\u201eOlimp korespondira sa Atinom, kao Jastrebac sa Kru\u0161evcem\u201d, smatra istaknuti filosof Sreten Petrovi\u0107.<\/p>\n
\u201eU kolektivnoj svesti Kosovo istovremeno simbolizuje i kolevku i grobnicu srpske dr\u017eavnosti\u201d.\u00a0\u00a0<\/p>\n
<\/p>\n Da li se ova jezgrovita misao Sretena Petrovi\u0107a, uglednog filosofa-esteti\u010dara i vrsnog znalca srpske mitologije, nadvila i nad dana\u0161njim pokolenjima?<\/p>\n Iskaz smo istrgli iz njegovog kapitalnog dela \u201cSrpska mitologija\u201d (864 stranice), u izdanju \u201eNarodne knjige\u201d, najtemeljnijeg poduhvata ove vrste u nas, u kojem su kriti\u010dki razmotrana saznanja srpskih, ruskih i zapadnoevropskih etnologa, antropologa i filosofa o srpskom duhovom \u017eivotu.<\/p>\n Srbi su kao stari slovenski narod iznedrili mo\u0107nu mitologiju iz koje izviru dva mitolo\u0161ka predanja: drevni srpski panteon (veoma srodan sa slovenskim) i Jastreba\u010dki panteon. Prvi je uveliko potisnut u kolektivno nesveno, u drugom se bogovi, kao u gr\u010dkoj mitologiji, prikazuju u ljudskom obli\u010dju (Zmaj-Ognjeni je nebesko bo\u017eanstvo, a njegov sin Milo\u0161 Obili\u0107).<\/p>\n Na\u0161 sagovornik (ro\u0111en 1940. u Svrljigu), koji je objavio tridesetak nau\u010dnih knjiga, upustio se, o\u010digledno, u smelu duhovno-istra\u017eiva\u010dku pustolovinu; bez imalo premi\u0161ljanja poredimo je s poduhvatom Jakoba Grima (nema\u010dka mitologija) ili Roberta Grejvsa (gr\u010dka mitologija). Za manje upu\u0107ene da pomenemo da je on redovni profesor Filolo\u0161kog fakulteta u Beogradu (predaje kulturologiju i estetiku), i da ve\u0107 tridesetak godina podrobno izu\u010dava, teorijski i empirijski, slovenske i srpske mitove.<\/p>\n Da li su Srbi mitotvora\u010dki ili mitomanski narod?\u00a0<\/strong> \u0160ta je to mitomanija?<\/strong> Taj racionalni prilaz, pokazalo se u istoriji, redovno biva u funkciji novih razvojnih mogu\u0107nosti datoga naroda; on mu nedri novu, izgledniju optiku, pru\u017ea realisti\u010dki vidik, daje \u0161anse napredovanju. Samo se oni narodi pokazuju istorijski zrelim, koji su kadri da u novostvorenim okolnostima izna\u0111u produktivna re\u0161enja. Smatram da srpski narod nije uvek spreman da u novim izazovima pronalazi stvarala\u010dki ugao gledanja, povesno-optimalni horizont, a da pri tome ne poremeti red stvari i odnosa u okru\u017eenju. Nedostaju nacionalne snage koje primereno reaguju na nove zahteve vremena.\u00a0<\/p>\n Na \u010demu zasnivate stav da je srpski Panteon na Jastrepcu, iako tamo ne obitavaju bogovi?