Na\u0161 najve\u0107i problem je siroma\u0161tvo, a veoma dobro je \u0161to izme\u0111u nas i ve\u0107inskog naroda postoji zajedni\u0161tvo i tolerancija, \u0161to je i logi\u010dno jer delimo isti prostor i istoriju, i imamo istu veru, obi\u010daje i navike, ka\u017eu neki od sagovornika iz bugarske manjine u Srbiji.<\/p>\n<\/div>\n
Prema poslednjem popisu u Srbiji<\/a>, bugarska manjina broji svega 12.918 pripadnika, dok ih je na popisu iz 1948. godine bilo 59.472.<\/p>\n Najvi\u0161e njih je \u201enestalo\u201c u periodu od 1971. do 1991, koji se vidi kao \u201ezlatno doba\u201c dr\u017eave u kojoj su \u017eiveli, a \u201enestaju\u201c i u ovim godinama.<\/p>\n Mada, osim na jugoistoku zemlje, \u017eive i u skoro svakom gradu ili op\u0161tini u Srbiji, ra\u010dunaju\u0107i i Vojvodinu, najnoviji popis ka\u017ee da je broj onih koji se tako izja\u0161njavaju veoma mali.<\/p>\n Prema ovom popisu, procentualno ih najvi\u0161e ima u Bosilegradu<\/a>, gde se tako izjasnilo 4.075 od ukupno 6.065 gra\u0111ana (67,18 odsto), pa u Dimitrovgradu<\/a>, gde Bugari \u010dine 45,61 odsto stanovni\u0161tva po\u0161to se tako \u201edeklarisalo\u201c njih 3.669 od 8.043.<\/p>\n U Ni\u0161u<\/a> su se, recimo, kao Bugari izjasnili svega 774, u Beogradu<\/a> samo 899, a u celoj Vojvodini<\/a> 1.123 gra\u0111anina.<\/p>\n Bugarski \u201ebeg\u201c od sopstvenog identiteta \u010desto se obja\u0161njava \u010dinjenicom da su oni najbrojniji na jugoistoku Srbije, u pograni\u010dnom pojasu, koji je najsiroma\u0161niji deo zemlje, i gde se do dobrog posla i solidnijeg novca sti\u017ee te\u0161ko.<\/p>\n Pripadnost manjinama nije uvek \u201edobra preporuka\u201c da se do boljeg \u017eivota do\u0111e, dok bi \u201eprilago\u0111avanje\u201c ve\u0107ini moglo u tome da pomogne, mo\u017ee se \u010duti me\u0111u onima koji su skloni takvom obja\u0161njenju.<\/p>\n Pritom, broj Bugara u ovim krajevima Srbije se i realno smanjuje, jer se oni poslednjih decenija fizi\u010dki prazne, \u010demu svakako doprinosi i ulazak Bugarske u Evropsku uniju (2007), koji je \u0161ire otvorio vrata za emigriranje u \u201ebolji \u017eivot\u201c.<\/p>\n Stefan Stojkov: Sva je sre\u0107a da u vladama Srbije i Bugarske ima pametnih ljudi<\/strong><\/span><\/p>\n Siguran sam da u Srbiji sada \u017eivi vi\u0161e od 100.000 Bugara. Nemam obja\u0161njenje i ne razumem za\u0161to se ljudi na popisu nisu tako izjasnili, uprkos tome \u0161to smo ih zvali da to \u2018slobodno\u2019 urade, obja\u0161njavali \u0161ta to zna\u010di i da \u2018nije ni\u0161ta stra\u0161no\u2019. Mada mnogi od njih imaju dvojno dr\u017eavljanstvo, i srpsko i bugarsko, mada voze automobile sa bugarskim tablicama, a deca im studiraju u Sofiji, nisu to u\u010dinili. Uveren sam da je re\u010d o mimikriji, a svakako ne o asimilaciji, jer Srbija je demokratska zemlja\u201c, ka\u017ee za Danas Stefan Stojkov, predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine.<\/p>\n Stojkov navodi da su pripadnici bugarskog naroda \u201elojalni gra\u0111ani\u201c- po\u0161tuju svoje korene, ali i dr\u017eavu u kojoj \u017eive.<\/p>\n \u201eNa\u0161u istoriju treba da znamo, i da je uva\u017eavamo, ali i da je ostavimo istori\u010darima, a mi da gledamo na\u0161e sutra, na\u0161u decu i \u0161ta \u0107emo da im ostavimo\u201c, ka\u017ee.