<\/p>\n
AUTOR: <\/strong>Kristijan Ob\u0161ust<\/p>\n Napomena: <\/strong>Tekst je napisan za potrebe konferencije SLOVA\u010cKA NACIONALNA MANJINA \u2013 KULTURA I ZNA\u010cAJ koja je odr\u017eana 3.10.2022. godine u prostorijama Zavoda za prou\u010davanje kulturnog razvitka u okviru manifestacije Dani evropske ba\u0161tine, povodom Prvog festivala slova\u010dke naivne umetnosti u Srbiji. Konferencija je obuhvatila najzna\u010dajnija pitanja kulturne politike prema nacionalnim manjinama, kulturne diplomatije, saradnje srpskog i slova\u010dkog naroda i stvarala\u0161tva slova\u010dke nacionalne manjine u Srbiji.<\/p>\n Apstrakt<\/strong>:<\/p>\n U\u00a0radu je ukazano na pojedine aspekte identifikacijskih odnosa i\u00a0kolektivnih identiteta pripadnika Slova\u010dke nacionalne manjine u\u00a0Srbiji i\u00a0ujedno je definisan korpus pitanja vezan za korelaciju izme\u0111u identifikacijskih i\u00a0identitetskih konstelacija Slovaka u\u00a0Kova\u010dici i slova\u010dkog naivnog slikarstva u Republici Srbiji kao raritetnom etno-antropolo\u0161kom fenomenu kroz koji se mogu is\u010ditavati vi\u0161eslojne refleksije identifikacijskih praksi, odnosno razli\u010ditih segmenta identiteta stanovnika Kova\u010dice i pripadnika slova\u010dke nacionalne manjine u Republici Srbiji u celini.. <\/p>\n Klju\u010dne re\u010di:<\/strong> kolektivni identitet, slova\u010dko naivno slikarstvo, slova\u010dka nacionalna manjina u Srbiji, Kova\u010dica<\/p>\n Kolektivni, odnosno grupni identitet u celini, a samim tim i nacionalni identitet Slovaka u Srbiji,[1]<\/a> ne predstavlja koncizno definisanu i monolitnu kategoriju, ve\u0107 kompleksni fenomen koji uprkos pojedinim bazi\u010dnim segmentima koji se odnose na jasno definisani etni\u010dki i lingvisti\u010dki supstrat zapravo nije u potpunosti postojan, ve\u0107 je vremenom prolazio i prolazi kroz aktivne procese delimi\u010dnog prekomponovanja. Odnosno, grupni identiteti donjozemskih Slovaka<\/em>[2]<\/a> posmatrani na op\u0161tem nivou, predstavljaju relativno dinami\u010dne kategorije koje proisti\u010du i koje su tokom pro\u0161losti proisticale iz fundusa dru\u0161tvenih i politi\u010dkih konstelacija u konkretnim hronolo\u0161kim i prostornim okvirima. Akceptuju\u0107i prethodno navedeno, u kontekstu analiza tematike vezane za grupne identitete donjozemskih Slovaka<\/em>, kao i konkretno Slovaka koji \u017eive u Srbiji, mora se imati u vidu osnovna \u010dinjenica vezana za razli\u010ditosti postoje\u0107ih nivoa identifikacije pripadnika slova\u010dke nacionalne manjine, kako u pro\u0161losti, tako i u savremenom kontekstu.[3]<\/a> Odnosno, posmatrano spolja, zajednica Slovaka u Srbiji deluje prili\u010dno jasno definisana pre svega lingvisti\u010dkom komponentom iz koje se u presudnoj meri manifestuje i nacionalna, tj. iako je slova\u010dka zajednica definisana i izdvojena u odnosu na ostale specifi\u010dnim elementima tzv. tradicionalne (narodne) kulture, a u znatnoj meri i konfesionalnim identitetom i svakako osobenim lingvisti\u010dkim specifikumom, kolektivni identitet Slovaka u Srbiji nije jedinstven i sastoji se od \u010ditavog niza unutra\u0161njih varijacija i zavisi od \u0161irokog fundusa dru\u0161tvenih i politi\u010dkih \u010dinilaca, ali i od konkretnog vremenskog i prostornog konteksta (Ob\u0161ust 2015, 6). Prema tome, grupni identiteti, a pre svega nacionalni identitet Slovaka u Srbiji, kao najizra\u017eeniji i najvidljiviji oblik identiteta koji posmatrano spolja deluje kompaktno i jasno odre\u0111en, zapravo sadr\u017ei \u010ditav niz unutra\u0161njih slojeva, odnosno ne predstavlja koncizno odre\u0111enu i definisanu homogenu celinu, ve\u0107 u sebi obuhvata \u010ditav niz elemenata koji se pro\u017eimaju u prvom redu sa lokalnim i regionalnim, ali i sa konfesionalnim oblicima identifikacije. Prou\u010davanjem grupnih identiteta Slovaka u Srbiji putem terenskih istra\u017eivanja, medijskih sadr\u017eaja i prou\u010davanjem odre\u0111enih tematskih grupa na dru\u0161tvenim mre\u017eama, potvr\u0111uje se konstatacija S. Hala o fluidnosti identiteta. Odnosno, mo\u017ee se konstatovati da razli\u010diti kolektivni identiteti koji postoje kod pripadnika slova\u010dke nacionalne zajednice u Srbiji, uostalom kao i svi grupni identiteti, predstavljaju promenljive kategorije sa internim slojevima koji su me\u0111usobno isprepletani, bez obzira na to koliko oni spolja posmatrano deluju postojano i koncizno definisani. Kolektivni identiteti, kao nepostojane dinami\u010dne kategorije, nisu singularni nego su neprestano izlo\u017eeni procesima umno\u017eavanja, ali i spajanja (videti Hall 2001) i nastaju preko razli\u010ditih antagonisti\u010dkih diskursa i praksi koje se \u010desto me\u0111usobno prepli\u0107u i prelamaju (videti Eriksen 2004; tako\u0111e Smit 2010). Kao