<\/p>\n
Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n U pri\u010di o rudarenju litijuma u Srbiji, neretko se \u010duje i slede\u0107a misao. Hajde da se u dolini Jadra, pa mo\u017eda i celoj Srbiji, radije bavimo \u2013 poljoprivredom? Da je zelena poljoprivreda, a ne crna rudarska industrija na\u0161a razvojna \u0161ansa?<\/p>\n Pa deder poslovi\u010dnog srpskog seljaka protivu Nemca i Mercedes-Benca. Vaistinu, za\u0161to na tom plodnom tlu, na\u0111ubrenom krvlju predaka, ne bismo radije uzgajali jabuke, \u0161ljive, p\u0161enicu i klipove ameri\u010dkog kukuruza, umesto litijumskih baterija? Jer, onde potok, ovde cvet?<\/p>\n Tamo njiva, ovde sad, eno Sunce, evo hlad?<\/p>\n A sve to uprkos odavno zaga\u0111enoj vodi, vazduhu i zemlji u na\u0161oj hroni\u010dno zapu\u0161tenoj dr\u017eavi i dru\u0161tvu.<\/p>\n Pa i redovnom vra\u0107anju na\u0161ih zatrovanih poljoprivrednih proizvoda sa granica Evropske unije \u2013 kao da su crni Arapi, a ne kajsije i korni\u0161oni u pitanju.<\/p>\n U ve\u0107 kultnom radu za \u201eScientific Reports\u201c, koji potpisuju nau\u010dnici i\/ili protivnici eksploatacije litijuma, stoji da se o\u010dekuje uni\u0161tenje oko 2000 hektara plodne zemlje, kao i na stotine biljnih i \u017eivotinjskih vrsta. I da bi \u201emogu\u0107i prihodi od poljoprivrednih aktivnosti\u201c na ovom terenu mogli da budu 81.96 miliona evra godi\u0161nje (na osnovu ra\u010dunice o 17.000 evra prihoda po hektaru), \u0161to jeste mnogo vi\u0161e od prihoda od rudne rente (16 miliona evra godi\u0161nje).<\/p>\n Opa, bato i seko! Da li smo onda zaista toliko \u0161a\u0161avi i slepi pored o\u010diju? Za\u0161to ne poljoprivre\u0111ujemo, umesto da rudarimo? Jer, ala je lep ovaj srpski svet? Ja ga slu\u0161am i moj drug?<\/p>\n S druge strane, za\u0161to poljoprivrednici iz ovog regiona ve\u0107 ne prihoduju tolike novce po hektaru? Zbog \u010dega su mnogi me\u0161tani radije prodali svoje njive i imanja ozlogla\u0161enom Rio Tintu, pa o\u010derupali i crepove sa istih ku\u0107a bez prate\u0107ih fasada?<\/p>\n Postoji i taj najverovatnije la\u017eni citat filozofa Mom\u010dila Bajagi\u0107a sa interneta: \u201eU koliko god lo\u0161oj situaciji da se nalaze \u010dovek ili dr\u017eava, \u0161ta god da se desi, jedno je sigurno: poljoprivreda i povratak selu nikada nisu re\u0161enje\u201c.<\/p>\n Bajagi\u0107 je u pravu, kontra tome kako Perica, \u0110okica ili Zmaj romanti\u010dno zami\u0161ljaju poljoprivredu i \u201epovratak na selo\u201c. Da su tamo jedino Sava ili Dunav zlata pun, onde trava, ovde \u017ebun. Kad ono, me\u0111utim. Jer u seoskoj \u201ekr\u010dmi kr\u010dmi svoja stada\u201c povratnik i momak \u201edevojke iz grada\u201c filozofa Miroslava Ili\u0107a.<\/p>\n Nezavisno od bunta oko rudnika litijuma u Srbiji, \u010dinjenica je slede\u0107a. Ekonomije najrazvijenijih dr\u017eava sveta uop\u0161te ne po\u010divaju na poljoprivredi, ve\u0107 na industriji i uslugama.<\/p>\n Na primer, kada je re\u010d o udelu u BDP, poljoprivreda \u010dini samo 1.6 odsto BDP u Evropskoj uniji (25% je industrija, a 71% uslu\u017ene delatnosti)<\/p>\n I zato se poljoprivreda toliko subvencioni\u0161e, te francuski seljaci svako malo isteraju traktore na \u0160anzelize, jerbo \u017eele vi\u0161e subvencija za svoje selo, vino i sireve.