<\/p>\n On dodaje da je za Nacionalni savet bugarske manjine Vlada Srbije poslednjih desetak godina \u201ejak i pouzdan partner\u201c, a da dobru saradnju imaju i sa OEBS-om, institucijom ombudsmana, poverenicom za za\u0161titu ravnopravnosti, kao i ambasadom Bugarske u Beogradu i generalnim konzulatom u Ni\u0161u.<\/p>\n \u201eU op\u0161tinama gde \u017eive pripadnici bugarskog naroda, a koliko znam i u drugim op\u0161tinama, me\u0111u obi\u010dnim ljudima, Srbima i Bugarima, nikad nije bilo me\u0111unacionalnih sukoba, netolerancije, niti ima socijalne distance. Naravno, u svakom \u017eitu ima kukolja, koji bi da poremeti na\u0161e odnose, zarad li\u010dne koristi. Re\u010d je o nekim nevladinim organizacijama, koje na taj na\u010din \u0161tete svima. Ali, sva je sre\u0107a da i u vladama Srbije i Bugarske ima pametnih ljudi, pa tome ne poklanjaju neku pa\u017enju\u201c, ocenjuje Stojkov.<\/p>\n On podse\u0107a da Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine ima ingerencije u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i upotrebe bugarskog jezika kao slu\u017ebenog.<\/p>\n Prema njegovim re\u010dima, u svim tim oblastima u\u010dinjeni su ozbiljni pomaci, kojima je u velikoj meri doprinela dr\u017eava Srbija, ali prioritet Nacionalnog saveta je \u201eodnos izme\u0111u Srbije i Bugarske\u201c. On upu\u0107uje pohvale dr\u017eavi Srbiji zbog investiranja u putnu infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje i digitalizaciju, ali ka\u017ee da je neophodno i dodatno ulaganje, jer je re\u010d o kraju Srbije sa slabom ekonomijom.<\/p>\n \u201eNajve\u0107i problem u u Bosilegradu, Dimitrovgradu i delu Babu\u0161nice- Zvoncu i Zvona\u010dkoj Banji, jeste ekonomija, odnosno nezaposlenost ljudi, i na tome treba raditi\u201c, ka\u017ee Stojkov, dodaju\u0107i da bi dr\u017eava trebalo da obezbedi i ulazak \u0161to vi\u0161e pripadnika bugarskog naroda u sektor bezbednosti- vojsku, policiju, grani\u010dnu policiju i vatrogasce, jer bi izme\u0111u ostalog i to zadr\u017ealo mlade da ostanu u tim op\u0161tinama.<\/p>\n Van\u010de Bojkov: Bugarsku manjinu i ve\u0107inski narod u Srbiji malo toga razlikuje<\/strong><\/span><\/p>\n Van\u010de Bojkov, redovni profesor Elektronskog fakulteta u Ni\u0161u, u oblasti dru\u0161tvenih nauka i humanitaristike, sla\u017ee se da izme\u0111u bugarske manjine i ve\u0107inskog naroda nema socijalne distance.<\/p>\n \u201eTo se izme\u0111u ostalog vidi i na me\u0111unarodnim nau\u010dnim skupovima, gde se Srbi, Bugari i Makedonci odvoje i dru\u017ee, \u0161to je i normalno jer nas mnogo toga povezuje, od vere do navika, a malo toga razlikuje. Dosta je i brakova izme\u0111u pripadnika bugarske i srpske zajednice\u201c, ka\u017ee Bojkov za Danas.<\/p>\n On dodaje da Univerzitet Ni\u0161 sara\u0111uje sa univerzitetima u Bugarskoj, od razmene studenata do zajedni\u010dkih nau\u010dnih i obrazovnih projekata, te da skoro da nema univerziteta u Srbiji koji to ne \u010dini.<\/p>\n \u201eDodu\u0161e, ovde studenti iz Bugarske ne dolaze da studiraju, ali pripadnici bugarske manjine idu na studije na bugarske univerzitete. Istovremeno, gra\u0111ani Bugarske sve vi\u0161e studiraju u zapadnoj Evropi, \u0161to im je dostupno jer su \u010dlanica EU\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n Postoji ozbiljna saradnja i u prekograni\u010dnim projektima, koji se finansiraju iz fondova EU.