14. ”ДАНИ МЕЂАША” – Међа не дели, већ спаја – Lozničke novosti - OGLASI KRUPANJ

Сунце јесте жарило, али није омело ни организаторе, ни учеснике, а ни посетиоце ”Дана међаша” да се јуче 14. пут окупе на Јагодњи и још једном потврде да међе не служе раздору, већ слози. Ову манифестацију заједнички приређују прве недеље по Видовдану туристичке организације Крупња, Љубовије и Малог Зворника, уз здушну подршку све три општине, а поред културно-уметничког програма и народног вишебоја, посетиоци могу испратити и увек занимљиво надметање у косидби и на крају испробати колико су вични кулинарству такмичари у кувању пасуља.

Испод пута ка спомен-комплексу на Мачковом камену је територија Љубовије, изнад пута Крупња, па се у Љубовији игра, пева и надмеће у вишебоју, а у Крупњу коси, док су штандови са разном робом са обе стране пута, а као што се мешају мириси печења и роштиља са обе стране тако се и ове три општине преплићу у сарадњи и грађењу све чвршћих односа. Младен Стефановић, председник општине Крупањ, каже да су ту увек и Лозница и Осечина тако да братски, заједничким снагама чувају традицију од заборава.

– Сведоци смо да се у данашње време обичаји и корени брзо заборављају и ми се трудимо да заједнички чувамо од заборава нашу културу, традицију и вредности. Надам се да ћемо успети не само да сачувамо обичаје, да их отргнемо од заборава и нашег и млађих од нас, већ и да и њихово чување пренесемо управо на младе. Мислим да су овакве манифестације јако добре управо због тога и захвалан сам туристичким организацијама све три општине, као и посетиоцима што подржавају овај догађај који пролази у игри, песми и радости. Следеће године ће бити мали јубилеј, 15. пут ћемо одржати ”Дане међаша”, што није мало, и надам се да ћемо се видети у још већем броју и са, можда, богатијим програмом – рекао је Стефановић за портал ЛН.

Он је подестио да се ближи и Петровдански сабор, играње кола за дукат и да та манифестација сеже више од 130 година у прошлост.

– Она је једна од најдуговечнијих, наравно са прекидима, не само на овим просторима него у целој Србији. Показало се да овакве манифестације окупљају народ и чувају од заборава обичаје и праве вредности, а уједно се присећамо и наших предака и одајемо им почаст. Ово све добија већу димензију, ако узмемо у обзир да је два километра одавде спомен-комплекс на Мачковом камену где су наши преци дали животе за слободу своје земље – каже Стефановић.

Неизоставан гост и домаћин ”Међаша” је и председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић који подсећа да се народ окупља на тромеђи братских општина.

– Код нас Срба међа зна да буде проблем, али овде све протиче у најбољем реду док се подсећамо старих обичаја. Ово је пример не добре, већ одличне сарадње три општине и међа нас је довела да се дружимо, да народ размењује искуства, чује нешто паметно и пренесе у своје општине. Свима бих у Србији препоручио ово, да међа више не дели него да спаја – нагласио је Јевтић.

Да без колега из туристичких организација Љубовије и Малог Зворника не би ни ”Међаши” били тако занимљиви каже Лидија Лукић, директорица, Туристичко-спортске организације Крупња.

– Још једном показујемо да међе нису само предмет судских спорова, већ и гајења добросуседских односа. Програм је богат, има нас са разних страна, ту су нам гости из Хан Пијеска, који су били и прошле године, а стигли су и гости из Лучана и Медвеђе и захвални смо им што су увеличали нашу манифестацију. Ту смо да чувамо нашу традицију, радујемо се дуржењу и лепом времену – казала је Лукићева.

Да је организација из године у годину све боља и да је све више посетилаца, каже Јелена Тешић, директорица Туристичке организације Љубовије.

