{"id":1884,"date":"2023-12-18T07:01:03","date_gmt":"2023-12-18T06:01:03","guid":{"rendered":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasicuprija\/prva-radionica-novinari-u-svetu-diskriminacije-i-anticiganizma-uspesno-odrzana-u-novom-sadu-oglasi-cuprija\/"},"modified":"2023-12-18T07:01:03","modified_gmt":"2023-12-18T06:01:03","slug":"prva-radionica-novinari-u-svetu-diskriminacije-i-anticiganizma-uspesno-odrzana-u-novom-sadu-oglasi-cuprija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/oglasi.infooglasi.rs\/oglasi\/oglasicuprija\/prva-radionica-novinari-u-svetu-diskriminacije-i-anticiganizma-uspesno-odrzana-u-novom-sadu-oglasi-cuprija\/","title":{"rendered":"Prva radionica \u201cNovinari u svetu diskriminacije i anticiganizma\u201d uspe\u0161no odr\u017eana u Novom Sadu – OGLASI \u0106UPRIJA"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n

\n

Prva radionica koju organizuje Ekumenska humanitarna organizacija (EHO) na temu \u201cNovinari u svetu diskriminacije i anticiganizma \u201d odr\u017eana je 29. i 30 juna u Novom Sadu<\/a> u prostorijama Ekumenske humanitarne organizacije (EHO).<\/p>\n

Radionica se sprovodi u okviru projekta \u201cSocijalna inkluzija za dostojanstven \u017eivot Roma i drugih osetljivih grupa u Srbiji 2023-2026\u201d<\/strong>. Projekat je podr\u017ean od strane \u0161vajcarkse organizacije HEKS\/EPER, a sprovodi Ekumenska humanitarna organizacija Novi Sad u partnerstvu sa 7 op\u0161tina u Srbiji.<\/p>\n

Na radionici je predvi\u0111eno da svaki romski novinar\/redakcija povede jednog ili dvoje kolega kolega neroma koji \u0107e u\u010destvovati na ovoj radionici. Obra\u0111ivane su teme koje su, mo\u017ee se slobodno re\u0107i, od presudne va\u017enosti za Romsko, ali i za dru\u0161tvo uop\u0161te.<\/p>\n

Novinari su imali priliku da \u010duju izlaga\u010de koji su veoma cenjeni u bran\u0161i prava, politike, ali i medija. Prvog dana radionice okupljenima su se obratili\u00a0 Sla\u0111ana Jovanovi\u0107 projektna koordinatorka EHO-a, dr Zoran Pavlovi\u0107 diplomirani pravnik, Igor Jovanovi\u0107 zamenik predsednika Skup\u0161tine grada Beograda, kao i Biljana Jovanovi\u0107 novinarka televizije Kopernikus.<\/strong><\/p>\n

U\u010desnici su, tako\u0111e, bile i romske redakcije RTS-a, RTV-a i televizije kopernikus, kao i redakcija Telegrafa i televizije Ra\u0161ka.<\/p>\n

Drugog dana radionice govorio je Aleksandar Nedeljkovi\u0107 novinar i urednik radija \u201cStara \u010car\u0161ija\u201d u \u0106upriji.<\/strong><\/p>\n

Dobrodo\u0161licu okupljenima po\u017eelela je koordinatorka Sla\u0111ana Jovanovi\u0107 uz poruku da \u0107e pored teme diskriminacije biti obra\u0111ivani i obrazovanje kao i stanovanje, sve ono \u0161to su potrebe ljudi.<\/p>\n

\u2013 Socijalna inkluzija Roma je proces koji \u017eelimo da podr\u017eimo. Mi smo trenutno u proceduri izbora gradova i op\u0161tina u kojima \u0107e se sprovoditi sve aktivnosti i radionice, za sad znamo da \u0107e sigurno biti Ni\u0161 i Ra\u0161ka \u2013 rekla je Sla\u0111ana.<\/p>\n

Na po\u010detku se obratio i zamenik predsednika Skup\u0161tine grada Beograda Igor Jovanovi\u0107 koji je izrazio zahvalnost zbog prilike da u\u010destvuje na ovoj radionici i bude jedan od predava\u010da.<\/p>\n

\u2013 Jo\u0161 davno neke moje pametnije kolege politi\u010dari rekle su da se snaga jednog dru\u0161tva ogleda u tome koliko zapravo u tom dru\u0161tvu i u toj zajednici imaju autoritet novinari i mislim da je to jedna veoma va\u017ena re\u010denica koja formira pre svega snagu i budu\u0107i pravac delovanja romskih medija i organizacija koja \u0107e delovati na tom medijskom polju.<\/p>\n

