EPA<\/footer>\n<\/figure>\nFranjino papstvo donelo je pregr\u0161t do tada nevi\u0111enih primera, ali iako nikad nije prestajao da uvodi reforme u Katoli\u010dku crkvu, ostao je popularan me\u0111u tradicionalistima.<\/p>\n
Bio je prvi papa iz Latinske Amerike ili sa ju\u017ene polulopte.<\/p>\n
Jo\u0161 otkako je sirijski Grgur III umro 741. godine, nije postojao neevropski poglavar Rimske biskupije.<\/p>\n
Tako\u0111e je bio prvi jezuita izabran na presto Svetog Petra \u2013 Rim je na jezuite istorijski gledao s podozrenjem.<\/p>\n
Franjin prethodnik, Benedikt XVI, bio je prvi papa koji se povukao dobrovoljno posle skoro 600 godina i Vatikanski vrtovi su gotovo \u010ditavu deceniju ugo\u0161\u0107avali dvojicu papa.<\/p>\n
Kao kardinal argentinski Bergoljo, ve\u0107 je bio u sedamdesetim kad je postao papa 2013. godine.<\/p>\n
Mnogi katolici su pretpostavili da \u0107e novi pontifik biti mla\u0111i \u010dovek.<\/p>\n
Bergoljo je sebe predstavljao kao kompromisnog kandidata: atraktivnog konzervativcima sa ortodoksnim stavovima prema seksualnim pitanjima, dok je istovremeno privla\u010dio reformiste sa liberalnim stavovima prema socijalnoj pravdi.<\/p>\n
Vladala je nada da \u0107e njegovo neortodoksno poreklo pomo\u0107i da se osve\u017ei Vatikan i o\u017eivi njegova sveta misija.<\/p>\n
Ali u okviru vatikanske birokratije neki od Franjinih poku\u0161aja reforme nailazili su na otpor, a njegov prethodnik, koji je umro 2022. godine, ostao je popularan me\u0111u tradicionalistima.<\/p>\n Getty Images<\/footer>\n<\/figure>\nOdlu\u010dan da bude druga\u010diji<\/h2>\n Od samog trenutka izbora, Franja je nagovestio da \u0107e stvari raditi druga\u010dije.<\/p>\n
Primio je kardinale neformalno i stoje\u0107i \u2013 umesto da sedi na papskom tronu.<\/p>\n
Trinaestog marta 2013. godine, papa Franja se pojavio na balkonu koji gleda na Trg Svetog Petra.<\/p>\n
Obu\u010den u jednostavno belo, poneo je novo ime iz po\u010dasti prema Svetom Franji Asi\u0161kom, propovedniku iz 13. veka i ljubitelju \u017eivotinja.<\/p>\n
Bio je odlu\u010dan da prigrli poniznost umesto pompe i grandioznosti.<\/p>\n
Odrekao se papske limuzine i insistirao je da deli autobus sa drugim kardinalima na putu do ku\u0107e.<\/p>\n
Novi papa je postavio moralnu misiju za stado koje je brojalo 1,2 milijarde du\u0161a.<\/p>\n
\u201eOh, kako bih voleo siroma\u0161nu Crkvu, i za siroma\u0161ne”, izjavio je on.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Papa Franja se pozdravlja sa njegovim prethodnikom Benediktom \u0160esnaestim 2014. godine<\/figcaption><\/figure>\nHorhe Mario Bergoljio ro\u0111en je u Buenos Ajresu, u Argentini, 17. decembra 1936. godine \u2013 kao najstariji od petoro dece.<\/p>\n
Njegovi roditelji su pobegli iz njihove rodne Italije pred zlom fa\u0161izma.<\/p>\n
U\u017eivao je u tangu i postao je navija\u010d lokalnog fudbalskog kluba San Lorenco.<\/p>\n
Imao je sre\u0107e da pre\u017eivi te\u017eak napad upale plu\u0107a, nakon \u0161to je bio podvrgnut operaciji u kojoj mu je odstranjen deo plu\u0107a.<\/p>\n
