<\/p>\n
Biznismen Vojin Lazarevi\u0107 imenovan je za direktora kompanije Al Dahra doo Irig, koja je nedavno kupila imovinu PKB-a. Iako, prema informacijama koje je Insajder dobio od Ministarstva privrede, ugovor o prodaji PKB-a jo\u0161 nije stupio na snagu, zaposleni u Kombinatu tvrde da je Vojin Lazarevi\u0107 jo\u0161 pre deset dana kao deo novog menad\u017ementa, do\u0161ao u PKB<\/strong><\/em><\/p>\n \u00a0<\/p>\n Prema podacima koji su ju\u010de objavljeni u zvani\u010dnom registru APR-a, kompanija Al Dahra Irig, u vlasni\u0161tvu istoimene firme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, imenovala je Vojina Lazarevi\u0107a za direktora.<\/p>\n Ova firma osnovana je sa 100 dinara kapitala 26. marta 2018, a do 23. avgusta zvala se Al Dahra Balkans.<\/p>\n Pre Vojina Lazarevi\u0107a na mestu direktora bila je Jelena Sandi\u0107, do tada potpuno nepoznata u svetu biznisa.<\/p>\n Kompanija Al Dahra doo Irig je kao jedini ponu\u0111a\u010d na tenderu za privatizaciju PKB-a, kupila imovinu ovog kombinata za oko 105 miliona evra, \u0161to je tek malo vi\u0161e od polovine njegove procenjene vrednosti.<\/p>\n Arapske veze<\/strong><\/p>\n Saradnja Vojina Lazarevi\u0107a i Al Dahre zvani\u010dno je po\u010dela jo\u0161 2014. kada je Al Dahra kupila 51 odsto Lazarevi\u0107eve firme Rudnap Agrar. To je bila njihova prva investicija u Srbiji, nakon \u0161to su bez obja\u0161njenja odustali od kupovine osam poljoprivrednih kombinata i vi\u0161emilionskih investicija koje su predstavnici dr\u017eave najavljivali.<\/p>\n Mla\u0111an Dinki\u0107 je 2013. s predstavnicima Al Dahre potpisao i predugovor o ulaganju u poljoprivredu, ali on nikada nije raelizovan. Umesto posla s dr\u017eavom, Al Dahra je prvo kupila ve\u0107inski paket Rudnapa, a 2015. godine postala je i stopostotni vlasnik ove firme.<\/p>\n Iako je prodao celokupan kapital u kompaniji, Lazarevi\u0107 je do avgusta ove godine bio \u010dlan Nadzornog odbora Rudnapa, odnosno firme koju su arapski investitori preimenovali u Al Dahra Rudnap.<\/p>\n Prema istra\u017eivanju Insajdera, Vojin Lazarevi\u0107 dovo\u0111en je u vezu s jo\u0161 jednom kompanijom iz UEA.<\/p>\n Na osnovu me\u0111udr\u017eavnog sporazuma izme\u0111u Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, krajem 2013. godine potpisan je Memorandum o razumevanju izme\u0111u EPS-a i arapske firme \u201eAmplex\u201c iz Abu Dabija.<\/p>\n Memorandum do kojeg su do\u0161li novinari Insajdera, predvi\u0111ao je da kompanija \u201eAmplex\u201c rukovodi jednim od najve\u0107ih projekata EPS-a \u010dija je realizacija najavljivana gotovo dve decenije. Re\u010d je o zameni svih starih brojila za merenje potro\u0161nje struje u Srbiji takozvanim pametnim brojilima. Prema Memorandumu, \u201eAmplex\u201c je bio du\u017ean da najve\u0107u koli\u010dinu brojila nabavi preko doma\u0107ih podizvo\u0111a\u010da. Ukupna vrednost posla koji je trebalo da finansira EPS, prema ovom dokumentu, procenjena je na pola milijarde dolara.