<\/p>\n I u \u010deli\u010dno drugarskoj Kini, poljoprivreda \u010dini samo 7.9% BDP (a industrija 40.5%).<\/p>\n Poljoprivreda je tek 0.9% BDP u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama (80% su uslu\u017ene delatnosti), 0.7% BDP u Nema\u010dkoj, 0.7% u Velikoj Britaniji, 1.6% u Holandiji, 1.7% u Francuskoj, i 2.1% u Italiji, pa \u0161ta im fali?<\/p>\n A poljoprivreda je dominantna privredna grana u Somaliji (60.2%), Sijera Leoneu (60.7%), \u010cadu (52.3%) i Gvineji-Bisau (50%).<\/p>\n Hvala malinama i \u0161ljivama, ali na koje privrede i dru\u0161tva bismo da zali\u010dimo onda?<\/p>\n A poljoprivreda je i krajnje razorna za \u017eivotnu sredinu, i \u0161to ne kapiraju mnogi ekolo\u0161ki aktivisti i smatra\u010di sa interneta. Uni\u0161tava prirodu mnogo vi\u0161e od fabri\u010dkih dimnjaka i auspuha automobila (ili traktora i kombajna). Za potrebe obradivog zemlji\u0161ta, ona je iskr\u010dila ogromne povr\u0161ine \u0161irom sveta, uz nepojamnu koli\u010dinu navodnjavanja, \u0111ubrenja, pesticida i insekticida.<\/p>\n Na\u0161e uobi\u010dajene poljoprivredne prakse toliko su neodr\u017eive da ugro\u017eavaju nebrojene ekolo\u0161ke sisteme koji nas \u010dine \u017eivim kao vrstu, poput pra\u0161uma i okeana.<\/p>\n Iako volimo da smatramo da su rudnici, dimnjaci i fabrike glavni pokreta\u010di ekolo\u0161ke katastrofe \u0161irom sveta, poljoprivreda je mo\u017eda i najve\u0107i krivac.<\/p>\n Oko 16 miliona km2 (veli\u010dina Ju\u017ene Amerike) danas se koristi jedino za uzgoj poljoprivrednih proizvoda ili \u201ekultura\u201c.<\/p>\n A jo\u0161 ve\u0107e oblasti (oko 34 miliona km2 ili veli\u010dina Afrike) danas se koriste kao pa\u0161njaci za doma\u0107e \u017eivotinje, i koji su zamenili prirodne \u0161ume, pra\u0161ume ili savane.<\/p>\n Navodnjavanje poljoprivrednih useva tro\u0161i \u010dak 70 odsto svetske potro\u0161nje vode, \u0161to iscrpljuje podzemne vode, reke i jezera \u0161irom sveta.<\/p>\n A pored negativnog uticaja na zemlji\u0161te, biodiverzitet, zalihe vode i sli\u010dno, poljoprivredne prakse bitno doprinose i klimatskim promenama.<\/p>\n I najekolo\u0161kija poljoprivreda koristi razne metode u svojoj borbi sa \u2013 prirodom.<\/p>\n I komotno ubija jedne biljne ili \u017eivotinjske vrste (\u201ekorov\u201c, \u201eparazite\u201c ili \u201e\u0161teto\u010dine\u201c), a podsti\u010de rast i razvoj drugih (za ljude jestivih) biljnih ili \u017eivotinjskih vrsta. I koje onda zgodno nazivamo poljoprivrednom \u201ekulturom\u201c, kao da je u pitanju muzej ili galerija, a ne selo, pa\u0161njak i njiva.<\/p>\n Drugim re\u010dima, poljoprivreda namerno ubija mnoge \u017eive vrste: gljivice (plamenja\u010da), biljke (str\u0161ac, pirevina, \u0161tir), valjkaste crve (stabljikina nematoda), meku\u0161ce (poljski pu\u017e), insekte (krompirova zlatica, gundelj), zglavkare (mokrica, grinja, stonoga), glodare (poljski mi\u0161, hr\u010dak, voluharica), ptice (svraka, \u010dvorak, jarebica) i sisare (poljski zec, krtica).<\/p>\n Ali za njih nam se fu\u0107ka, zar ne? Nijedan drugi ljudski proizvod ili izum, pa ni rudnik, naprosto ne mo\u017ee da se uporedi sa negativnim posledicama poljoprivrede.