takvi, oni su \u010desto fluidni, odnosno \u201ekonjunkturni\u201d (videti Clifford 1988, 10\u201311), zbog \u010dega moraju da prolaze kroz neprekidne procese obnavljanja i utvr\u0111ivanja. Zbog toga, identitete treba uvek posmatrati kao pitanje identifikovanja, a identifikovanje uvek sadr\u017ei dijalo\u0161ku podlogu (videti Bauman 1999). Upravo se kroz sagledavanje razli\u010ditih identifikacija pripadnika slova\u010dke nacionalne manjine, mo\u017ee utvrditi interni nivo prelamanja i raznolikosti koji svakako ne isklju\u010duje trenutno dominantno nagla\u0161eni nacionalni i svakako konfesionalni identitet. Odnosno, bez obzira na internu fluidnost kolektivnih identiteta Slovaka u Srbiji, njihova etni\u010dka, lingvisti\u010dka i svakako konfesionalna komponenta je jasna i nedvosmislena, ali i tako ustrojena, ona svakako u zavisnosti od pojedinca varira. Od perioda stvaranja prvih slova\u010dkih enklava na prostoru Donje zemlje<\/em>,[4]<\/a> oblik identifikacije se menjao i varirao je u zavisnosti od konkretnog lokalnog konteksta. U tom smislu, on se veoma \u010desto formirao u odnosu na druge, tj. okolne etnicitete. Dakle, uvek je morao postojati koncept Drugog<\/em> bez obzira na to koliko je on bio nagla\u0161en.<\/p>\n U kontekstu kolektiviteta, jo\u0161 od naseljavanja enklava na prostoru Donje zemlje<\/em>, iako je lokalna identifikacijska premisa tokom devetnaestog veka pored konfesionalne bila najistaknutija (videti Divi\u010danov\u00e1 1996), nacionalni oblik identifikacije je svakako bio prisutan. Ipak, on je bio sekundaran u odnosu na primarne oblike lokalne i konfesionalne identifikacije. Vremenom, od kraja devetnaestog veka, nacionalni koncept identifikovanja se postepeno intenzivirao, odnosno na prostoru Donje zemlje<\/em> postaje dominantan po\u010detkom dvadestog veka, \u0161to se izme\u0111u ostalog reflektuje i kroz pokretanje i sadr\u017eaj \u010dasopisa Dolnozemsk\u00fd Slov\u00e1k<\/em>. Nakon 1918. godine i formiranja Kraljevine SHS, on je prili\u010dno nagla\u0161en i manifestuje se kroz \u010ditav niz refleksija. Upravo osnivanje institucija poput Gimnazije i Matice slova\u010dke, ili pokretanje svenacionalne manifestacije Slova\u010dkih narodnih sve\u010danosti, jasno reprezentuju njegovu spoljnu postojanost u ovom periodu. U tom smislu, osnivanje slova\u010dkih kulturnih i prosvetnih institucija i nacionalnih svetkovina poput Slova\u010dkih narodnih sve\u010danosti, sa jedne strane je predstavljalo rezultat vi\u0161edecenijskih procesa konsolidacije slova\u010dkog nacionalnog identiteta me\u0111u Slovacima koji su naseljavali ove prostore, dok su sa druge strane, upravo ove institucije i manifestacije zna\u010dajno uticale na dalje ja\u010danje nacionalnog oblika identifikacije me\u0111u Slovacima u Srbiji, odnosno Jugoslaviji. U tom smislu, Matica slova\u010dka, Gimnazija Jana Kolara, Slova\u010dke narodne sve\u010danosti, kao i Slova\u010dka evangeli\u010dka a. v. crkva koncipirana sa nacionalnim predznakom na ovim prostorima koja je proistekla iz ranije nagla\u0161enog konfesionalnog identiteta, u su\u0161tini se mogu percipirati kao ishodi\u0161te, ali i kao katalizatori, tj. kao institucionalni nosioci nacionalnog identiteta slova\u010dke nacionalne manjine u Srbiji.<\/p>\n Na osnovu dosada\u0161njih istra\u017eivanja problematike grupnih identiteta donjozemskih Slovaka<\/em>, mo\u017ee se konstatovati da je forma nekakvog zajedni\u010dkog donjozemskog slova\u010dkog<\/em> nacionalnog identiteta po\u010dela da se konstrui\u0161e ve\u0107 u prvim decenijama nakon doseljavanja Slovaka na prostore Donje zemlje<\/em>. Me\u0111utim, ona se prvenstveno konstruisala od strane izuzetno male grupe obrazovanijeg sloja stanovni\u0161tva i kao takva je imala izrazito limitirani okvir. Pri tome, za ve\u0107inu slova\u010dkog seoskog donjozemskog stanovni\u0161tva<\/em> koje se prakti\u010dno u celini bavilo poljoprivredom i sto\u010darstvom, ovaj oblik identifikacije ili uop\u0161te nije postojao ili je bio u potpunosti marginalan u odnosu na lokalne i konfesionalne oblike identifikovanja, na \u0161ta je ve\u0107 ukazano. Me\u0111utim, uprkos ovoj \u010dinjenici, brojni istra\u017eiva\u010di koji su se bavili i koji se bave razli\u010ditim aspektima istorije i kulture donjozemskih Slovaka<\/em>, isticali su kako se slova\u010dke zajednice na prostoru Donje zemlje<\/em> moraju analizirati kao celina, kako bi se na osnovu toga sagledale unutra\u0161nje specifi\u010dnosti konkretnih zajednica (slova\u010dkih enklava) na konkretnim lokacijama. Svakako, od po\u010detka se uva\u017eavala \u010dinjenica da je prostor Donje zemlje<\/em> zapravo sastavljen od niza izdvojenih lokacija ili grupa lokacija od kojih je svaka imala sopstvene specifi\u010dnosti, ali koje su se odlikovale nizom zajedni\u010dkih elemenata.