![](\"https:\/\/jugmedia.rs\/wp-content\/banners\/ban_metladisk1_930x200.jpg\"\/)
<\/a><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\nKardiovaskularne bolesti<\/a>\u00a0su oboljenja srca i krvnih sudova. Statistika govori da u Srbiji\u00a0polovina smrtnih slu\u010dajeva<\/strong>\u00a0stanovni\u0161tva jeste upravo od posledica oboljenja srca i krvnih sudova. Navedene podatke potkrepljuje i \u010dinjenica da je dr\u017eava Srbija na\u00a0tre\u0107em mestu u Evropi<\/strong>\u00a0po oboljevanju od kardiovaskularnih bolesti, ispred nje su\u00a0Rusija i Ukrajina.<\/em>\n<\/p>\n \u00a0<\/em>Me\u0111utim, ohrabruju\u0107e vesti su da je rad na prevenciji i edukaciji o ovim bolestima doneo to, da se po poslednjim podacima smanjuje gorepomenuta smrtnost stanovni\u0161tva na 40%.\n<\/p>\n Faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti<\/strong>\n<\/p>\n Kardiovaskularne bolesti ne nastaju tek tako. Ono \u0161to je karakteristi\u010dno za njih to su\u00a0faktori rizika<\/a>, koji dovedu u nekom trenutku \u017eivota do oboljenja srca i krvnih sudova.\n<\/p>\n Svakim danom se prakti\u010dno, otkrivaju neke nove veze sa nekim novim\u00a0faktorima rizika<\/a>. Faktore rizika delimo na dve velike grupe:\n<\/p>\n Nepromenljivi faktori rizika<\/strong>\u00a0su:\n<\/p>\n Promenljivi faktori rizika<\/strong>\u00a0(\u0161to ih vi\u0161e ima ve\u0107a je i \u0161ansa za oboljenje srca i krvnih sudova) su:\n<\/p>\n Svi gore navedeni faktori su promenljivi, a to zna\u010di da se na njih mo\u017ee uticati i upravo je cilj eliminacija promenljivih faktora rizika.\n<\/p>\n \u201eKada ka\u017eemo faktor rizika, to ne zna\u010di da svako ko ima\u00a0dijabetes<\/a>\u00a0\u0107e dobiti sr\u010dano oboljenje ili svako ko ima\u00a0hipertenziju<\/a>\u00a0\u0107e dobiti sr\u010dano oboljenje. Ali \u0161to vi\u0161e faktora rizika to je ve\u0107a \u0161ansa\u201d, isti\u010de dr \u0160ekularac.<\/em><\/strong>\n<\/p>\n Kardiovaskularne komplikacije kod osoba sa dijabetesom<\/strong>\n<\/p>\n Preko\u00a0pola milijarde osoba u svetu<\/strong>\u00a0ima kao dijagnozu\u00a0\u0161e\u0107ernu bolest<\/a>. Dijabetes je nezavistan faktor rizika i osobe sa ovim stanjem imaju mnogostruko ve\u0107u \u0161ansu da dobiju\u00a0sr\u010dani<\/a>\u00a0i\u00a0mo\u017edani udar<\/a>.\n<\/p>\n Dakle,\u00a0kardiovaskularne komplikacije<\/a>\u00a0kod osoba sa\u00a0dijabetesom<\/a>\u00a0javljaju se mnogo ranije, neke studije ka\u017eu i do petnaest godina ranije u odnosu na op\u0161tu populaciju koja nema dijabetes. Stoga, rizik od pojave kardiovaskulrnih komplikacija je i do \u0161est puta ve\u0107i u odnosu na op\u0161tu populaciju.\n<\/p>\n \u201eKada ka\u017eemo osobe sa dijabetesom mislimo na neregulisan dijabetes. Za osobe koje dr\u017ee svoj\u00a0\u0161e\u0107er<\/a>\u00a0pod kontrolom i redovno odlaze na preglede pomenuta statistika ne va\u017ei\u201d, navodi dr \u0160ekularac.<\/em><\/strong>\n<\/p>\n Ono \u0161to su neka istra\u017eivanja pokazala, to je da\u00a0dve tre\u0107ine osoba<\/strong>\u00a0imaju neke od\u00a0faktora rizika<\/a>\u00a0za kardiovaskularne bolesti ili su \u010dak ve\u0107 imale neki kardiovaskularni doga\u0111aj (infarkt,\u00a0stent<\/a>, bajpas, mo\u017edani udar i tako dalje\u2026).