To \u0107e ga ostaviti podlo\u017enog upali kroz \u010ditav \u017eivot.<\/p>\n
Kao stariji \u010dovek tako\u0111e je patio od bola u desnom kolenu, koji je opisao kao \u201efizi\u010dko poni\u017eenje”.<\/p>\n Family. In Elvis. Family handout. No fee. <\/footer>Horhe Mario Bergoljo tokom \u0161kolskih dana u Buenos Ajresu u petoj deceniji 20. veka <\/figcaption><\/figure>\nMladi Bergoljo je radio kao izbaciva\u010d u no\u0107nom klubu i \u010dista\u010d, pre nego \u0161to je diplomirao kao hemijski tehni\u010dar.<\/p>\n
U lokalnoj fabrici, tesno je sara\u0111ivao sa Ester Balestrino, koja je vodila kampanju protiv argentinske vojne diktature.<\/p>\n
Ona je bila mu\u010dena, a njeno telo nikad nije prona\u0111eno.<\/p>\n
Postao je jezuita, studirao je filozofiju i predavao knji\u017eevnost i psihologiju.<\/p>\n
Rukopolo\u017een deceniju kasnije, brzo je napredovao, postav\u0161i 1973. godine vrhovni provincijal za Argentinu.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Papa Franja je poznat i kao strastveni navija\u010d argentinskog fudbalskog kluba San Lorenco, lokalnog tima iz Buenos Ajresa<\/figcaption><\/figure>\nOptu\u017ebe<\/h2>\n Neki su smatrali da nije u\u010dinio dovoljno da bi se usprotivio generalima brutalnog argentinskog vojnog re\u017eima.<\/p>\n
Optu\u017een je za u\u010de\u0161\u0107e u vojnoj otmici dvojice sve\u0161tenika tokom argentinskog Prljavog rata, u periodu kad su hiljade ljudi bili mu\u010deni ili ubijani, ili nestali, izme\u0111u 1976. i 1983. godine.<\/p>\n
Dvojica sve\u0161tenika su mu\u010deni, ali su na kraju prona\u0111eni \u017eivi \u2013 pod jakim sedativima i polugoli.<\/p>\n
Bergoljo je bio optu\u017eivan da nije obavestio vlasti da njihov rad u siroma\u0161nijim \u010detvrtima u\u017eiva podr\u0161ku Crkve.<\/p>\n
To ih je, ako je to istina, prepustilo na milost i nemilost odreda smrti.<\/p>\n
Bila je to optu\u017eba koju je on kategori\u010dki negirao, insistiraju\u0107i da je radio iza kulisa da ih oslobodi.<\/p>\n
Upitan za\u0161to se nije javno ogla\u0161avao, navodno je rekao da je to bilo suvi\u0161e te\u0161ko.<\/p>\n
Zapravo \u2013 sa 36 godina \u2013 zatekao se u haosu koji bi stavio na probu i najiskusnijeg vo\u0111u.<\/p>\n
Svakako je pomogao mnogima koji su poku\u0161ali da pobegnu iz zemlje.<\/p>\n
Tako\u0111e se nije slagao sa kolegama jezuitima, koji su smatrali da Bergolja ne zanima teologija oslobo\u0111enja \u2013 sinteza hri\u0161\u0107anske misli i marksisti\u010dke sociologije \u010diji je cilj da ispravi nepravdu.<\/p>\n
On je, s druge strane, vi\u0161e voleo suptilniji oblik pastorske podr\u0161ke.<\/p>\n
Taj odnos se povremeno grani\u010dio sa otu\u0111enjem.<\/p>\n
Kad se prvi put kandidovao za papu 2005. godine, neki jezuiti su odahnuli.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Papa Jovan Pavle Drugi imenovao je Horhe Marija Bergolja u nadbiskupa u Buenos Ajresu 1998. godine<\/figcaption><\/figure>\n\u010covek jednostavnih sklonosti<\/h2>\n Imenovan je 1992. godine za pomo\u0107nog biskupa u Buenos Ajresu, a zatim postao nadbiskup.<\/p>\n