[5]<\/a> Na ovu \u010dinjenicu je ukazao i jedan od najzna\u010dajnijih autora koji je prou\u010davao istoriju i kulturnu istoriju slova\u010dkih zajednica na prostorima Donje zemlje<\/em>, istori\u010dar Jan Siracki. On je akcentovao kako se naro\u010dito u periodu pre 1918. godine, Donja zemlja<\/em> mora posmatrati kao celina budu\u0107i da je samo na takav na\u010din mogu\u0107e prou\u010davati zajedni\u010dke kao i specifi\u010dne pojedina\u010dne elemente konkretnih slova\u010dkih zajednica koje su \u017eivele na razli\u010ditim lokacijama ju\u017ene Ugarske (videti Siracky 1980). Na prostor Donje zemlje<\/em>, kao na specifi\u010dan oblik jedinstvene kulturne oblasti, svakako sa posebnim osobenostima razli\u010ditih prostora i mikrolokacija unutar nje, ukazao je i slova\u010dki etnolog Jan Botik u kontekstu svojih etnolo\u0161kih prou\u010davanja (videti Botik 2011). Me\u0111utim, bez obzira na postojanje zajedni\u010dkih elementa koji spajaju brojne slova\u010dke enklave koje su tokom procesa kolonizacije od druge polovine osamnaestog i tokom devetnaestog veka formirane na prostoru Donje zemlje<\/em>, veoma je te\u0161ko zajednicu Slovaka na ovom prostoru posmatrati kao monolitnu, \u010dak i u periodu dok se ona nalazila u granicama jednog politi\u010dkog subjekta, odnosno do 1918. godine. Nakon ovog perioda, odnosno raspadom Austrougarske, slova\u010dko stanovni\u0161tvo se, kako na prostoru koji danas zauzima Slova\u010dka tako i na razli\u010ditim prostorima Donje zemlje<\/em>, na\u0161lo u sastavu razli\u010ditih dr\u017eava i u skladu sa novim politi\u010dkim, dru\u0161tvenim i kulturnim konstelacijama, krenulo je sopstvenim pravcima razvoja. Dakle, o nekakvom jasno definisanom slova\u010dkom donjozemskom kolektivitetu nakon 1918. godine nije mogu\u0107e govoriti, dok je u vremenskom periodu do ove godine on vidljiv, ali sadr\u017ei \u010ditav dijapazon internih varijateta. Ipak, s druge strane, Donja zemlja<\/em> u teritorijalnom smislu kao poseban prostor u odnosu na tzv. Gornju zemlju<\/em>, odnosno dana\u0161nji prostor Slova\u010dke, od po\u010detka se u literaturi definisala i percipirala kao posebna jedinica, odnosno kao jedinstvena prostorna celina sa nizom unutra\u0161njih potkategorija me\u0111usobno povezanih raznim zajedni\u010dkim segmentima (Ob\u0161ust 2015, 11).<\/p>\n Kada je konkretno re\u010d o savremenim oblicima identifikacije pripadnika slova\u010dke nacionalne manjine, mo\u017ee se konstatovati da je nacionalni oblik identifikacije danas najizra\u017eeniji. Odnosno, on predstavlja zajedni\u010dku referencu kojom se manifestuje kolektivitet, ta\u010dnije odre\u0111enje kojim se defini\u0161e slova\u010dka nacionalna zajednica u Srbiji u odnosu na Druge. U tom smislu, refleksije nacionalnog identiteta Slovaka u Srbiji su na op\u0161tem nivou prili\u010dno uo\u010dljive. Prilikom antropolo\u0161kih istra\u017eivanja na razli\u010ditim lokacijama, nivo identifikacije se zna\u010dajno razlikovao, odnosno konstatovan je \u010ditav niz varijacija me\u0111u ispitanicima. Ipak, generalni utisak je da etnicitet kod ve\u0107ine Slovaka u Srbiji, posebno kod onih koji \u017eive na lokacijama gde Slovaci predstavljaju relativnu ili apsolutnu ve\u0107inu, predstavlja izuzetno bitan, a naj\u010de\u0161\u0107e i primarni nivo identifikacije (videti Ob\u0161ust 2015). Ovakvu tezu potvr\u0111uju i stavovi ve\u0107ine ispitanika slova\u010dke nacionalne pripadnosti koji \u017eive u razli\u010ditim selima, sa kojima su u proteklih nekoliko godina obavljeni razgovori. Jedini izuzetak u tom kontekstu predstavlja Stara Pazova (videti Ob\u0161ust 2012) i u odre\u0111enoj meri mo\u017eda Novi Sad koji reprezentuje urbanu sredinu sa specifi\u010dnom slova\u010dkom zajednicom, formiranom migracijom Slovaka sa razli\u010ditih lokacija.<\/p>\n Kolektivni identitet slova\u010dkih stanovnika Kova\u010dice koji je uo\u010den me\u0111u ispitanicima, sadr\u017ei u su\u0161tini dva identifikacijska nivoa od kojih bi se jedan mogao opisati kao lokalisti\u010dki a drugi \u2013 koji u zna\u010dajnoj meri proisti\u010de iz prvog i nadovezuje se na njega \u2013 predstavlja zapravo kombinaciju lokalnog, regionalnog, nacionalnog i u odre\u0111enom smislu konfesionalnog identiteta (videti Ob\u0161ust 2015). U tom kontekstu, ispitanici slova\u010dke nacionalne pripadnosti su sa jedne strane bili izuzetno vezani i poistove\u0107ivali su se sa naseljem u kome \u017eive, dok su sa druge, isticali svoju nacionalnu pripadnost koju su opet u izvesnom smislu predstavljali u kontekstu lokalne forme identifikovanja. Odnosno, nacionalni identitet ve\u0107ine ispitanika slova\u010dke nacionalne pripadnosti u Kova\u010dici, korespondirao je i nadovezivao se na njihovu lokalnu formu identifikovanja \u201enjih kao stanovnika Kova\u010dice \u2013 Kova\u010di\u010dana\u201d. U tom smislu je me\u0111u ispitanicima konstatovano pro\u017eimanje rezli\u010ditih nivoa identifikacije, pri \u010demu je kod ve\u0107ine slova\u010dkih ispitanika lokalni i nacionalni identitet bio prakti\u010dno paralelan i koegzistirao je, odnosno nije ni u najmanjoj meri konstruisan na antagonisti\u010dkim pozicijama ve\u0107 je suprotno tome kod ve\u0107ine sagovornika bio usko vezan jedan sa drugim, prelamao se i me\u0111usobno nadovezivao. Tako\u0111e, ragionalna forma identifikovanja, nije isklju\u010divala lokalnu, ve\u0107 ju je u izvesnom smislu dopunjivala i zajedno sa njom predstavljala je bitno odre\u0111enje u odnosu na druge Slovake koji nisu stanovnici Kova\u010dice. Kada je re\u010d o ispoljavanju verskog identiteta, on je kod evangelika bio usko vezan sa nacionalnim i lokalnim, ali je svakako imao interni specifikum sa lokalnim karakterom koji se manifestovao kroz \u010dinjenicu da je u trenutku istra\u017eivanja u Kova\u010dici bila podeljena crkvena op\u0161tina, odnosno da su postojale dve parohije (videti Ob\u0161ust 2015). U kontekstu konfesionalnog identiteta tako\u0111e je me\u0111u sagovornicima uo\u010dena distinkcija luterana prema nazarenima i pripadnicima ostalih verskih zajednica i obrnuto. Odnosno, slova\u010dki ispitanici koji su pripadnici razli\u010ditih verskih zajednica su me\u0111usobno izra\u017eavali odre\u0111eni stepen distinkcije u odnosu na sve ostale Druge<\/em>, te u tom smislu se mo\u017ee konstatovati da se razli\u010dite prisutne konfesije me\u0111u Slovacima u Kova\u010dici konstrui\u0161u i percipiraju sa blago antagonisti\u010dkih pozicija (videti Ob\u0161ust 2015).<\/p>\n Izrazito bitan aspekt koji je vezan za Kova\u010dicu a u tom kontekstu i za lokalni a delimi\u010dno i slova\u010dki nacionalni identitet najve\u0107eg dela njenih stanovnika, predstavlja \u010dinjenica da je naselje prili\u010dno poznato po svojim naivnim slikarima koji su naro\u010dito bili popularni tokom sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka.[6]<\/a><\/p>\n Naivna umetnost u Kova\u010dici zapravo predstavlja specifi\u010dan fenomen koji u velikoj meri odre\u0111uje identitet Kova\u010dice i Kova\u010di\u010dana kao kolektiviteta, odnosno prakti\u010dno predstavlja najzna\u010dajniju i najprepoznatljiviju specifi\u010dnost Kova\u010dice. Pored toga, naivno slikarstvo u Kova\u010dici ima prili\u010dno nagla\u0161enu kako lokalnu tako i etni\u010dku atribuciju. U tom kontekstu, ono je zna\u010dajan izvor za etnolo\u0161ka i antropolo\u0161ka prou\u010davanja, odnosno slova\u010dko naivno slikarstvo predstavlja jedan od simbola kulturnog identiteta Slovaka u Kova\u010dici i Srbiji (v. \u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2012). Iz brojnih dela kova\u010di\u010dkih slikara se mogu u izvesnom smislu sagledati percepcije kako nacionalnog, tako i konfesionalnog, kao i lokalnog identiteta slikara kao pojedinaca, odnosno na\u010din na koji oni vide zajednicu kojoj pripadaju.[7]<\/a><\/p>\n Slova\u010dka zajednica, odnosno njena pro\u0161lost, kao i pro\u0161lost Kova\u010dice se na slikama od strane njihovih autora po pravilu idealisti\u010dki predstavljaju u sklopu kompozicija koje su tematski naj\u010de\u0161\u0107e vezane za \u017eivotni i godi\u0161nji prazni\u010dki ciklus. Pri tome elementi iz tzv. narodne kulture, crkveni objekat i poljoprivreda, odnosno vezanost za zemlju, veoma \u010desto predstavljeni kroz razli\u010dite forme, predstavljaju izuzetno bitne motive na velikom broju slika. Uzimaju\u0107i u obzir specifi\u010dnosti fenomena naivne umetnosti u Kova\u010dici, Emilija V. Cerovi\u0107 je prilikom svojih analiza, upotrebila termin Kova\u010di\u010dka \u0161kola (v. \u0426\u0435\u0440\u043e\u0432\u0438\u045b 1974, 58). U su\u0161tini iz pozicije dana\u0161nje observacije, funkciju naivnog slikarstva u \u017eivotu slova\u010dke zajednice u Kova\u010dici mogu\u0107e je sagledati na individualnom i kolektivnom nivou pri \u010demu je na individualnom nivou, izme\u0111u ostalog, kod kova\u010di\u010dkih autora bitna i materijalna strana, tj. zarada (v. \u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2012, 193-194). Ovakva motivacija u velikoj meri doprinosi i izboru motiva na slici, odnosno izgledu slike koji se \u010desto prilago\u0111ava potrebama tr\u017ei\u0161ta i kako isti\u010de V. Valentik, ukusu potro\u0161a\u010da (\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2012, 193). Upravo na ovakvu tendenciju kod ve\u0107ine slikara su ukazali i pojedini ispitanici koji se ne bave slikanjem a koji su o slikarima u Kova\u010dici imali razli\u010dite vrednosne stavove.