\n<\/p>\n Tako\u0111e, \u010detvrtina osoba nikada nije razgovarala ili se ne se\u0107a da je razgovarala o faktorima rizika za razvoj kardiovaskulrnih bolesti sa svojim lekarom. Opet, jedna \u010detvrtina smatra da ima faktore rizika ali da je taj rizik veoma mali za nastanak\u00a0kardiovaskulrnih oboljenja,<\/a>\u00a0a ono \u0161to je va\u017eno jeste da tri \u010detvrtine osoba \u2013 velika ve\u0107ina se oslanja na informacije o svojim bolestima od strane svog lekara tako da je jako bitna komunikacija sa lekarom.\n<\/p>\n Tip 1 dijabetesa<\/a>\u00a0je nezavistan faktor rizika, za razvoj prevremeno\u00a0kardiovaskularnih bolesti<\/a>\u00a0i za lo\u0161e ishode u mla\u0111oj populaciji \u2013 od dvadesete do \u010detrdesete godine.\n<\/p>\n Kod\u00a0dijabetesa tipa 2<\/a>\u00a0svaka tre\u0107a osoba<\/strong>\u00a0ima neku kardiovaskularnu bolest, ali velika ve\u0107ina do 80% su pod veoma visokim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. To je va\u017eno zbog prevencije ovih oboljenja jer osobe sa\u00a0dijabetesom tipa 2<\/a>\u00a0u prvih pet -\u0161est godina od kada se postavi dijagnoza do\u017eivi neki kardiovaskularni doga\u0111aj.\n<\/p>\n \u201eTerapijski pristup je individualan, zna\u010di sa svakim pacijentom mora posebno da se radi, da se na\u0111e poseban modalitet i svaki pacijent se mora motivisati. Su\u0161tina je u motivaciji, jer ne postoji \u010daroban\u00a0lek<\/a>. Ne postoji tableta da se uzme i da se re\u0161i problem. To je jedan mukotrpan posao gde u\u010destvuje i lekar i pacijent i sa svoje strane pacijenti su motivisani da promene na\u010din \u017eivota, da promene ishranu, da uzimaju redovno terapiju, da su fizi\u010dki aktivni i naravno da se samokontroli\u0161u\u201d, obja\u0161njava dr \u0160ekularac.<\/em><\/strong>\n<\/p>\n \u0160ta uti\u010de na pove\u0107anje kardiovaskularnih rizika kod dijabetesa?<\/strong>\n<\/p>\n \u201eHipertenzija u dijabetesu je \u010desta stvar i ono \u0161to je nezgodno je to \u0161to hipertenzija \u010desto ne dovodi do simptoma. Meni dolaze u ambulantu pacijenti koji imaju pritisak 250\/130 i govore da odli\u010dno funkcioni\u0161u, nemaju nikakvu glavobolju ili sli\u010dno. To nije dobro zato \u0161to je to ne\u0161to \u0161to o\u010digledno traje mnogo dugo i ve\u0107 se organizam navikao na takav pritisak. Zato mora da se le\u010di, jer hipertenzija kao i dijabetes su podmukle bolesti, dugo su bez simptoma, dugo mogu da ne izazivaju nikave posledice. Me\u0111utim, kada se pacijenti jave posle vi\u0161e decenija neregulisane hipertenzije i dijabetesa promene na krvnim sudovima su takve da su prili\u010dno te\u0161ke za le\u010denje\u201d, poja\u0161njava dr \u0160ekularac.<\/em><\/strong>\n<\/p>\n Koje su to kardiovaskularne komplikacije i kako prepoznati?<\/strong>\n<\/p>\n Kada govorimo o komplikacijama pre svega govorimo o\u00a0koronarnoj bolesti<\/a>, bolesti krvnih sudova koje hrane srce \u2013 koronarne arterije. Zatim tu su:\n<\/p>\n \u201eDijabetes napada krvne sudove srca, krvne sudove mozga i krvne sudove nogu. Iz nekog razloga krvni sudovi ruku su po\u0161te\u0111eni, nikada nema\u00a0ateroskleroze<\/a>\u00a0ili retko se na\u0111e na rukama\u201d, navodi dr \u0160ekularac.<\/em><\/strong>\n<\/p>\n Srce je jedan mi\u0161i\u0107, jedna pumpa poprili\u010dno jednostavna, a kao svaki mi\u0161i\u0107 mora da ima svoje krvne sudove koji ga hrane. Tako,\u00a0koronarne arterije<\/a>\u00a0su arterije koje hrane srce. Kada se neka od ovih arterija zapu\u0161i onda nastane\u00a0infarkt<\/strong>\u00a0odnosno\u00a0sr\u010dani udar<\/a>.