<\/p>\n Poljoprivreda je neprirodna isto koliko i sijalica, krofna, pivo ili laptop. Oko 190.000 godina svog postojanja na planeti Zemlji, \u010dovek uop\u0161te nije poznavao poljoprivredu ili selo, ve\u0107 je lovio i sakupljao (umesto uzgajao) svoju hranu. Ona je \u201eotkrivena\u201c tek pre 12.000 godina, na par komadi\u0107a zemlje, ali se ubrzo ra\u0161irila po planeti Zemlji.<\/p>\n Biolog, ekolog, geograf i pulicerovac D\u017eared Dajmond sa UCLA nazvao je poljoprivredu \u201enajve\u0107om gre\u0161kom u istoriji ljudskog roda\u201c, i to sa krajnje valjanim argumentima. Ona je dramati\u010dno osiroma\u0161ila na\u0161u ishranu, u\u010dinila nas sedela\u010dkim bi\u0107ima, i otvorila prostor za goleme dru\u0161tvene nejednakosti.<\/p>\n Dok nam \u010ditava ljudska istorija govori o tome da je sve \u0161to radimo samo na\u010din da se spasimo od prirode, i koja se svojski trudi da nas ubije. Pre svega mikroorganizmima (virusima i bakterijama), ali i drugim parazitima, \u0161teto\u010dinama i grabljivicama.<\/p>\n Ljudsku civilizaciju zato mo\u017eemo shvatiti kao dugo putovanje ka smanjivanju ovih rizika, i ka uve\u0107anoj du\u017eini i kvalitetu ljudskog \u017eivota. Sijalice, \u0161poreti, fri\u017eideri, klima ure\u0111aji, mobilni telefoni i inkubatori za prevremeno ro\u0111enu decu koriste nekakvu elektri\u010dnu energiju. Dobijenu od uglja, nafte, vetra, atoma ili litijuma, i koji uni\u0161tavaju ekosisteme.<\/p>\n Ali ih uni\u0161tavaju isto kao i poljoprivreda, pa \u0107emo tada iskr\u010diti \u0161umu, uni\u0161titi biodiverzitet, i na stotine jutara zemlje posaditi kukuruz, te sipati hektolitre vode i pesticida.<\/p>\n Da bismo istim nahranili pili\u0107e i goveda, po\u0161to volimo karabatake i srednje pe\u010dene bifteke u \u017eelucu. Iako rudnici postoje odvajkada (ili bar od gvozdenog doba), mnogi gra\u0111ani imaju jednu \u201eorgansku\u201c reakciju na \u201erudarenje na\u0161e zemlje\u201c.<\/p>\n Kao da u istu ve\u0107 ne sipamo koje\u0161ta, i sami je ne eksploati\u0161emo do neodr\u017eive iznemoglosti.<\/p>\n Zvu\u010di \u0161a\u0161avo, ali nema ni\u0161ta \u201eprirodno\u201c u njivi posejanoj kukuruzom, ili bar ni\u0161ta prirodnije od rudnika.<\/p>\n I p\u0161enica, kukuruz, brokoli ili doma\u0107e \u017eivotinje su ljudske ili \u201eve\u0161ta\u010dke\u201c tvorevine, nastale od divljih trava ili divljih \u017eivotinja.<\/p>\n A ne postoji ni ni\u0161ta prirodno u ljudskoj izmi\u0161ljotini koju zovemo \u2013 selo.<\/p>\n Jednoj blesavoj, sedela\u010dkoj i skorojevi\u0107koj instituciji ljudske \u017eivotinje kao fabrici posve\u0107enoj proizvodnji hrane.<\/p>\n Ima o tome i kod Svetog Save.<\/p>\n To jest, u biblijskoj alegoriji da neposlu\u0161ni Eva i Adam, umesto da lagodno love i sakupljaju hranu po Rajskom vrtu, imaju da savijaju ki\u010dmu i rmba\u010de po njivama u znoju lica svoga ako bi da pojedu ne\u0161to, \u0111avo ih odneo.<\/p>\n Dakle, zaista ne postoje ekolo\u0161ki rudnici, i tu su protivnici Rio Tinta i\/ili vlasti sasvim u pravu.<\/p>\n Ali, ne postoji ni ekolo\u0161ka poljoprivreda kao naro\u010dito zelena alternativa, okej?<\/p>\n