Vladimir Putin je 2022. godine organizovao koncert i govor u Moskvi da bi obele\u017eio godi\u0161njicu aneksije Krima<\/figcaption><\/figure>\nIz istorijskih razloga, Rusi odavno do\u017eivljavaju Krim kao deo njihove vlastite teritorije i Putin je govorio o \u201e\u017eivoj i neraskidivoj vezi” sa poluostrvom, sa njegovim odmarali\u0161tima na Crnom moru i blagorodnom letnjom klimom.<\/p>\n
Ali je Krim zajedno sa ostatkom Ukrajine glasao za nezavisnost od Sovjetskog Saveza tokom raspada zemlje 1991. godine, a Kijev je dozvolio Rusiji da iznajmi luku Sevastopolj kao bazu za Crnomorsku flotu.<\/p>\n
Posle njegove aneksije 2014. godine, Putin je \u017eeleo da u\u010dvrsti rusku kontrolu nad Krimom, prvo sa dvadeset kilometara dugim mostom izgra\u0111enim preko Ker\u010dkog moreuza 2018. godine, a potom i zauzimanjem kopnenog mosta du\u017e obale Azovskog mora 2022. godine.<\/p>\n
Putin je smatrao da ispravlja nepravdu po\u010dinjenu Rusiji kad je sovjetski lider Nikita Hru\u0161\u010dov dodelio Krim Ukrajini 1954. godine.<\/p>\n
Rusija, rekao je on, \u201enije naprosto bila pokradena, ve\u0107 oplja\u010dkana”.<\/p>\n
Krim je prvo anektirala carska Rusija pod Katarinom Velikom 1783. godine i uglavnom je ostao deo Rusije sve do Hru\u0161\u010dovljeve odluke.<\/p>\n
I Rusija i Ukrajina su bile sovjetske republike tako da to nije predstavljalo veliku stvar za Kremlj 1954. godine.<\/p>\n
Vi\u0161e od polovine stanovni\u0161tva Krima bilo je rusko, uglavnom zbog toga \u0161to je originalno ve\u0107insko stanovni\u0161tvo, Krimski Tatari, bilo deportovano pod sovjetskim diktatorom Staljinom 1944. godine.<\/p>\n
Tatari su mogli da se vrate na Krim iz izgnanstva tek posle 1989. godine, kada je Sovjetski Savez po\u010deo da se raspada, i sada \u010dine oko 15 odsto krimskog stanovni\u0161tva.<\/p>\n
Rusija je na brzinu organizovala referendum u martu 2014. godine, ali je ga je Zapad odbacio kao \u201e\u0161aradu”, a Generalna skup\u0161tina UN usvojila je rezoluciju kojom je podr\u017ean ukrajinski suverenitet.<\/p>\n
Me\u0111unarodni krivi\u010dni sud doneo je odluku da se ruska aktivnost na Krimu svodi na \u201eteku\u0107u okupaciju”.<\/p>\n
Refat \u010cubarov, predsedavaju\u0107i Med\u017elisa, tela koje zastupa Krimske Tatare, insistira da Ukrajina mora kategori\u010dki da odbije bilo kakve teritorijalne ustupke u zamenu za mir.<\/p>\n
\u201eKrim je dom izvornog naroda Krimskih Tatara i integralni deo Ukrajine”, rekao je on.<\/p>\n
Krim mo\u017eda nije jedini problem<\/h2>\n Trampov mirovni plan jo\u0161 nije obelodanjen, ali prema razli\u010ditim izve\u0161tajima i opaskama ameri\u010dkih zvani\u010dnika, mo\u017ee se zaklju\u010diti da \u0107e se od Ukrajine tra\u017eiti da pristane i na druge te\u0161ke uslove.<\/p>\n
Ruska okupacija skoro 20 odsto Ukrajine<\/a> bilo bi de fakto priznata iza postoje\u0107ih prvih linija fronta, prakti\u010dno zamrznuv\u0161i sukob u \u010detiri ukrajinske oblasti: Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporo\u017eje.<\/p>\nTo bi bilo poduprto \u201e\u010dvrstim bezbednosnim garancijama”, prema ameri\u010dkom mediju Aksiosu, i verovatno podr\u017eano od \u201ekoalicije voljnih”, u koju spadaju Velika Britanija, Francuska, ali ne i SAD.<\/p>\n
Moralo bi se obe\u0107ati da Ukrajina ne\u0107e biti primljena u NATO, mada mo\u017ee da se pridru\u017ei EU.<\/p>\n
Sve ameri\u010dke sankcije bile bi ukinute, a ekonomska saradnja sa SAD poja\u010dana.<\/p>\n
Aksios tako\u0111e sugeri\u0161e da bi Rusija vratila mali deo okupiranog Harkova i omogu\u0107ila Ukrajini \u201enesmetani prolaz” rekom Dnjepar, dok bi SAD preuzele kontrolu nad nuklearnom elektranom Zaporo\u017eje, koju je Rusija zauzela 2022. godine.<\/p>\n
A zatim je tu i sporazum Amerike i Ukrajine o deljenju zarada od minerala, koji bi trebalo da potpi\u0161e ukrajinski premijer Denis \u0160mihal.<\/p>\n
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.<\/a><\/p>\nPratite nas na Fejsbuku<\/a>, Tviteru<\/a>, Instagramu<\/a>, Jutjubu<\/a> i Vajberu<\/a>. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email\u00a0protected]<\/a><\/em><\/p>\n