<\/p>\n \u201e\u010cinjenica je da Bugari i Srbi iz na\u0161e zemlje sara\u0111uju u bezmalo svim oblastima, od biznisa do kulture\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n Dodaje da li\u010dno nikada nije imao bilo kakav problem u Srbiji, ni privatno ni profesionalno, zbog toga \u0161to je pripadnik bugarske manjine, a da \u201enije \u010duo\u201c ni da je iole ozbiljniji problem imao i neko u njegovom okru\u017eenju.<\/p>\n \u201eTo je, verovatno, i do svakog \u010doveka ponaosob. A i nisam se bavio politikom- da jesam mo\u017eda bih imao probleme, a mo\u017eda i vi\u0161e para\u201c, ka\u017ee.<\/p>\n Ocenjuje, tako\u0111e, da se i u Srbiji i u samoj bugarskoj zajednici vodi ra\u010duna o o\u010duvanju kulture i tradicije Bugara, od njihove nacionalne kuhinje do folklora.<\/p>\n \u201eIpak, veliki problem je siroma\u0161tvo u krajevima u kojima Bugari ve\u0107inski \u017eive. Mladi su u velikoj meri oti\u0161li, puteva nema dovoljno, sela su prazna. U Dimitrovgradu i Bosilegradu su neophodne investicije i putna infrastruktura, kako bi se re\u0161ila nezaposlenost, ljudi dobili radna mesta, a oni koji su oti\u0161li se vratili. Problem je \u0161to mnogi idu odavde, a ne\u0161to ne vidim da se vra\u0107aju\u201c, ka\u017ee Bojkov.<\/p>\n Petar Videnov: Mediji za bugarsku manjinu imaju problem sa finansiranjem i nastojanjem vlasti da ih stavi pod kontrolu<\/strong><\/span><\/p>\n Petar Videnov, odgovorni urednik multimedijalnog interntet portala na bugarskom i srpskom jeziku Far<\/a>, sa sedi\u0161tem u Dimitrovgradu, ocenjuje da problema ima i u medijima za bugarsku manjinu, koji se suo\u010davaju sa neodr\u017eivim ili te\u0161ko odr\u017eivim finansiranjem, kao i nastojanjima dr\u017eave i lokalnih samouprava da ih stave pod svoju kontrolu, nau\u0161trb profesionalnog i objektivnog informisanja.<\/p>\n \u201eSmatram da postoji sasvim dovoljno medija na jeziku bugarske manjine u Srbiji, i oni su od velikog zna\u010daja, ali pitanje je u kojoj meri ovakvi mediji objektivno, profesionalno i realno prikazuju probleme i situaciju pripadnika bugarske zajednice u celini. Pritom, vi\u0161e od 20 godina izostaje TV emisija na bugarskom jeziku na javnom servisu RTS\u201c, ka\u017ee Videnov za Danas.<\/p>\n On ka\u017ee da \u201epostoji i veliki uticaj vlasti, Nacionalnog saveta i vlasnika, odnosno osniva\u010da na ure\u0111iva\u010dku politiku medija na bugarskom jeziku\u201c, pa se \u201epostavlja pitanje u kojoj meri oni zadovoljavaju potrebe gra\u0111ana i ispunjavaju javni interes\u201c.<\/p>\n \u201e\u010cinjenica je da dr\u017eava i lokalne samouprave \u017eele da finansiranjem putem medijskih konkursa ili na drugi na\u010din ipak stave te medije pod svoju kontrolu, te je obaveza medijskih radnika da se odupru, ako je to mogu\u0107e, pritiscima i da stvore poverenje kod auditorijuma koji ih prati, uz bolju, profesionalniju i objektivniju ure\u0111iva\u010dku politiku\u201c, ocenjuje.<\/p>\n On nagla\u0161ava da novinari profesionalnih i objektivnih manjinskih medija trpe pritiske u svojim sredinama.<\/p>\n \u201eNesporno je da je egzistencija veoma va\u017eno pitanje, zato \u0161to medijski radnici u malim sredinama kao \u0161to su Dimitrovgrad i Bosilegrad moraju da od ne\u010dega izdr\u017eavaju svoje porodice. Sa druge strane, ne treba da postanemo produ\u017eena ruka vlasti i propagandisti. Tek onda nismo novinari. To je veoma te\u0161ko ostvariti u praksi, ali FAR je, ipak, izabrao te\u017ei, ali po\u0161teniji i profesionalni put u svojoj borbi za medijsku slobodu i opstanak na medijskoj sceni\u201c, ka\u017ee.