![](\"https:\/\/jugmedia.rs\/wp-content\/banners\/ban_metlasajam5_930x200.jpg\"\/)
<\/a><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\nK<\/span>orona virus, inflacija i rat u Ukrajini klju\u010dni su faktori koji su doprineli siroma\u0161tvu u poslednjih nekoliko godina. Agencije u okviru UN (Unicef) izradile su projekciju siroma\u0161tva u Srbiji za 2023. godinu, a podaci su pokazali da se 12,1 odsto gra\u0111ana Srbije, odnosno 800 hiljada, nalazi u apsolutnom siroma\u0161tvu.<\/strong>\n<\/p>\n To \u0161to zakonodavstvo u oblasti socijalnih politika zaostaje sa regulisanjem svakako ne poma\u017ee situaciji, pi\u0161e N1<\/a>.\n<\/p>\n Psiholo\u0161kinja i istra\u017eiva\u010dica Sara Brada\u0161 iz Centra za demokratiju ka\u017ee da se sa reformama zaostaje vi\u0161e od decenije.\n<\/p>\n \u201eMi imamo Zakon o socijalnoj za\u0161titi koji je donet 2011. godine i koji nije uop\u0161te menjan. Pravo na nov\u010danu socijalnu pomo\u0107, \u0161to bi bila urgentna mera, prima jako mali broj gra\u0111ana i to iz godine u godinu smanjuje\u201c, ka\u017ee Brada\u0161.\n<\/p>\n U oblasti zakonodavstva Srbija je ve\u0107 15 godina bez strategije za iskorenjenje siroma\u0161tva, kao i strategije socijalne za\u0161tite koje nam nedostaju, obja\u0161njava ona.\n<\/p>\n Na pitanje \u0161ta vidi kao razlog nedono\u0161enja strategija, ka\u017ee da to nije u interesu ove vlasti.\n<\/p>\n \u201eMislim da tu postoji dobar ucenjiva\u010dki potencijal kad je u pitanju vlast, jer imate sve ove slu\u010dajeve kupovine glasova i preme\u0161tanja bira\u010da. U kr\u0161enjima zakona upravo najvi\u0161e koriste one koji su najranjiviji u ovom dru\u0161tvu. Upravo su u centrima za socijalni rad manipulisali onima kojima je pomo\u0107 potrebna\u201c, obja\u0161njava.\n<\/p>\n Ona navodi da od 800.000 gra\u0111ana koji su u apsolutnom siroma\u0161tvu i koji ne mogu da zadovolje ni osnovne \u017eivotne potrebe, samo svaka peta osoba dobija nov\u010danu socijalnu pomo\u0107, \u201e\u0161to je jako nizak obuhvat\u201c.<\/strong>\n<\/p>\n To zna\u010di da, kako ka\u017ee, samo 2,5 odsto ukupnog broja stanovnika Srbije prima nov\u010danu socijalnu pomo\u0107.<\/strong>\n<\/p>\n \u201eTako\u0111e, mali je iznos pomo\u0107i \u2013 izra\u010dunala sam da je granica apsolutnog siroma\u0161tva za pojedinca u 2023. iznosila 17 hiljada dinara, a nov\u010dana pomo\u0107 bila je ni\u017ea od 11.500 hiljada dinara. \u010cak i onaj mali broj koji dobija novac, nema dovoljno za podmirenje osnovnih potreba\u201c, dodaje istra\u017eiva\u010dica za N1.<\/p>\n Kriterijumi za ostvarivanje prava su, ka\u017ee ona, jako restriktivni i treba ih \u201eolabaviti\u201c. Od kriterijuma navodi da jedna cetvoro\u010dlana porodica mora imati prihode manje od 24 hiljada dinara, da svi oni koji imaju vi\u0161e od pola hektara zemlje ne mogu da ostvare pravo, kao i oni koji imaju vi\u0161e od jedne sobe\u2026\n<\/p>\n \u201eNiko vas ne pita kako izgleda taj stan koji imate, kojeg je on kvaliteta, da li je ta zemlja plodna ili neplodna, da li imate ili nemate prihode od nje\u2026 To su kriterijumi koji nisu relevantni za procenjivanje da li je neko u siroma\u0161tvu ili nije\u201c, obja\u0161njava Brada\u0161.\n<\/p>\n U najranjivije grupe, kako Brada\u0161 navodi, spadaju pre svega deca, zatim dolaze porodice sa velikim brojem dece i stanovni\u0161tvo u ruralnim sredinama. Dalje, kada se posmatra status u odnosu na tr\u017eiste rada, tu spadaju nezaposleni, kao i etni\u010dke manjine tj. Romi.\n<\/p>\n Trenutno se ne radi ni\u0161ta, kako ka\u017ee \u2013 tokom 2017. i 2019. godine predlagani su zakoni i strategije, ali su na kraju povu\u010deni. Tako\u0111e, od 2020. godine nijedno dr\u017eavno telo vi\u0161e ne objavljuje podatke o stanju apsolutnog siroma\u0161tva, isti\u010de.\n<\/p>\n Brada\u0161 ka\u017ee da je inflacija kod nas bila jako visoka, \u010dak i kad u drugim zemljama Evropske unije nije bila, kao i da je to uticalo na porast apsolutnog siroma\u0161tva u Srbiji, \u010dija je stopa od 2020. sko\u010dila za 5,2 odsto, \u0161to pokazuje i\u00a0istra\u017eivanje agencija u okviru UN<\/a>.\n<\/p>\n Ekonomije koje su \u201ekom\u0161ije\u201c zara\u0107enim zemljama \u2013 zemlje Zapadnog Balkana, zbog svoje pozicije i istorijskih odnosa sa Rusijom, i u manjoj meri Ukrajinom su me\u0111u najizlo\u017eenijim posledicama rata, a posebno je izazovna situacija u Srbiji.\n<\/p>\n Podaci Republi\u010dkog zavoda za statistiku iz 2022. pokazuju su cene hrane u Srbiji bile me\u0111u najvi\u0161im u Evropi i pre invazije na Ukrajinu, pa su do februara 2022. porasle za 15,2 odsto.\n<\/p>\n U Izve\u0161taju Unicefa, prema podacima Narodne banke Srbije, me\u0111ugodi\u0161nja inflacija dostigla je 15,1 odsto u novembru 2022 (novembar 2021 na novembar 2022). Tako\u0111e, prema podacima, rast cena hrane dostigao je 22,5 odsto, pa tako minimalna zarada vi\u0161e nije bila dovoljna za pokrivanje minimalne potro\u0161a\u010dke korpe.\n<\/p>\n![](\"https:\/\/jugmedia.rs\/wp-content\/banners\/ban_zlatantrag8_930x200.gif\"\/)
<\/a><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\nUpore\u0111ivanje sa stanjem prethodnih godina<\/strong><\/h5>\n
![](\"https:\/\/jugmedia.rs\/wp-content\/banners\/ban_frenki2_930x200.jpg\"\/)
<\/a><\/div>\n<\/div><\/div>\n