<\/p>\n
Penzioneri iz Gad\u017einog Hana Vesna i Slavi\u0161a Gile Stankovi\u0107 poznati su u svom kraju po proizvodnji povr\u0107a u plasteniku, ali prvenstveno po tome \u0161to omogu\u0107avaju kupcima da sami odaberu i uberu paradajz, papriku i krastavac koji im se dopadaju.<\/strong><\/em><\/p>\n Na ulazu u njihovo imanje stoji tabla sa natpisom \u201ebira\u0161 i bere\u0161 sam\u201c i mnogi to i rade, iako Stankovi\u0107i imaju i pija\u010dnu tezgu u Gad\u017einom Hanu na kojoj prodaju povr\u0107e.<\/p>\n Slavi\u0161a Stankovi\u0107 rekao je za agenciju Beta da je ovo \u010detvrta godina kako ostvaruje svoju ideju o \u201esamouslu\u017eivanju\u201c i da daje odli\u010dne rezultate.<\/strong><\/em><\/p>\n \u201eU mnoge plastenike u moravskim selima vi ne mo\u017eete ni da \u2018privirite\u2019, a kamoli da udjete. Kod nas ljudi svra\u0107aju i beru sami. To se jako lepo isplati, ne ide se na pijacu\u201c, izjavio je Stankovi\u0107.<\/p>\n Kazao je da imaju ve\u0107 stalne mu\u0161terija i da su to ljudi uglavnom iz Ni\u0161a koji pose\u0107uju svoj rodni kraj.<\/p>\n \u201eSvrate ili kad podju u selo ili kad se iz njega vra\u0107aju. Obi\u010dno penzioneri, ali sve \u010de\u0161\u0107e dolaze i mladi ljudi\u201c, objasnio je Stankovi\u0107.<\/p>\n Kazao je da su supruga i on po\u010deli da gaje povr\u0107e u plastenicima 2006. godine, a i dalje su jedino doma\u0107instvo u tom planinskom kraju koje se ozbiljno bavi plasteni\u010dkom proizvodnjom. \u201eSve to radim sam, od semenke do \u010dupanja i to bez hemije.<\/strong><\/em> Dok se radi rasad on se za\u0161ti\u0107uje, posle toga ni\u0161ta. Uslovi za proizvodnju su super, imamo vodu za zalivanje, to je podzemna voda i ima je dovoljno, a kad ne oskudevate sa vodom imate sve \u0161to vam treba\u201c, istakao je Stankovi\u0107.<\/p>\n Dodao je da najve\u0107i deo poslova u plasteniku obavlja sam, dok je njegova supruga zadu\u017eena za prodaju na pija\u010dnoj tezgi.<\/p>\n \u201ePosao u plasteniku nije te\u017eak, ali mora da se radi sa merakom, \u010dovek mora da mu se posveti u potpunosti. Kod nas ljudi kupe rasad i posle ka\u017eu \u2018nije uspeo\u2019. Ne mo\u017ee samo da posadi\u0161 i da bere\u0161. Moj radni dan po\u010dinje u pet ili pola \u0161est ujutru, a zavr\u0161ava se uve\u010de kad padne mrak\u201c, istakao je Stankovi\u0107.<\/p>\n Kazao je da su supruga i on zadovoljni ovogodi\u0161njom cenom paradajza.<\/p>\n \u201eCena se kretala od 60 do 100 dinara. Najbolja cena je 60 dinara, kada je toliko, ljudi kupuju<\/strong><\/em>, a kada je 80 ili 100 dinara, kupe po paradajz ili dva\u201c, rekao je Stankovi\u0107.<\/p>\n Vesna Stankovi\u0107 rekla je za agenciju Beta da su kupci zadovoljni kvalitetom njihovog paradajza, iako gad\u017eihanski kraj nije poznat po proizvodnji povr\u0107a.<\/p>\n \u201eVe\u0107 smo rasprodali veliki deo ovogodi\u0161njeg roda i imamo manjak zrelog paradajza<\/strong><\/em>. Nadamo se da \u0107e jo\u0161 da sazri, jo\u0161 je rano da prestanemo sa berbom\u201c, kazala je Stankovi\u0107.<\/p>\n Ona je takodje rekla da proizvodnja povr\u0107a u plastenicima nije tako te\u017eak posao, ali ukoliko se radi na savremen na\u010din, kao \u0161to oni rade, uz sistem za navodnjavanje kap po kap.<\/p>\n Isplati se, dodala je, ukoliko proizvodja\u010d sve radi sam i ne kupuje rasad.<\/p>\n
U tri plastenika, dodao je, trenutno imaju oko 1.000 strukova paradajza, 3.000 strukova paprike i oko 200 korena krastavaca.<\/p>\n