<\/p>\n Prema njegovim re\u010dima, iskustvo FAR-a pokazuje da su mediji civilnog sektora dru\u0161tva najbli\u017ei gra\u0111ankama i gra\u0111anima ili pak treba da se izbore za tu poziciju.<\/p>\n \u201eOvakvi mediji trenutno su jedina alternativa strana\u010dkim medijima, u \u0161ta su nakon privatizacije prerasli mnogi mediji, uklju\u010duju\u0107i i medije na bugarskom jeziku. Me\u0111utim, postavlja se pitanje kako ovakvi mediji mogu opstati na medijskoj sceni i kako mogu obezbediti odr\u017eivo finansiranje uz po\u0161tovanje standarda objektivnog i profesionalnog informisanja. Zbog svoje autonomije u ure\u0111iva\u010dkoj politici i bez politi\u010dkog uticaja, FAR se poslednjih godina suo\u010dava za brojnim problemima- diskriminacijom, politi\u010dkim i ekonomskim pritiscima, etiketiranjima\u2026\u201c, ka\u017ee Videnov. Svi ovi mediji, koji su uglavnom i na bugarskom i srpskom jeziku, registrovani su u Dimitrovgradu, Bosilegradu i Ni\u0161u.<\/p>\n Nacionalni javni servis ne ispunjava svoje zakonske obaveze<\/strong><\/p>\n \u201eRadio-televizija Srbije ne ispunjava zakonsku obavezu da gra\u0111ane pripadnike manjina izve\u0161tava na njihovom jeziku, odnosno da obezbedi nacionalnim manjinama da prate odre\u0111ene programske celine i na svom maternjem jeziku i pismu. Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine, ali i lokalne vlasti u op\u0161tinama Bosilegrad i Dimitrovgrad, vi\u0161e puta su od RTS-a tra\u017eile da se obnovi emitovanje emisije \u2018TV \u017durnal\u2018 na bugarskom jeziku. Naime, zbog poru\u0161enih predajnika u NATO bombardovanju, emitovanje \u2019TV \u017durnala\u2018 je prekinuto 1999. godine i nikada nije obnovljeno\u201c, navodi se izme\u0111u ostalog u dvojezi\u010dnoj publikaciji \u201cSloboda izra\u017eavanja, uloga u demokratskom dru\u0161tvu i odr\u017eivost medija na bugarskom jeziku na jugoistoku Srbije\u201d, \u010diji je autor novinar Nedim Sejdinovi\u0107, a izdava\u010di Udru\u017eenje gra\u0111ana \u201cEmblema\u201d i portal Far.<\/p>\n \u201eSagovornici skoro aklamativno isti\u010du da postoji problem sa politi\u010dkim uticajem na rad (pojedinih) medija na bugarskom jeziku. Neki \u010dak tvrde da je situacija gora nego pre nekoliko decenija, u jednopartijskom sistemu, za vreme socijalisti\u010dkog samoupravljanja. Politi\u010dke elite ili nisu svesne ili odbijaju da prihvate da uloga medija nije njihova promocija, ve\u0107 upravo suprotno- kontrola njihovog rada. Urednici i novinari su su skloni samocenzuri, izbegavaju\u0107i da tretiraju teme i probleme koje im mogu pogor\u0161ati odnos sa imaocima politi\u010dke i ekonomske mo\u0107i. Sa tim u vezi je i nezadovoljavaju\u0107i nivo bezbednosti novinara u malim sredinama, koji su svesni mogu\u0107ih konsekvenci u slu\u010daju istra\u017eivanja i prezentacija pri\u010da koje se odnose, recimo, na korupciju. Nemaju ose\u0107aj da postoji adekvatna za\u0161tita za njih i njihove porodice\u201c, dodaje se u publikaciji.<\/p>\n<\/blockquote>\n \u00a0<\/p>\n Za\u0161to 90 odsto pripadnika bugarske manjine ide na studije u Bugarsku?