\n<\/p>\n \u201eMe\u0111utim, ono \u0161to je tako\u0111e zna\u010dajno su sitni krvni sudovi, prakti\u010dno\u00a0kapilari<\/a>. To je \u010ditava jedna mre\u017ea gde mi kao lekari nemamo pristup. Zna\u010di mi mo\u017eemo otpu\u0161iti velike krvne sudove, ali kada govorimo o dijabetesu on napada ne samo te velike krvne sudove, nego upravo te male krvne sudove tu mikrocirkulaciju koja je prakti\u010dno jako te\u0161ka za le\u010denje, a mo\u017ee da dovede do raznih komplikacija\u201d, isti\u010de dr \u0160ekularac.<\/em><\/strong><\/p>\n Angina pectoris<\/strong>\n<\/p>\n Kada govorimo o\u00a0koronarnoj bolesti<\/a>\u00a0govorimo o ne\u010demu \u0161to se ranije zvalo\u00a0angina pectoris<\/a>\u00a0\u2013\u00a0stabilna forma koronarne bolesti<\/strong>. To je obi\u010dno po\u010detak koronarne bolesti i pacijenti koji imaju anginu pectoris oni se upravo \u017eale na tu\u00a0bol u grudima<\/a>\u00a0i to naj\u010de\u0161\u0107e tup bol u grudima koji se javlja iza grudne kosti i koji se \u0161iri ka ruci, ka ramenu, ka vratu, nekada i ka le\u0111ima i obi\u010dno se javlja\u00a0u naporu<\/strong>.\n<\/p>\n Za\u0161to se javlja\u00a0angina pectoris<\/a>? Kada se koronarna arterija suzi, ne zapu\u0161i se skroz, ali se suzi 70%-80% kroz to su\u017eenje mo\u017ee da pro\u0111e dovoljno krvi da ishrani srce dok je osoba u mirovanju. Me\u0111utim, kada osoba ula\u017ee fizi\u010dki napor, su\u017eenje spre\u010dava da do srca do\u0111e dovoljno kiseonika i hranljivih materija. Zbog toga srce pati i to dovodi do velikog bola. Kad \u010dovek stane taj bol pro\u0111e, \u0161to je tipi\u010dno za\u00a0dijabetes<\/a>.\n<\/p>\n \u201ePacijenti se prvo javljaju u situacijama kada primete\u00a0bol u grudima<\/a>, naj\u010de\u0161\u0107e pri naporu kao \u0161to je penjanje uz stepenice. Bol se reprodukuje vremenom, su\u017eenje napreduje i pacijent sve vi\u0161e smanjuje distancu koju mo\u017ee da pre\u0111e\u201d, obrazla\u017ee dr \u0160ekularac.<\/em><\/strong>\n<\/p>\n Ono \u0161to je nezgodno kod dugotrajnog dijabetesa, neregulisanog, je to \u0161to on ne napada samo krvne sudove nego i\u00a0nervne zavr\u0161etke<\/a>\u00a0pa se onda mo\u017ee desiti da se i sam ose\u0107aj\u00a0bola<\/a>\u00a0poremeti i da pacijenti ne osete bol nego prakti\u010dno osete simptome poput\u00a0zamaranja<\/em>,\u00a0kratak dah<\/em>,\u00a0nemogu\u0107nost odlaska do toaleta<\/em>,\u00a0preznojavanje<\/em>.\u00a0 To su sve\u00a0ekvivalenti bola u grudima<\/strong>\u00a0kod\u00a0angine pektoris<\/a>.\n<\/p>\n A onda u slede\u0107oj fazi kada do\u0111e do\u00a0potpunog zapu\u0161enja tog krvnog suda<\/strong>\u00a0\u2013 kada nema vi\u0161e protoka kroz krvni sud, taj deo srca kre\u0107e da umire i nastaje\u00a0infarkt srca<\/a>. Tada je\u00a0bol<\/a>\u00a0jak i on traje\u00a0preko pola sata<\/strong>\u00a0obi\u010dno i vrlo li\u010di na anginozni bol, ali to nije angina pektoris i mnogo je izra\u017eeniji, mnogo ja\u010di i pra\u0107en je obi\u010dno\u00a0malaksalo\u0161\u0107u<\/em>,\u00a0preznojavanjem<\/em>,\u00a0mu\u010dninom<\/em>,\u00a0povra\u0107anjem<\/em>\u2026\n<\/p>\n Sr\u010dana slabost<\/strong>\n<\/p>\n Sam\u00a0infarkt<\/a>\u00a0mo\u017ee kao jednu od posledica da dovede do\u00a0sr\u010dane slabosti<\/a>. To zna\u010di da taj deo srca odumre koji hrani krvni sud i srce jednostavno ispadne tim delom iz kinetike, iz istezanja i polako po\u010dinje da slabi. Tako\u0111e, kao \u0161to je gore navedeno, kada\u00a0sitne krvne sudove<\/a>\u00a0napadne lo\u0161e regulisan \u0161e\u0107er to tako\u0111e dovodi do progresivnog slabljenja sr\u010danog mi\u0161i\u0107a.