\u00a0<\/strong><\/p>\n \u2013 Ovde je u igri op\u0161ti princip modelovanja mitskih struktura. Naime, poetska i mitotvorna imaginacija rade pre svega u vremenima izuzetno velike povesne gusto\u0107e, u odsudnim istorijskim trenucima, geografski sedimentiraju\u0107i svoje likove na prostoru na kome se odigrava poslednji \u010din drame koja po \u201ekolektivnu egzistenciju\u201d naroda ima traumatski ishod. Naime, poslednju etapu srpske srednjovekovne dr\u017eave, ujedno i po\u010detak njenog katastrofalnog kraja, ozna\u010dava prestoni\u010dki Kru\u0161evac i najbli\u017ea planina Jastrebac. Tako po\u010dinje genealogija na\u0161ih zmajevitih junaka koji, prema mom razumevanju stvari, predstavljaju svojevrsne mitske alegorije srpskih drevnih bo\u017eanstava. Uostalom, tako je i sa gr\u010dkom geografijom: Olimp korespondira sa Atinom, kao Jastrebac sa Kru\u0161evcem. Isto tako i vrlo uslovno, korespondiraju kosovski boj i trojanski rat. Naime, s jedne strane je na\u0161 bezimeni, dodu\u0161e mitopoetski tvorac kosovskog ciklusa, a s druge Homer sa svojom Ilijadom kao izraz inventivne i nadahnute mitologije gr\u010dkog genija.\u00a0<\/p>\n Stavljate pod sumnju pretpostavku da su Srbi u \u0161estom veku do\u0161li na Balkan? Kada su, u stvari, stigli?<\/strong><\/p>\n \u2013 Pitanje je nau\u010dno-istorijski va\u017eno, a ipak ne smatram da je danas od prvorazrednog egzistencijalnog zna\u010daja. Vidite, ja po prevashodstvu nisam ni istori\u010dar, ni arheolog. U knjizi sam ga pokrenuo na osnovu prou\u010davanja kulture i srpske mitologije. Na\u0161a istorijska nauka, takav utisak imam, ne pokazuje uvek dovoljnu smelost da se kriti\u010dki ponese s novim mi\u0161ljenjima, pa ni s poreklom Srba i njihovim istorijskim prisustvom na balkanskom tlu.\u00a0<\/p>\n Izne\u0107u \u010dinjenicu koja se odnosi na tzv. mitotvornu svest, a ti\u010de se srpskog, bugarskog, pa i ruskog mita o Trojanu\/Trajanu. On je veoma ukorenjen kod ovih naroda, ne samo u skaskama, epu; ima ga i u \u010ditankama. U ozbiljnoj nauci se tvrdi da je zna\u010daj Trajanov bio izuzetan na srpskom i bugarskom, \u010dak i ruskom, ta\u010dnije ukrajinskom prostoru \u2013 Kijevske Rusije. Stoga \u0161to je nare\u010deni rimski car Trajan (53-117. nove ere) ostavio dubok trag u svesti naroda. Razumemo, svakako, povesno-kulturnu \u010dinjenicu po kojoj su Srbi, dolaskom na ove prostore, asimilovali starosedeoce koji su, mo\u017ee biti, nosili svest o Trajanu. I to da su enklave ranijih naroda opstajale na mnogim ta\u010dkama onda\u0161nje, a i savremene srpske dr\u017eave. Pa ipak, zar je se\u0107anje na Trajana moglo biti tolikog duhovnog intenziteta da je doseglo do Srba koji su, shodno \u201ezvani\u010dnoj\u201d proceni na\u0161ih istori\u010dara i arheologa, prispeli na Balkan tek u 6. veku? Dakle, \u010ditavih pet stotina godina posle Trajana!<\/p>\n S gledi\u0161ta mitotvorne svesti, \u010dini se da je ova hipoteza veoma sporna, neverovatna, osim ako se ne pretpostavi da su neka plemena, slojevi srbo-hrvatskih enklava, ve\u0107 bila na ovom prostoru u vreme Trajana!? Ili je re\u010d o autohtonom slovenskom bo\u017eanstvu Trojanu, \u0161to je veoma verovatno? Smatram da pretpostavka koja se iznosi u brojnim publicisti\u010dkim radovima da je Srba bilo na Balkanu znatno ranije od vremena koje se zvani\u010dno uzima, 6. vek nove ere, i dalje tra\u017ei ozbiljan odgovor na\u0161e istorijske nauke.