. <\/strong><\/p>\nAmanda Marton je imala 20 godina kada je saznala da ima 13 odsto \u0161ansi da da razvije \u0161izofreniju. <\/p>\n
Ukoliko se do 30. godine simptomi ne manifestuju, onda su \u0161anse da \u0107e se javiti male. <\/p>\n
Nesvesno je postala opsednuta temom. <\/p>\n
Pro\u010ditala je na stotine nau\u010dnih radova o mentalnom zdravlju. <\/p>\n
Pribli\u017eavaju\u0107i se 30. godini shvatila je da je licemerno da pi\u0161e o tu\u0111im iskustvima, a ne sopstvenim. <\/p>\n
\u201eTo me je motivisalo da po\u010dnem da pi\u0161em”, ka\u017ee ona. <\/p>\n
\u017delela je da napi\u0161e sve pre 30. godine, u slu\u010daju da joj se ne\u0161to ipak dogodi. <\/p>\n
Tih godina radila je po nekoliko poslova, sumanuto je \u010ditala. <\/p>\n
\u201ePona\u0161ala sam se, moglo bi se re\u0107i, sumanuto”, prise\u0107a se Marton. <\/p>\n
Kada je napunila 30. klju\u010dnu godinu, a simptoma \u0161izofrenije nije bilo, osetila je ‘prazninu’. <\/p>\n
\u201eTo je kao kada prolazite kroz veoma va\u017ean sukob i on odjednom stane. <\/p>\n
\u201eTu je i olak\u0161anje, ali i praznina, pitate se – ‘\u0161ta dalje'”, pri\u010da ona. <\/p>\n
\u0160izofrenija \u0107e uvek biti deo njenog \u017eivota, ali ona ne \u017eeli da bude glavni element. <\/p>\n
\u201eKada pomislim na mamu, ne \u017eelim da mislim o njoj kao \u017eeni sa \u0161izofrenijom. <\/p>\n
\u201eMoja mama je mnogo vi\u0161e od toga.”<\/p>\n
Kako je sve po\u010delo? <\/h3>\n Amanda Marton je verovala da su se prvi simptomi \u0161izofrenije kod njene majke razvili kada je ona imala \u010detiri godine. <\/p>\n
Godinama kasnije saznala je da su se zapravo javili dok je njena majka bila trudna. <\/p>\n
Pomi\u0161ljala je da je ona kriva za maj\u010dinu bolest, dodatno ju je poga\u0111alo \u0161to u to vreme niko nije znao kako da na adekvatan na\u010din postupi sa njenom majkom, jer je bilo jako malo informacija u vezi sa \u0161izofrenijom. <\/p>\n
Lekari su u po\u010detku mislili da je njena majka depresivna, a potom da pati od bipolarnog poreme\u0107aja. <\/p>\n
\u0160izofreniju su dijagnostikovali kada je Amanda imala \u010detiri godine. <\/p>\n
Njena majka je tada hospitalizovana.<\/p>\n
Iako je Amanda imala svega \u010detiri godine naslu\u0107ivala je da ne\u0161to nije u redu. <\/p>\n
Pamti da majci nije dozvoljavala da je mazi u krevetu. <\/p>\n
\u201eKao da je u vazduhu visio miris bolesti: me\u0161avina cigareta, njenog parfema i kreme koju je koristila. <\/p>\n
\u201eMirisalo je na lo\u0161u higijenu”, prise\u0107a se novinarka. <\/p>\n
\u010cini joj se da i dalje mo\u017ee da ga oseti. <\/p>\n
\u201eKada neko ima psihi\u010dkih problema, ima tendenciju da zanemaruje sebe”, ka\u017ee ona. <\/p>\n
I posle toliko godina, pamti dan kada je majka oti\u0161la od ku\u0107e. <\/p>\n
Dok su se opra\u0161tale rekla joj je da ide da poseti \u201eAmandinu baku, a njenu majku”.<\/p>\n
\u201eZamolila me je da je \u010dekam. Dala sam joj oslikanu maramicu. <\/p>\n
\u201eOti\u0161la je i nije je bilo \u010detiri godine”, dodaje. <\/p>\n
Ne se\u0107a da je za to vreme ikada pitala za nju. <\/p>\n
Odrastala je, ali se odsustvo majke uvek ose\u0107alo. <\/p>\n
Jedno od bolnijih se\u0107anja bilo je pripremanje poklona u \u0161koli povodom Dana majki (obele\u017eava se 15. maja) . <\/p>\n
