Na kraju leta, kada se radovi u polju privedu kraju ili zavr\u0161e, jedan od oblika dru\u0161tvenog \u017eivota na selu bila je sedeljka.<\/p>\n
Ovaj naziv \u201esedeljka\u201c ili \u201esedenjka\u201c karakteristi\u010dan je za ovaj na\u0161 kraj, od Ni\u0161a do Leskovca, mo\u017eda i Vranja, svuda su prela ili zimske mobe, a u ovom delu Srbije to je bila sedeljka. Sedeli su mladi, stari i deca, lo\u017eila se vatra, pevalo, prelo, vrtkalo, radilo, mladi su se \u0161alili, devojke se natpevavale ili kako bi rekli u ovom kraju prepojuvale\u2026.<\/p>\n
Mladi su dolazili da se zabavljaju, a majke ili starije \u017eene na sedeljkama \u201epazile su\u201c devojke. Tu se ra\u0111ala ljubav, nova poznanstva, novi stihovi pesama o svakodnevici tada\u0161njeg \u017eivota.<\/p>\n
Sedeljke su bila prilika za sastajanje mladi\u0107a i devojaka jer zbog strogosti roditelja nisu imali druge prilike. \u017dene i devojke su plele, \u010de\u0161ljale vunu, vrtkale ( navijale vunicu na vreteno), a mladi\u0107i su obi\u010dno bili zabavlja\u010di, zadu\u017eeni za \u0161alu i po\u0161alice.<\/p>\n
Kako ka\u017ee magistar Vladimir Marjanovi\u0107, koji je i pisao o sedeljkama ovoga kraja usvojim knjigama, skoro nikada na sedeljka, a nisu bili prisutnu \u201emu\u017ei\u201c odnosno o\u017eenjeni mu\u0161karci. Njih to nije interesovalo, ali se i smatralo da oni tamo nemaju \u0161ta da tra\u017ee i da je to mesto okupljanja mladih koji nisu o\u017eenjeni i devojaka koje nisu udate. Za sedeljku je birano mesto obi\u010dno na raskrsnici, koje je u zavetrini, vi\u0161e preventivno jer su na taj na\u010din spre\u010davali da vatra, ukoliko duva vetar, ne izazove po\u017ear.<\/p>\n
Na sedeljkama starije \u017eene su bile \u010duvari devojaka, koje su kao ne\u0161to radile, i pazile sa kim devojka razgovara.<\/p>\n
- \n
- Nisu one bile strogi \u010duvari. One su to radile u dogovoru sa majkama i devojkama. Sedeljke su zapravo bile mesto ugovara braka i prvih ljubavi, dok su o\u010devi najmanje znali \u0161ta se tu de\u0161ava i za koga se ugovara brak- dodaje Marjanovi\u0107.<\/li>\n<\/ul>\n
Sedeljke su po\u010dinjale obi\u010dno \u201eprepraljotinom\u201c i to im je bila glavna zabava na sedeljkama.<\/p>\n
- \n
- Neko od mladi\u0107a bi se maskirao odnosno prepravio i poku\u0161avao da do\u010dara koga imitira i glumio neku dogodov\u0161tinu iz svakodnevnog \u017eivota. Obi\u010dno su nhekoga imitorali, na sedeljki su svi znali o kome je re\u010d, ali nisu otkrivali i pravili se da ne znaju koga mladi\u0107i glume odnosno imitiraju. To je bilo sme\u0161no, nije imalo nameru da nekog uvredi ili ponizi, i da na duhovit na\u010din do\u010daraju tu osobu- ka\u017ee Marjanovi\u0107.<\/li>\n<\/ul>\n
Kako dodaje magistar Marjanovi\u0107 na sedeljkama su se pevale sedeljkarske pesme, a zapis ovih pesama sa\u010duvao je od zaborava prof Vlasta Ceni\u0107 u knjizi \u201eKladen\u010de\u201c<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/www.koprijanradio.com\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/kladence-207x300.jpg\")