– Циљ наше манифестације је неговање добросуседских односа, чување традиције, али и скретање пажње на наше природне лепоте и привлачење што већег броја посетилаца. Све је више смештајних капацитета на Мачковом камену и ми у Љубовији имамо све више захтева за кетегоризацију објеката. Досад је све било само поред Дрине, а сада се са Дрине проширујемо у планине, чему смо и тежили – каже Тешићева.

Она на питање да ли је тешко заједнички организовати овакав догађај одговара да проблема нема када је сарадња добра и да све иде лако, и без муке се договара ко је за шта задужен – ”као праве комшије”.

Највећу пажњу увек привуку централни догађај манифестације такмичење у косидби и народни вишебој који је занимљив и из спортског угла, али и као најзабавнији део ”Међаша” пун згода и незгода, доброг дружења и шала.

За разлику од претходних година, такмичарска парцела за косце била је доста удаљена од центра догађаја, али никоме то није сметало, ни такмичарима ни публици. Овог пута победу је однео Милош Пантелић (52) из Лучана који је парцелу величине седам пута десет метара покосио у два откоса, за разлику од других 14 такмичара који су имали по три. Друго место заузео је Саво Влашчић из Хан Пијеска, Република Српска, а треће Милан Ковачевић из Пожеге. Поред брзине жири оцењује и квалитет косидбе, што и доноси највише бодова.

– Основ је добра коса, квалитетна, а све остало је на мајстору – да је добро откује, наоштри и да је чува, да вешто барата на њој. Нема мајстора на лошој коси, то да се разумемо. То ко каже, лаже. Добра коса и онда може да се носи. Не значи ни снага много. Треба снаге, али није све у снази, мора и вештина, а то са годинама долази. Ако не косиш, не може то. Квалитет кошења је ту. Ја сам момцима који су дошли са мном, а сва тројица су млађи од мене и не косе много, коскају, али хоће са мном да дођу и добро косе, један је треће место заузео, рекао да је само квалитет битан. Ја кад се окренем и ако није за мном чисто… ако ја нисам задовољан како сам покосио, џаба, можеш да ми даш шта ‘оћеш – објашњава Милош у чему је тајна добре косидбе.

А очигледно је зна јер не само да је у два откоса поравнао траву него је она и испод откоса исте висине као и у остатку парцеле.

Најбржи је у кошењу био Небојша Дупљанин из Хан Пијеска који је други пут на ”Међашима”.

– Коса ми је од мог покојног оца који ме је научио косити. Кована је 1974. у Мркоњић Граду, где је био неки Хамдија Мујкић, познати ковач, а белегија је Други светски рат прегрмила. Овде је изузетно лијепа парцела, уједначена, фина. Имао сам пех да сам добио парцелу са кртичњацима, али сам је фино покосио у три откоса и за минут и 59 секунди. Видјећемо какав ће бити ”умјетнички дојам” жирија. Задовољан сам. Пуним 60 година у августу, али осећам да још могу и волим то. Није овде битна снага, већ вјештина и да сачуваш косу да је не иступиш. Ако Бог да, косићу док могу па се видимо и следеће године – каже Дупљанин.

Митар Дивљаковић из Кржаве редован је учесник косидбе, а пропустио је само прву. Каже да му је драго што има толико учесника и то људи који заиста косе.

– Ја сам овде међу најстаријима, а по килажи, гарант, најлакши. Није битно ко ће да победи, битно је да учествујемо. Лепо је то и позивам младе да долазе, а не само ми старији. Ово је фина атракција и не треба је заборавити. Ове године је било далеко лакше јер је прошле трава порасла превише и била умршена. Јесте парцела знатно даље него претходних година, али кад се крене на време, ништа није далеко – поручује Митар.

Међу косцима је био и Клупчанин Милан Петровић који је пре годину и по преко интернета научио да коси. Каже да је имао потребу за тримером у селу, али да се онда одлучио за традиционално кошење.

