<\/p>\n
LESKOVAC-LEBANE-MEDVEDJA-BOJNIK-VLASOTINCE-CRNA TRAVA<\/p>\n
Zanimljiva tema, a sve u\u010destalija je pojava, i da sve vi\u0161e radnika radi preko agencija.<\/p>\n
U Jablani\u010dkom okrugu tako\u0111e postoje firme i institucije koje zapo\u0161ljavaju tako radnike, prakti\u010dno preko posrednika.<\/p>\n
Sve ovo je zvani\u010dno ure\u0111eno Zakono o agencijskom zapo\u0161ljavanju u kome se, u \u010dlanu\u00a0 I zvani\u010dno navodi \u201eOvim zakonom ure\u0111uju se prava i obaveze zaposlenih koji zaklju\u010duju ugovor o radu sa agencijom za privremeno zapo\u0161ljavanje radi ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku, pod uslovima utvr\u0111enim ovim zakonom, jednak tretman ustupljenih zaposlenih u pogledu ostvarivanja odre\u0111enih prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, uslovi za rad agencija za privremeno zapo\u0161ljavanje, na\u010din i uslovi ustupanja zaposlenih, odnos izme\u0111u agencije i poslodavca korisnika i obaveze agencije i poslodavca korisnika prema ustupljenim zaposlenima.<\/p>\n
Ovaj zakon primenjuje se na sve ustupljene zaposlene bez obzira na vrstu radnog odnosa i radno vreme.<\/p>\n
Za sve \u0161to nije ure\u0111eno ovim zakonom primenjuje se zakon kojim se ure\u0111uje rad.<\/p>\n
Prema onome \u0161to nam javljaju gra\u0111ani sa terena, postoje firme koje otpu\u0161taju svoje radnike koji su radili na odr\u017eavanju higijene ili obezbe\u0111enju, a onda na tim poslovima zapo\u0161ljavaju ljude preko agencija. Pitali smo advokata Nemanju Stankovi\u0107a d ali i on ima ovakva saznanja od stranaka i kakva su, uop\u0161te , prava ljudi zaposlenih preko agencija, u na\u0161u redakciju sti\u017eu i primedbe da oni imaju vrlo mala prava.<\/p>\n
\u201e Tako je. Od kada je donet Zakon o agencijskom zapo\u0161ljavanju, uglavnom svi sindikati su zastupali stav da agencijsko zapo\u0161ljavanje treba maksimalno ograni\u010diti. \u010cak i kada je to lice u radnom odnosu u agenciji zaposleno ne samo na odre\u0111eno vreme, nego i kada je na neodre\u0111eno, tra\u017eili su bankarske garancije za osnivanje agencije, a s druse strane poslodavci su tra\u017eili, da tako ka\u017eem, fleksibilnije zapo\u0161ljavanje bez ikakvih ograni\u010denja. Ta lica uglavnom rade na povremenim i privremenim poslovima, i njihov broj nije lako utvrditi. Radi se o osobama koje se \u201eizgube\u201c u masi prijavljenih, neprijavljenih, radno zaposlenih i anga\u017eovanih, ali svima je jasno da oni imaju prili\u010dno nisku zaradu i rade u uslovima koji su sve samo ne povoljni. To je veliki problem, ali je u neku ruku i legalizovani rad na crno.<\/p>\n
\u201e Njima su mahom ugro\u0107ena sva prava, \u010dak i ono osnovno koje im garantuje Zakon o radu, kao i sam Ustav\u201c, dodaje Stankovi\u0107.<\/p>\n
KAKO NAPLATITI ZAOSTALE ZARADE I \u0160TA TU RADI USTAVNI SUD ?<\/p>\n
Zna\u010dajan broj nekada\u0161njih radnika sada ve\u0107 propalih firmi u Jablani\u010dkom okrugu \u010deka godinama na isplatu svojih zaostalih plata.<\/p>\n