Knjiga \u201cKladen\u010de\u201d u kojoj su zapisane lirke pesme ovoga kraga- prof. Vlasta Ceni\u0107<\/figcaption><\/figure>\n Kako je zapisao profesor Ceni\u0107 u knjizi \u201eKladen\u010de\u201c\u00a0\u00a0 kad zapeva baba Keva Perina u Ko\u010danu u na\u0161oj ulici, \u010duje se \u010dak u \u010ce\u010dini. Tako su govorile\u2026 To je bilo ono \u201eZbirajte se dojke na na\u0161u sedeljku\u201c\u00a0 \u00a0i to je bila pesma koja je obave\u0161tavala sve mlade da do\u0111u i ponesu taluske, jer treba zalo\u017eiti vatru i pored te vatre, ko bajagi, raditi ne\u0161to.<\/p>\n
Kako je zapisao sedeljke su obi\u010dno zapo\u010dinjale pesmom \u201eZbirajte se, dojke, na na\u0161u sedenjku\u201c<\/strong><\/p>\n
Zbirajte se, dojke, na na\u0161u sedenjku.<\/p>\n
Sag sam se stegla da ve do\u010dekam<\/p>\n
U lulu bra\u0161no, u cevku maslo,<\/p>\n
Kr\u0161i se ku\u0107a od vrap\u010do meso.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Pevala se pesma i \u201eNaklale se dve sedenjke\u201c<\/strong><\/p>\n
Naklale se dve sedenjke<\/p>\n
Jeda gore, jedna dole.<\/p>\n
\u0160to taj dole- momci vika,<\/p>\n
\u0160to taj gore- sve devojke.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
A zapravo su se dru\u017eili, pevali, igrali, zaljubljivali, odljubljivali, sva\u0111ali\u2026 Igralo se i pevalo i \u0161alilo se na tim sedeljkama. Pevale su se sedeljkarske pesme i ovom prilikom da istaknemo ne\u0161to \u0161to je samo odlika ovoga kraja ili odlika ovog juga Srbije, a to najkra\u0107e lirske pesme koje se pevaju. One imaju \u00a0samo dva stiha. Svaka pesma ima refren, a to je ime devojke i momka.\u00a0 Na primer: \u00a0Belo pero na jezero, Marijoooo, duna vetar odnesa ga, Sa\u0161ooo!<\/p>\n
Bilo je i \u0161aljivih pesama poput \u201eStari deda treske braja\u201c<\/strong><\/p>\n
\u00a0Stari deda treske braja,<\/p>\n
Preko plota prislu\u0161aja<\/p>\n
Kud se mladi dogovarav:<\/p>\n
Mlado mom\u010de, tanka Stana.<\/p>\n
Govori mu tanka Stana:<\/p>\n
Do\u0111i kno\u0107i na prozore.<\/p>\n
triput svirni, dvaput \u010dukni,<\/p>\n
\u0107e isko\u010di tanka Stana.<\/p>\n
Toj za\u010duje stari deda<\/p>\n
Pa otide na prozori,<\/p>\n
Triput svirnu, dvaput \u010duknu.<\/p>\n
Isko\u010dila tanka Stana!<\/p>\n
Uvati gu stari deda,<\/p>\n
Uvati gu za ru\u010dicu.<\/p>\n
Al govori tanka Stana:<\/p>\n
Otpu\u0161ti me, stari dedo,<\/p>\n
Zabravila sam ko\u0161ulju,<\/p>\n
Da se vrnem da gu uznem,<\/p>\n
Pa \u0107e Stana tvoja da je!<\/p>\n
Al govori stari deda:<\/p>\n
Ajde, ajde, tanka Stano,<\/p>\n
Neje deda za ko\u0161ulju,<\/p>\n
No je deda za devoj\u010de!<\/p>\n
U \u017eelji da vam kroz serijal emisija \u201eZavet pro\u0161losti\u201c pribli\u017eimo na\u010din okupljanja i samu sedeljku kako je izgledala i kako se radilo i pevalo tada posetili smo dom Zore i Du\u0161ka Miti\u0107a u Malo\u0161i\u0161t<\/strong>u, u op\u0161tini Doljevac, koji su nam pomogli da skinemo pra\u0161inu sa pro\u0161losti\u00a0 i vratimo sjaj davnom se\u0107anju na sedeljke u ovom kraju, a u starim zagaslim o\u010dima doma\u0107ina zasijala su lepa se\u0107anja na mladost i obi\u010daje tog vremena.\u00a0 Prema nekim saznanjima poslednja sedeljka u ovim krajevima odr\u017eana je pedesetih godina.<\/p>\n
Posebno nam je drago \u0161to smo razgovor zabele\u017eili na ovda\u0161njem dijalektu, koji daje posebnu dra\u017e i lepotu pri\u010di i sedeljkama ovoga kraja.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/www.koprijanradio.com\/wp-content\/uploads\/2023\/01\/Zora-i-Dusko-300x205.jpg\")