\n<\/p>\n Sr\u010dana slabost<\/a>\u00a0je stanje u kojem srce ne mo\u017ee da pumpa krv kroz telo i tako omogu\u0107i rad drugih organa. Svi organi pate zato \u0161to srce ima tu funkciju da distribuira krv i hranljive materije i kiseonik ka svim organima.\n<\/p>\n \u201eOno na \u0161ta se pacijenti \u017eale najvi\u0161e to je upravo nedostatak vazduha, zadr\u017eavanje vode u organizmu, oticanje nogu, oticanje trbuha, ka\u0161alj, nakupljanje vode u plu\u0107ima, gubitak apetita, uop\u0161te zna\u010di jedan generalizovan zastoj. Tako da je to jedno stanje koje je dosta te\u0161ko za le\u010denje\u201d, poja\u0161njava dr \u0160ekularac.<\/em><\/strong>\n<\/p>\n Mo\u017edani udar<\/strong>\n<\/p>\n Kao \u0161to srce ima svoje krvne sudove tako i\u00a0mozak<\/a>\u00a0ima svoje krvne sudove, ekvivalent sr\u010danom udaru je\u00a0mo\u017edani udar<\/a>\u00a0kada govorimo o karotidnim arterijama. Kada se zapu\u0161e\u00a0karotidne arterije<\/a>\u00a0koje vode krv ka mozgu, onda dolazi do mo\u017edanog udara. Isti je mehanizam nastanka udara kao kod srca ali su simptomi naravno druga\u010diji jer ispada tako mozak iz funkcije. Naj\u010de\u0161\u0107e se pacijenti sa mo\u017edanim udarom javljaju zato \u0161to su primetili da im se\u00a0iskrivilo lice<\/em>, da im je\u00a0pao ugao usana<\/em>, da\u00a0ne mogu da otvore kapak<\/em>, zatim\u00a0imaju slabost jedne ruke koja je naglo nastala<\/em>,\u00a0nerazumljivo pri\u010daju<\/em>\u00a0i to je ono \u0161to je karakteristi\u010dno za\u00a0mo\u017edani udar<\/a>. Nekada\u00a0gube svest<\/em>, nekada su to mo\u017edani udari koji su jako ozbiljni.\n<\/p>\n \u201eKod mo\u017edanog udara se tako\u0111e mora brzo reagovati. Kada se zapu\u0161i krvni sud srca imamo nekih \u0161est do dvanaest sati vremena za koje mo\u017eemo da otpu\u0161imo taj krvni sud i da prakti\u010dno anuliramo efekat infarkta, a kod mozga je to mnogo manje. To \u0107e biti nekih sat-dva imamo dok ne odumre taj deo mozga kojem je zapu\u0161en krvni sud\u201d, isti\u010de dr \u0160ekularac.<\/em><\/strong>\n<\/p>\n Periferna arterijska bolest<\/strong>\n<\/p>\n Tre\u0107a velika grupa krvnih sudova su krvni sudovi koji hrane noge i to je\u00a0periferna arterijska bolest<\/a>. Su\u017eenje krvnih sudova odnosno arterija koje hrane noge dovodi vremenom do pojave\u00a0klaudikacija<\/a>, to je bol naj\u010de\u0161\u0107e u listovima ili u butinama u hodu.\n<\/p>\n Za to je bitna\u00a0klaudikaciona distanca<\/strong>, a to zna\u010di nekoliko stotina metara kada osoba hoda i uhvati je gr\u010d u listu. Stane, nastavi i opet se isto desi. To je glavni simptom i kada neko ose\u0107a takve tegobe obavezno bi trebalo da uradi ultrazvuk krvnih sudova nogu odnosno\u00a0dopler<\/a>\u00a0ili nekada se tra\u017ei \u010dak i skener, da se vidi da li to postoji kao entitet.