Papa Jovan Pavle II ga je imenovao za kardinala 2001. godine i ovaj je preuzeo du\u017enosti u civilnoj slu\u017ebi Crkve, Kuriji.<\/p>\n
Negovao je reputaciju \u010doveka jednostavnih sklonosti, odri\u010du\u0107i se mnogih obele\u017eja mo\u0107i vi\u0161eg sve\u0161tenstva.<\/p>\n
Obi\u010dno je leteo ekonomskom klasom i vi\u0161e voleo da nosi crnu odoru sve\u0161tenika \u2013 umesto crveno-ljubi\u010daste njegovog novog polo\u017eaja.<\/p>\n
U propovedima je pozivao na socijalnu inkluziju i kritikovao vlade koje ne obra\u0107aju pa\u017enju na najsiroma\u0161nije u dru\u0161tvu.<\/p>\n
\u201e\u017divimo u najneravnopravnijem delu sveta”, rekao je on, \u201ekoji se najvi\u0161e razvio, a opet je najmanje smanjio bedu.”<\/p>\n
Kao papa, ulagao je velike napore da zale\u010di hiljadugodi\u0161nji raskol sa Isto\u010dnom pravoslavnom crkvom.<\/p>\n
Kao priznanje za to, prvi put od Velike \u0161izme 1054. godine, Vaseljenski patrijarh je prisustvovao ustoli\u010denju novog biskupa Rima.<\/p>\n Reuters<\/footer>Papa Franja sa biv\u0161im izraelskim predsednikom \u0160imonom Peresom (levo) i palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom (desno) 2014. godine<\/figcaption><\/figure>\nFranja je sara\u0111ivao sa anglikancima, luteranima i metodistima, a ubedio je izraelskog i palestinskog predsednika da mu se pridru\u017ee u molitvi za mir.<\/p>\n
Posle napada muslimanskih ekstremista, rekao je da nije u redu poistove\u0107ivati islam sa nasiljem.<\/p>\n
\u201eAko govorim o islamskom nasilju, onda moram da govorim i o katoli\u010dkom nasilju”, izjavio je on.<\/p>\n
Politi\u010dki se svrstao na stranu polaganja prava argentinske vlade na Folklandska ostrva, rekav\u0161i u slu\u017ebi: \u201eDo\u0161li smo da se pomolimo za sve one koji su pali, sinove otad\u017ebine koji su branili svoju majku, domovinu, da bi povratili zemlju koja je njihova.”<\/p>\n
A kao Latinoamerikanac \u010diji je maternji jezik \u0161panski, pru\u017eio je klju\u010dnu posredni\u010dku pomo\u0107 dok je ameri\u010dka vlada radila na istorijskom zbli\u017eavanju sa Kubom.<\/p>\n
Te\u0161ko je zamisliti evropskog papu da odigra tako va\u017enu diplomatsku ulogu.<\/p>\n Reuters<\/footer>Papa Franja susreo se i sa Fidelom Kastrom u Havani 2015. godine<\/figcaption><\/figure>\nTradicionalista<\/h2>\n Po pitanju mnogih u\u010denja Crkve, papa Franja je bio tradicionalista.<\/p>\n
Bio je jednako \u201ebeskompromisan kao i papa Jovan Pavle II… po pitanju eutanazije, smrtne kazne, abortusa, prava na \u017eivot, ljudskih prava i celibata sve\u0161tenika”, prema monsinjoru Osvaldu Mustu, koji je bio u semeni\u0161tu zajedno sa njim.<\/p>\n
Govorio je da Crkva treba da prihvati ljude bez obzira na njihovo seksualno opredeljenje, ali je insistirao da je gej usvajanje oblik diskriminacije dece.<\/p>\n