Zora i Du\u0161ko Miti\u0107 iz Malo\u0161i\u0161ta koji su nam pomogli da saznamo kako su izgledale sedeljke u ovom kraju<\/figcaption><\/figure>\n Baka Zora Miti\u0107 uskoro puni 90 godina i rado nam je pri\u010dala o sedeljkama u Malo\u0161i\u0161tu, jer ih je bilo puno, skoro na svakoj raskrsnici i nisu se zvali, nego je svako znao kada i u koje vreme da do\u0111e na sedeljku.<\/p>\n
- \n
- Sedenjke su bile sa jesen, pa kad se zavr\u0161i poljoprivreda mi pravimo sednjeke ve\u010derom, sedimo, predemo, koja \u0161to mo\u017ee. Ako ima dobro svetlo neka i plete, a koja nema da prede, da plete, ona si do\u0111e, prekrsti ruke, pa si razgovara- zapo\u010dinje pri\u010du Zora iz Malo\u0161i\u0161ta.<\/li>\n<\/ul>\n
A kako ste se okupljali, sakupljali? Da li ste mo\u017eda pevale neku pesmu kao poziv na sedeljku?<\/p>\n
- \n
- Znali smo i pesme i vreme kada treba da do\u0111emo, obi\u010dno kad se stamni, koje vreme iska\u010damo, znamo si onako odprilike. Svaka si zna kad \u0107e si iza\u0111e, koja si zna ona peva, koja si ne zna ona se smsje, pri\u010damo\u2026 Sva\u0161to!- ka\u017ee Zora.<\/li>\n<\/ul>\n
Da li je cela ku\u0107a, odnosno porodica izlazila na sedeljku?<\/p>\n
- \n
- Ne! Mu\u017ei si legnu da si spiju, stare babe si legnu da si spiju, pomladi, koji \u0107e kobajagi, predemo, \u0107e rabotimo smo iska\u010dali. A stare babe, one rabotile, rabotile, pa si legle.<\/li>\n<\/ul>\n
Tada, sedeljkama se se \u201egledali\u201c tra\u017eili sebi momka, odnosno momci tra\u017eili budu\u0107e supruge? Da li ste i Vi sa Va\u0161im suprugom upoznali na sedeljku?<\/p>\n
- \n
- Jeste, gledali su se mladi. Ali ja sam sa mog dedu bila blizo i znali smo se. Njegova sestra i ja bile smo drugarice. I\u0161la sam ja kod nji i ona kod mene. A ostali se gledali na sedenjke. Ako pro\u0111e mom\u010de pored tebe ono te \u0161tipne! Uuu.. mi tek reknemo \u201e\u0160to ti be\u0161e?\u201c , a on pa ka\u017ee \u201cvolim te!\u201d. Kad \u0161tipne on te voli, a pro\u0111e i ako te ne \u0161tipne- ne voli te! Ali mi nesmo prve govorile ja te o\u0107u, toj ne! Ja sam slu\u0161ala moji iz ku\u0107u, dr\u017eala sam do sebe! U toj vreme, imale su prilike kolko o\u0107e\u0161, \u0107oravo, sakato, moglo se uda ili o\u017eeni! Ne da ga bira, ovoj vredi, ovoj ne vredi, samo \u017eensko li je, moglo je da se uda kako o\u0107e!<\/li>\n<\/ul>\n
Da li se se\u0107ate koje ste pesme pevali na sedeljkama?<\/p>\n
- \n
- Kako da ne. Kad po\u010dnemo da se prepojujemo: \u201e\u0160avarika trava, pa drugaricu tam kako gu ime boli gu glava, pa ovaj \u0107e vu do\u0111e, glava \u0107e vu pro\u0111e!\u201c, puno smo imali takoj \u0161aljive pesme.<\/li>\n<\/ul>\n
Da li ste Vi baka Zoro lepo pevali?<\/p>\n
- \n
- Pa da ti se povalim, lepo sam pevala, lepo! Pa tamo \u0161to smo imali u kom\u0161iluk jednog starog \u010doveka, pa na mojega dedu vikaja \u201e Bre, baja Avrame, ovoj va\u0161o dete kad zapeva, ja sednem! Sednem da slu\u0161am. Taman stane, ja ustanem, taman ustanem ono opet peva, pa ja opet sednem! Po vazdan bi si sedeja da gu slu\u0161am!\u201c Ja sam mlogo glas imala, mlogo sam i lepo pevala, toj zna i moj deda (suprug) jo\u0161 kad me neje uzeja. Njive tamo blizo smo imali, pa sam ja dok sam rabotila, mlogo i pevala. Pa se sad, smejemo, vika i ja sam te \u010duo kad si pevala.<\/li>\n<\/ul>\n