[8]<\/a><\/p>\n Kada je re\u010d o slova\u010dkom naivnom slikarstvu u Republici Srbiji kao raritetnom etno-antropolo\u0161kom fenomenu kroz koji se mogu is\u010ditavati vi\u0161eslojne refleksije identifikacijskih praksi, odnosno razli\u010ditih segmenta identiteta stanovnika Kova\u010dice i pripadnika slova\u010dke nacionalne manjine u Republici Srbiji u celini, neophodno je pristupiti slede\u0107em korpusu pitanja:<\/p>\n Uzimaju\u0107i u\u00a0obzir kompleksnost tematike, ali i\u00a0\u010ditav fundus do sada objavljenih analiza, kao i\u00a0istra\u017eivanja na temu slova\u010dkog naivnog slikarstva u\u00a0Srbiji (u prvom redu u Kova\u010dici) prethodno navedene teze su od krucijalnog zna\u010daja u\u00a0kontekstu potencijalne nominacije slova\u010dkog naivnog slikarstva na listu nematerijalne svetske kulturne ba\u0161tine UNESKA. Ovom prilikom \u0107e biti samo u\u00a0najkra\u0107im crtama ukazano na pojedine elemente koje se odnose na agrarni karakter stanovnika Kova\u010dice, odnosno na socijalni aspekt koji se odnosi na specifi\u010dnu vezanost za obradivu zemlju dominantne ve\u0107ine njenih stanovnika, ali i\u00a0generalno velikog broja priopadnika slova\u010dke nacionalne manjine u\u00a0Republici Srbiji.<\/p>\n Osnovnu karakteristiku razli\u010ditih zajednica donjozemskih Slovaka u pro\u0161losti koja je i danas izuzetno izra\u017eena me\u0111u Slovacima u Srbiji, predstavlja \u201evezanost za zemlju\u201d. Odnosno, sve zajednice Slovaka koje su \u017eivele na razli\u010ditim lokacijama prostora koji se ozna\u010dava kao Donja Zemlja<\/em>, prakti\u010dno su od doseljavanja na nove prostore bile izuzetno vezane za obradivu zemlju koja je zapravo predstavljala okosnicu njihovog na\u010dina privre\u0111ivanja s obzirom na to da su se skoro svi \u010dlanovi zajednica bavili razli\u010ditim formama poljoprivredne proizvodnje. Od dolaska u nove sredine, slova\u010dki kolonisti su imali izuzetno nagla\u0161enju te\u017enju ka sticanju \u0161to ve\u0107e povr\u0161ine obradive zemlje, te je u tom kontekstu ova tendencija imala od po\u010detka nagla\u0161enu socijalnu dimenziju i konsekventno je uzrokovala socijalne diferencijacije unutar konkretnih donjozemskih slova\u010dkih zajednica koje su uticale na \u010ditav niz segmenata svakodnevnog \u017eivota pojedinaca. J. Bot\u00edk je pravilno ukazao kako je slobodna obradiva zemlja zapravo predstavljala \u201emagnet\u201d zbog kojeg su se kolonisti naseljavali na prostor Donje zemlje<\/em> i da je te\u017enja ka sticanju zemlje koja je bila prisutna u slova\u010dkim zajednicama na ovim prostorima postala centralni motiv svakog istori\u010dara, publiciste, pesnika i slikara koji su ostavili svedo\u010danstva o razli\u010ditim zajednicama donjozemskih Slovaka. U tom kontekstu, J. Bot\u00edk ukazuje na zapise koje je ostavio Andrej Mr\u00e1z koji je u svom eseju o vojvo\u0111anskim Slovacima napisao: \u201eda ne samo da su oni (Slovaci<\/em>) te\u017eili za onda\u0161njom zemljom ve\u0107 su oni ovu zemlju prisvojili. Dok im je u prvoj generaciji nakon doseljavanja ona bila tu\u0111a, postepeno su srasli sa njom i urasli u nju. Duboko\u201d (cit. po Bot\u00edk 2011, 28, kurziv moj). Upravo ovakva percepcija zemlje i obradive povr\u0161ine koja je uostalom i bila uzrok primarnog doseljavanja na prostore Donje zemlje<\/em> za Slovake je predstavljala krucijalni elemenat koji je odre\u0111ivao njihove privatne \u017eivote unutar zajednice u pro\u0161losti, ali koji se manifestuje u \u010ditavom korpusu refleksija me\u0111u Slovacima u Srbiji i danas. Tu privr\u017eenost obradivoj zemlji i vezanosti za nju, kako je primetio J. Bot\u00edk, upravo najbolje opisuje Andrej Mr\u00e1z u pomenutom eseju: \u201eNa\u0161 \u010dovek je \u017eeleo da ova zemlja pripada njemu. Ne znam da li je ovu sklonost doneo sa sobom iz stare domovine, ali te\u017enja za zemljom je postala centralni ose\u0107aj donjozemskih Slovaka. Ova te\u017enja je formirala njihove interese, zbog nje su se \u017eenili i udavali, za zemlju su rintali i zbog nje su zapostavljali ostale \u017eivotne potrebe\u201d (cit. po Bot\u00edk 2011, 28). Ovakva vezanost za zemlju na koju je ukazao A. Mr\u00e1z, vidljiva je u odre\u0111enom smislu \u010dak i u savremenom kontekstu, iako svakako ona nije ni izbliza nagla\u0161ena kao nekada. U Padini a posebno u Kova\u010dici, vezanost za zemlju je imala posebnu dimenziju iz koje su proizilazile zna\u010dajne socijalne diferencijacije me\u0111u njenim stanovnicima u pro\u0161losti a koje su se izme\u0111u ostalog reflektovale \u010ditavim setom posledica i refleksija. Vezanost sa zemljom, koja je toliko bila nagla\u0161ena me\u0111u \u017eiteljima Kova\u010dice, ali i me\u0111u stanovnicima prakti\u010dno svih slova\u010dkih enklava na Donjoj zemlji tokom pro\u0161losti, zapravo predstavljala osnovni \u010dinilac koji je uslovljavao svakodnevicu pojedinaca, tj. pripadnika razli\u010ditih slova\u010dkih zajednica.