\n<\/p>\n Ukoliko do\u0111e do potpune opstrukcije, potpunog zatvaranja krvnog suda prakti\u010dno cela noga mo\u017ee odumreti i onda dolazi do\u00a0amputacije noge<\/strong>. Ono \u0161to je dobro, to je \u0161to nije toliko izra\u017eeno kao kod srca i mozga i mnogo vi\u0161e vremena je na raspolaganju, kada se zapu\u0161i krvni sud noge da se reaguje. To je neki vremenski interval od preko dvadeset \u010detiri \u010dasa na raspolaganju za otpu\u0161avanje krvnog suda noge i to naj\u010de\u0161\u0107e izvode vaskularni hirurzi.\n<\/p>\n Prevencija kardiovaskularnih bolesti<\/strong>\n<\/p>\n \u201eBolesti kardiovasulranog sistema apsolutno mogu da se preveniraju. Pre svega pacijenti koji imaju neki problem oni moraju da oslu\u0161kuju sebe i svoj organizam i da reaguju kad god osete neki simptom, da se jave svom lekaru a onda taj lekar \u0107e videti da li treba endokrinolog, kardiolog, zna\u010di \u010ditav jedan tim mora biti uklju\u010den da bi se spre\u010dile ovakve komplikacije\u201d, navodi dr \u0160ekularac.<\/em><\/strong>\n<\/p>\n Komplikacije<\/a>\u00a0kod osoba sa dijabetesom se le\u010de isto kao kod osoba koje nemaju dijabetes. Bitno je da se dr\u017ei \u0161e\u0107er pod kontrolom,\u00a0holesterol<\/a>,\u00a0telesna masa<\/a>. Tako\u0111e, redovna fizi\u010dka aktivni barem 150 minuta nedeljno \u2013 po\u017eeljno \u0161to vi\u0161e to bolje. Pod\u00a0fizi\u010dkom aktivno\u0161\u0107u<\/a>\u00a0se podrzumevaju pre svega kardio ve\u017ebe, ali naravno mo\u017ee i kombinacija sa anaerobnim treninzima. Pu\u0161a\u010di bi trebalo \u0161to pre da prestanu sa tom navikom pogotovo ako osoba ima dijabetes.\n<\/p>\n Preventivni kardiolo\u0161ki pregledi kod osoba sa dijabetesom<\/strong>\n<\/p>\n \u201ePreventivni pregledi su jako va\u017ena stvar, ne samo kardiolo\u0161ki, ne samo za osobe sa dijabetesom nego uop\u0161te za generalnu populaciju. Kada se rodimo imamo redovne preglede u prvoj godini \u017eivota, vakcinacije, pa onda u \u0161koli do punoletstva. Nakon srednje \u0161kole prepu\u0161teni ste sami sebi, niko vam ne tra\u017ei nikakve sistematske preglede, ali bi ih trebalo raditi. Po preporukama i po mom ube\u0111enju, svaka osoba sa dijabetesom treba da napravi jedan kardiolo\u0161ki sistematski pregled, sistematski u nekom razumnom periodu kada se sazna dijagnoza dijabetesa, kako bi se napravio presek stanja\u201d.<\/em><\/strong>\n<\/p>\n \u201eU 99,9% slu\u010dajeva sve bude u redu, ali treba imati taj jedan presek stanja bazalni i onda to posle pratiti. Me\u0111utim, ako postoji neki problem i taj problem se pogor\u0161ava, potrebno je da se prati kako bi se re\u0161ile na vreme komplikacije. Sve spomenute komplikacije se mogu spre\u010diti preventivnim pregledima mnogo ranije nego \u0161to se razviju simptomi\u201d, poru\u010duje dr \u0160ekularac.<\/em><\/strong>\n<\/p>\n Kardiolo\u0161ki pregled podrazumeva razgovor,\u00a0EKG<\/a>,\u00a0ultrazvuk srca<\/a>\u00a0i\u00a0test optere\u0107enja<\/a>. To je ne\u0161to \u0161to bi trebalo sve osobe sa dijabetesom da urade, a onda \u0107e na osnovu toga lekar koji vas je pregledao da savetuje dalje kontrole. \t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/p>\n \t\t\t\t\t<\/p>\n\n
\n
\n
\n
![](\"https:\/\/jugmedia.rs\/wp-content\/banners\/ban_zlatantrag41_930x200.gif\"\/)
<\/a><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
\n<\/p>\n
![](\"https:\/\/jugmedia.rs\/wp-content\/banners\/ban_frenki3_930x200.jpeg\"\/)
<\/a><\/div>\n<\/div><\/div>\n