Istakao je da je ovaj doga\u0111aj jedan od pokazatelja u kakvoj se situciji nalazi romska nacija, jer je upravo situacija u kojoj se nalaze romske redakcije i romski novinari ogledalo svih zbivanja u romskom dru\u0161tvu i kako je ono prihva\u0107eno od ve\u0107inskog naroda.<\/strong><\/p>\n

\u2013 Treba da kora\u010damo i osvajamo svoj medijski prostor i da se na jedan konkretan na\u010din bavimo problemima zajednice iz koje dolazimo i o kojoj pi\u0161emo i izve\u0161tavamo.\u00a0 Moramo poku\u0161ati zajedni\u010dkim snagama da te predrasude i stereotipe koji va\u017ee o zajednici iz koje dolazimo suzbijemo, jedni bez drugih ne mo\u017eemo i u tom pravcu moram da delujemo u narednom periodu.<\/p>\n

Na kraju svog izlaganja zamenik predsednika Skup\u0161tine grada Beograda poslao je poruku da treba osvestiti narod i pri\u010dati o svemu onome \u0161to se \u0107uti ili prenosi lo\u0161e, treba im pokazati da i Romi mogu da budu edukovani i elokventni, da Romi nisu stereotip koji kru\u017ei o njima.<\/strong><\/p>\n

Dr Zoran Pavlovi\u0107 je diplomirani pravnik, koji ima poduga\u010dak sta\u017e u svome poslu, a trenutno je profesor na Univerzitetu. Na ovoj radionici Pavlovi\u0107 je imao jedno od mo\u017eda najva\u017enijih predavanja, a to je pravni okvir u kojem se nalazi romska zajednica.<\/p>\n

Ova tema je obuhva\u0107ena svim pravnim problemima sa kojima su Romi suo\u010deni, a koji se ne re\u0161avaju dugi niz godina. Profesor je, tako\u0111e, naveo da je najva\u017enije da se usmeri pa\u017enja na lokalne samouprave, jer su Beograd i Novi Sad, ipak, ure\u0111eni, a problem su manje sredine i institucije u kojima ima manjak radne snage.<\/strong><\/p>\n

Na\u017ealost, kao jedan od ve\u010ditih prepreka je i nezainteresovanost drugih, neromskih pripadnika sa kojima se susre\u0107u, kao i svakodnevna diskriminacija, zbog koje su Romi izgubili poverenje i ose\u0107aj pripadnosti.<\/strong> Zato je neophodno da se i njihova zajednica uklju\u010di i u\u010destvuje u svemu, a to je mogu\u0107e samo ako dobiju ne\u0161to \u0161to je konstantno i ne\u0161to \u0161to traje.<\/p>\n

Jedna od Romkinja koja je zasigurno razbila sve stereotipe o ovoj zajednici je Biljana Jovanovi\u0107 iz Ra\u0161ke, koja je pro\u0161la trnovit put do svog uspeha, ali najva\u017enije je da se ona izborila za sebe.<\/p>\n

U borbu za budu\u0107nost Biljana kre\u0107e\u00a0 jo\u0161 kao mala, na\u017ealost jedna od najve\u0107ih prepreka bili su joj roditelji. Naime, iz porodice je samo Biljana obrazovana, njenog mla\u0111eg brata majka je ispisala iz \u0161kole jo\u0161 u 4. razredu osnovne \u0161kole. Biljana je kroz dru\u017eenje sa Srbima u Ra\u0161koj videla da mo\u017ee vi\u0161e i pokazala je veliku \u017eelju za \u0161kolovanjem.<\/strong><\/p>\n

Biljana je sa nama podelila jednu zanimljivu \u010dinjenicu \u2013 nju u srednju \u0161kolu upisale razredna i direktorka iz njene osnovne \u0161kole, a ne roditelji. Njima je bilo i previ\u0161e tada \u0161to je ona zavr\u0161ila i osam razreda, me\u0111utim Biljanina \u017eelja da uspe u \u017eivotu bila je ja\u010da od svega. Ona je zavr\u0161ila srednju ma\u0161insku \u0161kolu, a kasnije je upisala i fakultet.<\/p>\n

