava\u010d prve knjige na nema\u010dkom jeziku o zlo\u010dinu u Kragujevcu, humanista i antiratni aktivista. Kao mirovni aktivista Gerlinghoff\u00a0 je u\u010destvovao u brojnim\u00a0akcijama protiv rata.<\/p>\n

Nakon raspada Jugoslavije i rata na njenim prostorima anga\u017eovao se na uravnote\u017eenom odnosu prema svim u\u010desnicima u jugoslovenskoj ratnoj drami. U okviru mirovnog pokreta organizovao je Srpsko-nema\u010dki susret u Berlinu, grupu koju su \u010dinili nema\u010dki mirovnjaci i Srbi nastanjeni u Nema\u010dkoj, ustaju\u0107i protiv jednostrane osude Srba kao jedinih krivaca u jugoslovenskom sukobu.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i Peteru pokretna izlo\u017eba Spomen-parka \u201cKragujeva\u010dki oktobar\u201d o zlo\u010dinu u Kragujevcu predstavljena je publici u Nema\u010dkoj, a Salon antiratne karikature \u201cKragujevac\u201d u Drezdenu uporedo sa izlo\u017ebom Istorijskog instituta iz Hamburga o zlo\u010dinima Vermahta u Isto\u010dnoj i Ju\u017enoj Evropi, koja je izazvala brojne kontraverze proteste desni\u010dara, pri svakoj postavci.<\/p>\n

Tokom NATO agresije na Jugoslaviju Peter je sa svojom grupom i Koordinacijom mirovnih organizacija Berlina organizovao svakog petka proteste protiv bombardovanja, koji su okupljali po vi\u0161e desetina hiljada ljudi, na kojima su \u010ditane i poruke o posledicama bombardovanja u Kragujevcu.<\/p>\n

\"Od
Foto: Z. Mi\u0161i\u0107\/Danas<\/figcaption><\/figure>\n

Dve godine kasnije \u201epo\u010dasni Kragujev\u010dani\u201d postali su dr Dra\u0161ko Re\u0111ep, poznati kriti\u010dar, esejista, analiti\u010dar i univerzitetski profesor iz Novog Sada i prof. \u0110ilberto Vlai\u0107, predsednik neprofitne organizacije \u201eNe bombe ve\u0107 samo karamele\u201d iz Italije.<\/p>\n

Tako\u0111e donator, humanitarni radnik Mirjana Andrejevi\u0107 Kri iz nema\u010dkog grada Bad Salcufgana progla\u0161ena je za po\u010dasnu gra\u0111anku Kragujevca 2009. godine. Udru\u017eenje \u201eProhuman\u201c iz Nema\u010dke, koje vodi dr Mirjana Mima Andrejevi\u0107 Kri nebrojeno puta je poklanjalo paketi\u0107e mali\u0161anima iz Kragujevca i \u0161umadije povodom praznika a tako\u0111e je doniralo i mobilni rendgen aparat tada\u0161njem Klini\u010dkom centu Kragujevac.<\/p>\n

Po\u010dasni gra\u0111anin Kragujevca 2011. godine postao je Alfred Marder, predsednik Me\u0111unarodne asocijacije gradova vesnika mira.<\/p>\n

Subotica: Radomir Konstantinovi\u0107 dva puta bez zvanja Po\u010dasni gra\u0111anin, najve\u0107e sporenje oko dodele Danilu Ki\u0161u<\/h3>\n

Zvanje Po\u010dasni gra\u0111anin Subotice dodeljuje se od 1996. godine za istaknuto i trajno \u017eivotno delo u oblasti nauke, privrede, umetnosti, obrazovanja i vaspitanja, kao i za rezultate postignute u javnom \u017eivotu i razvoju kulturnog stvarala\u0161tva, fizi\u010dkim licima koja su svojim delima i \u010dinjenjima doprinela podizanju ugleda Subotice u zemlji i inostranstvu.<\/p>\n