\u00a0<\/p>\n Koliko su mitovi opredelili i obele\u017eili dve srpske grane: dinarsku i jugoisto\u010dnu?<\/strong><\/p>\n \u2013 Dinarski tip je, duhovno-istorijski uzev, nai\u0161ao na pogodno tle ilirskog, dinami\u010dkog kulturnog supstrata, \u0161to je doprinelo da se tu ostvari srpska dr\u017eava. I kada su temelji dr\u017eavnosti bili ugro\u017eeni, mitska svest je, u obliku kosovskog i postkosovskog ciklusa, imaginirala \u201eporaz\u201d uznose\u0107i ga do optimizma, potiru\u0107i bezizglednost nadom u ono \u0161to dolazi.\u00a0<\/p>\n Na jugoistoku, pak, \u201ekolektivna samosvest\u201d istog srpskog naroda unekoliko se druga\u010dije komponovala. Tra\u010dki kulturni supstrat s kojim su se srpska plemena suo\u010dila doprineo je da se tradicionalna kultura s drevnim religijskim obrascima matrijarhatske duhovnosti, koji su ujedno sveslovenski ali i op\u0161ti, indoevropski, bolje arhiviraju nego na dinarskom prostoru. Iako se folkloristi, mo\u017ee biti, ne\u0107e slo\u017eiti sa ovom tezom: na ovom prostoru bolje je o\u010duvana i negovana lirika, no epika i, srazmeno, sama mitska imaginacija je u izvesnom \u201euzmaku\u201d! Time ne \u017eelim re\u0107i da kod Srba na jugoistoku nema mita.\u00a0<\/p>\n Zbog \u010dega se na\u0161a zvani\u010dna nauka toliko dugo ne obazire na poku\u0161aje da se izu\u010di srpska davnina? Da li su Srbi postojali i pre na\u0161e ere?<\/strong>\u00a0<\/p>\n \u2013 Mo\u017ee biti i zbog one ambivalencije o kojoj govorimo? Srbi su ina\u010de kadri da ponekad, zagledani u trenutno, novo koje im se privi\u0111a kao izglednije i primamljivo, zaborave na svoje korene, da bi, opet, u novonastalim, katkada kriznim situacijama, mitomanski hitro iznova demonstrirali \u201e\u010dvrstu odlu\u010dnost\u201d u vra\u0107anju svojim mitski imaginiranim \u201epovesnim ta\u010dkama\u201d kao svojim bivstvenim osloncima. Mirnodopski, me\u0111utim, retko im kada polazi za rukom da trezveno, to \u0107e re\u0107i kriti\u010dki, propitaju tu istu starinu, a jo\u0161 su manje skloni da rade na njenom prevrednovanju. Za razliku, na primer, od Hrvata. Kada govorimo o pro\u0161losti na\u0161eg suseda, Hrvati pokazuju bolju unutra\u0161nju kondiciju. Oni \u0107e se retko kada, poput Srba, povesno olako podati \u201eistorijskim\u201d odu\u0161evljenjima, i pri tome zaboraviti na ranija svoja istorijska iskustva, pa i na vlastite predrasude prema susedima.\u00a0<\/p>\n Na koje to istorijske trenutke mislite?<\/strong>\u00a0<\/p>\n \u2013 \u010cesto razmi\u0161ljam o tome kako su prestoni Srbi, posle svr\u0161etka Prvog svetskog rata, svesni svoje znatne uloge u pobedonosnom njegovom ishodu, bili skloni nekriti\u010dkom samorazumevanju tada\u0161njeg istorijskog okru\u017eenja i sebe u njemu. Njima se onda u\u010dinilo tako prirodnim da u trenutku odu\u0161evljenja i opu\u0161tanja poka\u017eu veliki gest, koji se ne jednom pokazao kao istorijski neprudiktivan! Ne mogu a da ne ka\u017eem da sa simpatijama i, pomalo, zavisti, posmatram tu duhovnu \u201ehomogenizaciju\u201d hrvatstva, koje se, iako \u010desto povesno retrogradno, ispostavilo kao njegov \u017eivotni stav i stil pona\u0161anja, za razliku od Srba koji \u010desto, \u010desto i vrlo brzo nakon uspostavljenog jedinstva s najbli\u017eima \u2013 bra\u0107om po krvi i bratstvu, gube sposobnost daljnjega unapre\u0111ivanja odnosa u cilju o\u010duvanja novoga kolektiviteta.