Imao je tople re\u010di na ra\u010dun nekih vrsta istopolnih zajednica za gej parove, ali Franja nije voleo da to zove brakom.<\/p>\n
To bi, govorio je on, bio \u201epoku\u0161aj uni\u0161tavanja Bo\u017ejeg plana”.<\/p>\n
Ubrzo nakon \u0161to je postao papa 2013. godine, u\u010destvovao je u mar\u0161u protiv abortusa u Rimu \u2013 ukazuju\u0107i na prava nero\u0111ene dece \u201eod samog trenutka njihovog za\u010de\u0107a”.<\/p>\n
Pozvao je ginekologe da poslu\u0161aju savest i poslao poruku Irskoj \u2013 dok je odr\u017eavala referendum na ovu temu \u2013 preklinju\u0107i ljude da za\u0161tite ranjive.<\/p>\n
Opirao se zare\u0111ivanju \u017eena, izjaviv\u0161i da je papa Jovan Pavle II jednom za svagda isklju\u010dio tu mogu\u0107nost.<\/p>\n
I iako je ispo\u010detka delovao kao da dozvoljava da se kontracepcija koristi u spre\u010davanju bolesti, hvalio je u\u010denja Pavla VI \u2013 koja su upozoravala da bi to moglo da svede \u017eene na instrumente mu\u0161kog zadovoljstva.<\/p>\n
Papa Franja je 2015. godine rekao publici na Filipinima da kontracepcija podrazumeva \u201euni\u0161tenje porodice preko li\u0161avanja dece”.<\/p>\n
On nije do\u017eivljavao odsustvo dece samo po sebi kao ne\u0161to \u0161tetno, ve\u0107 vi\u0161e svesnu odluku da se ona izbegavaju.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Papa Franja tokom posete Manili, prestonici Filipina<\/figcaption><\/figure>\nBorba protiv zlostavljanja dece<\/h2>\n Najve\u0107i izazov njegovom papstvu, me\u0111utim, dolazio je sa dva fronta: od onih koji su ga optu\u017eivali da se nije borio protiv zlostavljanja dece i konzervativnih kriti\u010dara koji su smatrali da je razvodnio veru.<\/p>\n
Posebno su na umu imali njegove motive da dozvoli pri\u010dest razvedenim i ponovo ven\u010danim katolicima.<\/p>\n
Konzervativci su tako\u0111e preuzeli pitanje zlostavljanja dece kao oru\u017eje u njihovoj dugogodi\u0161njoj kampanji.<\/p>\n
U avgustu 2018. godine, nadbiskup Karlo Maria Vigano, biv\u0161i apostolski nuncije za SAD, objavio mu je rat u dokumentu na 11 strana.<\/p>\n
On je objavio pismo u kom se navodi niz upozorenja izre\u010denih Vatikanu o pona\u0161anju biv\u0161eg kardinala Tomasa Mekarika.<\/p>\n
Navedeno je da je Mekarik bio serijski zlostavlja\u010d koji je napadao i odrasle i maloletne.<\/p>\n
Papa ga je, rekao je nadbiskup Vigano, u\u010dinio \u201esavetnikom od poverenja” uprkos tome \u0161to je znao da je ovaj duboko iskvaren.<\/p>\n
Re\u0161enje je bilo jasno, rekao je on: papa Franja mora da podnese ostavu.<\/p>\n
\u201eOve homoseksualne mre\u017ee”, tvrdio je nadbiskup, \u201edelaju pod pla\u0161tom tajnosti i la\u017ei sa mo\u0107ima pipaka jedne hobotnice… i njima dave \u010ditavu Crkvu.”<\/p>\n
Sva\u0111a koja je usledila zapretila je da obuzme \u010ditavu Crkvu.<\/p>\n
Mekarik je na kraju ra\u0161\u010dinjen u februaru 2019. godine, posle istrage Vatikana.<\/p>\n Getty Images<\/footer>Papa Franja sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim 2023. godine<\/figcaption><\/figure>\nTokom pandemije kovida, papa Franja je otkazao redovna pojavljivanja na Trgu Svetog Petra \u2013 da bi spre\u010dio \u0161irenje virusa.<\/p>\n