Me\u0111u dosada\u0161njim dobitnicima ovog zvanja nalaze se knji\u017eevnik Bo\u0161ko Krsti\u0107, profesor \u0110or\u0111e Sorad, istori\u010dar umetnosti Bela Duranci, sve\u0161tenik Jo\u017eef Mio\u010d, knji\u017eevni istori\u010dar, leksikograf i pisac Ante Sekuli\u0107, estradni umetnik Zvonko Bogdan, knji\u017eevnik Oto Tolnai, profesor Stevan Vasiljev, pedagog i univerzitetski profesor dr Lajo\u0161 Tot, neuropsihijatar i klini\u010dki neurofiziolog prof. dr Nikola Ilankovi\u0107, pisac, publicista i urednik Karolj Duda\u0161, karikaturista i ilustrator Milenko Kosanovi\u0107, hidrobiolog, doktor biolo\u0161kih nauka i univerzitetski profesor dr \u0110ula Sele\u0161i, ugledni agronom dr Andrija Pei\u0107 Tukuljac, monsinjor Ivan Penze\u0161, in\u017eenjer elektrotehnike i vlasnik preduze\u0107a \u201eRasveta\u201c \u0110ula Palfi,\u00a0 doktor ekonomskih i poljoprivrednih nauka profesor emeritus dr \u0160andor \u0160omo\u0111i i mnogi drugi.<\/p>\n

\"Od
Foto: J. Patar\u010di\u0107\/Danas<\/figcaption><\/figure>\n

U istoriji dodele zvanja Po\u010dasni gra\u0111anin Subotice zabele\u017eena su sporenja manjeg obima 2016. godine, kada je ovo zvanje pripalo knji\u017eevniku i akademiku Matiji Be\u0107kovi\u0107u, kojeg je tada predlo\u017eio Savez srpskih udru\u017eenja Severnoba\u010dkog okruga, kao i 2021. godine, kada je zvanje Po\u010dasni gra\u0111ani Subotice dodeljeno Tomislavu Karad\u017ei\u0107u, privredniku i po\u010dasnom predsedniku Fudbalskog saveza Srbije, kojeg je tada predlo\u017eio Sportski savez Subotice.<\/p>\n

Ipak, najve\u0107e je bilo 2019. godine, kada je tada\u0161nji gradona\u010delnik Subotice Bogdan Laban predlo\u017eio da se zvanje Po\u010dasni gra\u0111anin Subotice poshumno dodeli Danilu Ki\u0161u, ro\u0111enom Suboti\u010daninu, romansijeru, pripoveda\u010du, esejisti, dramskom pisacu, prevodiocu sa francuskog, ruskog i ma\u0111arskog jezika.<\/p>\n

U\u017eice: Akademik Simovi\u0107 jedini po\u010dasni gra\u0111anin, Kusturica se odrekao priznanja<\/h3>\n

Akademik i knji\u017eevnik Ljubomir Simovi\u0107 jedini je po\u010dasni gra\u0111anin U\u017eica, jer se Emir Kusturica, filmski reditelj, vlasnik etno-filmskog kompleksa Drvengrad i nekada\u0161nji direktor Parka prirode Mokra Gora, tog priznanja javno odrekao.<\/p>\n

Kusturica je bio prvi po\u010dasni gra\u0111anin U\u017eica. Priznanje mu je, 2004. godine na sve\u010danoj sednici Skup\u0161tine op\u0161tine, uru\u010dio tada\u0161nji predsednik op\u0161tine Miroslav Marti\u0107.<\/p>\n

U obrazlo\u017eenju je, izme\u0111u ostalog, navedeno da je proslavljeni reditelj zaslu\u017ean za razvoj turizma u\u017ei\u010dkog kraja, posebno Mokre Gore, gde je snimao svoj film \u201e\u017divot je \u010dudo\u201c.<\/p>\n

Me\u0111utim, krajem 2008. godine, on se javno odrekao tog priznanja<\/strong><\/a>, nakon sukoba sa me\u0161tanima sela Kremna, Stapari, Bisoka i Vrutci koji su se protivili uredbi Vlade Srbije o pro\u0161irenju Parka prirode Mokra Gora na njihova imanja.<\/p>\n