Dakle, jako ste lepo pevali?<\/p>\n
- \n
- Pa se pomislim mlogo put, u toj vreme da je imalo radio, primedbe, primili bi me sigurno sa lep glas, ako nemam polo\u017eeno za kuj zna kakvu \u0161kolu. Ali sam zbog starost zabravila mlogo pesme, setim se ponekad, ali ne mogu najbolje, ne znam po koj red je i\u0161lo. Ali se se\u0107am kako smo se prepojuvale, jedne pitaju, druge odgovaraju, i sve toj u taj tren smi\u0161ljamo kako \u0107e otpevao i ka\u017eemo:<\/li>\n<\/ul>\n
\u201eAjde Jano, do\u0111i Jano da se ven\u010damo!\u201c<\/p>\n
A Jana odgovara: Ne odgovara\u0161 za mene, ja sam drugoga na\u0161la, za drugoga \u0107u idem!\u201c<\/p>\n
Pa onda drugi kraj sedenjke peva i pituje:<\/p>\n
\u201e Za\u0161to Jano, za\u0161to Jano, iznenadi me!<\/p>\n
Ja imam poverenje u te Jano!\u201c<\/p>\n
I tako pevamo i smi\u0161ljamo u taj tren kad ni do\u0111e.<\/p>\n
Pa ja sam pevala na sedenjku i ni jedna nije mogla sa mene da se meri, jo\u0161 ako si\u0111em dole, u potok, odgovarav bregovi! Bregovi \u0107erko odgovarav, ne zna\u0161 kude se \u010dak \u010duje!- sa osmehom na licu pri\u010da Zora.<\/p>\n
A da li je bilo puno sedeljki u Malo\u0161i\u0161tu?<\/p>\n
- \n
- Pa selo veliko, mo\u017eda na deset mesta su bile. Selo nije bilo kao sad ovde dole, ve\u0107 gore u brdo. Pa kude su vi\u0161e ku\u0107e, tuj ve\u0107a sedeljka, gde su manje ku\u0107e, manja sedeljka. Puno sedelnje, pa prelo se, pa robotilo se, a sad kuj raboti? Nikoj! Nikoj, sad samo ako neka baba zaprede, ako poka\u017ee na decu!<\/li>\n<\/ul>\n
Da li je sedeljkama bilo i prepojuvanje? Da li ste se takmi\u010dili ko bolje peva?<\/p>\n
- \n
- Bilo je. Takmi\u010dili smo se koja \u0107e bolje peva, al mene ni jedna nije pobedila! Ni jedna me nije savladala! Eee, kako sam ja pevala mlada, a sad da \u010duje\u0161 kako galamim stara! Ali zabravila sam pesme.<\/li>\n<\/ul>\n
Deda Du\u0161an iz ugla sobe dodaje da je Zora najlep\u0161e pevala i da je rado i\u0161ao na sedeljke.<\/p>\n
- \n
- I\u0161li smo na sedenjke. Bili smo mladi, pa bio mrak, ne vidi se, pa sam ja upao u blato. U jedan vir se zaglibim, jao, jao! Pa sam se prao na \u010de\u0161mu, gde prljav da idem- kroz osemh se se\u0107a deda Du\u0161an Miti\u0107.<\/li>\n<\/ul>\n
Da li ste igrali na sedeljkama, da li su bili muzikanti?<\/p>\n
- \n
- Nije imalo kolo da se igra. I\u0161li smo, onako u prolaz. Ko je imao devojku na primer, zadr\u017ei se, ko ne, samo pro\u0161eta. A Zora je pevala najbolje. Da je pevala, pevala je!- ka\u017ee Du\u0161an.<\/li>\n<\/ul>\n
Zora se osmehuje i dodaje da je pevala i u polju.<\/p>\n
- \n
- Pevala sam kad smo brali kukurz, pa me on slu\u0161aja, njive nam bile blizu. A na sedeljke su dolazila i deca. Pa tr\u010div, preripav vatru, pa begav. Sva\u0161to je bilo.<\/li>\n<\/ul>\n
Na sedeljkama da li se gledalo i cenilo koja je devojka bila najlep\u0161e obu\u010dena?<\/p>\n
- \n