<\/p>\n Bez tendencije da se ovom prilikom ulazi u kompleksniju analizu vezanu za agrarni elemenat, odnosno fenomen \u201evezanosti za obradivu zemlju\u201d, a u skladu sa prethodno navedenim, potrebno je ista\u0107i da upravo ovaj identitetski aspekt stanovnika Kova\u010dice ima vi\u0161edimenzionalne refleksije na nastanak i razvoj slova\u010dkog naivnog slikarstva kao etno-antropolo\u0161kog fenomena. Pored ovog elementa koji se reflektuje na \u010ditavom nizu motiva kroz specifi\u010dan kolorit na slikama tzv. Kova\u010di\u010dke \u0161kole, izuzetno bitan segment predstavlja i izra\u017eeni konfesionalni identitet Slovaka koji \u017eive u Kova\u010dici (videti Ob\u0161ust 2015).<\/p>\n Generalno posmatrano, Slova\u010dko naivno slikarstvo u\u00a0Srbiji predstavlja vi\u0161edimenzionalni i\u00a0raritetni etno-antropolo\u0161ki fenomen koji proisti\u010de, ali ujedno se i manifestuje na \u010ditav dijapazon dinami\u010dnih refleksija kompleksnih identitetskih praksi koje se odnose na grupne identitete pripadnika slova\u010dke nacionalne zajednice u\u00a0Republici Srbiji. U\u00a0prvom redu, slova\u010dko naivno slikarstvo (tzv. Kova\u010di\u010dka \u0161kola<\/em>) predstavlja korpus kontinuiranih \u201etradiconalnih znaja i\u00a0ve\u0161tina\u201d slova\u010dke nacionalne zajednice u\u00a0Srbiji u\u00a0celini koje je nastalo iz niza dru\u0161tvenih konstelacija u\u00a0lokalnoj mikro sredini \u2013 naselju Kova\u010dica u Banatu. Od svog nastanka (1939. godine),\u00a0kroz po\u010detak postepene afirmacije (1953. godine), odnosno dostizanja prepoznatljivosti slova\u010dke naive u\u00a0\u0161irem dru\u0161tvenom kontekstu i\u00a0u\u00a0\u0161irim okvirima (regionalnom \u2013 nacionalnom \u2013 svetskom), naivno slikarstvo Slovaka do\u017eivelo je razli\u010dite forme koje se ispoljavaju u\u00a0umetni\u010dkim izrazima preko \u0161ezdeset slikara koji su stvarali i\u00a0koji stvaraju u\u00a0razli\u010ditim hronolo\u0161kim kontekstima i\u00a0dru\u0161tveno-politi\u010dkim sistemima u\u00a0poslednjih 90 godina. Kompleksnost kontinuiteta razvoja slova\u010dke naive u\u00a0Srbiji, iako je svakako imalo razli\u010dite forme, u\u00a0bazi\u010dnom smislu nije izgubilo osnovnu premisu koja je proistekla iz lokalne sredine i\u00a0koja, posmatrana iz dana\u0161nje perspektive, u\u00a0velikoj meri uti\u010de na refleksiju kolektivnog identiteta primarno etni\u010dkih Slovaka \u2013 stanovnika Kova\u010dice, ali i\u00a0generalno pripadnika slova\u010dke nacionalne manjine u\u00a0Republici Srbiji. Kao identitetski izraz samoukih umetnika, pripadnika slova\u010dke etni\u010dke zajednice Evangeli\u010dke a. v. konfesionalne pripadnosti na prostoru Republike Srbije, danas slova\u010dka naiva predstavlja dru\u0161tveni fenomen sa specifi\u010dnim kontinuiranim razvojem koje se prenosi sa generaciju na generaciju. Konsekventno: slova\u010dko naivno slikarstvo u\u00a0Srbiji predstavlja bitan kohezioni elemenat pre svega stanovnicima Kova\u010dice, ali i\u00a0pripadnicima slova\u010dke nacionalne manjine u Republici Srbiji posmatrano iz op\u0161te perspektive. U\u00a0izvsnom smislu, a\u00a0u\u00a0skladu sa prethodno navedenim, slova\u010dko naivno slikarstvo, izme\u0111u ostalog, u\u00a0savremenom dru\u0161tvenom kontekstu predstavlja i\u00a0svojevrsni medijum kroz koji pripadnici slova\u010dke nacionalne zajednice iz Kova\u010dice \u017eele da se predstave Drugim<\/em>,odnosno ostalima (onima koji nisu \u010dlanovi zajednice). Od svog nastanka do danas, mo\u017ee se pratiti specifi\u010dan stil u\u00a0izrazima umetnika, odnosno jedinstvena forma izra\u017eavanja koja se u\u00a0su\u0161tini bazira na motivima ruralne zajednice (nekada\u0161nji \u017eivot Kova\u010dice \u2013 svakodnevni \u017eivot u\u00a0selu, godi\u0161nji ciklusi itd.), odnosno motivi koji kroz specifi\u010dnu formu likovnog izraza (nagla\u0161eni kolorit koji proisti\u010de iz elemenata narodne no\u0161nje,\u00a0agrarnog karaktera zajednice, lokalnih narativa i\u00a0konfesionalne pripadnosti) vi\u0161edimenzionalno odra\u017eavaju svakodnevni \u017eivot kako individualno umetnika, tako u\u00a0prvom redu lokalne slova\u010dke zajednice u\u00a0Kova\u010dici kao celine.<\/p>\n FUSNOTE<\/strong>:<\/p>\n [1]<\/a> Slovaci koji \u017eive na prostoru savremenih dr\u017eava i naseljavaju prostor, koji je u kontekstu stru\u010dne literature podveden pod geografski termin, odnosno konstrukt Donja zemlja<\/em>, veoma \u010desto se identifikuju na takav na\u010din da etni\u010dkoj odrednici Slovak dodaju naziv dr\u017eave u kojoj \u017eive, odnosno dr\u017eave ro\u0111enja. U tom smislu, ovakav oblik identifikacije u savremenom kontekstu predstavlja konciznije definisanu formu u odnosu na pojam donjozemski Slovaci koji se \u010desto koristi paralelno, a bio je upotrebljavan od naseljavanja Slovaka na razli\u010ditim prostorima Donje zemlje<\/em> do Prvog svetskog rata i to pre svega u kontekstu pojedinih politi\u010dkih tendencija onovremenih predstavnika slova\u010dkih intelektualnih elita koje su \u017eivele na razli\u010ditim prostorima Donje zemlje<\/em> u okviru jedinstvenog politi\u010dkog entiteta, tj. u sklopu Austrougarske monarhije (videti \u041e\u0431\u0448\u0443\u0441\u0442 \u0438 \u041a\u0443\u0437\u043c\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b 2020).