\"Od
Foto: N. Kova\u010devi\u0107\/Danas<\/figcaption><\/figure>\n

Na skupu u Kremnima, uz me\u0111usobne verbalne sukobe, me\u0161tani su optu\u017euju\u0107i Kusturicu i rend\u017eere Parka prirode za osionost, pretili reditelju, vre\u0111ali ga i upu\u0107ivali mu \u0161ovinisti\u010dke poruke. Pre toga, on im je, posredstvom medija, poru\u010dio da su \u201cksenofobi\u010dne osobe i da im je babin metil-alkohol duboko ostao u krvi\u201c.<\/p>\n

\u0160ovinisti\u010dke napade na reditelja tada su osudili Dobrica \u0106osi\u0107, glumac Miki Manojlovi\u0107, tada\u0161nji gradona\u010delnik U\u017eica Jovan Markovi\u0107, ali i mnogi me\u0161tani navedenih sela koji su se javno izvinili Kusturici i od njega o\u010dekivali izvinjenje za uvrede koje im je uputio.<\/p>\n

\u201ePo\u0161to ste propustili priliku da javno osudite \u0161ovinisti\u010dki ispad koji se desio na skupu odr\u017eanom u Kremnima, gde sam grubo napadnut, a kako su pretnje mitraljezima i zoljama kulminirale izjavama koje ugro\u017eavaju moju bezbednost, obave\u0161tavam Vas da se vi\u0161e ne ose\u0107am po\u010dasnim gra\u0111aninom U\u017eica\u201c naveo je Kursturica u dopisu tada\u0161njem gradona\u010delniku Jovanu Markovi\u0107u, optu\u017euju\u0107i ga da ne po\u0161tuje uredbu Vlade o pro\u0161irenju Parka prirode.<\/p>\n

Markovi\u0107 mu je otpisao i pozvao ga da \u201enastavi saradnju sa gradom\u201c, uz isticanje je da je \u201evi\u0161e puta zvani\u010dno osudio napade i uvrede upu\u0107ene Kusturici\u201c.<\/p>\n

S druge strane, isto priznanje je, povodom 9. oktobra \u2013 Dana grada, dodeljeno 2011. godine Ljubomiru Simovi\u0107u, pesniku, dramskom piscu, esejisti i akademiku, ro\u0111enom u U\u017eicu.<\/p>\n

\"Od
Foto: N. Kova\u010devi\u0107\/Danas<\/figcaption><\/figure>\n

Uz isticanje da je \u201emalo gradova u Srbiji koji su imali sre\u0107u da se u njima rodi i odraste \u010dovek neuobi\u010dajenog senzibiliteta, koji je sve \u0161to je mogao u\u010dinio za svoj grad\u201c, u obrazlo\u017eenju je navedeno da je Simovi\u0107, izme\u0111u ostalog, \u201egradu podario i knjigu U\u017eice sa vranama\u201c.<\/p>\n

\u201eZahvaljuju\u0107i stvarala\u0161tvu Ljubomira Simovi\u0107a, U\u017eice se na\u0161lo me\u0111u malim i velikim gradovima koji su postali zna\u010dajne kulturne odrednice na kulturnoj mapi Evrope\u201c, navedeno je u obrazlo\u017eenju.<\/p>\n

Novi Sad: Vladimir Putin, Nikola Tesla i tri plemena<\/h3>\n

Najpoznatiji po\u010dasni gra\u0111anin Novog Sada je verovatno trenutno i najpominjaniji \u010dovek na svetu ruski predsednik Vladimir Putin.<\/p>\n

Osim njega, do sada je 13 ljudi dobilo ovo najvrednije gradsko priznanje.<\/p>\n

Vladimir Putin \u2013 od po\u010dasti do \u0107utnje<\/strong><\/p>\n

Ovu titulu zaslu\u017eio je 25. januara 2008. godine kada je na \u010delu grada bila Maja Gojkovi\u0107, tada \u010dlanica Srpske radikalne stranke. Radikali su 2007. i 2008. godine u gradovima u kojima su vladali imali \u0161iroku inicijativu da Putinu dele po\u010dasti.<\/p>\n

U Novom Sadu ova odluka je obja\u0161njena re\u010dima kako je grad hteo da izrazi \u201ezahvalnost i priznanje predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Vladimirovi\u010du Putinu, koji je svojim zalaganjem i konkretnim delovanjem u svojstvu predsednika, dao ogroman doprinos o\u010duvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije\u201c.<\/p>\n