Me\u0111utim, u me\u0111uvremenu je vlast donela ove zakonske uredbe koje druga\u010dije ure\u0111uju ovu oblast. Sve je stupilo na snagu pred samu novu 2024. Godinu i sigurno je da ve\u0107ina njih i ne zna za to.<\/p>\n
Pitali smo advokata Nemanju Stankovi\u0107a, koji se bavi i radnim pravom, da objasni o \u010demu se radi.<\/p>\n
\u201e To su tzv. ste\u010dajni predmeti. Radi se o firmama koje su oti\u0161le u ste\u010daj nakon neuspe\u0161no izvr\u0161enih privatizacija, a ti radnici su imali prava na neispla\u0107ene zarade. Da pojasnim o \u010demu se radi. Podnosio se prigovor Privrednom sudu da bi se pokrenuo ubrzani postupak pred ovim sudom. U po\u010detku su ti postupci i\u0161li u nekim razumnim rokovima, a kada su po\u010deli ti prigovori da se usvajaju, onda su stranke preko punomo\u0107nika mogle da sudovima podnesu tu\u017ebe za naknadu nematerijalne i materijalne \u0161tete. Nematerijalna \u0161teta se ticala toga \u0161to se previ\u0161e \u010dekalo na naplatu. Sada je tu simtomati\u010dno da iznosi koji su se dosu\u0111ivali, naro\u010dito u Beogradu i okolini, bili od 800-1000 evra, a ovde, pred na\u0161im sudovima, su bili 400 evra, retko kada 500, \u0161to je jo\u0161 jedan vid diskriminacije ljudi koji \u017eive ju\u017eno od Beograda.<\/p>\n
Materijalna \u0161teta se napla\u0107ivala preko predmeta koji su bili zavedeni pod oznakom PRR1, a PRR su bili postupci za nematerijalnu \u0161tetu. Krajem godine, u decembru, je donet stav gde su se izvr\u0161ile izmene Dopune zakona o su\u0111enju u razumnom roku, gde se predsednicima Osnovnih sudova sugeri\u0161e da sve ove predmete koji su u ovom trenutku aktivni, po\u0161alju Ustavnom sudu, bez ikakvih naloga i upita. Tu se sada postavlja pitanje nadle\u017enosti Ustavnog suda, koji nije nadle\u017ean da odlu\u010duje o eventualnoj \u0161teti, Ustavni sud je nadle\u017ean da odredi da li je povre\u0111eno neko pravo. Ono \u0161to ja pretpostavljam i \u0161to je javna tajna, sve to je oti\u0161lo na Ustavni sud da bi se odugovla\u010dilo sa procesom. Ustavni sud je i ina\u010de prenatrpan i svi ovi predmeti koji su ovde bili prioritet, tamo to ne\u0107e biti, ve\u0107 \u0107e se na\u0107i na nekoj margini. Nije intencija samo da se uspori postupak, nego i da se za\u0161titi bud\u017eet Republike Srbije, jer u trenutku kada su ti postupci i\u0161li nekim svojim tokom, i kada su radnici koji su na svoje plate \u010dekali i po 20-ak godina, po\u010deli da se ispla\u0107uju, dr\u017eava Srbija je otvorila namenski bud\u017eet za ispla\u0107ivanje tih radnika, \u0161to je po meni skandalozno. Taj namenski bud\u017eet je vi\u0161e bio u blokadi, nego \u0161to je bio aktivan. Dakle, to prebacivanje nadle\u017enosti Ustavnom sudu je isklju\u010divo ura\u0111eno kako bi se odugovla\u010dilo sa postupcima, kako radnici koji su po\u0161teno zaradili svoje zarade ih ne bi dobili ili bi ih dobili \u0161to kasnije\u201c, detaljno obja\u0161njava Stankovi\u0107.<\/p>\n
Na na\u0161e pitanje da li to zna\u010di da je ozakonjeno otvoreno kr\u0161enje prava tih ljudi, odgovara \u201etako je, i to prava koja im Ustav garantuje\u201c.\u00a0 (kraj) LJS\/SA<\/p>\n