![](\"https:\/\/jugmedia.rs\/wp-content\/banners\/ban_metlasajam5_930x200.jpg\"\/)
<\/a><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\nR<\/span>o\u0111ena je krajem devetog ili po\u010detkom desetog veka u gradu Epivatu. Njeni roditelji bili su imu\u0107ni i \u010destiti hri\u0161\u0107ani. Imali su dvoje dece, sina Jevtimija i k\u0107er Petku. Jevtimije je bio stariji, zamona\u0161io se po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao episkop Maditski.<\/strong>\n<\/p>\n Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobo\u017ena. Posle smrti roditelja, \u017eelela je da se pokloni najve\u0107im svetinjama pa je oti\u0161la u Carigrad, gde je pet godina \u017eivela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgra\u0111u.\n<\/p>\n Odatle je oti\u0161la u Palestinu, kako bi se poklonila svim mestima osve\u0107enim Spasiteljevim \u017eivotom. Po Promislu Bo\u017ejem se nastanila u Jordanskoj pustinji. Gde se podvizavala do duboke starosti.\n<\/p>\n Dve godine pred smrt, dok je stajala na molitvi, javio joj se an\u0111eo i rekao da treba da se vrati u svoj rodni grad, gde \u0107e zemlji predati telo, a du\u0161u \u0107e Gospod primiti. Kad se vratila u Epivat, niko je nije prepoznao, jer je oti\u0161la pre vi\u0161e decenija, a rodbine nije imala. Dani su joj prolazili u radu, postu i molitvi. Tiho se ugasila i nestala sa lica zemlje. Sahranili su je izvan groblja, jer je za sugra\u0111ane bila strankinja.\n<\/p>\n Posle mnogo godina, na tom mestu je trebalo da sahrane nekog utopljenika. Prilikom kopanja radnici su na\u0161li potpuno o\u010duvano telo, ali nisu tome pridavali zna\u010daj. U toku no\u0107i, jedan od radnika, Georgije, imao je snovi\u0111enje: video je \u017eenu, koja sedi na prestolu obasjana svetlo\u0161\u0107u i okru\u017eena svetlim vojnicima, kao carica. Potom je Sveta Petka si\u0161la sa prestola, i rekla mu ko je ona. Naredila je da izvade njene mo\u0161ti i polo\u017ee ih na \u010dasno mesto.<\/p>\n Georgije je ujutro ispri\u010dao uku\u0107anima snovi\u0111enje, pa su svi po\u0161li do groba. Tamo su zatekli mnogo ljudi, jer je i jedna \u017eena, Jevtimija, imala isto takvo snovi\u0111enje. Tako su mo\u0161ti Svete Petke polo\u017eene u crkvu i odmah su po\u010dela da se de\u0161avaju \u010dudesna isceljenja.\n<\/p>\n Dva veka posle smrti Svete Petke, Carigradom i okolinom su vladali krsta\u0161i, pa je bugarski car, Jovan Asen, 1238. godine izmolio od krsta\u0161a ove mo\u0161ti i preneo ih u svoju prestonicu, Trnovo.\n<\/p>\n U vreme Kosovske bitke i Trnovo je palo u tursko ropstvo, pa su mo\u0161ti Svete Petke prenete u Rumuniju, a kad je 1396. osvojena i Rumunija, carica Milica je izmolila od Sultana Bajazita mo\u0161ti svetiteljke i prenela ih u Srbiju. Tako su mo\u0161ti Svete Petke prenete u Beograd na Kalemegdan, kod izvora \u010dudotvorne vode, gde je sazidana kapela koja i danas postoji.\n<\/p>\n Tamo su mo\u0161ti po\u010divale sve do 1521, kada je Sulejman Drugi zauzeo Beograd. On je zaplenio mo\u0161ti i odneo ih u svoj dvor u Carigradu. I tamo su po\u010dela da se de\u0161avaju \u010dudesa, pa su Svetu Petku slavili ne samo hri\u0161\u0107ani nego i muslimani.<\/strong>\n<\/p>\n Godine 1641. rumunski vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, uspeo je da dobije mo\u0161ti Svete Petke i prenese ih u grad Ja\u0161i, gde i danas po\u010divaju, pi\u0161e\u00a0Svetosavsko zvonce<\/a>. \t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/p>\n \t\t\t\t\t<\/p>\n![](\"https:\/\/jugmedia.rs\/wp-content\/banners\/ban_zlatantrag8_930x200.gif\"\/)
<\/a><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
\n<\/p>\n
![](\"https:\/\/jugmedia.rs\/wp-content\/banners\/ban_frenki2_930x200.jpg\"\/)
<\/a><\/div>\n<\/div><\/div>\n