U zna\u010dajnom primeru moralnog vo\u0111stva, tako\u0111e je saop\u0161tio da je vakcinacija univerzalna obaveza.<\/p>\n
Godine 2022, postao je prvi papa posle vi\u0161e od veka koji je sahranio prethodnika \u2013 nakon Benediktove smrti u 95. godini.<\/p>\n
U to vreme ve\u0107 je i sam imao zdravstvenih problema \u2013 sa ozbiljnim bolni\u010dkim le\u010denjima.<\/p>\n
Ali Franja je bio odlu\u010dan da nastavi sa naporima da promovi\u0161e svetski mir i me\u0111uverski dijalog.<\/p>\n
Godine 2023, po\u0161ao je na hodo\u010da\u0161\u0107e u Ju\u017eni Sudan, mole\u0107i lidere ove zemlje da okon\u010daju sukob.<\/p>\n
Pozivao je na okon\u010danje \u201eapsurdnog i svirepog rata” u Ukrajini, mada je razo\u010darao Ukrajince kad je izgledalo kao da je podlegao ruskoj propagandnoj poruci da je Rusija isprovocirana na invaziju.<\/p>\n
A godinu dana kasnije uputio se u ambicioznu odiseju u \u010detiri zemlje na dva kontinenta; sa posetama Indoneziji, Papui Novoj Gvineji i Singapuru.<\/p>\n Getty Images<\/footer>\n<\/figure>\nHorhe Mario Bergoljo je do\u0161ao na presto Svetog Petra \u010dvrsto re\u0161en da ga promeni.<\/p>\n
Bi\u0107e onih koji bi vi\u0161e voleli da su imali liberalnijeg vo\u0111u, a kriti\u010dari \u0107e ukazivati na njegovu percipiranu slabost u suo\u010davanju sa nasle\u0111em institucije kad je u pitanju seksualno zlostavljanje od klerika.<\/p>\n
Ali ga jeste promenio.<\/p>\n
Imenovao je vi\u0161e od 140 kardinala iz neevropskih zemalja i nasledniku ostavlja Crkvu koja je mnogo globalnija u perspektivi od one koju je on nasledio.<\/p>\n
I da bi postavio primer, bio je neulep\u0161ani papa koji je odlu\u010dio da ne \u017eivi u vatikanskoj Apostolskoj palati \u2013 sa sve Sikstinskom kapelom \u2013 ve\u0107 u susednoj savremenoj zgradi (koju je papa Jovan Pavle II izgradio kao gostinsku ku\u0107u).<\/p>\n
Smatrao je da bi sve drugo bila ta\u0161tina.<\/p>\n
\u201ePogledajte samo pauna”, govorio je on, \u201eprelep je kad ga gledate spreda. Ali ako ga pogledate otpozadi, otkrijete istinu.”<\/p>\n
Tako\u0111e se nadao da \u0107e mo\u0107i da uzdrma samu instituciju, poja\u010dav\u0161i istorijsku misiju Crkve probijanjem kroz njena unutra\u0161nja trvenja, usredsre\u0111uju\u0107i se na siroma\u0161ne i vrativ\u0161i Crkvu narodu.<\/p>\n
\u201eMoramo da izbegavamo duhovnu bolest Crkve zaokupljenu samom sobom”, rekao je ubrzo nakon \u0161to je izabran.<\/p>\n
\u201eKad bih morao da biram izme\u0111u ranjene Crkve koja izlazi na ulice, i bolesne, povu\u010dene Crkve, uvek bih izabrao ovu prvu.”<\/p>\n
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas <\/em>OVDE.<\/em><\/a><\/p>\nPratite nas na <\/em>Fejsbuku<\/em><\/a>, <\/em>Tviteru<\/em><\/a>, <\/em>Instagramu<\/em><\/a> i <\/em>Vajberu<\/em><\/a>. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email\u00a0protected]<\/a><\/em><\/p>\n