Me\u0111utim, praistorijski kova\u010d sa prostora dana\u0161nje Srbije, znao je za tajnu pretvaranja zelene rude bakra u sjajni bakarni metal.<\/strong><\/p>\n Zvu\u010di neverovatno da je jedan Vin\u010danac prona\u0161ao na\u010din da pobedi prirodu i potpuno transformi\u0161e materiju. Ali upravo je to zaklju\u010dak do koga je do\u0161la Miljana Radivojevi\u0107<\/strong>.<\/p>\n Kako dobiti metal?<\/p>\n<\/div>\n Ona je odva\u017eno otvorila vrata londonskog Instituta za arheologiju gde je kasnije sa profesorom Tilom Rerenom stavila pod mikropskop 5 g zgure iskopane u Belovodama kod Petrovca na Mlavi. Taj grumen, nasto pri proizvodnji metala u visokim pe\u0107ima, bio je dovoljan razlog da Miljana poveruje da je vin\u010danska civilizacija znala da obradi metal.<\/p>\n Posebno jer se ispod njenog grumena nalazio bakar iz praistorije. Do sada je svetska arheologija smatrala da je metal prvi put obra\u0111ivan samo jednom u Starom Svetu, i to na Bliskom Istoku.<\/p>\n Me\u0111utim, Miljaninu tezu je prihvatilo \u010detiri hiljade njenih kolega na nau\u010dnom skupu u Vankuveru.<\/p>\n Ideja koja ne gubi popularnost <\/strong><\/em><\/p>\n Publikovani \u010dlanak o Miljaninom nalazu ve\u0107 dve godine od objavljinja nalazi se na listi deset najpopularnijih na sajtu “Science Direct<\/strong>“.<\/em><\/p>\n<\/blockquote>\n Napredna Vin\u010danska kultura<\/a> stara je vi\u0161e od sedam hiljada godina, a centar te civilizacije- prtaistorijska metropola, nalazila se upravo na mestu dana\u0161njeg arheolo\u0161kog nalazi\u0161ta kod Vin\u010de.<\/p>\n Smatra se da je ona bila centar civilizacije koja je trajala hiljadu godina i prostirala se \u0161irom dana\u0161nje Bosne, Srbije, Rumunije, Bugarske, Crne Gore, Makedonije i Gr\u010dke.<\/p>\n Lokalitet Belovode<\/p>\n<\/div>\n Centar za preradu metala Vin\u010danaca je bio u Belovodama<\/strong> kod Petrovca na Mlavi. Bakar su iz tog naselja Vin\u010danci prenosili Dunavom do Crnog Mora, i prema jugu ka Plo\u010dniku<\/strong> kod Prokuplja, jo\u0161 jednom velikom centru vin\u010danske kulture.<\/p>\n Prastari kova\u010di su topili metal na 200 stepeni i onda ga naizmeni\u010dno kovali i grejali dok ne bi postigli \u017eeljeni oblik. Nau\u010dnici koji istra\u017euju ovo pitanje smatraju da su oni \u010dak imali i svoje radionice u kojima su izra\u0111ivali alatke.<\/p>\n Dokazivanje Miljanine teze predstavlja veliki izazov arheologije. Zbog toga su se u Srbiji okupili nau\u010dnici iz nekoliko zemalja da bi u okviru projekta “Razvoj metalurgije u Evroaziji<\/strong>” istra\u017eivali va\u017ena nalazi\u0161ta.<\/p>\n Oni \u0107e poku\u0161ati da do\u0111u do novih otkri\u0107a o tome na koji su na\u010din Vin\u010danci vadili rudu, kako je metalurgija<\/strong> bila organizovana, koji su ta\u010dno putevi kojima se metal kretao, kako je funkcionisala jedna radionica bakra praljudi.<\/p>\n Arheolozi smatraju da je mo\u0107na vin\u010danska civilizacija nestala upravo zbog toga \u0161to su njene stanovnike, neve\u0161te u ratovanju, uni\u0161tili drugi narodi onda kada se pojavio bakar i oru\u017eje pravljeno od njega.<\/p>\n “Vin\u010danska kultura je zaista trajala hiljadu godina i nestala u periodu ekspanzije bakra. I ja bih li\u010dno volela da saznam odgovor na to pitanje, pa se nadam da \u0107emo upravo ovim istra\u017eivanjem odgovoriti i na to kako je umrla vin\u010danska kultura,” rekla je arheolo\u0161kinja Miljana Radivojevi\u0107 za Serbia.com.<\/p>\n Za sada se ne mo\u017ee sa sigurno\u0161\u0107u tvrditi da je teritorija Srbije kolevka svetske metalurgije, ali dokazi ne isklju\u010duju mogu\u0107nost da se metal obra\u0111ivao nezavisno u nekoliko udaljenih centara na svetu.<\/p>\n Srbija ima najstarije metalur\u0161ke nalaze na prostoru zapadne Evroazije i zbog toga se sigurno mo\u017ee smatrati kolevkom metalurgije za ovaj deo sveta.<\/p>\n The post Srbija, mesto gde je \u010dovek otkrio metal?<\/a> appeared first on Serbia.com<\/a>.<\/p>\n![\"metalurgija](\"http:\/\/162.211.81.4\/wp-content\/uploads\/2012\/12\/metalurgija-metal-topljenje-melting.jpg\")
<\/a><\/p>\n\n
<\/a><\/p>\n