Ova mlada i uspe\u0161na \u017eena se oglu\u0161ila se i o molbe oca da se ne zapo\u0161ljava, te je krenula da radi na ra\u0161koj televiziji sa samo 17 godina. Radila je kao i pedago\u0161ki asistent u jednoj \u0161koli u Ra\u0161koj u kojoj je pomogla mnogoj deci, a jedna devoj\u010dica koja je imala tu\u017enu \u017eivotnu sudbinu po\u017eelela je da jednoga dana bude ba\u0161 kao i Biljana.<\/p>\n

Biljanini roditelji danas su veoma ponosi na nju i najve\u0107a su joj podr\u0161ka.<\/strong><\/p>\n

Njena tema na radionici bila je veoma interesantna i omogu\u0107ila je da se novinari Romi i novinari neromi pove\u017eu. Naime, podelila je sve u grupe, a novinarka na\u0161eg portala imala je mogu\u0107nost da uz podr\u0161ku kolega pro\u010dita vest na romskom jeziku.<\/p>\n

Za portal Telegraf.rs govorio je Branko \u0110uri\u0107 novinar romske redakcije RTS-a koji je istakao koliko je zapravo ova radionica bila va\u017ena.<\/p>\n

\u2013 Na\u017ealost, ovo je jedna neiscrpna tema i svakida\u0161njica nas Roma, ljudi koji poti\u010du iz romske manjinske grupe. Novinari imaju tu ulogu da ukazuju na ovaj ogroman problem koji ti\u0161ti Rome, oduzima im prava na budu\u0107nost \u2013 rekao nam je Branko.<\/p>\n

On je za Telegraf.rs istakao ba\u0161 jedan takav problem sa kojim se susrela Silvija Ne\u0161i\u0107, Romkinja sa vrlo visokim obrazovanjem, vrlo priznata i uspe\u0161na mlada \u017eena. Naime, Silvija je bila anga\u017eovana u Beogradu, i iz Pirota je zakazala sme\u0161taj, me\u0111utim kada je do\u0161lo do susreta re\u010deno joj je da je stan \u201cizdat\u201d, a kako nam je Branko rekao, \u010dim je uo\u010deno da je Romkinja stanodavac je neve\u0161to slagao, a \u017eena je ostala bez stana.<\/p>\n

To je samo jedan od klasi\u010dnih primera onoga sa \u010dime se Romi svakodnevno suo\u010davaju, od toga da li \u0107e ih primiti na posao, \u010dak iako imaju sve mogu\u0107e kvalifikacije, na stan i razne druge situacije.<\/strong><\/p>\n

\u2013 Ovo je samo jedan od na\u010dina na koji diskriminacija mo\u017ee da obogalji budu\u0107nost jedne mlade osobe \u2013 rekao je \u0110uri\u0107 za Telegraf.<\/p>\n

Branko isti\u010dne i da je vrlo visok nivo strukturne diskriminacije i da ona inkorporira u strukturu dru\u0161tva i dr\u017eave.<\/p>\n

\u2013\u00a0 Nacionalne slu\u017ebe vam daju do znanja da ste vi Rom i da ne mo\u017eete biti ni\u0161ta drugo od onoga \u0161to jeste. Kada sam ja kao novinar intervjuisao jednog sekretara dr\u017eavnog i ptam ga \u201c\u0160ta mislite kad bi Rom mogao da bude ministar\u201d, a on mi ka\u017ee \u201cPa ba\u0161 ministar\u2026 Nema toliko obrazovanih Roma\u201d. E pa to nije ta\u010dno, ima ih nego su to predrasude sa kojima se \u017eivi.<\/p>\n

\u0110uri\u0107 je za kraj rekao i da je problem predrasuda i stereotipa problem ve\u0107inskog stanovni\u0161tva, ne Roma.<\/strong><\/p>\n

Za Telegraf govorio je i zamenik predsednika Skup\u0161tine grada Beograda Igor Jovanovi\u0107 koji je istakao da je socijalnu inkluziju Roma u dru\u0161tvu kome \u017eivimo nemogu\u0107e sprovesti bez medija.<\/p>\n

\u2013 Bez obzira na to da li su mediji ve\u0107inski ili manjinski i iz kog naroda ti novinari dolaze, va\u017eno je da imamo podr\u0161ku medija i pozitivan pristup problemu socijalne inkluzije marginalizovanih grupa. Na tom problemu moramo da radimo sveobuhvatno i svakodnevno da bi se re\u0161io i da posledice tih problema, koje proizilaze iz diskriminacije i ciganizma, postanu nevidljive i umanjen.<\/p>\n

\"\"<\/figure>\n
\"\"<\/figure>\n
\"\"<\/figure>\n
\"\"<\/figure>\n