Da sve ne ostane samo na \u201cljubavi na daljinu\u201d pobrinuo se biv\u0161i gradona\u010denik, a dana\u0161nji ministar, Milo\u0161 Vu\u010devi\u0107 iz Srpske napredne stranke, koji je 2014. godine prilikom posete Putina na\u0161oj zemlji, li\u010dno predsedniku Rusije uru\u010dio Povelju po\u010dasnog gra\u0111anina.<\/p>\n

Nakon \u0161to je po\u010dela Ruska invazija na Ukrajinu \u010detiri opozicione stranke i grupe gra\u0111ana su krajem pro\u0161le godine zatra\u017eile od grada da se Putinu oduzme titula po\u010dasnog gra\u0111anina. Zvani\u010dnici grada ovu inicijativu za sada \u0107ute.<\/p>\n

Nikola Tesla i tri plemena<\/strong><\/p>\n

U periodu izme\u0111u dva rata, na sve\u010danoj sednici Gradskog ve\u0107a Novog Sada 10. jula 1936. godine, Nikola Tesla progla\u0161en je za po\u010dasnog gra\u0111anina povodom 80. godi\u0161njice ro\u0111enja ovog velikog nau\u010dnika.<\/p>\n

\u201eDanas se navr\u0161ava 80 godina od ro\u0111enja Nikole Tesle, velikog sina na\u0161eg naroda, jednog od najve\u0107ih nau\u010dnika i pronalaza\u010da ne samo dana\u0161njice, ve\u0107 \u010ditave istorije. Ova godina pripada Nikoli Tesli. Na\u0161 narod je \u0161irom cele Jugoslavije na dostojan na\u010din proslavio Teslinu 80-godi\u0161njicu i sa zadovoljstvom isti\u010dem, da su sva tri na\u0161a plemena, i Srpsko i Hrvatsko i Slovena\u010dko, odali u punoj meri priznanje ovom titanu, koji je ponikao iz na\u0161eg srpskog plemena, a koji je ponos cele Jugoslavije i \u010ditavog Slovenstva\u201c, rekao je predsednik Op\u0161tine dr Branko Ili\u0107 u pozdravnom govoru.<\/p>\n

Josip Vidmar i Sterijino pozorje\u00a0<\/strong><\/p>\n

Za vreme SFRJ 1970. godine Josip Vidmar, umetnik i knji\u017eevnik, je zaslu\u017eio ovu najve\u0107u gradsku titulu pre svega zbog krucijalnog doprinosa da Sterijino pozorje izraste u jedan od najzna\u010dajnihih pozori\u0161nih festivala u regionu, \u0161to je i danas.<\/p>\n

Vja\u010deslav Mihajlovi\u010d Klikov i skulptura u parku<\/strong><\/p>\n

Jo\u0161 jedan Rus, Vja\u010deslav Mihajlovi\u010d Klikov, je 1992. godine postao po\u010dasni gra\u0111anin zbog \u201cdoprinosa unapre\u0111enju i oboga\u0107ivanju saradnje izme\u0111u ruskog i\u00a0srpskog naroda\u201d. On je Novom Sadu poklonio skulpturu jednog od najve\u0107ih ruskih\u00a0svetitelja Sergija Radonje\u0161kog, koja danas stoji pored \u201cjezerceta\u201d u Dunavskom parku.<\/p>\n

\"Od
Foto: A. Latas\/Danas<\/figcaption><\/figure>\n

Monika Sele\u0161 \u2013 upoznala svet sa Novim Sadom\u00a0<\/strong><\/p>\n

Godinu dana posle, 1993. Novosa\u0111anka Monika Sele\u0161, dobila je ovo priznanje.<\/p>\n

Tada, a i danas je verovatno najpoznatija \u017eena koja je \u017eivela u Novom Sadu. Ba\u0161 to je bilo i obrazlo\u017eenje odluke:\u00a0\u201cDoprinos afirmaciji, popularizaciji i \u0161irenju saznanja o Jugoslaviji i Novom Sadu u inostranstvu\u201d.<\/p>\n