– На интернету могу да се сазнају технике кошења и почетничке грешке, има људи који то лепо сниме и покажу. Ако ти није јасно, вратиш уназад па погледаш поново и после тога вежбаш, вежбаш… Кад смо код вежбања, професор сам физичког васпитања и мислим да после пливања, а можда му је равно, кошење највише ангажује цело тело. Нема мишића који не ради, тако да уместо теретане, узмете косу и вежбате и када се окренете, видите да сте нешто корисно урадили, а при том сте фантастично вежбали – указује Петровић.

У народном вишебоју најуспешнији је био Александар Крајишник из Шапца који је победио у све три појединачне дисциплине, а друго место заузео у надвлачењу конопца са екипом Мечићи. Намдетање је почело скоком удаљ где је Крајишник са 3,38 метара био најбољи, али се и повредио па и поред тога успео да победи и у скоку увис, прескочио је метар и по, и у бацању камена с рамена бацивши га 7,82 метра.

Друго место у скоку удаљ заузео је Крупањац Стефан Илић, а треће Александар Илић. Стефан је био други и у скоку увис, а трећи Ђорђе Вукосављевић, док је у бацању камена с рамена Зоран Илић био други, а Стефан трећи. Зоран је посебну пажњу привукао тако што се камен у првом кругу, после његовог бацања, преполовио па је такмичање морало да крене изнова уз резервни камен.

Надвлачење конопца је увек најзанимљивији део вишебоја, а овог пута је и конопац у једном тренутку пукао па су се обе екипе прострле по ливади. Оваква изненађења цео догађај чине још занимљивијим и забавнијим па нико нема замерке. Победу је однела екипа Јокшир из Велике Реке, Мечићи су били други, а крупањски Натега форест трећи. Како је његов тим дошао до победе открио је Стефан Николић.

– Било је супер, све снагом. Нема тајне, само снага и то што смо на овом врелом времену попили по које пиво вишка и то нас је држало. Витамин Б – објаснио је Николић.

Најуспешнији појединац вишебоја Крајишник каже да је његов тим задовољан вицешампионском титулом јер су без искуства, а за три минута су се договорили да направе екипу.

*Ни повреда га није омела да буде најбољи*

– Били смо много лакши, момци што скачу увис и удаљ, ја сам најтежи са сто и неким килограмом, а остали су 80 и мање. У скоку удаљ сам повредио лигаменте, јако ме боли нога, али сам успео да прескочим метар и по из места. Јуче смо се такмичили у Апатину, Стефан Илић и ја, добар друг и домаћин, и дошли смо овамо. Тамо сам бацио камен од десет килограма 11,3 метра, значи да је овај много, много тежи. Ако Бог да, ту сам и следеће године – поручује троструки победник.

Док се момци надмећу у бацању камена с рамена, скоку удаљ и увис, надвлачењу конопца, углавном старији у косидби, а млади из фолклорне секције Библиотеке ”Политика” наступима радују публику, дотле се из оближње шумице, али и са ливаде, шири мирис пасуља. Кувари први почињу такмичење, а последњи сазнају ко је победио. Овог пута победник је била екипа Туристичке организације општине Владимирци, а Предраг Поповић, представник победничког тима каже да су у кувању гулаша два пута побеђивали у Крупњу, а сада први пут у спремању пасуља. Тајне нема, само је потребно све домаће – зачини, сланина, кобасица, сува ребра и вода са извора.

Друго место заузео је Ранч Глигорић, а треће Сложна екипа из Крупња. Миливоје Симанић каже да су задовољни трећим местом, а да су могли мало боље, али им више од тога не треба.

– Уложили смо доста труда, а ништа нисмо урадили – добацују уз смех из екипе.

Тако су протекли 14. ”Међаши”, ко је био, забавио се и угостио, ко није, имаће прилике следеће године и не би требало да је пропусти јер се са ове манифестације увек одлази само са осмехом, а победници такмичења и са лепим успоменама и корисним наградама.

Н. Трифуновић