<\/p>\n [2]<\/a> Termin donjozemski Slovaci<\/em> (Slovaci sa Donje zemlje<\/em>), kori\u0161\u0107en u kontekstu nau\u010dne i stru\u010dne literature (videti Bot\u00edk 2007), izveden je iz termina Donja Zemlja<\/em>, a njime se pak na generativnom nivou defini\u0161e prostorni kontekst na koji su se Slovaci doseljavali (videti \u041e\u0431\u0448\u0443\u0441\u0442 \u0438 \u041a\u0443\u0437\u043c\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b 2020, 8\u201310).<\/p>\n [3]<\/a> Ove varijacije u kontekstu primarne identifikacije (lokalne, regionalne, nacionalne i konfesionalne) ustanovljene su i antropolo\u0161kim istra\u017eivanjima sprovedenim u nekoliko sela i naselja u kojima \u017eive pripadnici slova\u010dke nacionalne manjine. Odnosno, prilikom istra\u017eivanja na terenu sprovedenih sa preko stotinu ispitanika razli\u010dite starosti, pola i stepena obrazovanja, metodom nestrukturisanog intervjua i metodom osmatranja sa u\u010destvovanjem u Kova\u010dici, Ba\u010dkom Petrovcu, Kisa\u010du, Glo\u017eanu, Kulpinu, Pivnicama, Aradcu, Padini i Novom Sadu u periodu izme\u0111u 2011. i 2014. godine, ustanovljen je slo\u017een niz razli\u010ditih oblika identifikacija respondenata koji se kre\u0107e od lokalnog, preko regionalnog do konfesionalnog i nacionalnog (videti Ob\u0161ust 2012, 2015; tako\u0111e i \u041e\u0431\u0448\u0443\u0441\u0442 \u0438 \u041a\u0443\u0437\u043c\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b 2020).<\/p>\n [4]<\/a> U po\u010detku je pojam Donja zemlja<\/em> (Doln\u00e1 zem<\/em>) predstavljao geografsku odrednicu kojom se imenovao deo jugoisto\u010dne Ma\u0111arske, da bi kasnije u okviru slova\u010dke stru\u010dne literature ovaj termin dobio znatno \u0161ire zna\u010denje (Ob\u0161ust 2015, 7). Odnosno, pod ovom odrednicom obuhva\u0107en je celokupni kolonizatorski proces, tj. seobe Slovaka sa prostora Slova\u010dke na jug, iz toga su proiza\u0161la brojna naselja (enklave) na prostoru Ma\u0111arske, Srbije (Vojvodine), Rumunije i u manjoj meri Hrvatske (Slavonije), a kasnije i Bugarske (videti Bot\u00edk 2007). Pri tome, neophodno je napomenuti da je pojam D\u00e9lvid\u00e9k<\/em> (donji kraj<\/em>), preuzet iz ma\u0111arske istoriografije, gde se njime ozna\u010davaju ugarske ju\u017ene pokrajine (Slavonija i Vojvodina), dok se termin Felvid\u00e9k <\/em>(gornji kraj<\/em>) koristi za ozna\u010davanje dana\u0161nje Slova\u010dke (Duga\u010dki 2011, 54). Slova\u010dki etnograf i profesor Jan Botik (J\u00e1n Bot\u00edk), terminolo\u0161ku odrednicu donjozemski Slovaci<\/em> defini\u0161e kao neku vrstu konstrukta koji u sebi obuhvata vi\u0161e formi kolektivnih identiteta, odnosno bez obzira na to \u0161to se donjozemski Slovaci<\/em> identifikuju zajedni\u010dkim etnonimom Slovaci, oni se dele na vi\u0161e osnovnih grupa prema tome u kojoj dr\u017eavi \u017eive (Ob\u0161ust 2015, 8). U tom smislu se ispred osnovnog etnonima dodaje prefiks koji ukazuje na dr\u017eavu \u010diji su stanovnici i dr\u017eavljani. Tako se npr. za donjozemske Slovake koji \u017eive na prostoru Ma\u0111arske koristi pojam ma\u0111arski Slovaci ili Slovaci u Ma\u0111arskoj, za one koji \u017eive u Rumuniji u upotrebi je odrednica rumunski Slovaci, ili Slovaci u Rumuniji, itd. (videti Bot\u00edk 2007). Profesor Miroslav Kme\u0107 (Miroslav Kme\u0165), raspravljaju\u0107i o karakteristikama odrednice donjozemski Slovaci<\/em>, argumentovano isti\u010de istorijsku \u010dinjenicu, da se nakon Trijanona, pod nazivom donjozemski Slovaci<\/em>, ova odrednica odnosi na sve pripadnike ove etni\u010dke grupacije, koji \u017eive ju\u017eno od gornjeg toka Dunava i reke Ipelj. Dakle, pod pojmom donjozemski Slovaci<\/em> podrazumevamo sve Slovake, koji su \u017eiveli (i do danas \u017eive) na prostoru dana\u0161nje Rumunije, Srbije, Hrvatske i Bugarske (Kme\u0165 2012, 10). Izuzev u kontekstu slova\u010dke stru\u010dne literature, ovakva terminologija tako\u0111e se veoma \u010desto upotrebljava i u formi savremenih oblika identifikacije Slovaka iz konkretnih dr\u017eava. Pojmovi Donja zemlja<\/em> i donjozemski Slovaci<\/em>, kao i Gornja zemlja<\/em> i gornjozemski Slovaci<\/em>, koji se odnosi na Slovake na prostoru dana\u0161nje Slova\u010dke, pojavljuju se u izvorima jo\u0161 od osamnaestog veka i kori\u0161\u0107eni su