Sini\u0161a Mihajlovi\u0107, levica za ve\u010dnost\u00a0<\/strong><\/p>\n

Najpoznatija levica doma\u0107eg fudbala, Sini\u0161a Mihajlovi\u0107, za po\u010dasnog gra\u0111anina je\u00a0progla\u0161en 2006. godine. Sem \u0161to je Vojvodini u fudbalu doneo drugu i za sada\u00a0poslednju titulu 1989. godine, Mihajlovi\u0107 je bio veliki zaljubljenik u Novi Sad.<\/p>\n

\u010cesto je isticao da mu je to omiljeni grad na svetu. Bio je i veliki pokrovitelj De\u010dijeg sela u Sremskoj Kamenici.<\/p>\n

Lovac na naciste, doktor, kompozitor, humanitarci..<\/strong><\/p>\n

Piter i Dajana Bekli 1993. godine dobili ovo priznanje zbog razvoja odnosa izme\u0111u Novog Sada i Nori\u010da. Alberto Salvato je 1994. godine progla\u0161en za po\u010dasnog\u00a0gra\u0111anina zbog nesebi\u010dnog prikupljanja pomo\u0107i \u0161irom Italije za decu koja su ostala\u00a0bez jednog ili oba roditelja. Hanelore Lamhe je zaslu\u017eio Povelju 1999. godine zbog\u00a0dopremanja humanitarne pomo\u0107i za decu i omladinu ometenu u razvoju i\u00a0afrmisanju saradnje dva pobratimska grada, Novog Sada i Dortmunda.<\/p>\n

Mikis Teodorakis, najpoznatiji gr\u010dki kompozitor je 2004. godine izglasan za po\u010dasnog gra\u0111anina zbog \u201cvelikog prijateljstva, ljubavi i po\u0161tovanja, koje je\u00a0iskazao daruju\u0107i Novom Sadu \u010dudesnu muziku baleta \u2018Grk Zorba\u2019\u201d<\/p>\n

Progla\u0161enjem dr Efraima Zurofa poznatog \u201clovca na naciste\u201d za po\u010dasnog gra\u0111anina 2008. godine Novi Sad je izrazio zahvalnost ovom borcu za pravdu za sve \u017ertve\u00a0fa\u0161isti\u010dkog terora.<\/p>\n

Poslednje progla\u0161en po\u010dasni gra\u0111anin Novog Sada je dr \u017dan Pjer Loc. Titulu je dobio 2016. godine zbog, izme\u0111u ostalog, dugogodi\u0161nje edukacije\u00a0na\u0161ih lekara onkologa.<\/p>\n

Beograd bez po\u010dasnog gra\u0111anina od 1985. do 2006.<\/h3>\n

Grad Beograd je kroz istoriju imenovao nekoliko desetina po\u010dasnih gra\u0111ana, koji su svojim doprinosom gradu zaslu\u017eili ovo priznanje.<\/p>\n

Ovo zvanje je uvedeno 19. jula 1954. godine iako su Josip Broz Tito i Peko Dap\u010devi\u0107 progla\u0161eni jo\u0161 1945, odnosno 1947. godine. Zvanje je dodeljivano sve do 1985. godine i to uglavnom visokim stranim dr\u017eavnicima, koji su bili u poseti SFR Jugoslaviji, kad je ova praksa privremeno stopirana, a zatim ponovo uvedena 2006. godine.<\/p>\n

Me\u0111u brojnim po\u010dasnim gra\u0111anima, izme\u0111u ostalih, na\u0161li su se: Edvard Kardelj, Hajle Selasije, Leonid Bre\u017enjev, Habib Burgiba, Gamal Abdel Naser, D\u017eavaharlal Nehru, Elizabeta Druga, Nikolae \u010cau\u0161esku, Fransoa Miteran, Kim Il Sung, Nelson Mandela, Nikita Mihalkov i Peter Handke,<\/p>\n

\n

Pratite nas na na\u0161oj Facebook<\/a> i Instagram<\/a> stranici, ali i na Twitter<\/a> nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas<\/a>.<\/em><\/strong><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n