- A, pa toj se gledalo kuj se kako nosi, kako se nosi, dal je drpavo, dal je nepereno, to se gledalo najvi\u0161e! U svo vreme te svaki prati, da li si ti perena ili nisi. Kako neperana da po\u0111e\u0161 po put il do\u0111e\u0161 na sedenjuku? Pa to se znalo. Ali malo bile tej, \u0161to se nisu nosile kako treba. Neka toj tako do\u0111e, najsiroma\u0161na il budala. Imalo budale tag, a ono si gi i sada ima.<\/li>\n<\/ul>\n
Kako se zvala no\u0161nja tog doba? Suknje, odnosno takozvane \u201evutarke\u201c \u0161to ste nosile?<\/p>\n
- \n
- Nosile smo pi\u0161timalj, i\u017eljevke, narodnu no\u0161nju, belu priborku, crnu priborku, pa kitene vutarke. Sve toj imam, sve sam sama tkala, prvo mi majka pomagala, pa posle kad sam se udala, ja sam sama na razboj rabotila, mlogo sam znala da tkajem.<\/li>\n<\/ul>\n
Najvi\u0161e se cenila bela priborka i crna i kitena. Koje\u00a0 su devojke nosile tej vutarke imale su predos, najvi\u0161e se cenile. Prteno, crno i belo, crno i \u010da\u0111ivo\u00a0 i suro, pa po prsti tkajeno ba\u0161 nije imalo vrednost.<\/p>\n
Daka Zora dodaje da ranije nije bilo boja za bojenje vune, pa su same, uz pomo\u0107 trava, farbare vunu.<\/p>\n
- \n
- Ranije nema\u0161e boje da se pomasti ne\u0161to crno pa beremo od jedno drvo glave\u017e. Taj glave\u017e skuvamo i dodamo karaboju da bi ni bolje vatilo i tako mastimo crno. Sama si ja osnovem na razvoj, sama si pu\u0161tim da si navijem na vrtilo, odbiram onaj drvca ili \u0161tapke, polako uga\u0111am, koje kako treba, pa polako odvr\u0107ujem da se tkaje, po\u0161u\u0161ta se i ono ispada lepo. Ako ga navije\u0161 na kupovi ono posle kad pu\u0161ta\u0161 da ga tkaje\u0161 jedno visi, drugo \u0161tr\u010di i nije ubavo i ne valja, nevalja\u0161no se raboti.<\/li>\n<\/ul>\n
Da li \u017ealite za tim vremenima \u0161to nema vi\u0161e sedeljki, \u0161to je utihnula pesma?<\/p>\n
- \n
- Ma jok. Ne bre, pa i mi smo preokrenuli, sad smo kao mladi. \u0160ta \u0107e mi sedenjke? Ej, ako treba \u0107e iza\u0111emo do kom\u0161ije, do rodbinu, \u0107e si popri\u010damo, \u0107e si posedimo, kakve sedenjuke da se lupa\u0161 ve\u010derom pa da lo\u017ei\u0161 vatru tamo na put. Ne\u0107emo! Pa treba cel no\u0107 da lo\u017eimo oganj, pa do\u0111u deca pa preripav, pa tr\u010div\u2026.<\/li>\n<\/ul>\n
Da li je bilo prepraljotine na sedeljkama?<\/p>\n
- \n
- U \u0107erko imalo, kako nije imalo!<\/li>\n<\/ul>\n
Deda Du\u0161an dodaje da pored prepraljotina bilo je obavezno i tepanje<\/p>\n
- \n
- Ko ima na primer devojku, skupu se drugi momci, pa tom momku stave \u017eicu u mrak, bila tamnina ne vidi se ni\u0161ta, pa kao se jure i on se saplete na \u017eicu pa ga ovi drugi pretav. Pa sad gledam tepaju se po \u0161kolama, to je sada ka\u017enjivo. Mi kada smo i\u0161li u \u0161kolu mi smo mnogo tepali. Jednog smo izbacili kroz prozor, nije bilo visoko, mala \u0161kola, nizak prozor. Al on je bio mnogo nevalja\u0161an, krao nam olovke, gumice, \u010da\u010dkao se, udarao se, pa se mune pod klupe pa lazi i udara nas. Mi se skupimo, uhvatimo ga, pa ajd kroz prozor, od tad se smirio. To tada bilo sme\u0161no, u\u010ditelji se nisu ljutili, sada su druga vremena, sad to ne sme\u0161e. Tada nama to bila \u0161ala i zabava- ka\u017ee deda Du\u0161an Miti\u0107.<\/li>\n<\/ul>\n
Baba Zora dodaje da je prepraljotina bila obavezna na sedeljkama i da je to bila glavna zabava.<\/p>\n
- \n