<\/p>\n Za razliku od EPS-a koji je brojila mogao da nabavi samo putem tendera, \u201eAmplex\u201c nije imao tu obavezu. Po memorandumu, 75 odsto posla trebalo je da realizuju doma\u0107e firme koje \u201eAmplex\u201c sam izabere. Od takvog aran\u017emana, korist je mogla da ima upravo firma Vojina Lazarevi\u0107a Meter & Control koja je bila jedan od ve\u0107ih dobavlja\u010da brojila.<\/p>\n Kao i posao sa Al Dahrom tako\u0111e ugovoren 2013. godine, i sporazum sa \u201eAmplexom\u201c nikada nije realizovan.<\/p>\n Afere: Trgovina strujom, Nacionalna \u0161tedionica\u2026<\/strong><\/p>\n Vojin Lazarevi\u0107 je biznismen koji je \u0161iroj javnosti postao poznat nakon izbijanja afera u vezi sa trgovinom strujom i privatizacijom Nacionalne \u0161tedionice.<\/p>\n Kako je otkrio Insajder u emisiji Dr\u017eavna plja\u010dka dr\u017eave, Vojin Lazarevi\u0107 i Vuk Hamovi\u0107 imali su vlasni\u010dki udeo u banci Veksim u kojoj je zavr\u0161io deo novca koji je devedesetih iznet iz zemlje. U toj banci odlukom Mla\u0111ana Dinki\u0107a nakon 2000. godine dr\u017eane su i devizne rezerve. Prakti\u010dno ulaganjem dr\u017eavnog novca deponovanim u Veksimu, preko povezanih firmi Hamovi\u0107 i Lazarevi\u0107 su postali pojedina\u010dno vlasnici najve\u0107eg paketa akcija Nacionalne \u0161tedionice.<\/p>\n Kako je objavljeno u Insajderu, kada je tokom 2005. i 2006. gr\u010dka banka EFG kupila Nacionalnu \u0161tedionicu za paket Vuka Hamovi\u0107a i Vojina Lazarevi\u0107a, koji su ulo\u017eili 6,2 miliona evra i 1,2 miliona dolara, pla\u0107eno je 41 milion evra.<\/p>\n U isto vreme, Vojin Lazarevi\u0107 i Vuk Hamovi\u0107 razvijali su posao s trgovinom elektri\u010dnom energijom.<\/p>\n Anketni odbor Skup\u0161tine Srbije je 2004. godine utvrdio da je EPS sklapao \u0161tetne ugovore s firmama EFT i \u201eInterfejs\u201c u vlasni\u0161tvu Vojina Lazarevi\u0107a i Vuka Hamovi\u0107a, kojima je dato ekskluzivno pravo na uvoz i izvoz vi\u0161kova struje iz Srbije. Na tom poslu su Lazarevi\u0107 i Hamovi\u0107 navodno pribavili imovinsku korist od 12,8 miliona dolara i o\u0161tetili dr\u017eavni bud\u017eet za vi\u0161e od 22 miliona dolara.<\/p>\n Skoro deset godina kasnije, Ministarstvo energetike je podnelo krivi\u010dne prijave protiv Lazarevi\u0107a i Hamovi\u0107a, na osnovu izve\u0161taja Antikorupcijskog tima o zloupotrebama u energetskom sektoru. Tada\u0161nja resorna ministarka Zorana Mihajlovi\u0107 rekla je da je u poslovima s njihovim firmama dr\u017eava pretrpela \u0161tetu od vi\u0161e stotina miliona dolara.<\/p>\n \u201dNeki Vojin ili Vuk danas sigurno rade po zakonu. Pitanje je \u0161ta su radili kad su po\u010dinjali. To vam je ono: \u2018Ne pitajte me za prvi million\u2019. E, pa mi ho\u0107emo da vidimo gde je taj prvi milion i kako se do njega do\u0161lo. Sramota je \u0161ta je ura\u0111eno u energetskom sektoru zahvaljuju\u0107i nekim njihovim politi\u010dkim spregama\u201d, rekla je Mihajlovi\u0107 2013. godine.<\/p>\n Do danas me\u0111utim nije poznato \u0161ta je Tu\u017eila\u0161tvo preduzelo u ovom slu\u010daju i da li se protiv Vojina Lazarevi\u0107a istraga uop\u0161te vodi.<\/p>\n