<\/p>\n
U rodnoj ku\u0107i Borislava Mihajlovi\u0107a Mihiza u Irigu je na prvi dan prole\u0107a, 20. marta 2025. godine, odr\u017eana tribina posve\u0107ena starim fru\u0161kogorskim sortama \u2013 Sremskoj zelenici i Lipolistu.<\/p>\n
Prisutne je prvo pozdravila direktorka Srpske \u010ditaonice u Irigu, Milica Uveri\u0107<\/strong>, koja je istakla da je ova ustanova osnovana 1842. godine i kao takva predstavlja najstarije \u010ditali\u0161te u Srbiji. Ku\u0107a u kojoj je odr\u017ean skup je sve\u0161teni\u010dka ku\u0107a budu\u0107i da je otac Borislav Mihajlovi\u0107a, Gojko, bio iri\u0161ki sve\u0161tenik. On je svoj doprinos srpskoj kulturi dao kao knji\u017eevni kriti\u010dar, dramaturg i pesnik i zna\u010dajna figura kulturne i intelektualne elite XX veka.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Dr Dragoslav Ivani\u0161evi\u0107, profesor vinogradarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu<\/strong> je predstavio lokalne sorte vinove loze u Srbiji. Istakao je da sorta igra veliku ulogu u odabiru vina kao i da na svetu postoji preko 10.000 sorti vinove loze. Profesor Ivani\u0161evi\u0107 je naglasio da je pre pojave filoksere doma\u0107i sortiment bio mnogo bogatiji nego danas. Prvi ampelografski zapis je objavio arhimandrit manastira Rakovac, Prokopije Boli\u0107 u delu \u201eSovr\u0161eni vinodelac\u201c 1816. godine a nemerljiv doprinos saznanjima o sortama nalazi se u Volnijevom herbarijumu iz 1820. koji se \u010duva u Karlova\u010dkoj gimnaziji. Na Fru\u0161koj gori su crvene sorte \u010dinile oko 90% zasada ali je kr\u010denjem vinograda u periodu posle II svetskog rata izgubljen dragoceni genofond autohtonih crnih vinskih sorti. Danas u Srbiji razlikujemo stare doma\u0107e i odoma\u0107ene sorte, internacionalne i novostvorene. Program razvoja vinogradarstava i vinarstva Srbije predvi\u0111a udeo autohtonih sorti od 25%. Nismo jo\u0161 do\u0161li do te cifre ali smo na dobrom putom. Od 7.000 hektara vinograda registrovanih u Vinogradarskom registru, najzastupljenija je sorta gra\u0161ac ali su ostale autohtone sorte prisutne u mnogo manjem obimu.<\/p>\n Tomislav Ivanovi\u0107, vinski novinar, vinski sudija i organizator vinskih doga\u0111aja<\/strong>, je odr\u017eao prezentaciju pod nazivom \u201ePovratak otpisanih \u2013 Sremska zelenika i Lipolist\u201c. Objasnio je da na sortiment uti\u010du istorijski doga\u0111aji kao \u0161to su ratovi, epidemije (filoksera), dru\u0161tvena ure\u0111enja (socijalizam) i tr\u017ei\u0161ni trendovi. Imena sorti mogu da imaju veze sa fizi\u010dkim karakteristikama \u2013 boja, oblik lista (zelenika, plavac i sl.), ili mestom porekla (smederevka, prokupac). U ampelografiji su nepouzdani tragovi o poreklu ovih sorti. Karl Lambl je 1873. objavio knjigu u kojoj je opisao sorte koje se nalaze u Hrvatskoj, Slavoniji i Vojnoj granici (\u0161to je dana\u0161nje fru\u0161kogorsko vinogorje) i u njoj je prvi put zabele\u017eena Sremska zelenika. Po podacima iz 2019. godine ove sorte u Srbiji ima u 6 vinograda na svega 0,45 hektara. Lipolist je sorta koje u Ma\u0111arskoj i okolnim zemljama ima na povr\u0161ini od 1830 hektara a u Srbiji u 1 vinogradu na 0,32 hektara. Sada obe sorte ima u jednom vinogradu vi\u0161e zahvaljuju\u0107i vinariji Ma\u010dkov podrum.<\/p>\n Pavle Radanovi\u0107, somelije i osniva\u010d \u201eVinskih puteva\u201c<\/strong>, je predstavio vina od ovih sorti. Po njemu su ovo prava prole\u0107na vina, Sremska zelenika za rano prole\u0107e a Lipolist ba\u0161 za period cvetanja lipe i prve toplije dane. U Srbiji ne postoji vinarija koja ima sortna vina od obe ove sorte, da ih fla\u0161ira i plasira na tr\u017ei\u0161te svake godine. Stoga ne postoje vina sa kojima se mogu porediti te se s punim pravom mo\u017ee re\u0107i da su ovo tipi\u010dni sortni primeri. U ovim vinima se ose\u0107a spoj tradicije i modernog pristupa vinarstvu na Ma\u010dkov na\u010din. Ma\u010dkov podrum time \u0161to je sada \u201evaskrsao\u201c \u010dak dve sorte istovremeno, a pre skoro 20 godina i portugizer, se mo\u017ee smatrati vode\u0107om vinarijom u Srbiji u smislu \u010duvanja tradicionalnih i autohtonih sorti.<\/p>\n Sava Joji\u0107 Ma\u010dak, vinogradar, vinar i osniva\u010d vinarije Ma\u010dkov podrum<\/strong>, je predstavio tehnologa vinarije, Valentinu Damjanovi\u0107, koja je vodila proizvodni proces ovih vina. Potom je objasnio svoju motivaciju za sadnjom starih sorti. U periodu kada su svi sadili \u0161ardone, on je doneo odluku da sadi Portugizer, a potom i Sremsku zeleniku i Lipolist, jer je ne samo veliki pristalica tradicije i p\u0161tovalac korena, ve\u0107 i pobornik toga da ne sledi uvek op\u0161teprihva\u0107ene trendove. Putuju\u0107i po svetu video je kako u manjim regijima na vinskim kartama postoje svega par lokalnih sorti \u2013 po\u0161tuju ih i ugostitelji, i turisti, i na taj na\u010din se odr\u017eava lokalni identitet i neguje tradicija.<\/p>\n Na kraju su pristuni imali priliku i da degustiraju vina od sorti Sremska zelenika i Lipolist iz berbe 2024.<\/p>\n Fotografije sa ovog doga\u0111aja mo\u017eete pogledati u na\u0161oj Galeriji<\/span><\/strong>.<\/a><\/p>\n<\/p><\/div>\n