<\/strong><\/p>\n \u201eJedan od prioriteta Nacionalnog saveta je kvalitetno obrazovanje na maternjem jeziku, od vrti\u0107a do srednje \u0161kole. Postigli smo da imamo sve ve\u0107io broj u\u010denika koji u\u010de na maternjem jetziku, imamo kvalitetan dvojezi\u010dni kadar, kao i ud\u017ebenike na maternjem jeziku za osnovne i srednje \u0161kole, koji su potpuno besplatni. Na\u0161a deca i mladi u 90 odsto slu\u010dajeva idu na fakultete u Bugarsku, izme\u0111u ostalog i zato \u0161to u toj zemlji svaki strani student ima stipendiju od 120 evra. To je dobar primer kako matica brine o svom narodu\u201c, ka\u017ee Stefan Stojkov.<\/p>\n On dodaje da je va\u017eno da se ubudu\u0107e prona\u0111e i model stabilnog finansiranja medija. Nacionalni savet je osniva\u010d Novog bratstva, koji je \u201ebrend Bugara u Srbiji\u201c, jer postoji du\u017ee od 60 godina, \u010diji je godi\u0161nji bud\u017eet 7,5 miliona dinara, kao i Nove RTV Bosilegrad, za koju se godi\u0161nje izdvaja \u0161est miliona dinara.<\/p>\n Pritom, godi\u0161nji bud\u017eet celog Nacionalnog saveta je 7,7 miliona dinara, ka\u017ee.<\/p>\n Ovaj tekst je nastao u okviru projekta \u201eRazli\u010ditosti nas spajaju\u201c koji se sufinansira sredstvima iz bud\u017eeta Republike Srbije \u2013 Ministarstva za informisanje i telekomunikacije. Stavovi izneti u podr\u017eanom medijskom projektu nu\u017eno ne izra\u017eavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.<\/strong><\/em><\/p>\n Vi\u0161e vesti iz ovog grada \u010ditajte\u00a0<\/span><\/span><\/span><\/span>na posebnom linku<\/span><\/b><\/span><\/span><\/span><\/span><\/a><\/u>.<\/strong><\/u><\/span><\/span><\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n![\"Kako](\"https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/12\/foto-stefan-stojkov-privatna-arhiva.jpg\" "\\"Stefan")
\u201eOdnosi izme\u0111u Srbije i Bugarske su, prema zvani\u010dnim procenama Beograda i Sofije, sada dobri, ali nam je \u017eelja i namera da postanu odli\u010dni. Primer dobre prakse su Srbija i Ma\u0111arska. Aleksandar Vu\u010di\u0107 i Rumen Radev su ne samo predsednici dr\u017eava ve\u0107 i veliki dr\u017eavnici i siguran sam da na\u0107i na\u010din da ti odnosi budu i jo\u0161 bolji, na korist svih gra\u0111ana, a na\u0161 Savet \u0107e u tome biti dobra spona. Jer, kada su odnosi izme\u0111u dr\u017eava lo\u0161i, strada narod u pograni\u010dnim oblastima\u201c, ka\u017ee.<\/p>\n![\"Kako](\"https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/12\/foto-vance-bojkov-foto-privatna-arhiva.jpg\" "\\"Van\u010de")
![\"Kako](\"https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/12\/foto-petar-videnov-far.jpg\" "\\"Petar")
Prema dvojezi\u010dnoj publikaciji o medijima na bugarskom jeziku na jugoistoku Srbije, objavljenoj krajem pro\u0161le godine, u ovom delu zemlje postoje \u010detiri \u0161tampana medija (\u201eNovo bratstvo\u201c, \u201eBjuletin\u201c, \u201eVizija\u201c i Far\u010de\u201c), tri portala ( \u201eFar\u201c, \u201eGlas press\u201c i TV info Bosilegrad) i dva elektronska medija (Nova Radio-televizija Bosilegrad i Radio-televizija Caribrod).<\/p>\n\n
\n
![\"Kako](\"https:\/\/www.danas.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/12\/Ministarstvo-informisanja-i-telekomunikacija-Baner-Sufinansiranja-3.jpg\" "\\"Kako")
<\/p>\n<\/blockquote>\n