frekventno tokom celog devetnaestog veka (Divi\u010danov\u00e1 1996). Ana Div\u010danova (Anna Divi\u010danov\u00e1), koja je istra\u017eivala grupne identitete Slovaka u Beke\u0161\u010dabi u pro\u0161losti, ukazala je kako je lokalni identitet bio daleko izra\u017eeniji oblik identifikacije nego \u0161to je to za beke\u0161\u010dabske Slovake predstavljala forma identifikacije njih kao donjozemskih Slovaka<\/em> (videti Divi\u010danov\u00e1 2007). S druge strane, postoje i odre\u0111eni izvori koji svedo\u010de o poku\u0161ajima i inicijativi pojedinaca da jo\u0161 tokom druge polovine devetnaestog veka afirmi\u0161u donjozemske Slovake<\/em> kao jedinstvenu teritorijalnu i etni\u010dku celinu (Bot\u00edk 2011). Jednu od refleksija ovakve inicijative predstavlja i pokretanje \u010dasopisa Dolnozemsk\u00fd Slov\u00e1k<\/em> 1902. godine.<\/p>\n [5]<\/a> Prema mi\u0161ljenju dominantne ve\u0107ine autora koji su se bavili problematikom kolonizacije Donje zemlje<\/em>, prostor na kojem su se tokom druge polovine osamnaestog i u devetnaestom veku formirale mnogobrojne me\u0111usobno udaljene slova\u010dke enklave koje su bile grupisane u tri ve\u0107e zone (oko Beke\u0161\u010dabe, oko Arada u rumunskom delu Banata i na prostoru dana\u0161nje AP Vojvodine) i u kojima je krajem devetnaestog veka \u017eivelo oko 140 hiljada slova\u010dkih kolonista (videti: Siracky 1975), predstavljao je i do 1918. godine izdvojeni prostor od teritorije tzv. Gornje zemlje<\/em> tj. dana\u0161nje Slova\u010dke.<\/p>\n [6]<\/a> Iako po\u010deci slikanja u Kova\u010dici se\u017eu jo\u0161 u tridesete godine dvadesetog veka, zna\u010dajniju ekspanziju naivna umetnost imala je od sredine pedesetih godina da bi kulminirala tokom sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka kada su dela pojedinih slikara poput Martina Jona\u0161a i Zuzane Halupove postala poznata u svetskim okvirima. Jo\u0161 1955. godine u Kova\u010dici je otvorena prva galerija naivne umetnosti u SFRJ a 1952. godine je organizovana prva zajedni\u010dka izlo\u017eba slikara naivaca u Kova\u010dici. Najve\u0107e interesovanje za naivnu umetnost u Kova\u010dici postojalo je tokom sedamdesetih i u manjoj meri osamdesetih godina dvadesetog veka kada su brojna dela otkupljena od strane mnogih svetskih galerija i kada su brojne poznate li\u010dnosti poput npr. nekih holivudskih glumaca posetili Kova\u010dicu zbog njenih slikara. Od sedamdesetih godina do danas su slova\u010dki slikari iz Kova\u010dice izlagali na vi\u0161e stotina izlo\u017ebi u nekoliko desetina dr\u017eava sveta. Tako je npr. samo privatna galerija \u201cBabka\u201d iz Kova\u010dice u protekle dve decenije organizovala preko 120 izlo\u017ebi po celom svetu. Specifi\u010dnost naivnog slikarstva u Kova\u010dici, ali i u susednoj Padini je u tome \u0161to se ve\u0107ina slikara naivaca bavilo ili se bavi primarno poljoprivredom ili re\u0111e zanatstvom \u0161to se prili\u010dno odra\u017eava i na izbor motiva na njihovim slikama. Odnosno, sa izuzetkom nekoliko njih, slikarstvo je ve\u0107ini slikara predstavljalo i predstavlja hobi a ne primarno zanimanje, iako pojedinci od njega imaju odre\u0111ene prihode. Od pedesetih godina dvadesetog veka do danas, slikarstvom se u Kova\u010dici bavilo \u010dak 46 umetnika slova\u010dke nacionalne pripadnosti a danas je aktivno njih tridesetak. Naj\u010de\u0161\u0107i motivi na slikama dominantne ve\u0107ine naivnih slikara predstavljaju zemljoradnja i sto\u010darstvo \u0161to su ina\u010de naj\u010de\u0161\u0107a zanimanja ve\u0107ine stanovnika u Kova\u010dici koja su u pro\u0161losti predstavljala grane privre\u0111ivanja kojima se bavilo skoro celo selo. Bez obzira na razli\u010dite motive zastupljene na slikama, kao i na specifi\u010dnosti razli\u010ditih formi predstavljanja koje variraju u zavisnosti od konkretnog slikara, posmatrano u celini, prakti\u010dno na svim slikama predstavljeno je selo \u2013 Kova\u010dica sa crkvom kao sredi\u0161njim objektom. Pri tome je skoro po pravilu pro\u0161lost Kova\u010dice shva\u0107ena i naslikana na idealisti\u010dki na\u010din sa nizom elemenata iz slova\u010dke narodne kulture. Izuzev \u0161to se nalazi na ve\u0107ini slika u pozadini, crkva na pojedinim slikama predstavlja centralni motiv. Tako se hram u prvom planu pojavljuje na slikama koje su u vezi sa godi\u0161njim ciklusom praznika, kao i sa \u017eivotnim ciklusom (\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2012, 191). Op\u0161irnije o slova\u010dkoj naivnoj umetnosti u Kova\u010dici videti u (\u0426\u0435\u0440\u043e\u0432\u0438\u045b 1974). O naivnom slikarstvu u Kova\u010dici kao izvoru za antropolo\u0161ka i etnolo\u0161ka prou\u010davanja etnokulturnog identiteta Slovaka, videti u (\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2012).<\/p>\n\n
\n