- Pa na svaku sedenjku ima prepraljotina, al mi kao kobajagi ne znamo. Ali neka stvarno nisi mogao da zna\u0161. Do\u0111e mu\u0161ko pa se obu\u010de ko devojka, pa sedne me\u0111u devoj\u010diki, tako sedi, kad odjednom skine maramu, pa ripne, a mi u glas povikamo ej, pa ovoj bilo mu\u0161ko, neje na\u0161a dru\u0161ka. Bilo sme\u0161no i zabavno.<\/li>\n<\/ul>\n
Da li je bilo jo\u0161 neke igre na sedeljkama?<\/p>\n
- \n
- Pa neje bilo. Mi tad idemo da rabotimo, da predemo, kobajagi. Pa kad do\u0111e\u0161 doma majka ti pogleda kolko si naprela i dal je ubavi i dobro. Ako nije dobro ona uzme vreteno pa ga baci pozadi vrata. Pa ti mora\u0161 posle toj da ispravi\u0161 ili \u0107e vika po tebe.<\/li>\n<\/ul>\n
Na kraju razgovora baba Zora ka\u017ee samo da je zdravlja i da ljudi rade dobre stvari u \u017eivotu.<\/p>\n
- \n
- I takoj samo da je zdravlje \u0107erko! Imalo si preko cel vek \u0161ale, pri\u010de, sedenje i narod aran (dobar), al imao je i kvaran, imali su i kvarni ljudi.<\/li>\n<\/ul>\n
Emisiju zavr\u0161avamo sedeljkarskom pesmom \u201eDok sedemo sedemo\u201c i nadamo se da smo vam pribli\u017eili duh davnih vremena i lepote ovda\u0161njih sedeljki.<\/p>\n
Dok sedemo sedemo<\/p>\n
Do\u0111e vreme d idemo<\/p>\n
Nas \u0107e majkada kara<\/p>\n
Koja kolko naprela.<\/p>\n
Ja sam prela naprela<\/p>\n
Tri vretena popuna<\/p>\n
I \u010detvrto pola.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Autor i voditelj emisije: Marija Jovanovi\u0107<\/p>\n
Glavni odgovorni urednik: Dejan Dini\u0107<\/p>\n
U emisji govorili: magistar Vladimir Marjanovi\u0107 (kome se zahvaljujemo na ustupljenim fotografijama), Zora i Du\u0161ko Miti\u0107 i prof. Vlasta Ceni\u0107<\/p>\n
- I takoj samo da je zdravlje \u0107erko! Imalo si preko cel vek \u0161ale, pri\u010de, sedenje i narod aran (dobar), al imao je i kvaran, imali su i kvarni ljudi.<\/li>\n<\/ul>\n
- Pa neje bilo. Mi tad idemo da rabotimo, da predemo, kobajagi. Pa kad do\u0111e\u0161 doma majka ti pogleda kolko si naprela i dal je ubavi i dobro. Ako nije dobro ona uzme vreteno pa ga baci pozadi vrata. Pa ti mora\u0161 posle toj da ispravi\u0161 ili \u0107e vika po tebe.<\/li>\n<\/ul>\n
- Pa na svaku sedenjku ima prepraljotina, al mi kao kobajagi ne znamo. Ali neka stvarno nisi mogao da zna\u0161. Do\u0111e mu\u0161ko pa se obu\u010de ko devojka, pa sedne me\u0111u devoj\u010diki, tako sedi, kad odjednom skine maramu, pa ripne, a mi u glas povikamo ej, pa ovoj bilo mu\u0161ko, neje na\u0161a dru\u0161ka. Bilo sme\u0161no i zabavno.<\/li>\n<\/ul>\n
- Ko ima na primer devojku, skupu se drugi momci, pa tom momku stave \u017eicu u mrak, bila tamnina ne vidi se ni\u0161ta, pa kao se jure i on se saplete na \u017eicu pa ga ovi drugi pretav. Pa sad gledam tepaju se po \u0161kolama, to je sada ka\u017enjivo. Mi kada smo i\u0161li u \u0161kolu mi smo mnogo tepali. Jednog smo izbacili kroz prozor, nije bilo visoko, mala \u0161kola, nizak prozor. Al on je bio mnogo nevalja\u0161an, krao nam olovke, gumice, \u010da\u010dkao se, udarao se, pa se mune pod klupe pa lazi i udara nas. Mi se skupimo, uhvatimo ga, pa ajd kroz prozor, od tad se smirio. To tada bilo sme\u0161no, u\u010ditelji se nisu ljutili, sada su druga vremena, sad to ne sme\u0161e. Tada nama to bila \u0161ala i zabava- ka\u017ee deda Du\u0161an Miti\u0107.<\/li>\n<\/ul>\n