\u00a0<\/p>\n Jesu li Srbi od svih Arijevaca najbolji \u010duvari prvobitnog verovanja?<\/strong>\u00a0<\/p>\n \u2013 Mo\u017eemo samo naga\u0111ati, uostalom kao i o prvobitnoj veri Srba. Pitanje je povezano sa shvatanjem po kome su Srbi s Bugarima, iako u srednjem veku jedan od najdinami\u010dnijih slovenskih naroda na Balkanu, u pogledu svojih shvatanja najkonzervativniji ju\u017enoslovenski narod. Vi\u0161e puta sam se pitao za razlog tog oscilovanja izme\u0111u povesnog dinamizma \u2013 iz kojeg je ishodilo stvaranje mo\u0107ne srednjovekovne dr\u017eave i umetnosti, koji od Nemanje istrajavaju gotovo \u010ditava tri stole\u0107a, s jedne strane, i gr\u010devitog dr\u017eanja davno ustaljenih verskih obrazaca, obi\u010daja i svetinja, s druge? Nije li razlog ovom konzervatizmu u tome \u0161to su Srbi, u odnosu na glavninu slovenskog korpusa, geografsko-istorijski \u201eskrajnuti\u201d na periferiju slovenstva, ispresecani bitno neslovenskim etnosima, i tako se znatno udaljili od svoje slovenske matice?<\/p>\n<\/p><\/div>\n
\u2013 Ni manje ni vi\u0161e no drugi narodi. Mitotvorstvo predstavlja jednu od najranijih formi pogleda na svet i dru\u0161tvena de\u0161avanja, na\u010din reagovanja na pojave sa odlikom udesa. Kao \u0161to su kod bliskoisto\u010dnih naroda veliki potopi kreirali njihovu mito-poetsku sliku stvarnosti, tako je i u slu\u010daju a Kosovom. Realna \u010dvori\u0161ta u istoriji jednog naroda postaju \u201emitske ta\u010dke\u201d koje konfiguriraju pogled na sudbinsko u njegovoj egzistenciji, a \u010desto i njegov identitet.\u00a0<\/p>\n
\u2013 To je istrajavaju\u0107a nekriti\u010dka zaslepljenost jednog naroda datumima vlastite istorije, bilo da je ona sjajno odigrana ili porazima natopljena. U jednom ili drugom slu\u010daju tako stvorena slika u svesti potonjih generacija zatamnjuje, prepokriva horizont racionalnog suo\u010denja s novopostavljenim pitanjima i izazovima nove realnosti. Najpre, \u201emitsko\u201d u jednom pogledu na svet uvek zna\u010di prenagla\u0161avanje, ekstrapoliranje jedne od strana svagda polivalentnog i protivre\u010dnim tendencijama bremenitog fakticiteta. Istorijsko iskustvo zrelih nacionalnih kolektiviteta pokazuje da je za sam taj etnos izglednije realisti\u010dko sagledavanje \u201estvarnosti\u201d koje \u0107e, katkada, zahtevati odva\u017enost da se revidiraju, \u010dak i odbace sheme, kli\u0161ei mitski formirane slike o vlastitom sopstvu, dakle, i o mitski upakovanoj slici o svom identitetu.\u00a0<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/jastrebaclakeresort.com\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/000001-10-1024x683.jpg\")
<\/figure>\n<\/div>\n