Majka joj je u po\u010detku slala pisma u limenkama piva ili energetskih pi\u0107a, ubacuju\u0107i ih kroz prozor. <\/p>\n
Amanda ih je \u010ditala kada otac nije bio kod ku\u0107e, znala je da ne sme nikome da ih pokazuje. <\/p>\n
Datum koji nikada ne\u0107e da zaboravi je 31. jul 2001. <\/p>\n
Njena majka se tada vratila. <\/p>\n
Bili su to te\u0161ki dani ne samo za nju, ve\u0107 i za njenog tatu. <\/p>\n
Usledio je period ponovnog upoznavanja. Mnogo toga se promenilo. <\/p>\n
Nekoliko godina kasnije, kada je Amanda imala 20 godina, njena majka je imala te\u017eak psihi\u010dki napad. <\/p>\n
\u201eBilo je veoma bolno. To je bila prekretnica. <\/p>\n
\u201eKada sam stigla u Brazil, za vreme letnjeg raspusta, shvatila sam da ne\u0161to nije u redu. Pitala me je za moje nepostoje\u0107e sestre i setila sam se trauma iz detinjstva”, prise\u0107a se novinarka. <\/p>\n
Odvela ju je u bolnicu. <\/p>\n
Tada su joj prvi put saop\u0161tili da njena majka ima \u0161izofreniju. <\/p>\n
Doktor joj je rekao da moraju da je hospitaliziju, ali se Amanda tome protivila. <\/p>\n
\u017delela je da preuzme odgovornost i brine o majci.<\/p>\n
Svesna da mo\u017ee da nasledi \u0161izofreniju, Amanda se nije pla\u0161ila posledica niti \u0161ok terapije, ve\u0107 predrasuda i stereotipa drugih ljudi. <\/p>\n
Njena majka je izgubila prijatelje, nisu razumeli njene psihi\u010dke slomove. <\/p>\n
\u201eGubite prijatelje, nemate posao, ne mo\u017eete da napredujete u razli\u010ditim oblastima. Moja majka je u tom pogledu veoma hrabra, jaka i otporna. Ne znam da li bih uspela da se izborim na isti na\u010din kao ona. <\/p>\n
\u201eStrahovala sam da \u0107u biti na teretu parternu i roditeljima”, ka\u017ee ova 31-godi\u0161njakinja. <\/p>\n
Amanda je odlu\u010dila da ne\u0107e da ima decu u slu\u010daju da se i kod nje ispolji \u0161izofrenija. <\/p>\n
\u201eNisam \u017eelela da moje dete prolazi kroz ono \u0161to sam ja morala”, dodaje. <\/p>\n
Na pisanje knjige motivisalo Amandu ju motivisalo i kako ka\u017ee, ogormno neznanje o ovoj bolesti. <\/p>\n
\u201eIznerviram se kada ljudi upotrebe izraz ‘\u0161izofreni\u010dar’ – to samo poja\u010dava stereotipe. <\/p>\n
\u201eVeruje se da ljudi sa \u0161izofrenijom mogu da budu nasili, a to nije istina. Nau\u010dni podaci pokazuju da su oni \u017ertve nasilja zbog sopstvenog stanja”, obja\u0161njava Amanda. <\/p>\n
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) \u0161izofrenija je dijagnostikovana kod 250 miliona ljudi \u0161irom sveta. <\/p>\n
\u201eTo je mnogo i ne znam za\u0161to vi\u0161e ne govorimo o tome. <\/p>\n
\u201eToliko je predrasuda koje bi trebalo razbiti”, smatra ona. <\/p>\n
BBC Mundo: <\/strong>U poslednjoj re\u010denici ka\u017eete da se vi\u0161e ne pla\u0161ite da li\u010dite na majku… <\/p>\nAmanda: <\/strong>Nisam \u017eelela da budem kao moja majka. Istra\u017euju\u0107i istoriju, shvatila sam da smo veoma sli\u010dne. <\/p>\nVolela bih da sam joj sli\u010dnija u nekim drugim situacijama. Ona je strpljivija, manje ulazi u sukobe. Volela bih da im vi\u0161e te njene slatko\u0107e. <\/p>\n
Pratite nas na <\/em>Fejsbuku<\/a>, <\/em>Tviteru<\/a>, <\/em>Instagramu<\/a>, <\/em>Jutjubu<\/a> i <\/em>Vajberu<\/a>. Ako imate predlog teme za nas, javite se na <\/em>[email\u00a0protected]<\/a><\/p>\n