- U \u0107erko imalo, kako nije imalo!<\/li>\n<\/ul>\n
- Ma jok. Ne bre, pa i mi smo preokrenuli, sad smo kao mladi. \u0160ta \u0107e mi sedenjke? Ej, ako treba \u0107e iza\u0111emo do kom\u0161ije, do rodbinu, \u0107e si popri\u010damo, \u0107e si posedimo, kakve sedenjuke da se lupa\u0161 ve\u010derom pa da lo\u017ei\u0161 vatru tamo na put. Ne\u0107emo! Pa treba cel no\u0107 da lo\u017eimo oganj, pa do\u0111u deca pa preripav, pa tr\u010div\u2026.<\/li>\n<\/ul>\n
- Ranije nema\u0161e boje da se pomasti ne\u0161to crno pa beremo od jedno drvo glave\u017e. Taj glave\u017e skuvamo i dodamo karaboju da bi ni bolje vatilo i tako mastimo crno. Sama si ja osnovem na razvoj, sama si pu\u0161tim da si navijem na vrtilo, odbiram onaj drvca ili \u0161tapke, polako uga\u0111am, koje kako treba, pa polako odvr\u0107ujem da se tkaje, po\u0161u\u0161ta se i ono ispada lepo. Ako ga navije\u0161 na kupovi ono posle kad pu\u0161ta\u0161 da ga tkaje\u0161 jedno visi, drugo \u0161tr\u010di i nije ubavo i ne valja, nevalja\u0161no se raboti.<\/li>\n<\/ul>\n
- Nosile smo pi\u0161timalj, i\u017eljevke, narodnu no\u0161nju, belu priborku, crnu priborku, pa kitene vutarke. Sve toj imam, sve sam sama tkala, prvo mi majka pomagala, pa posle kad sam se udala, ja sam sama na razboj rabotila, mlogo sam znala da tkajem.<\/li>\n<\/ul>\n
- A, pa toj se gledalo kuj se kako nosi, kako se nosi, dal je drpavo, dal je nepereno, to se gledalo najvi\u0161e! U svo vreme te svaki prati, da li si ti perena ili nisi. Kako neperana da po\u0111e\u0161 po put il do\u0111e\u0161 na sedenjuku? Pa to se znalo. Ali malo bile tej, \u0161to se nisu nosile kako treba. Neka toj tako do\u0111e, najsiroma\u0161na il budala. Imalo budale tag, a ono si gi i sada ima.<\/li>\n<\/ul>\n
- Pevala sam kad smo brali kukurz, pa me on slu\u0161aja, njive nam bile blizu. A na sedeljke su dolazila i deca. Pa tr\u010div, preripav vatru, pa begav. Sva\u0161to je bilo.<\/li>\n<\/ul>\n
- Nije imalo kolo da se igra. I\u0161li smo, onako u prolaz. Ko je imao devojku na primer, zadr\u017ei se, ko ne, samo pro\u0161eta. A Zora je pevala najbolje. Da je pevala, pevala je!- ka\u017ee Du\u0161an.<\/li>\n<\/ul>\n
- I\u0161li smo na sedenjke. Bili smo mladi, pa bio mrak, ne vidi se, pa sam ja upao u blato. U jedan vir se zaglibim, jao, jao! Pa sam se prao na \u010de\u0161mu, gde prljav da idem- kroz osemh se se\u0107a deda Du\u0161an Miti\u0107.<\/li>\n<\/ul>\n
- Bilo je. Takmi\u010dili smo se koja \u0107e bolje peva, al mene ni jedna nije pobedila! Ni jedna me nije savladala! Eee, kako sam ja pevala mlada, a sad da \u010duje\u0161 kako galamim stara! Ali zabravila sam pesme.<\/li>\n<\/ul>\n
- Pa selo veliko, mo\u017eda na deset mesta su bile. Selo nije bilo kao sad ovde dole, ve\u0107 gore u brdo. Pa kude su vi\u0161e ku\u0107e, tuj ve\u0107a sedeljka, gde su manje ku\u0107e, manja sedeljka. Puno sedelnje, pa prelo se, pa robotilo se, a sad kuj raboti? Nikoj! Nikoj, sad samo ako neka baba zaprede, ako poka\u017ee na decu!<\/li>\n<\/ul>\n
- Pa se pomislim mlogo put, u toj vreme da je imalo radio, primedbe, primili bi me sigurno sa lep glas, ako nemam polo\u017eeno za kuj zna kakvu \u0161kolu. Ali sam zbog starost zabravila mlogo pesme, setim se ponekad, ali ne mogu najbolje, ne znam po koj red je i\u0161lo. Ali se se\u0107am kako smo se prepojuvale, jedne pitaju, druge odgovaraju, i sve toj u taj tren smi\u0161ljamo kako \u0107e otpevao i ka\u017eemo:<\/li>\n<\/ul>\n
- Pa da ti se povalim, lepo sam pevala, lepo! Pa tamo \u0161to smo imali u kom\u0161iluk jednog starog \u010doveka, pa na mojega dedu vikaja \u201e Bre, baja Avrame, ovoj va\u0161o dete kad zapeva, ja sednem! Sednem da slu\u0161am. Taman stane, ja ustanem, taman ustanem ono opet peva, pa ja opet sednem! Po vazdan bi si sedeja da gu slu\u0161am!\u201c Ja sam mlogo glas imala, mlogo sam i lepo pevala, toj zna i moj deda (suprug) jo\u0161 kad me neje uzeja. Njive tamo blizo smo imali, pa sam ja dok sam rabotila, mlogo i pevala. Pa se sad, smejemo, vika i ja sam te \u010duo kad si pevala.<\/li>\n<\/ul>\n
- Kako da ne. Kad po\u010dnemo da se prepojujemo: \u201e\u0160avarika trava, pa drugaricu tam kako gu ime boli gu glava, pa ovaj \u0107e vu do\u0111e, glava \u0107e vu pro\u0111e!\u201c, puno smo imali takoj \u0161aljive pesme.<\/li>\n<\/ul>\n
- Jeste, gledali su se mladi. Ali ja sam sa mog dedu bila blizo i znali smo se. Njegova sestra i ja bile smo drugarice. I\u0161la sam ja kod nji i ona kod mene. A ostali se gledali na sedenjke. Ako pro\u0111e mom\u010de pored tebe ono te \u0161tipne! Uuu.. mi tek reknemo \u201e\u0160to ti be\u0161e?\u201c , a on pa ka\u017ee \u201cvolim te!\u201d. Kad \u0161tipne on te voli, a pro\u0111e i ako te ne \u0161tipne- ne voli te! Ali mi nesmo prve govorile ja te o\u0107u, toj ne! Ja sam slu\u0161ala moji iz ku\u0107u, dr\u017eala sam do sebe! U toj vreme, imale su prilike kolko o\u0107e\u0161, \u0107oravo, sakato, moglo se uda ili o\u017eeni! Ne da ga bira, ovoj vredi, ovoj ne vredi, samo \u017eensko li je, moglo je da se uda kako o\u0107e!<\/li>\n<\/ul>\n
- Ne! Mu\u017ei si legnu da si spiju, stare babe si legnu da si spiju, pomladi, koji \u0107e kobajagi, predemo, \u0107e rabotimo smo iska\u010dali. A stare babe, one rabotile, rabotile, pa si legle.<\/li>\n<\/ul>\n
- Znali smo i pesme i vreme kada treba da do\u0111emo, obi\u010dno kad se stamni, koje vreme iska\u010damo, znamo si onako odprilike. Svaka si zna kad \u0107e si iza\u0111e, koja si zna ona peva, koja si ne zna ona se smsje, pri\u010damo\u2026 Sva\u0161to!- ka\u017ee Zora.<\/li>\n<\/ul>\n
- Sedenjke su bile sa jesen, pa kad se zavr\u0161i poljoprivreda mi pravimo sednjeke ve\u010derom, sedimo, predemo, koja \u0161to mo\u017ee. Ako ima dobro svetlo neka i plete, a koja nema da prede, da plete, ona si do\u0111e, prekrsti ruke, pa si razgovara- zapo\u010dinje pri\u010du Zora iz Malo\u0161i\u0161ta.<\/li>\n<\/ul>\n
- Neko od mladi\u0107a bi se maskirao odnosno prepravio i poku\u0161avao da do\u010dara koga imitira i glumio neku dogodov\u0161tinu iz svakodnevnog \u017eivota. Obi\u010dno su nhekoga imitorali, na sedeljki su svi znali o kome je re\u010d, ali nisu otkrivali i pravili se da ne znaju koga mladi\u0107i glume odnosno imitiraju. To je bilo sme\u0161no, nije imalo nameru da nekog uvredi ili ponizi, i da na duhovit na\u010din do\u010daraju tu osobu- ka\u017ee Marjanovi\u0107.<\/li>\n<\/ul>\n